Раде Марковић (глумац)
Радомир Марковић (Београд, 14. октобар 1921 — Забок, 10. септембар 2010) био је српски позоришни и филмски глумац.
Раде Марковић | |||||
---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||
Пуно име | Радомир Марковић | ||||
Датум рођења | 14. октобар 1921. | ||||
Место рођења | Београд, Краљевина СХС | ||||
Датум смрти | 10. септембар 2010.88 год.) ( | ||||
Место смрти | Забок, Хрватска | ||||
Породица | |||||
Супружник | Оливера Марковић (1945–1964) | ||||
Деца | Горан Марковић | ||||
Рад | |||||
Активни период | 1948—2005. | ||||
Веза до IMDb-а | |||||
|
Биографија
уредиРаде Марковић је матурирао 1939. године у Другој мушкој гимназији у Београду.[1] Најпре је студирао Технички, а затим прешао на Филозофски факултет у Београду, да би се потом посветио глуми, на почетку само аматерски, са групом младих београдских ентузијаста прве послератне генерације[2] који су пробали у просторијама Коларчевог универзитета. У тој групи је била и Оливера Ђорђевић (касније позната српска глумица Оливера Марковић) са којом се венчао 1945. године, и са којом је годину дана касније добио сина Горана, познатог српског редитеља.
Био је истакнути члан Београдског драмског позоришта 1950 — 1952. и 1954 — 1966. године, али је играо и на свим другим београдским сценама, на којима је остварио преко 200 улога. Нарочито је био сугестиван у карактерним улогама најширег распона.
Био је професор глуме на Академији драмских уметности у Новом Саду од 1983. до 1999. године. Тамо је извео 4 класе глумаца међу којима су Марко Живић, Милица Зарић, Срђан Тимаров, Драган Вујић, Радмила Томовић и Милан Чучиловић.
Позоришту је остао веран и након одласка у пензију, све до своје смрти.
Био је спикер у првим филмским новостима по ослобођењу Београда, као и у многим краткометражним филмовима.
Дана 6. октобра 2010. године требало је да игра на премијери представе Златно теле у Народном позоришту у Београду, у режији свог сина Горана Марковића.
Био је на одмору у Клањецу, у кући своје друге супруге, када му је позлило. Преминуо је 10. септембра 2010. године у 89. години живота на кардиолошком одељењу болнице у Забоку, у Хрватској. Сахрањен је 15. септембра у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду .
Филмска каријера
уредиКао филмски глумац дебитовао је 1948. године улогама скојевца-илегалца Мише у филму Бесмртна младост Војислава Нановића и недозрелог мужа Тонце у филму Софка Радоша Новаковића.
Био је стално присутан и тражен глумац. До 1987. године је наступио у око 60 филмова редитеља свих генерација. Особито је запажен у улогама, главним и већим споредним, ауторитативних личности.
С многим ауторима снимио је по неколико филмова: Чудотворни мач (1950) и Шолаја (1955, за коју је добио Златну арену за споредну улогу на фестивалу у Пули 1956) Војислава Нановића; Далеко је сунце (1953), Песма (1961), Операција Тицијан (1963) и Бекства (1968) Радоша Новаковића; Сумњиво лице (1954) и Пут око света (1964) Соје Јовановић; Зеница (1957) и Како су се волели Ромео и Јулија (1966) Јована Живановића; Први грађанин мале вароши (1961), Лето је криво за све (1961) и Девојка (1965) Пурише Ђорђевића; Рој (1966, за коју је добио прву награду /ex aequo/ за мушку улогу на фестивалу глумачког остварења у Нишу), Хасанагиница (1967), Делије (1968) и Бурдуш (1970) Миодрага Поповића; Диверзанти (1967) и Валтер брани Сарајево (1972) Хајрудина Крвавца; Клопка за генерала (1971) и СБ затвара круг (1974) Микија Стаменковића; Отписани (1974) и Краљевски воз (1982) Александра Ђорђевића; Национална класа (1979), Мајстори, мајстори (1980) и Вариола вера (1982) Горана Марковића.
