Отворите главни мени

Радојица Живановић Ное

сликар и графичар периода надреализма

Радојица Живановић Ное (Београд, 1903 — Београд, 1944) био је сликар и графичар периода надреализма. Оставио невелик број композиција, мртвих природа, пејзажа и цртежа. Најзначајнији период Живановићевог уметничког стварања је доба његове припадности надреалистичком покрету (1930-33).[1] био је један од тринаест потписника Манифеста надреализма и једини професионални сликар у групи уметника који су покренули Београдски надреализам.[2]

Радојица Живановић Ное
Пуно имеРадојица Живановић
Датум рођења(1903-00-00)1903.
Место рођењаБеоград
Краљевина Србија
Датум смрти1944.(1944-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (40/41 год.)
Место смртиБеоград
Краљевина Југославија
Радојица Живановић Ное: Привиђење у диму (1932) уље на платну, 65x46,5 цм (власник: Музеј савремене уметности, Београд)

Надреалистичке радове је објављивао у часописима Немогуће и Надреализам данас и овде. Он је први и најдоследнији надреалиста у југословенском сликарству. Надреалистичку фазу смењује сликањем мртвих природа на начин Пола Сезана, пејзажа из Србије под утицајем класичног импресионизма и реалистичких портрета. Као члан групе Живот залаже се за социјалну уметност, више теоретски него практично. Водио је полемике и писао ликовне критике. Неко је време био ликовни критичар у Политици. Радови му се налазе у Народном музеју и Музеју савремене уметности у Београду, у Уметничкој галерији у Сарајеву и у више приватних збирки.[1]

БиографијаУреди

Радојица Живановић Ное рођен је у Београду као ванбрачно дете. Мајка му је била праља, а име оца није познато. У кругу београдских надреалиста се говорило да је, наводно, требало да одигра улогу престолонаследника, лажног краљевског новорођенчета, сина Драге и Александра Обреновића.[3] После ратом испрекиданог школовања, завршио је Трговачку академију, а затим провео три године (до 1929) на Краљевској уметничкој школи у Београду.[4]

Уметнички радУреди

Радојица Живановић Ное био је један од тринаест потписника Манифеста надреализма у алманаху Немогуће 1930. године. Био је једини професионални сликар у групи уметника који су покренули Београдски надреализам.[2] Од 1031. до 1932. интензивно је сарађивао у магазину Надреализам данас и овде, у коме је публикован највећи број његових радова. Године 1934. Са Мирком Кујачићем, Ђорђем Андрејевићем Куном, Ђурђем Теодоровићем и другим уметницима основао је групу Живот. Од 1935. до 1937. писао је редовно ликовне критике за лист Политика, а понекад је објављивао прилоге и у часопису Наша стварност.[4]

ИзложбеУреди

Године 1932. Излагао је циклус надреалистичких слика у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” у Београду, а од 1936. до 1940. на више групних уметничких изложби.

Најважнија делаУреди

  • Серија цртежа објављених 1930. године у алманаху Немогуће, од којих су најпознатији: Самоубица или сањар, Пулс, Почетак истог места, као и фотоколаж Спава златна страст.
  • Радови објављени у магазину Надреализам данас и овде, од којих су најпознатији: Успомена и Дрво очију.

СмртУреди

Године током Другог светског рата провео је на периферији Београда. Погинуо је пред крај рата, 1944. године, на Дорћолу. Када је чуо да су партизани и руски тенкови продрли у улицу, излетео је из неког склоништа у близини Бајлонијеве пијаце и ушао у борбу против Немаца. Затечен наоружан од ослободилачких снага није наводно пристао да се разоружа и због трагичног неспоразума изгубио је живот.[3]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Živanović, Radojica Noje”. Enciklopedija likovnih umjetnosti. 4, Portr-Ž. Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ. 1966. стр. 658. COBISS.SR 51436039
  2. 2,0 2,1 „Radojica Živanović Noe (1903—1944.)”. Arte. Приступљено 14. 12. 2017. 
  3. 3,0 3,1 Протић 1970, стр. 300
  4. 4,0 4,1 „RADOJICA ŽIVANOVIĆ NOE”. Nadrealizam. projekat: Evropski kontekst srpskog nadrealizma. Приступљено 14. 12. 2017. 

ЛитератураУреди

  • „Živanović, Radojica Noje”. Enciklopedija likovnih umjetnosti. 4, Portr-Ž. Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ. 1966. стр. 658. COBISS.SR 51436039
  • Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века. Књ. 2. Београд: Нолит. COBISS.SR 23898625

Спољашње везеУреди