Отворите главни мени
Синтропна радикула која је пробила микропилу семена ксантоцераса (Xanthoceras sorbifolium Bunge.

Радикула (ботанички термин, деминутив од лат. radix – корен: коренак) део ембриона из кога настаје комплетан корен биљке. При клијању семена коренак први пробија семењачу кроз микропилу и представља први видљиви део клијавца који расте позитивно геотропно прерастајући у примарни корен који може да настави са развојем и продором у дубину када постаје срчаница (осовински корен). Биљаке код којих се раст радикуле заустаља, а формирају се бочни коренови имају жиличаст корен. Коренак је део ембрионалне осовине и налази се испод ембрионалног стабла – хипокотила који носи котиледон(е).

Коренак прво расте и развија се на рачун храљивих материја смештених у котиледонима или ендосперму, да би у једном тренутку почео са апсорпцијом минералних материја из земљишта растворених у води, паралелно из плумуле се развијају примарни листови способни за фотосинтетичку активност и аутотрофну исхрану.

Код биљака постоје два основна типа радикуле антитропни и синтропни. Антитропни је онај који је усмерен супротно од хилума, а синтропни је онај који је усмерен ка хилуму. [1][2][3].

РеференцеУреди

  1. ^ Tootill, E. (1984): The Penguin Dictionary of Botany. Market House Books Ltd.
  2. ^ Рот, Х. (1973): Енциклопедијски лексикон мозаик знања - Биологија, Том 19. Интерпрес, Београд
  3. ^ Snipview the illustrated magazine anybody can edit [1]