Разговор:Јањевци

Додај тему
Активне дискусије

Први поднасловУреди

Jedna sugestija: Na Kosovo su se doselili Dubrovčani, a ne Hrvati!, pod pojmom Dubrovčani sve do 1941. godine smatrali su se Srbi-katolici!

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Bujrum014 (разговордоприноси) | 14:02, 27. јун 2010

Ни мени није јасно како то да су Јањевци описани као Хрвати у овом чланку. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:39, 12. јул 2010. (CEST)

Данас су Срби католици,као етничко-религијски појам укинути и њихови потомци се данас изјашњавају као Хрвати,као и на другим местима диљем некдашње СФРЈ.Треба поменути обе ствари,са неутралним рпиступом.

Иначе,сами католички становници Јањева добрим делом не потичу из средњег века,већ су се ту населили почетком XX века (одасвуда),само су две породице тј. братства (око 1/5 тадашњег становништва) староседеоци.Према подацима из 1910.године у Јањеву је било 515 кућа (тј. породица,у ужем смислу вероватно):

  • 400 Срба католика
  • 75 Арнаута и Арнауташа
  • 20 Мухаџира (који су избачени из Србије 1878)
  • 18 турских Цигана
  • 2 Турака (однекле из Мале Азије)

Црни Бомбардер!!!  (†) 01:30, 13. јул 2010. (CEST)

Никад нису ни постојали Срби-католици, осим у неким српским теоретским спекулацијама и жељама. Никад се ниједна скупина није тако изјашњавала, а поготово не Дубровчани. Ако је и било неколико појединаца, то ништа не значи. Друго, одакле су се то почетком двадестог стољећа у Јањево могли населити католици јужнославенског језика? И то у тако великом броју, а да им усто и сасвим не промијене њихов торлачки дијалект?! Који би се то католици у 20. стољећу хтјели преселити у сиромашно и заостало Јањево? Можда само они из Албаније, али би ти са собом донијели и албански језик. Дакле, већу небулозу од овога дуго нисам чуо! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.164.46.90 (разговордоприноси) | 18:37, 7. октобар 2013.‎

Ako kod vas ne postoje Srbi, nego samo Vlasi i četnici, zašto bi ovde uopšte postojali Hrvati? Vrati se na ustašopediju i tamo traži nebuloze.--178.222.5.6 (разговор) 09:19, 8. октобар 2013. (CEST) Nebuloza je nebuloza i treba je priznati, a ne psovati od jada! Gdje je to tvoje "ovde", je li možda na Kosovu? E tu se najviše pitaju Albanci, a ne Srbi! Što prije to prihvatiš, bit će ti lakše! 213.147.120.119 (разговор) 11:54, 23. новембар 2015. (CET)

Садржај чланкаУреди

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 07:51, 17. октобар 2013. (CEST)

Svježi podaciУреди

JANJEVCI I LETNIČANI POHODILI PRAPOSTOJBINU (Dubrovački vjesnik, 7. veljače 2015., br. 3340, stranice 18-19)

Od srednjeg vijeka Janjevci pohode Festu svetog Vlaha i neizostavni su dio procesije u kojoj su u prepoznatljivim nošnjama. Potomci hrvatske kolonije iz doba Dubrovačke Republike i ovaj su put nosili letnički i janjevački stijeg, a svatko i zastavicu svetog Vlaha. U procesiji su nosili i male pjesmarice iz kojih su složno pjevali. Predvodili su ih predsjednik Hrvatskog društva Janjevo Pavao Palić i predsjednik udruge Letnica Robert Matić.

U procjepu političkih zbivanja unatrag dvadesetak godina i prisilnog egzodusa u matičnu domovinu Hrvatsku Janjevu je rijetko kad bilo ovako teško. Na neki su način ostavljeni na (ne)milost, pomalo su napušteni i teško im je, a društvo Janjevo iz Zagreba skrbi o njima koliko god može. U samom Janjevu ih je ostalo tek 200, ali ih je u Kistanju oko 1 300. To je naše "domovinsko Janjevo", na njih smo posebno ponosni i upravo oni pokazuju da se nisu odrekli dara života. Od 1 300 skoro 600 ih je mlađe od 16 godina! Došli su nakon Domovinskog rata 1997. godine i dio ih je došao s nama. Kroz povijest smo prolazili teška i burna vremena i uz providnost Božju, zaštitu nebeskog zaštitnika svetog Nikole i jaku vjeru, uvijek iznova se snalazili i izvlačili iz pepela, vraćali se na poslovnu slavu jedinstvene europske enklave. Praktično, Janjevo i Letnica su bile i ostale oaze katoličanstva na tim prostorima, a međusobno su udaljeni 80 km. Iznad Letnice, domicilne župe posvećene čudotvornoj Velikoj Gospi, više je manjih hrvatskih "satelita": Šašare, Vrnez i Vrnaokolo te zaseoci Perutinović, Podrid i Zagrađe - kaže Palić. Janjevci kažu da kao nikad do sada snažno žele pomoć, o čemu su razgovarali i s dominikancima i Denisom Orlićem iz Društva prijatelja dubrovačke starine. Pozvali su ih iduće godine zajedno s iseljenim Janjevcima i Letničanima pohoditi te enklave te preostalim mještanima dati nadu, poštivanje i pomoć za opstanak.

