Раде М. Николић

Раде М. Николић
Раде М. Николић
	Раде М. Николић
Лични подаци
Пуно име	Радислав М. Николић
Датум рођења	1. јул 1928.
Место рођења	Призрен, Краљевина Југославија
Датум смрти	29. јул 2000. (72 год.)
Место смрти	Петровац на Млави, СР Југославија

Раде М. Николић (Призрен, 1. јул 1928 — Петровац на Млави, 29. јул 2000) био је српски књижевник, новинар и публициста. Писао је поезију, прозу, репортаже и бавио се публицистиком.

Биографија

Рођен у Призрену, у радничкој породици, од оца Марка и мајке Симке, рођене Софтић, домаћице. Крштено име му је Радислав, али је сва своја дела објавио под именом Раде М. Николић. У Призрену је похађао основну школу и гимназију, а на Филозофском факултету у Београду студирао на Групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност, дипломиравши 1955. године. Као студент објављује у свом издању збирку песама "Сенке". По дипломирању враћа се у Призрен где једно време ради у гимназији, а потом прелази у Приштину, у редакцију листа Јединство, у којој ради као новинар и уредник културне рубрике (1960 – 1965). Када је маја 1960. године покренут књижевни часопис на српском језику Стремљења, Раде Николић је био његов први главни и одговорни уредник. Након пет година, 1965, на том месту га замењује Вук Филиповић. Крајем 1966. године прелази у Радио телевизију Београд у којој ради као новинар до пензионисања 1988. године.

Књижевним радом почео је да се бави као средњошколац, а први рад је објавио као студент. Објављивао је поезију, прозу, репортаже и интервјуе са значајним писцима. Песме су му преведене на албански, македонски, мађарски, румунски, руски, италијански и турски језик. Заступљен је у многим антологијама и изборима српске поезије и прозе. Неколико његових радио драма емитовано је на Радио Приштини.

Био је члан Удружења књижевника Србије од 1962. године.

Дела

Књиге песама

Сенке, илустрације Вук Филиповић, поговор Сава Пенчић, Београд, 1951,
Откоси тишине, Клуб књижевних радника Косова и Метохије, Приштина, 1958,
Песме, Јединство, Приштина, 1973,
Под сјајем златних купола, Слово љубве, Београд, 1974,
Од сваке речи уморни, Међурепубличка културно-просвјетна заједница, Пљевља, 1979,
Сунчани пливачи, Јединство, Приштина, 1981,

Приповетке и кратка проза

Галебови у сутон, Јединство, Приштина, 1960,
Случајни записи, Багдала, Крушевац, 1964,
Прва љубав, Ново дело, Београд, 1986,

Репортаже

Косметски мотиви, Јединство, Приштина, 1964,
Сусрети и виђења, Јединство, Приштина, 1977,

Интервјуи

Сусрети с писцима, Јединство, Приштина, 1971,
Књижевници имају реч, разговори са савременим југословенским писцима, Јединство – Слово Љубве, Приштина – Београд, 1979,

Драмолети

Као птице и цветови, Јединство, Приштина, 1975,

Антологије, избори, есеји

Стих и песме, староградске песме компоноване на стихове наших песника, Нота, Књажевац, 1979,
Похвала Вуку Караџићу, избор песама посвећених Вуку, „Вук Караџић“, Београд, 1980,
Песници Вуку, Јединство - Светлост, Приштина - Крагујевац, 1987,
Песник и дело, есеј, Ново дело, Београд, 1989.
Поетско памћење историје: Бој на косову, Књижевна заједница - Књижевна заједница "Бора Станковић", Херцег Нови - Врање, 1990,

Награде

Награда Обласног одбора за просвету и културу Косова и Метохије, 1959,
Награда Лазар Вучковић, 1974,

Види још

Литература

Д. Влатковић: Николић Раде Радислав, Библиографија о Раду Николићу, Лексикон писаца Југославије, IV, Нови Сад, 1977,
Лела Марковић: Радисав Раде Николић, Призренски поменик, Београд, 2015. pp. 330 – 331,