Развој е-управе у Републици Србији

Развој е-управе у Републици Србији подразумева успостављање ефикасне и кориснички оријентисане управе у дигиталном окружењу, која је интероперабилна како између различитих нивоа јавне управе у Србији, тако и са јавном управом држава чланица ЕУ. Међутим, пут од стадијума на коме се тренутно налази еУправа у Србији, до наведеног жељеног стања, представља распон жељене промене, који подразумева јасно дефинисање циљева Програма, као и мера за постизање тих циљева, са јасно уочљивим узрочно последичним везама.[1] На основу претходних реченица уочљиво је да сам развој подразумева концепцију и примену електронског пословања које користе сви (запослени у јавној управи, грађани, пословни људи, запослени људи у приватним објектима итд.). Развојем е-управе омогућава се ефикаснија услуга према становништву, смањење трошкова, једноставније обављање послова уз добру организацију, сузбијање корупције и ефикаснији однос са привредним објектима. Такође боља функционалност приступа подацима помаже развоју еУправе у Србији јер су грађани у прилици да лако провере тачност својих података и да се по потреби обрате надлежној институцији како би се ти подаци исправили.[2]

Предуслов за развој е-управе у Србији уреди

До краја XX века, папирна документација у државним институцијама, у светским размерама, достигла је огромне размере. Донети су нови прописи у Европи и свету, стога је и Србија поставила јасне циљеве у погледу опредељења за улазак у Европску унију. Прелазак на електронски облик пословања постао је императив у свим државама.

Основни предуслов за развој е-управе су законски прописи:[3]

  • 2002. године - Европски регулаторни оквир електронских комуникација свеобухватно је регулисао сектор електронских комуникација у ЕУ.
  • Од 2003. године регулаторни оквир је у обавезној примени у земљама чланицама ЕУ. Стога, на путу европских интеграција, Република Србија је била обавезна да усклади национално законодавство са релевантним правним тековинама ЕУ (фр. acquis communautaire).
  • 2004. године је донет закон о електронском потпису.
  • 2006. године усвојена је стратегија развоја информационог друштва у Републици Србији до 2020. године. Ово је први акт којим се целовито уређује област информационог друштва у Републици Србији.
  • 2009. године усвојена је Стратегија развоја електронске управе за период од 2009. до 2013 године, заједно са Акционим планом.
  • Такође 2009. године је донет закон о електронском документу и временском жигу.
  • 2010. године портал е-управе Републике Србије је званично почео са радом.

Портал е-управе Републике Србије уреди

Портал еУправа је званично почео са радом 2010. године. У јуну 2017. године донета је Уредба о примени новог закона о општем управном поступку (ЗУП) па је портал добио нови надимак "еЗуп" и постао је место на којем се налазе веб сервиси шест државних институција (МУП, МДУЛС, ПУРС, ЦРОСО, РФПИО И НСЗ).[4] Такође 2018. године донет је Закон о електронској управи, а у њему је портал добио нови назив: Сервисна Магистрала Органа - СМО. Портал данас користе подједнако сви грађани у свим државним институцијама.

Поред основних недостатака портала е-управе Републике Србије ( мали број број корисника(свега пола милиона активних налога), недостатак интеракције, изостанак могућности преузимања потребних формулара (захтеви, молбе итд. ), недостатак мапе портала, и др.), на основу анализирања портала, може се доћи до закључка да је позитвно:[5]

  • прегледност портала,
  • количина информација,
  • екстерни линкови,
  • могућност претраге портала,
  • обједињавање информација о свим нивоима јавне управе, и др.

Циљеви еУправе у Републици Србији уреди

Циљеве примене електронског пословања и портала еУправе су:[1]

  • Смањење трошкова- постављајући услуге доступним on-line,вишеструко се смањују трошкови различитих трансакција;
  • Скраћење трајања управних поступака- повећава се брзина и тачност у односу на управљање папирима;
  • Економски развој- технологија омогућава влади да поједностављује, развија боље односе са пословним организацијама, креира позитивну климу у свим сферама бизниса. Директан утицај на развој еконимије и тржишта је очигледан у е-набавки.
  • Повећање транспарентности и доступности- публикују се разноврсне информације (буџети, приходи, расходи, дебате, одлуке);
  • Повећање расположивости услуга- обезбеђују се разноврсне услуге, повећава се доступност и садржај;
  • Побољшавање расположивости услуга- компјутеризација, интеграција финансија и кадрова, управљање и контрола трошкова, анализа података која повећава ефикасност;
  • Формирање е-друштва- представља најбитнији сегмент развоја е-управе, свеобухватни напредак друштва, интеграцију свих грађана ка заједничком циљу;

Применом свега наведеног доприноси се побољшању рангирања Републике Србије у свету, у погледу Е-Владе(E-government-а).

