Отворите главни мени
Радничке новине из 1897.
Цензурисано издање из 1920.

Радничке новине су биле гласило српског социјалистичког покрета у Краљевини Србији, а касније и комунистичког покрета у Краљевини Југославији.

Радничке новине су покренуте априла 1897. године у Београду, али су октобра исте године забрањене од режима Обреновића. Поново су покренуте 1902. године, а уредник им је био Димитрије Туцовић. Од 1903. до 1919. излазе као гласило српске социјалдемократске странке и Главног радничког савеза. Представљале су најзначајније левичарске опозиционе новине у Краљевини Србији.

Након уједињења, од 1919. године (од броја 97) Радничке новине постају орган Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), а од 1920. године (од броја 154) орган Комунистичке партије Југославије.

Уредници: Лазар Јанчић, Фрањо Ранцингер, Гавра Предојевић, Драгутин Рајковић и Петар Марковић. Стварни уредник листа током 1922. и 1923. био је Моша Пијаде. Од средине 1923. уредници су: Васо Срзентић и Коста Новаковић

Покренут је после забране Независних синдиката и угушивања Организованог радника, чију је судбину и сам доживео када се Радник преобразио у "Окованог радника". После 142. броја "Радник" је услед честих обустава и забрана полиције престао да излази.

Након доношења Обзнане 29. децембра 1920. године, којом је забрањен рад Комунистичке партије Југославије, Радничке новине постају орган реформистичке Социјалистичке партије Југославије. Излазе све до избијања Другог светског рата у Југославији, априла 1941. године.

ЛитератураУреди

  • Српска социјалдемократска партија (књига прва), Нолит, Београд, 1966.
  • Милан Весовић, Револуционарна штампа у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, Народна књига, Београд, 1979.

Спољашње везеУреди

Дигитална библиотека Радничких новина доступна на сајту Народне библиотеке