Радивој Јосић
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Биографије можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (јануар 2012) |
Радивој Јосић (1889 — 1960) је био српски православни теолог и професор Богословског факултета и изузетно истакнута личност тог времена.
Радивој Јосић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1889. |
| Место рођења | Велика Врбница, Србија |
| Датум смрти | 1960. |
Рођен је у Великој Врбници код Крушевца у свештеничкој породици. Након основног школовања завршава Богословију у Београду а потом одлази у Швајцарску где започиње високо образовање на Старокатоличком теолошком факултету у Берну[1], које наставља на Православном теолошком факултету у Черновцима (Буковина)[2]. Студије је завршио 1914. године.
По завршетку студија постављен је за суплента Призренске богословско-учитељске школе. Од 1922. је суплент Богословије „Св. Сава“ у Београду а потом и у Сремским Карловцима где га затиче избор у звање доцента новоснованог БФ у Београду. Иако је имао велико интересовање за патрологију и историју цркве, због потреба факултета предавао је апологетику, што је у великој мери одредило његов каснији теолошки рад. На факултету је предавао 36 година.
Написао је између осталог и следеће радове: Јермени и њихово најновије страдање за Христа, Уједињење Православне и Римокатоличке Цркве, Хришћанска религија и песимизам, Доказивање духа и силе, итд.
Један од 44 српских теолога који су студирали на Старокатоличком теолошком факултету Универзитета у Берну, међу којима је био и владика Николај Велимировић.
Референце
уреди- ^ Прослава 150-годишњице Петропавловског храма у Берну | Епархија аустријско-швајцарска
- ^ „Поводом 100-годишњице од објављивања „Опће црквене историје“ Јевсевија Поповића и 90-годишњице од његовог упокојења”. Архивирано из оригинала 22. 12. 2016. г. Приступљено 15. 10. 2016.
