Отворите главни мени

Радивој Увалић Бата (Бачка Паланка, 20. април 1912Горган, Иран 28. септембар 1971), доктор права, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, универзитетски професор и друштвено политички радник.

РАДИВОЈ УВАЛИЋ
Radivoj Uvalić.jpg
Ратко Радивој Увалић
Датум рођења(1912-04-20)20. април 1912.
Место рођењаБачка Паланка
 Аустроугарска
Датум смрти28. септембар 1971.(1971-09-28) (59 год.)
Место смртиГорган
Иран Иран
Професијадоктор права
Члан КПЈ од1935.
Учешће у ратовимаШпански грађански рат
Народноослободилачка борба
Одликовања
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Студирао је право у Београду и Паризу где је и докторирао.

За време студија у Француској ступио је у везу са члановима КПЈ који су деловали у емиграцији и 1935. постао члан КПЈ. Учествовао је у Шпнском грађанском рату од јануара до августа 1937. борећи се на страни Шпанске републике. После повратка из Шпаније боравио у Паризу, одакле се половином 1939. вратио у земљу. По одслужењу војног рока био је изабран за доцента Правног факултета у Суботици, али постављење није добио.

После Априлског рата 1941. задржавао се у Београду до јуна, када је отишао на планину Пасјачу у Топлици, где је са Ратком Павловићем и другима угествовао у организовању устанка. Био је комесар и командир у Расинском партизанском одреду, затим предавач на партијским курсевима. У време ослобођења Србије крајем 1944. био је на дужности Политоделу Двадесетпете српске дивизије, а нешто касније у Пропагандном одељењу Врховног штаба.

После Ослобођења је начелник Савезног министарства за индустрију, начелник одељења за обнову Председништва владе НР Србије, доцент, а затим професор најпре на Правном, а потом на Економском факулету у Београду.

Увалић је покретач и оснивач Друштва економиста Србије и један од првих његових председника. Покретач је и дугогодишњи главни уредник првог економског теоријског часописа „Економист“ и најеминентнии сарадник тога часописа. У исто време ради на оснивњу Економског факултета у Београду, његов утемељач и централна личност у постављању првих основа универтзитетске економске наставе на њему. Заслугом Увалића основан је и први Економски институт у Србији, у коме се, на његову иницијативу започињу прва озбиљнија научних истраживања о привреди Србије и Југославије, по којима овај Институт постаје значајна научна институција у јавном животу. Увалић је био један од главних носилаца иницијативе за оснивање Савеза економиста Југославије, председавајући је првог оснивачког Конгреса и подносилац основног конгресног реферата који је смелошћу својих идеја побудио општи интерес и покренуо на критичко разматрање домета и наше теорије и праксе.

Од 1953. до 1960. је југословенски амбасадор у Норвешкој, Аустрији и Француској, 1960—62 директор Института друштвених наука, а потом до 1967. амбасадор у Индији.

Од 1961. године био је дописни члан Српске академије наука и уметности (САНУ), односно њеног Одељења друштвених наука.

Од 1967. је помоћник државног секретара за иностране послове, а 1971. поново је постављен за амбасадора у Индији. На путу на нову дужност погинуо је у саобраћајној незгоди код места Горган у Ирану 28. септембра 1971. године.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања.

ИзвориУреди

  • Текст др. Венцеслава Глишића, вишог истраживача Института за историју радничког покрета Београд у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1971. том 8 стр 445.
  • Реч проф. Николе Чобељића одржаној на комеморативној седници у спомен Радивоја Увалића на Економском факултету у Београду 6. октобра 1971. године.[1]

Спољањше везеУреди