Разарачи класе Београд

Класа три разарача направљених за војску Југославије 1930-их

Разарачи класе Београд спадају међу најзначајније бродове Југословенске ратне морнарица који по својој величини долазе одмах након разарача Дубровник. Направљени су пред почетак Другог светског рата и представљали су најмодерније бродове Југословенске морнарице.

Разарачи класе Београд
Краљевина Југославија
Особине
Класа брода: Разарач
Поручено: 3
Изграђено: 3
Изгубљено: 3
Бродоградилиште: Ateliers et Chantiers de la Loire у Нанту

Јадранска бродоградилишта А.Д. у Сплиту

Депласман: 1210 т стандард
1655 т макс.
Дужина: 98 m
Ширина: 9,64 m
Газ: 3.18 m
Погон: 2 × Кертис турбине (Београд) или 2 × Парсонс парне турбине (Загреб и Љубљана)
3 × котла Јароу
снага 44.000 КС
Брзина: 38 чворова
Посада: 145 чланова
Наоружање: 4 x 1 Шкода 120 mm топови
2 x 2 Бофорс 40 mm ПА
2 x 1 15 mm ПА
2 × 3 550 mm торпедне цеви
1 x клизач дубинских бомби
30 мина

Бродови класе БеоградУреди

После великог разарача Дубровник, министарство војске и морнарице Краљевине Југославије одлучило се за набавку више мањих разарача чија би изградња била могућа и у домаћим бродоградилиштима. Планови за бродове су наручени код француског бродоградилишта у Нанту, код којег је наручена и градња првог разарача из серије. Друга два разарача изграђена су у домаćем бродоградилишју Јадранска бродоградилишта А.Д у Сплиту у данашњој Хрватској.

БеоградУреди

Поринут је 23. децембра 1937, а завршен 28. априла 1939. Оштећен је бомбом на мору и заробљен у Боки которској 17. априла 1941. Италијанска морнарица га је преименовала у Sebenico (Шибеник) и коришћен је као пратња конвоја ка северној Африци. Капитулација Италије га је затекла у Венецији, где је био на ремонту. Немци су га оспособили за службу 17. октобра 1944. и дали му ознаку ТА-43. Тешко је оштећен дејством артиљерије и потопљен у Трсту од стране своје посаде 1. маја 1945.

ЗагребУреди

Поринут је 30. марта 1938, а завршен 5. августа 1939. Потопљен је дизањем у ваздух од стране поручника бојног брода 1. класе Милана Спасића 17. априла у Боки которској.

ЉубљанаУреди

Поринут је 28. јуна 1938, а завршен 17. децембра 1939. Заробљен је 17. априла 1941. док је био на ремонту. Преименован је у Lubianu (Љубљана) и послат да прати конвоје ка северној Африци. Насукао се 1. априла 1943. код Туниса и уништен је следећег дана нападом савезничке авијације.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди