Радослав Зеленовић

Радослав Зеленовић (Косовска Митровица, 20. јануар 1948) бивши је уредник Филмске редакције РТС-а и бивши директор Југословенске кинотеке на чијем је челу био 24 године све до 2016. Од 1. октобра 2017. године је управник Аудио визуелног Архива и Центра за дигитализацију Српске академије науке и уметности.

Радослав Зеленовић
RADOSLAV ZELENOVIC Blic (1).jpg
Датум рођења(1948-01-20)20. јануар 1948.(72 год.)
Место рођењаКосовска Митровица
 ФНРЈ

ШколовањеУреди

Основну школу завршио у Косову Пољу, гимназију у Пећи и Приштини. Студије започео на Филозофском факултету у Приштини (група за српскохрватски језик, општу лингвистику и југословенску књижевост), а дипломирао је 1971. године, на истој групи на Филолошком факултету у Београду. [1][2]

Професионални радУреди

Током студија био члан аматерског филмског клуба Дома омладине Београда, за који је режирао неколико филмова, Професионалну каријеру почиње 1971. године као уредник Филмског програма Дома омладине Београда, на коме остаје до 1979. године. Те године изабран је за уредника Филмске редакције Телевизије Београд. На том месту остаје до 1992. године.

За директора Југословенске кинотеке изабран је 1. јуна 1992. године и ту функцију обављао је од 1992. до 2013. године. Дужност вршиоца дужности директора Југословенске кинотеке обављао је до 2. фебруара 2016. године.[3]

Активно учествовао у оснивању филмских манифестација попут ФЕСТ-а, Фестивала краткометражног филма, Филмског фестивала у Сопоту, Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Оснивач је и директор Фестивала европског филма на Палићу. Био је оснивач и главни и одговорни уредник часописа YU VIDEO од 1982. године, који се бавио проблемима видеа и дигитализације. Аутор је многих програма који су помогли промоцији и популаризацији нашег филма у земљи и иностранству.

Био је професор историје филма на Факултету уметности „Браћа Карић”. Члан Српске комисије UNESCO. Године 2012. био је изабран за члана Европске академије за филм.

Награде и признања (избор)Уреди

  • 2012. Награда града Београда, за дугогодишњи рад и трајан допринос развоју града Београда и за очување препознатљивог успеха Југословенске кинотеке и реномеа ове институције у свету. [4] [5]
  • 2013. Сретењски орден трећег степена, за нарочите заслуге у области филмске уметности, одлуком Председника Републике. [6]
  • 2013. Признање Бела голубица, за промоцију хуманистичких вредности за које се током живота залагао Никола Тесла, а које су препознатљиве у личностима овдашњег времена. Награду је доделио “Тесла глобал форум“.[7][8]
  • 2014. Орден Витеза реда уметности и књижевности Републике Француске, као признање великој посвећености и деловању у корист културних и уметничких односа, нарочито у области филма, између Француске и Србије.[9]Орден је додељен 21. јануара 2015. године на свечаности у Амбасади Француске у Београду.[10]
  • 2019. Вукова награда Културно-просветне заједнице Србије, за нарочите резултате у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Србији и на српском културном простору.[11]

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди