Разговор:Јерменија/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Хајкакан?

Zar Jermeni svoju zemlju ne zovu HAJKAKAN ?

Petronije 08:10, 12 децембар 2005 (CET) Проверено - Хајастан. Хајкакан је присвојни придев.

Јермени иначе нису православни хришћани. Petronije 01:13, 6. мај 2006. (CEST)

Положај?

У чланку под овим насловом је описан искључиво ГЕОГРАФСКИ положај државе, не политички, не економски нити било какав други положај, и место му је у пасусу Географија који је опет без икаквог основа преименован у наслов "Природне одлике"? А еколошке проблеме никако не можемо сврстати у природне одлике.--Никола (разговор) 14:01, 4. август 2011. (CEST)

Распарава о чланку

Расправа о чланку траје до 20. августа (20:00 часова). --Никола (разговор) 20:51, 13. август 2011. (CEST)

У одељку култура додао сам уз информацију и извесну референцу. Такође, лоцирао сам помоћу гугл букса где би могло да се нађе штошта о томе (Летопис матице српске из 2002. г. нпр.), тако да није искључено да ћу још нешто додати тамо, ако предлагач нема ништа против. Искрено, по мом каквом таквом мишљењу, мање више уважаваном, одељак култура који мене највише интересује ми је прекратак, али, као што рекох, није искључено да ћу да се убацим.--Епаминонда (разговор) 03:46, 14. август 2011. (CEST)

Исправка, нисам спазио да одељак о култури има ПОДодељке, или већ како. У сваком случају не би било до згорег споменути укратко развој књижевности, почев од извесног монаха, преко Себеоса и др. писаца који су имали додира са Византијом до данашњице. По још који пут, ако предлагач нема ништа против да се дода још штогод...--Епаминонда (разговор) 03:56, 14. август 2011. (CEST)

Унео сам мање корекције што се привреде тиче, тако да је сада што се мене тиче све како треба...--Иван Матејић (разговор) 09:42, 14. август 2011. (CEST)

Епи хвала на примедбама, и наравно да немам ништа против да додаш нешто у одељак о култури уколико сматраш да је то вредно пажње. Искрено, ја нисам баш превише пажње посветио делу о култури и уметности јер не познајем довољно тај регион у том смислу, па сам се бојао да не направим неке крупније грешке.
Иване хвала!!! --Никола (разговор) 15:59, 14. август 2011. (CEST)

Коментари SmirnofLeary (разговор)

 Коментар: Можда би требало у уводном поред организација за које је наведено да је Јерменија чланица, у загради навести годину учлањења, а затим сортирати према дужини чланства.

 Коментар: Део Клима, реченица: На Јерменској висоравни просечна температура ваздуха износи око 0 °C, а просечна летња прелази 25 °C. Да ли је тачан податак? Ако је рецимо у јануару температура од -10 до -5 °C, а лети како стоји у реченици прелази 25 °C, онда би просечна годишња требала бити изнад нуле, рецимо од 5 - 10 °C. Можда грешим?!

 Коментар: Део Клима, ... у марзу Лори ..., појаснити да ли се ради о граду, области, ... испитати да ли марзу иде малим словом, како је написано. --SmirnofLeary (разговор) 00:28, 15. август 2011. (CEST)

 Коментар: У чланку недостаје одељак о флори и фауни. Погледати чланак о Србији, у коме су наведена два одељка: Биљни и животињски свет (кратак одељак) и испод Национални паркови (само списак). --SmirnofLeary (разговор) 00:38, 15. август 2011. (CEST)

1. Мислим да је непотребно наводити и године чланства јер то је описано у одговарајућем чланку у тексту, а у уводу је то постављено чисто да се читалац упозна у кратким цртама.

2. Податак о клими исправљен, у питању била грешка!

3. Марз је име за административну јединицу у Јерменији (у ранку наших округа, али сам се одлучио да користим изворно име). Дакле иде малим словом. Детаљније објашњење стоји у делу "Административна подела Јерменије".