Од осталих улога посебно се истичу оне у Туђој земљи (1957) Јозе Галеа, за коју је награђен другом наградом у Пули, и Радопољу (1963) Столета Јанковића, за коју је освојио пулску Сребрну арену. Наступао је и у иностранству (на пример Крадљивац брескви (1964), Вула Радева у Бугарској; Вода нешто носи (1969), Ј. Кадара и Е. Клоса у бившем СССР; Златне наочаре (1986), Ђулијана Монталде у Италији, као и у многобројним телевизијским драмама и серијама.
Режирао је и два документарна филма:
- Смех са сцене: Атеље 212 (1972)
- Међу нама: Слободан Перовић (1998) (ТВ)
Награде
уредиСумирано, Раде Марковић је један од највећих и најпостојанијих имена српском глумишта у периоду од Другог светског рата па до новог миленијума. На филму је одиграо 81 улогу; у телевизијским драмама, серијама и другим емисијама 62 улоге, учествовао је у 186 радио-драма, а на позоришним сценама остварио је укупно 96 улога.
Као професор Академије уметности у Новом Саду извео је четири класе, са укупно 39 студената (Душан Јакишић, Драган Вујић Вујке, Радмила Томовић, Милан Чучиловић, Срђан Тимаров, Милица Зарић и други).
Током пет деценија глумачког присуства, пре свега на позоришној сцени, Марковић је стекао неподељена признања критике, публике и колега због најмање два разлога: дубоке оданости, може се рећи пуне посвећености позиву, што је најчешће доносило врхунска остварења, као и непосусталог трагања за новим, савременим и модерним глумачким изазовом, којим је настојао да помери стандарде у глуми у чему је био један од твораца авангардних позоришних путева у нашој средини.
Награђен је свим најзначајнијим стручним и друштвеним наградама и признањима:
- две Стеријине награде: 1958. године за улогу Николетине Бурсаћа у представи Београдског драмског позоришта и 2002. године за улогу Пуковника З. у представи Пандорина кутија истог позоришта,
- три пулске Арене: 1956. године за улогу капетана Дренка у филму Шолаја, 1957. године за улогу у филму Туђа земља и 1963. године за улогу Илије у филму Радопоље,
- награда „Славица“ (данас награда „Павле Вуисић") 1989. године, као признање за изузетан допринос уметности глуме на домаћем филму,
- Октобарска награде града Београда,
- Добричин прстен” за 1998. годину (најзначајнија награда за глуму у Србији),
- Статуете Јоаким Вујић коју додељује Књажевско-српски театар из Крагујевца 2005. године, као и многе друге.
Као добитнику награде „Добричин прстен“, Савез драмских уметника Србије издао је зборник радова посвећен његовом укупном стваралаштву. Приређивач зборника је театролог Зоран Т. Јовановић. Њему у част је од 20. фебруара 2011. велика сцена Београдског драмског позоришта понела име „Раде Марковић“.[3]
Филмографија
уреди1940▼ | 1950▼ | 1960▼ | 1970▼ | 1980▼ | 1990▼ | 2000▼ | Укупно | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Дугометражни филм | 2 | 12 | 30 | 18 | 18 | 5 | 3 | 88 |
ТВ филм | 0 | 1 | 2 | 19 | 5 | 3 | 0 | 30 |
ТВ серија | 0 | 0 | 3 | 37 | 18 | 4 | 2 | 64 |
ТВ мини серија | 0 | 0 | 0 | 4 | 1 | 2 | 0 | 7 |
ТВ кратки филм | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 | 2 |
Кратки филм | 0 | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 2 |
Укупно | 2 | 14 | 37 | 79 | 42 | 14 | 5 | 193 |
Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1940-е▲ | |||
