Радојица Живановић Ное

сликар и графичар периода надреализма

Радојица Живановић Ное (Београд, 1903 — Београд, 1944) био је сликар и графичар периода надреализма. Оставио невелик број композиција, мртвих природа, пејзажа и цртежа. Најзначајнији период Живановићевог уметничког стварања је доба његове припадности надреалистичком покрету (1930-33).[1] био је један од тринаест потписника Манифеста надреализма и једини професионални сликар у групи уметника који су покренули Београдски надреализам.[2]

Радојица Живановић Ное
Пуно имеРадојица Живановић
Датум рођења(1903-00-00)1903.
Место рођењаБеоград
Краљевина Србија
Датум смрти1944.(1944-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (40/41 год.)
Место смртиБеоград
Краљевина Југославија
Радојица Живановић Ное: Привиђење у диму (1932) уље на платну, 65x46,5 цм (власник: Музеј савремене уметности, Београд)

Надреалистичке радове је објављивао у часописима Немогуће и Надреализам данас и овде. Он је први и најдоследнији надреалиста у југословенском сликарству. Надреалистичку фазу смењује сликањем мртвих природа на начин Пола Сезана, пејзажа из Србије под утицајем класичног импресионизма и реалистичких портрета. Као члан групе Живот залаже се за социјалну уметност, више теоретски него практично. Водио је полемике и писао ликовне критике. Неко је време био ликовни критичар у Политици. Радови му се налазе у Народном музеју и Музеју савремене уметности у Београду, у Уметничкој галерији у Сарајеву и у више приватних збирки.[1]

БиографијаУреди

Радојица Живановић Ное рођен је у Београду као ванбрачно дете. Мајка му је била праља, а име оца није познато. У кругу београдских надреалиста се говорило да је, наводно, требало да одигра улогу престолонаследника, лажног краљевског новорођенчета, сина Драге и Александра Обреновића.[3] После ратом испрекиданог школовања, завршио је Трговачку академију, а затим провео три године (до 1929) на Краљевској уметничкој школи у Београду.[4]

Уметнички радУреди

Радојица Живановић Ное био је један од тринаест потписника Манифеста надреализма у алманаху Немогуће 1930. године. Био је једини професионални сликар у групи уметника који су покренули Београдски надреализам.[2] Од 1031. до 1932. интензивно је сарађивао у магазину Надреализам данас и овде, у коме је публикован највећи број његових радова. Године 1934. Са Мирком Кујачићем, Ђорђем Андрејевићем Куном, Ђурђем Теодоровићем и другим уметницима основао је групу Живот. Од 1935. до 1937. писао је редовно ликовне критике за лист Политика, а понекад је објављивао прилоге и у часопису Наша стварност.[4]

ИзложбеУреди

Године 1932. Излагао је циклус надреалистичких слика у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” у Београду, а од 1936. до 1940. на више групних уметничких изложби.

Најважнија делаУреди

  • Серија цртежа објављених 1930. године у алманаху Немогуће, од којих су најпознатији: Самоубица или сањар, Пулс, Почетак истог места, као и фотоколаж Спава златна страст.
  • Радови објављени у магазину Надреализам данас и овде, од којих су најпознатији: Успомена и Дрво очију.

СмртУреди

Године током Другог светског рата провео је на периферији Београда. Погинуо је пред крај рата, 1944. године, на Дорћолу. Када је чуо да су партизани и руски тенкови продрли у улицу, излетео је из неког склоништа у близини Бајлонијеве пијаце и ушао у борбу против Немаца. Затечен наоружан од ослободилачких снага није наводно пристао да се разоружа и због трагичног неспоразума изгубио је живот.[3]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Živanović, Radojica Noje”. Enciklopedija likovnih umjetnosti. 4, Portr-Ž. Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ. 1966. стр. 658. COBISS.SR 51436039
  2. ^ а б „Radojica Živanović Noe (1903—1944.)”. Arte. Приступљено 14. 12. 2017. 
  3. ^ а б Протић 1970, стр. 300
  4. ^ а б „RADOJICA ŽIVANOVIĆ NOE”. Nadrealizam. projekat: Evropski kontekst srpskog nadrealizma. Приступљено 14. 12. 2017. 

ЛитератураУреди

  • „Živanović, Radojica Noje”. Enciklopedija likovnih umjetnosti. 4, Portr-Ž. Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ. 1966. стр. 658. COBISS.SR 51436039
  • Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века. Књ. 2. Београд: Нолит. COBISS.SR 23898625

Спољашње везеУреди