4. Додаћу и чланак о флори и фауни, мада нема ту неких спектакуларних података, а што се тиче нац. паркова имају описани у посебном чланку "Географија Јерменије", али набројат ћу их.--Никола (разговор) 14:11, 15. август 2011. (CEST)

 Коментар: Свака част за брзу реакцију и за брзо написан одељак о биљном и животињском свету. Још увек нисам стигао до одељка о Административној подели, па да не замериш. Даље, одељак Демографија, реченица: ... али највећи део њих је србификован ... Израз „србификован“ ми помало штрчи. Да ли се тако каже? Посрбљен, србизиран, или како већ, ваљало би проверити који је израз најчешће у употреби.

 Коментар: Одељак Демографија, пасус религија: Ако се не варам подаци у пасусу се не слажу. У конфесионалном погледу 99% јерменске популације су хришћани. Од тога 95% су припадници Јерменске апостолске цркве, а постоји и мања заједница јерменске католичке цркве с укупно око 280.000 верника у 36 парохија чији припадници се називају Франки и углавном се живе на северу земље. Ако Јерменија има око 3.200.000 становника, 280.000 верника је око 9% укупне популације, тј. око 10% популације коју чине хришћани. С обзиром на то, противречан је део реченице Од тога 95% су припадници Јерменске апостолске цркве. --SmirnofLeary (разговор) 19:40, 15. август 2011. (CEST)

 Коментар: Пасус Војска, стоји реченица: У случају потреба, војска је у стању да мобилише све војно способне мушкарце старости од 15 до 59 година. Да ли то значи да је код њих обавезно служење војног рока? Требало би то навести.

1. Видећу са лингвистима у вези са овим термином "србификован"!

2. Проблем у статистичким подацима Јерменије (бар сам ја тако закључио) што они као своје становнике наводе и оне из Карабаха, а посебно се то односи на цркву, јер то и јесте једна црква. А нигде не пише колико тачно их живи тамо или у самој земљи, па то ствара забуне.

3. Војни рок је обавезан, али никако да нађем податак од када до када и колико траје. Зато нисам то написао. А у ванредним ситуацијама већина држава спроводи масовне мобилизације војно способних особа. У сваком случају убацио сам у спољашње везе и сајт њиховог министарства унутрашњих послова, па кога то занима може детаљније да проучи! --Никола (разговор) 20:41, 15. август 2011. (CEST)

 Коментар: Одељак економија, фотографија манастира у делу у ком се налази не прати текст. Ако не грешим, ваљало би је спустити испод у пасус о туризму, где стоји реченица: Туристима су привлачне и бројне ваздушне бање ... те бројни средњевековни манастири широм земље.

 Коментар: У делу о спорту, пошто се помиње шах, не би било лоше поменути Каспарова који је рођен у Азербејџану, али је пореклом Јермен. Такође, ако има места, може се споменути и тенисер Андре Агаси. Још је изостало, а вредело би поменути у чланку зарад ваздухопловаца на википедији Артјом Микојана, ако се нађе места и за њега . --SmirnofLeary (разговор) 00:34, 16. август 2011. (CEST)

Ја сам мислио да је Агаси Иранског порекла? За Каспарова видим да му је отац био Јевреј а мајка Јерменка, тако да би њега могао ставити. А Артура Микојана стварно не знам, где да ставим, у део о науци, војсци или где већ?--Никола (разговор) 14:09, 16. август 2011. (CEST)

За Агасија на ен. вики стоји: ... is a retired Iranian-American[1][2] professional tennis player ..., али и даље у тексту стоји: ... His father is of Iranian (Armenian and Assyrian) and Syrian origin ... Е сад, на овој и овој страни га Јермени присвајају као своју знамениту личност. Микојан је био конструктор, генерал, и министар ваздухопловне индустрије, могао би у војску где се помињу ваздухопловне снаге, или посебно ако је нешто названо по њему, а сигурно јесте, фабрика, институт, школа ... Треба проверити. --SmirnofLeary (разговор) 15:46, 16. август 2011. (CEST)

Свака част на уложеном труду. Чланак заиста заслужује епитет сјајног и свакако има мој глас на предстојећем гласању. Све похвале. --SmirnofLeary (разговор) 00:42, 16. август 2011. (CEST)

Одељак Демографија

Унео бих још једну измену, уместо ове слике ставио бих овај дијаграм:

Кретање броја становника Јерменије 1950-2010.УН статистикаЈерменски завод за статистику‍
1950.			1.354.000
1960.			1.867.000
1970.			2.518.000
1980.			3.096.000
1990.			3.545.000
2000.			3.221.000
2010.			3.251.000

