Радоје Кнежевић (Страгари, 20. август 1901Монтреал, 22. јун 1983)[1] био је српски политичар и професор. Кнежевић је био министар Двора Краљевине Југославије (од 1941). У међуратном периоду био је професор и члан Управног одбора Демократске странке. Био је учесник у организовању војног пуча 27. марта 1941. године. После успешно извршеног пуча именован је за министра двора. За време Априлског рата заједно са краљем Петром II и владом Душана Симовића напустио је 1941. земљу и остао у емиграцији након завршетка Другог светског рата. У току рата био је на страни организације Драгољуба Михаиловића.

Радоје Кнежевић
Министар Двора Радоје Кнежевић стиже у Енглеску 1941.
Лични подаци
Датум рођења(1901-08-20)20. август 1901.
Место рођењаСтрагари, Краљевина Србија
Датум смрти22. јун 1983.(1983-06-22) (81 год.)
Место смртиМонтреал, Канада
РелигијаПравославац
Министар двора
27. март 1941. — 21. јул 1943.
МонархПетар II
ПретходникМилан Антић

Биографија уреди

Отац Лазар био је професор, мајка Милева, рођ. Вељковић. Основну школу похађао је у Крушевцу (1907—1911) а гимназију у Београду (1911—1914). У Првом светском рату отишао је у Француску и школовање наставио у Фонтенблоу (1916). Дипломирао је француски језик и књижевност на Филозофском факултету у Београду. Радио је као средњошколски наставник у Крушевцу, Сплиту и Београду. Средином 30-их година је објавио више уџбеника француског језика: Француска читанка за V и VI разред средњих школа, Француска читанка за VII и VIII разред средњих школа, Француска граматика за средње школе (1937).[2]

Предавао је књижевност, француски језик и националну историју Петру II Карађорђевићу од 1935. до 1937, када је пензионисан због сукоба са министром просвете. Реактивиран је и враћен на посао 1939. Био је члан Извршног одбора Демократске странке и истакнути члан Српског културног клуба (СКК).

Као један од водећих цивилних организатора пуча у марту 1941. и захваљујући добрим везама у СКК и Демократској странци, одржавао је везу између Генералштаба, опозиционих странака и интелектуалне елите. У владама Душана Симовића и Слободана Јовановића био је министар Двора у Београду, Јерусалиму и Лондону (март 1941—јул 1943). До поновног пензионисања био је изванредни посланик и опуномоћени министар емигрантске владе у Португалији (1943—1944).[3]

Године 1943. професор Кнежевић предлаже краљу да се врати у земљу и стави на челу покрета Драже Михаиловића.

Два предавања професора Радоја Кнежевића снимио је мајор Никола Косић на свом радију у Америци (1956. и 1971):

Ја сам за Југославију само зато, каже Кнежевић, да би моје село и ваше село било у истој држави...[4]

Суђен је на Београдском процесу (у одсуству).

Био је велики поборник Драже Михаиловића и Равногорског покрета у емиграцији и са својим братом Живаном је био сарадник у неколико значајнијих листова. Био је уредник листа Глас канадских Срба од 1964. до 1974. године.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Српски биографски речник, том 5, Матица српска, Нови Сад године, одредница „Кнежевић, Радоје Л.“. 2011. ISBN 978-86-7946-085-1. стр. 101-102.., COBISS.SR 266200327
  2. ^ Биљана Стикић, Настава француског језика у Србији између два светска рата: дидактичко-методички аспекат. 2016, Нови Сад. ISBN 978-86-920561-1-6.
  3. ^ http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/biografije_sbr5.pdf
  4. ^ ИЗ АМЕРИЧКЕ ФОНЕТИКЕ НИКОЛЕ КОСИЋА