Значај увођења еУправе уреди

На трећој седници Координационог савета за електронску управу, одржаној 16. октобра 2019. године, закључено је да је реформа јавне управе и увођење електронске управе једна од области у којима су постигнути највећи резултати.

Ефекти досадашње примене увођења еУправе:[1]

  • Унапређивање пословних процеса у Републици Србији- услуге портала еУправа данас користи више од 400 различитих институција јавне управе.
  • Убрзавање административно-управних процедура пред надлежним органима
  • Поједностављивање свих процедура на релацији грађанство-институције - од почетка увођења до данас, грађани нису морали сами да прибављају документа, већ су запослени у јавним институцијама електронски размењивали податке
  • Побољшање постојећих пословних процеса у ораганима јавне управе
  • Повећавање степена транспарентности функционисања јавне управе

Напредак у реформи јавне управе постигнут је пре свега, захваљујући увођењу електронске управе, чији резултати имају значај и на међународном нивоу развоја:

  • Извештај организације СИГМА, заједничког тела Европске комисије и ОЕЦД, потврдио је да је Србија у 2019. години напредовала у поређењу са 2017. годином када је реч о пружању услуга.[6]
  • Извештај УСАИД програма за економски развој, који је обухватио хиљаду малих и средњих предузећа, показује да је чак 72% предузећа која послују у Србији, да је у последњих годину дана дошло до повећања транспарентности и предвидљивости пословања. Чак 74% испитаника из малих и средњих предузећа каже да је данас рад јавне управе ефикаснији него пре годину дана.[7]
  • Најновије истраживање јавног мњења које је спровео швајцарски програм СВИС ПРО показује да скоро сваки други житељ централне Србије (око 45%) данас сматра да локална самоуправа води рачуна о грађанима. Пре девет година, тај проценат је износио само 22%.[8]

На основу свега наведеног можемо закључити да се систем е-управе све више корист у Србији и да то није привилегија богатих земаља. Е-управа преставља информационо-комуникациони систем који је неопходан за данашње време. Време када се због елементарних информација морало "шетати од канцеларије до канцеларије" у зградама јавне управе имплементацијом овог система ће брзо проћи.

Приоритети еУправе уреди

На трећој седници Координационог савета за електронску управу, одржаној 16. окробра 2019. године, којој су присуствовали представници органа државне управе и локалне самоуправе, академске заједнице, НАЛЕД-а, УНДП-а, Амбасада Велике Британије, Делегације ЕУ у Србији, као и представници привреде, представљен је Програм развоја електронске управе у Републици Србији за период од 2019. до 2020. године. Србија нема само амбицију, већ има и капацитет да буде међу лидерима у овој области. Е-управа омогућава грађанима и привреди да државна администрација буде на располагању 24 сата, 7 дана у недељи.[9]

Приоритетни пројекти у области дигитализације управе у наредном периоду:[1]

  • Ширење брзог интернета по свим крајевима Србије
  • Изградња Државног дата центра у Крагујевцу као стратешке инфраструктуре која ће омогућити развој нових услуга електронске управе и повећати безбедност података који се чувају
  • Израда Централног регистра становништва
  • Израда Адресног регистра
  • Израда Метарегистра и Регистра административних процедура
  • Рад на новом порталу еУправа који ће свим грађанима омогућити да на једном месту имају доступне све услуге електронске управе у Србији
  • Електронско архивирање
  • Израда информационог система еПсарница који ће државној управи и локалној самоуправи знатно убрзати процес слања и пријема докумената
  • Завршетак пројекта Јединственог информационог система просвете који ће омогућити праћење свих података током целог школовања, завршетка школовања и потом запошљавања
  • Израда информационог система Социјална карта

Референце уреди

Спољашње везе уреди