Ако се сви слажу са предлогом, можемо начинити измену?--Иван Матејић (разговор) 13:07, 15. август 2011. (CEST)

Овај дијаграм стварно лепо изгледа, стога сам га и убацио уместо старог класичног, плус што је овај на српском.--Никола (разговор) 14:04, 15. август 2011. (CEST)

Референце

Иако је визуелно лепште, непреферирам сакривање референци. Википедија се базира на референцама и она је заправо скуп истих. Те сходно томе, мислим да треба приказати све референце без сакривања на рачун естетике. MikyM|Write me 22:54, 17. август 2011. (CEST)

Референце

Недостају целом делу Биљни и животињски свет, који сади доста података у бројкама. Те бројке би морале бити референциране. --Јагода испеци па реци 13:26, 18. август 2011. (CEST)

тако је Јерменија постала прва хришћанска држава на свету (чак 10 година пре него што је император Галерије гарантовао слободу хришћанима у Риму, и 36 година пре крштења Константина Великог).

Ово је референцирано Цијином књигом чињеница. Не налазим нигде тамо ишта слично. Осим тога, зар је Ција Фактбук поред толиких историјских књига о Јерменији у старом и средњем веку једини извор за тако нешто? Може ли се наћи неки уверљивији и квалитетнији извор? Поготову, што, како сам већ рекла, нигде не видим тамо одредницу Религија, тако да не знам где да тражим ово што је овде тиме референцирано. Ако пак, постоји, онда треба ставити директанлинк ка том тексту, а не ка насловној страници, ако није могуће, онда навести у дефиницији линка како доћи до тог податка. Ова референца, како је написана, апсолутно је недовољно добро описана. БТЊ, Галерије није гарантовао слободу хришћанима, него слободу вероисповести. С обзиром да је хришћанство било најрашуиреније међу најсуиромашнијим слојевима, дакле робовима, мислим да је битно нагласити да се ради о каквој се врсти слободе ради. --Јагода испеци па реци 13:36, 18. август 2011. (CEST)

Такође би део о историји требало мало боље референцирати. --Јагода испеци па реци 13:37, 18. август 2011. (CEST)

Побогу па не могу ја или било ко за сваки могући навод у тексту писати посебну референцу. На шта би то личило, свака друга реч па референца и на крају хиљаду и кусур референци. Што се историје тиче за сваку област постоји одговарајућа литература која је наведена у оквиру једне или више референци. Постављање оволико шаблона за тражи се референца апсолутно није у реду са твоје стране! Што се тиче референце о хришћанству, имаш је под бројем 1 у уводном делу текста. И нема потребе да наводим у чланку о Јерменији одлуке једног римског императора.--Никола (разговор) 15:11, 18. август 2011. (CEST)

Izvini, ali šta ti imaš protiv referenciranja članka? I ko ti je tražio da navodiš odluke rimskog imperatora? Traženo ti je da referenciraš tvrdnje iznete u članku, i to uradi. Ako hoćeš da ti članak bude sjajan, onda ga napiši da liči na sjajan. Ja sam ovde da pomognem, a ne da ti stavljam nogu. Ili bi voleo da ništa ne kažem sad, nego da čekam glasanje? --Јагода испеци па реци 16:06, 18. август 2011. (CEST)

Наравно да немам ништа против примедби, али сматрам да је непотребно у оквиру једне реченице наводити референце на 5 различитих места и да баш сваки податак референцирам. За сваку област о којој је написано убацих референцу која се конкретно на њу односи и у којој су уписани сви подаци. Успут референцирао сам већину захтева које си посатвила!--Никола (разговор) 16:09, 18. август 2011. (CEST)

Zašto je referenca br. 1 tj. tekst u njoj na engleskom? To treba prevesti na srpski. --Јагода испеци па реци 16:09, 18. август 2011. (CEST)

Мени су рекли да све референце морају бити написано у изворном облику и зато сам је и оставио тако.--Никола (разговор) 16:11, 18. август 2011. (CEST)

