Радомир Савић (Илијаш, 15. фебруар 1956) бивши је југословенски и српски фудбалер.

Радомир Савић
Лични подаци
Датум рођења (1956-02-15)15. фебруар 1956.(68 год.)
Место рођења Илијаш, ФНР Југославија
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Слога Илијаш
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1975–1979
1979–1983
1983–1984
1984–1985
1985–1991
Сарајево
Црвена звезда
Спартак Суботица
Будућност Титоград
Волфсбергер
91
44
16
25
43[1]
(31)
(6)
(4)
(3)
(3)
Репрезентативна каријера
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија (млади)

Спортска каријера уреди

Клуб уреди

Рођен је 15. фебруара 1956. године у Илијашу, код Сарајева. Фудбал је почео да игра у малом локалном клубу ФК Слога Илијаш. Средином 1970-их година прелази у ФК Сарајево. Савић је играо четири сезоне у „бордо” тиму, наступио на 91 утакмици Прве лиге Југославије и постигао 31 гол.

Савић је у сезони 1980/81. био најбољи стрелац фудбалског првенства Југославије са 21 голом у 33 наступа.[2] Заједно са својим саиграчем Сребренком Репчићем у лето 1979. године, прелази у београдску Црвену звезду.

У Звезди је играо наредних четири и по сезоне, али често није успевао да се избори за место у првом тиму. На 44 наступа за „црвено беле” постигао је 6 лигашких голова. Упркос томе, Савић је био део тима који је освојио титуле првака државе 1980 и 1981. и један куп 1982. године.

У зиму 1983. прешао је у то време друголигаша Спартак из Суботице. Потом је потписао за Будућност из Титограда, са којом је успео да избегне испадање из Прве лиге у сезони 1984/85, постигавши 3 гола на 25 наступа.

Године 1985. одлази у иностранство, придружио се аустријској екипи Волфсбергер, након тога је завршио играчку каријеру.

Млада репрезентација уреди

Био је члан младе репрезентације Југославије која је 1978. освојила Европско првенство до 21. године победом против некадашње Источне Немачке.[3]

Успеси уреди

Референце уреди

  1. ^ [1]
  2. ^ „Kraljevi strelaca”. strategija.org. 3. 12. 2018. Приступљено 3. 12. 2018. 
  3. ^ „FOTO retrovizor: Veležov stadion i Jugoslavija prvak Evrope”. sportske.ba. 11. 1. 2018. Архивирано из оригинала 6. 9. 2019. г. Приступљено 3. 12. 2018. 

Спољашње везе уреди