Prvi put Janjevo 1303. spominje Benedikt XII. kao središte katoličke plovanije svetog Nikole, a ime su, navodno, dobili po u 14. stoljeću doseljenim mještanima Janjine s Pelješca i Dubrovačke Republike. Do ratova 1990-ih Hrvati su stoljećima činili većinu, a danas ih je manje od 200. Preporod je uslijedio u 19. stoljeću obnovom župne crkve i gradnjom škole u kojoj se nastava odvijala na hrvatskom jeziku. Potomci trgovaca i rudara stalno su bili na udaru asimilacije: veći egzodusi počinju 1948., ali su očuvali katoličku vjeru i hrvatski identitet iako ih je najviše protjerano u veljači 1993.

Matić tvrdi da je Letnici još teže: od 4 850 predratnih žitelja ostalo je samo 38 staraca, svi stariji od 70 s prosječnih 75 godina! Godinama ih je sve manje. Danas ih je više u Slavoniji: 1 500 raseljeno je u općini Voćin, 1 800 u općini Đilovac, a 350 u Dumači kraj Petrinje. - Ima nas i u Rijeci, Brskovljanima kraj Vrbovca, Dugom Selu i Dubravi, na Krku. Naravno, i u Dubrovniku. Janjevci i Letničani su kao braća, u malim smo se enklavama držali zajedno. Tako ih i sada posjećujemo na svetog Nikolu, oni nas na Malu i Veliku Gospu. U vrijeme krize koja se može opipati u našim enklavama se živi od humanitarne pomoći koju šaljemo o Božiću, Uskrsu i nekom novom prigodom. Od toga ne odustajemo te šaljemo i lijekove. Hvala Veleposlanstvu Hrvatske na doprinosu pučkoj kuhinji Letnice, te svi žitelji imaju dnevni topli obrok. Ni u Janjevu više nije puno djece kao prije: trećina od 200 žitelja su mala i školska djeca. - Ako se učini puno malih koraka, ponovno će imati budućnost. To ovisi o politici i skrbi države o svom narodu. Crkvi ponosno svjedočimo sedam stoljeća. Nije lako opstati u moru pravoslavlja i islama. Uvažavamo sve, ali ponajprije poštivamo svoje specifične vrijednosti na ovom području i molimo sve institucije u Dubrovniku, kao matici, za pomoć. Dubrovniku trebaju izvorni suveniri, a kao baštinici rudara, zlatara i filigrana možemo puno konkretnog učiniti. Nudimo i preradu mlijeka i drveta, sirovine i tvornica su u Đilovcu. DPDS-u smo darovali umanjenu repliku zvona s Crkve svetog Nikole gdje još zvoni od 1368. godine, rad umjetnika iz Kistanja Danijela Antića. Po starosti je to drugo zvono u Hrvata, a replika mesinganog zvona u ime janjevačke zajednice bila je na misi za svetog Vlaha te smo ju darovali biskupu i Biskupiji - dodaje Palić.

Janjevački obrtnici prazavičaju nude autohtone proizvode i obogaćenje turističke ponude. Sigurni su da je na Kandeloru učinjen iskorak, da će se suradnja razvijati. Hotelima nude u Slavoniji raditi sir i poljoprivredne proizvode, a ostalima nude izradu suvenira te tako iz suvenirnica izbacuju kinesku robu. - Svako gospodarstvo koje razumno posluje priliku prioritetno daje svojim obrtnicima i trgovcima kako bi dokazali vrjednote i kreativnost koju imaju. Cilj nam je proizvesti suvenire s pojedinostima iz grada svetog Vlaha, ponuditi ih na Stradunu kao znak simbioze i zajedništva Dubrovnika s njegovim enklavama na Kosovu. To je puno više od trgovine, a kvaliteta će nesumnjivo biti puno bolja od istočnjačke. Bit će to i doprinos osjećaju pripadnosti i brizi za one koji su stoljećima očuvali svijest o zajedništvu - kažu naši sugovornici. O želji za jačim vezama govori i autobus s pedesetak hodočasnika koji su se nakon procesije zajednički slikali ispred parčeve crkve, te prije dolaska doma pohodili Ston.

Врати ме на страницу „Јањевци”.