To je tačno, kad navodiš bibliografski podatak. Ali ako navodiš neki tekst, red je da ga prevedeš. Možeš ostaviti i original, a i ne moraš. Čemu tekst na engleskom jeziku? Niko nije dužan da zna strani jezik da bi čitao ovaj ili bilokoji drugi članak na njikipediji. --Јагода испеци па реци 16:15, 18. август 2011. (CEST)

Мапа

Моје честитке свима који су радили на чланку, заиста сте велики посао урадили! Било би лепо да се преведе барем она геополитичка мапа Кавказа (на руском, векторска). Њу би било релативно лако превести а и корисна је и за друге чланке. -- Обрадовић Горан (разговор) 13:45, 18. август 2011. (CEST)

настојаћу и то да средим, још само кад би ми неко рекао и како то да урадим хихи --Никола (разговор) 15:13, 18. август 2011. (CEST)

Ја бих само додао у делу музика, не знам како иде тачно текст: ...Сирушо која је претстављала Јерменију у Србији... СА ПЕСМОМ QELE QELE. Мислим да је то била једна од најпопуларнијих песама године! Гласаћу за, одличан је чланак! Болен (р) 16:09, 18. август 2011. (CEST)

Хвала Болен!--Никола (разговор) 16:12, 18. август 2011. (CEST)

И питао сам Горана како се преводе мапе, јер то и мени треба... Болен (р) 16:16, 18. август 2011. (CEST)

Mape možete prevesti u Fotošopu, ako ga imate... Ima i neki Ink program koji je besplatan (za razliku od Fotošopa), ali ja ne znam da radim u njemu. Koristim Fotošop. --Јагода испеци па реци 16:18, 18. август 2011. (CEST)

Уф, не у Фотошопу, Фотошоп (колико знам) не ради са векторском графиком. Иста фирма (Адоб) има програм Илустратор, који је намењен за рад са векторском графиком. Али он није бесплатан а и не знам колико је једноставно радити у њему. Постоје два згодна начина за превод векторских мапа:

1. Скинеш Инкскејп (бесплатан и једноставан за рад). Скинеш свг фајл и отвориш га у Инкскејпу. Кликнеш на иконицу за рад са текстом и преименујеш једну по једну лабелу.

2. Искористиш Николин алат на тулсерверу који служи за превод свг цртежа. Он ти испише руска имена, ти поред њих упишеш српска, и он ти испљуне мапу на српском. Ово обично добро уради, само је понекад потребно после мало померити понеки натпис.

О векторским мапама (зашто су добре и како их превести) можете да прочитате овде. Поздрав. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:57, 18. август 2011. (CEST)

E, ovo Nikolino je izgleda najbolje (baš je ko stvoreno za lenjivce poput mene), mada meni sasvimlepo ide u fotošopu... --Јагода испеци па реци 17:09, 18. август 2011. (CEST)

Превео сам ову мапу [1] али увек ми подручја Абхазије, Осетије и Н.Карабаха приказује као црне мрље? Не контам у чему је ствар?--Никола (разговор) 18:07, 18. август 2011. (CEST)

Окачи ту покварену преведену мапу па ћемо видети да средимо проблем. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:08, 19. август 2011. (CEST)

Средио сам је сада је како треба--Никола (разговор) 20:41, 19. август 2011. (CEST)

Референце, 3 пут

Требало би да се референцирају бројке у делу флора и фауна, нацинални паркови итд. Ајде, референцирајте, да не стављам сад шаблоне.--Јагода испеци па реци 12:33, 20. август 2011. (CEST)

Е стварно давиш! Поставио сам сајт који се односи на живи свет те земље и тамо све лепо пише. Шта сада треба да убацим тристопедесет референци за сваку бројку. Мислим оно стварно...--Никола (разговор) 19:15, 20. август 2011. (CEST)

Потребна јер појединци желе на сваку цифру да ставим по референцу. Мислим --Никола (разговор) 19:59, 20. август 2011. (CEST)

Не буди безобразан, јеси ли чуо? Ако тако разговараш са својом мајком, са мном не можеш. Где ти је тај сајт? У спољним везама? То не гарантује да су подаци унети у чланак тачни. ДА, сваку бројку требна референцирати! Иначе, како да се зна одакле су потекле те бројке? Само зато што ти кажеш да је тако? Неће бити, драги мој. Уосталом, академски си грађанин, требало би да ти је познато како се пише један научни рад и како се исти референцира. По свој прилици, ти ниси био на том часу... --Јагода испеци па реци 13:36, 21. август 2011. (CEST)