1948. | Бесмртна младост | Миша | |
1948. | Софка | Томча | |
1950-е▲ | |||
1950. | Чудотворни мач | Небојша | |
1953. | Далеко је сунце | Уча | |
1954. | Сумњиво лице | Жика | |
1955. | Лажни цар | Шћепан Мали | |
1955. | Шолаја | Дренко, капетан Краљевске војске | |
1957. | Мали човек | ||
1957. | Туђа земља | ||
1957. | Атомска бајка | ||
1957. | Зеница | ||
1957. | Не чекај на мај | ||
1958. | Николетина Бурсаћ (ТВ) | Николетина Бурсаћ | |
1958. | Те ноћи | Павле | |
1958. | Три жеље | Петр | |
1960. е▲ | |||
1961. | Лето је криво за све | Мајор | |
1961. | Песма | Капетан Клаус | |
1961. | Први грађанин мале вароши | Мишко Радић | |
1962. | Саша | Шпанац | |
1962. | Козара | Вукша | |
1963. | Операција Тицијан | Миха - инспектор полиције | |
1963. | Радопоље | Илија | |
1963-1964. | На слово, на слово (ТВ серија) | Раде | |
1964. | Пут око света | Човек с ногом | |
1964. | Крадљивац бресака | Иво Обреновић | |
1965. | Девојка | ||
1965. | Друга страна медаље | Огњен Ружић | |
1966. | Мост | ||
1966. | Војник | Андреј | |
1966. | Рој | ||
1966. | Штићеник | ||
1966. | Како су се волели Ромео и Јулија? | Реља Димитријевић | |
1967. | Хасанагиница | ||
1967. | Нож | Коста Петров | |
1967. | Диверзанти | Доктор | |
1967. | Бомба у 10 и 10 | Марко | |
1968. | Делије | ||
1968. | Стубови друштва (ТВ кратки) | Берник | |
1968. | Тројица против свих... а жена четврта (ТВ) | ||
1968. | Бекства | ||
1968. | Тројица против свих (ТВ) | ||
1968. | Ганнгстерски вођа | ||
1968. | Голи човјек | Илија | |
1969. | Нека далека свјетлост | ||
1969. | Touha zvaná Anada | ||
1969. | Под новим крововима | ||
1970-е▲ | |||
1970. | Случај Опенхајмер (ТВ) | Исак Раби | |
1970. | Бабље лето | ||
1970. | Бициклисти | ||
1970. | Бурдуш | ||
1971. | Дом и лепота | ||
1971. | Клопка за генерала | Генерал Дража Михајловић | |
1971. | Балада о свирепом... | Саво | |
1971. | Операција 30 слова (серија) | ||
1971. | Улога моје породице у свјетској револуцији | Строги | |
1971. | Директор | ||
1972. | Село без сељака (серија) | ||
1972. | Ратнички таленат | ||
1972. | Несахрањени мртваци (ТВ) | ||
1972. | Човек који је бацио атомску бомбу на Хирошиму (ТВ) | Бранилац | |
1972. | Смех са сцене: Атеље 212 | Тодор 1 | |
1972. | Заслуге | ||
1972. | Изданци из опаљеног грма (серија) | Вујовић | |
1972. | Валтер брани Сарајево | Сеад Капетановић | |
1973. | Они лепи рођендани | ||
1973. | Браунингова верзија | ||
1973. | Пикник на фронту (ТВ) | Господин Тепан | |
1973. | Сутјеска | Радош | |
1974. | Валтер брани Сарајево (серија) | Сеад Капетановић | |
1974. | Обешењак | ||
1974. | СБ затвара круг | Марко Јанковић | |
1974. | Образ уз образ (серија) | Раде | |
1974. | Отписани | Милан | |
1974. | Димитрије Туцовић (ТВ серија) | Јаша Продановић | |
1975. | Проклетиња | Иследник | |
1975. | Павле Павловић | друг Цветић | |
1974-1975. | Отписани (серија) | Милан | |
1975. | Кућа | Саша | |
1975. | Живот је леп (серија) | Професор Страхиња Хаџић | |
1976. | Процес Ђордану Бруну | Ђованни Моцениго | |
1976. | Повратак отписаних | Милан | |
1976. | Озрачени | ||
1976. | Морава 76 (серија) | ||
1976. | Метак у леђа | ||
1976. | Грлом у јагоде (серија) | Тата Богдан | |
1977. | 67. састанак Скупштине Кнежевине Србије (ТВ) | Димитрије Јовановић (председник скупштине) | |
