Радослав М. Дуњић (понегде Дунић; Мионица, 26. август[1]/7. септембар 1871Крушевац, 8. мај 1948[2]) био је адвокат, бан Дунавске и Дринске бановине и сенатор.

Радослав Дуњић
Лични подаци
Датум рођења(1871-09-07)7. септембар 1871.
Место рођењаМионица, Кнежевина Србија
Датум смрти8. мај 1948.(1948-05-08) (76 год.)
Место смртиКрушевац, ФНР Југославија

Биографија уреди

 
Дуњић са партијским колегама 1935.

Рођен је у Мионици где је његов отац Милојко био начелник Среза колубарског, округа ваљевског.[3] Завршио је основну школу и ниже разреде гимназије у Крушевцу, а више разреде гимназије у Крагујевцу. Дипломирао на београдском Правном факултету, 1894. године.

 
Раде Дуњић и Љубица рођ. Симић око 1913.

Био је ожењен Љубицом рођ. Симић, из породице кнеза Јована Симића Бобовца, ћерком члана Београдске општине Мијаила Симића и сестром београдског адвоката Василија Симића. Живели су у породичној кући у Таковској улици у Крушевцу.

По дипломирању је радио као писар нишког и крушевачког суда, а 1896. је отворио адвокатску канцеларију у Крушевцу. Припадао је Напредњачкој странци. Активно је учествовао у ратовима 1912—1918. године. Адвокатуром у Крушевцу се бавио до 22. маја 1929. када је постављен на место врховног инспектора при Председништву Владе. За бана Дунавске бановине постављен је 16. јануар 1930. године.[1] Активан као бан Дринске бановине од 1935. године, а једно време и сенатор. Свих тих година је био члан Југословенске националне странке као и након одласка те политичке партије у опозицију.[3]

Референце уреди

  1. ^ а б Р. Дуњић, бан Дунавске бановине („Политика“, 17. јануар 1930)[мртва веза], Приступљено 21. 7. 2019.
  2. ^ Српски биографски речник, том 3, чланак Радослав М. Дунић Архивирано на сајту Wayback Machine (7. мај 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
  3. ^ а б Милорад Радојчић: „Ваљевски јавни правозаступници до Првог светског рата“, стр. 40, у публикацији „Гласник“, број 42, Историјски архив Ваљево, 2008. године.

Спољашње везе уреди