Аман жено скини се више са мене који ти је ђаво. И престани да ми упропаштаваш текстове јел ти јасно! Ниси ти овде Бог знаш! А своје комплексе лечи тамо где и треба а не на википедији!--Никола (разговор) 18:05, 21. август 2011. (CEST)

Да ти буде јасно једном за свагда: моје је право, као и твоје, и као и било кога другог корисника на овој википедији да изрази своје мишљење, што ја радим, и нико нема право да ме због тога вређа, јеси ли чуо? А то што теби моје мишљење смета, ич ме не интересује нити ме дотиче. Ти припази мало на свој језик, јер си постао поприлично увредљив, а лични напади, као што знаш, нису дозвољени на овој википедији. --Јагода испеци па реци 18:42, 21. август 2011. (CEST)

И да теби буде јасно, ја сам свима објаснио зашто на одређеним деловима нема референци, нико се није бунио сем тебе. Дакле, просто ко пасуљ закључак је да ниси у праву. То пто се ти са тим не можеш помирити шта ја имам са тим. --Никола (разговор) 19:16, 21. август 2011. (CEST)

Не знам где си то објашњавао, јер ја никакво објашњење нисам видела. --Јагода испеци па реци 19:17, 21. август 2011. (CEST)

Још један Епаминондин коментар

У одељку Национални симболи и празници започео си са транскрипцијом јерменских назива празника, али ниси је до краја извео. Истина, иако не постоји никакав договор поводом тога да ли треба да се транскрибује или не, ја бих саветовао све оне који мећу нелатиничне карактере да их и транскрибују јер мало је нас који знамо да читамо грчки алфабет без потешкоћа а камоли јерменски. Видим да си се ових дана бавио и јерменским писмом превевши шаблон с руског (ако се не варам), па се искрено надам да неће бити икаквих потешкоћа што се тога тиче. Иначе, ниси се изјаснио поводом референце бр. 1 коју сам превео видевши Јагодин коментар. Да ли одговара или да поново прионемо његовом тумачењу? Мислим да сам погодио смисао. По мени је управо смисао битнији од доследности јер доследност води грубим и незграпним преводима због којих се после читаоци нервирају...--Епаминонда (разговор) 13:20, 21. август 2011. (CEST)

Превод је сасвим добар. Доследни преводи имају друго име: буквални преводи. А такви преводи нису добри преводи. --Јагода испеци па реци 13:37, 21. август 2011. (CEST)

Превод је у реду, немам замерке, зато и нисам коментарисао. Видећу да накнадно одрадим и ту романизацију јерменских назива.--Никола (разговор) 18:07, 21. август 2011. (CEST)

Сакривени део

има један сакривени пасус у делу Државни симболи. Зашто је сакривен и да ли ће се на крају ипак укључити у текст? --Јагода испеци па реци 13:50, 21. август 2011. (CEST)

Неутрална тачка гледишта

Због НТГ мислим да би требало да се избаце следеће ставке из спољашњих веза.

• Амбасада Републике Јерменије у Атини, одељење за Србију
• Амбасада Србије у Атини, представништво за Јерменију

--MikyM|Write me 02:36, 22. август 2011. (CEST) Мислим да са тим везама није нарушена неутралност. Јер ипак је ово вики на српском језику и текстови су намењени тој популацији (углавном). Просто ако неко рецимо жели да путује у ту земљу па тражи податке о њој, дође на нашу вики прочита све ово, и ту одмах може пронаћи и везу ка одговорним лицима у вези виза итд итд. --Никола (разговор) 12:37, 22. август 2011. (CEST)

Jeste, jer projekat nije ograničen po državi nego po jeziku. Veoma veliki deo korisnika Vikipedije na srpskom su ljudi koji nisu iz Srbije. A ako se daju podaci samo za jednu grupu korisnika, to već i nije nepristrasno. Ovo je jedno od pitanja koje se često provlačilo. MikyM|Write me 13:45, 22. август 2011. (CEST)

Ја нисам из Републике Србије а матерњи језик ми је српски, и мени у овом случају не сметају подаци о Србији. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:09, 22. август 2011. (CEST)