1977. | Специјално васпитање | Судија | |
1978. | Окупација у 26 слика | Јаков, Михов отац | |
1978. | Пуном паром ТВ серија | Божо | |
1978. | Чардак ни на небу ни на земљи (серија) | Станислав | |
1978. | Сироче | ||
1978. | Повратак отписаних (ТВ серија) (серија) | Мајор Милан | |
1978. | Ласно је научити, него је мука одучити (серија) | ||
1979. | Прва српска железница (ТВ) | Емил Бонти | |
1979. | Јоаким | ||
1979. | Слом (серија) | Начелник генералштаба Генерал Петар Косић | |
1979. | Национална класа | Мома | |
1979. | Трофеј | Директор | |
1979. | Бифе Титаник (ТВ) | Наратор | |
1980-е▲ | |||
1980. | Мајстори, мајстори | Милоје | |
1980. | Петријин венац | Доктор Николић | |
1980. | Јеленко (ТВ серија) | Дјед | |
1980. | Снови, живот, смрт Филипа Филиповића | Отац Василије Филиповић | |
1981. | Краљевски воз | Курир | |
1981. | Аретеј | ||
1981. | Дечко који обећава | Слободанов отац | |
1981. | Светозар Марковић (серија) | Димитрије Матић | |
1981. | Шеста брзина | Друг Филиповић | |
1982. | Киклоп | ||
1982. | Дивље месо | Господин Херман Клауш | |
1982. | Микеланђело (ТВ) | Професор | |
1982. | Приче из радионице (серија) | Друг Филиповић | |
1982. | Вариола вера | Управник Цоле | |
1983. | Киклоп (ТВ серија) | ||
1983. | Набујала река | ||
1983. | Како сам систематски уништен од идиота | Синиша | |
1984. | Не тако давно (ТВ серија) | ||
1984. | Тајни дневник Сигмунда Фројда | ||
1985. | Судбина уметника - Ђура Јакшић (ТВ) | Стеван Тодоровић | |
1986. | Бал на води | Др Светислав Поповић | |
1986. | Лијепе жене пролазе кроз град | ||
1987. | Под рушевинама | ||
1987. | Gli occhiali d'oro | ||
1988. | War and Remembrance | СС Капетан (Терезијенштат) | |
1989. | Сабирни центар | Професор Миша | |
1989. | Сеобе | Карло Лотарински | |
1990-е▲ | |||
1990. | Јастук гроба мог (серија) | Доситеј Обрадовић | |
1990. | Belle epoque | ||
1991. | Апис | ||
1992. | Der zweite Tod des Gregor Z. | ||
1992. | Тито и ја | Деда | |
1993. | Пун месец над Београдом | Вампир Алимпије | |
1993. | Театар у Срба (серија) | Кир Јања | |
1993. | Броз и ја (ТВ серија) | Деда | |
1995. | Симпатија и антипатија (ТВ) | Јоаким Вујић | |
1995. | Убиство с предумишљајем | Др. Бранко Којовић | |
1998. | Кнез Михаило | ||
2000-е▲ | |||
2000. | Земља истине, љубави и слободе | Небојша / Друг Марковић | |
2001. | Метла без дршке 5 (серија) | Господин Милидраговић | |
2002. | Казнени простор (серија) | Комшија Мика | |
2003. | Мали свет | Стари доктор | |
2005. | Ми нисмо анђели 2 | Професор |
Извори
уреди- ^ Матуранти из 1939. обележили јубилеј („Политика”, 22. мај 2009)
- ^ Глумци са простора бивше Југославије - Раде Марковић
- ^ Нова сцена „Раде Марковић“ („Курир“, 21. фебруар 2011) Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2011), Приступљено 14. 4. 2013.
Спољашње везе
уреди- Раде Марковић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Савез драмских уметника Србије
- Преминуо глумац Раде Марковић („Политика“ 11. септембар 2010)
- Раде Марковић (Српско благо)
- Тако је говорио легендарни Раде Марковић: „Дефинитивно сам променио живот, пресекао сам као секиром” (Б92, 14. октобар 2020)
- Век од рођења глумца Радета Марковића („Политика”, 14. октобар 2021)