Meni u ovom slučaju smetaju što nisu prikazani i podaci o mojoj (drugoj) državi. --MikyM|Write me 23:21, 22. август 2011. (CEST)

Онда ћу да гледам да нађем неки сајт њиховог МИП-а са списком свих дипломатско конзуларних представништава. Мислим да би то било у реду --Никола (разговор) 14:50, 23. август 2011. (CEST)

Bilo bi u redu ali to sve stavi u članku diplomatki odnosi Jermenije i Srbije. Favorizovanje jedene države, pa bila ona i naša, nije dobro i ni prektikuje se. --MikyM|Write me 15:07, 23. август 2011. (CEST)

Fauna

Ptice nisu dobro formulisane. Nema 146 vrsta vrabaca nego vrsta iz reda vrapcarki, odnosno ptica pevacica, tu spadaju i vrane, laste, slavuji itd, koje nemaju nikakve veze sa vrapcima...zdralovi takodje, jedno su zdralovi a drugo vrste iz reda Gruiformes, koji su neki preveli kao zdralove. Nemam cirilicu trenutno pa ne mogu da se petljam u tekst. --Zrno (разговор) 15:43, 22. август 2011. (CEST)

Преправио сам у „врапчарке“. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:09, 22. август 2011. (CEST)

Боље је птице певачице, ако ћете послушати биолога. Ако не, гледаћу да то не схватим трагично. :)--Методичар зговор²а 20:57, 22. август 2011. (CEST)

I ja sam to mislio, ali rekoh, necu previse da se udaljavam od vrabaca, da ne bih bio docekan na noz. Vrapcarke su hrvatski izraz, a kod nas je samo Passeriformes bez prevoda. Nesto mi se vrzma po glavi da su ptice pevacice samo deo Passeriformesa i to ogroman deo...nikad mi nije bilo jasno do kraja.--Zrno (разговор) 21:13, 22. август 2011. (CEST) Што се тиче флоре и фауне, признајем о томе стварно немам неко знање, првотно је чак нисам био ни ставио у текст. Ко је год стручан из те области може да се позабави тим терминима!--Никола (разговор) 14:50, 23. август 2011. (CEST)

Шарл Азнавур...

...није класични музичар. Он пева шансоне, поп и џез. Пише у његовом чланку. --Јагода испеци па реци 00:28, 23. август 2011. (CEST)

Ажурурање застарелих података

Као демократија у развоју, јерменска влада има амбиције ка стицању пуноправног чланства у Европској унији.[44][45][46] Ово је прошлост. А садашњост је: Јерменија спремна да се придружи Царинском савезу (Извор: http://serbian.ruvr.ru/2013_09_19/Jermenija-spremna-da-se-pridruzhi-Carinskom-savezu/) Сарадник: Христољуб 2

Lososi u Jermeniji, i to 5 vrsta! Da nisu možda pastrmke?--Zrno (разговор) 01:20, 12. април 2014. (CEST)

Каспијски лосос (види на дну странице под рибе [2]и ту [3]). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:49, 17. април 2014. (CEST)

To je podvrsta jezerske pastrmke. Pogledaj latinski naziv tog tvog lososa i ove jezerske pastrmke pa ćeš shvatiti neke stvari. To što je neki zovu losos ne mora značiti da jeste. Moja baba npr. kornjaču zove žaba. A i gde su ostale 4 vrste od ukupno 5, ili je to pet vrsta pastrmki - rod Salmo, porodica Salmonidae...jeste, zvuči kao losos na engleskom, samo što nije. --Zrno (разговор) 23:36, 17. април 2014. (CEST)

Prvo to nije moj losos, te ribe dolaze iz Kaspijskog jezera preko Araksa na mreštenje, a Kaspijsko jezero nije slatkovodna akvatorija. Kako god, biologija nije nešto sa čim sam na ti tako da .....slobodan si da menjaš kako misliš da treba --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:43, 17. април 2014. (CEST)

Verovatno tu pastrmku zovu losos zbog migracija i mresta u rekama. Ne interesuje me Jermenija, slučajno sam naišao.--Zrno (разговор) 00:00, 18. април 2014. (CEST)

У сваком случају те рибе припадају породици салмонида, па ћу тако и да нагласим --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:31, 18. април 2014. (CEST)

Монофизитска, а не православна црква

У тексту се помиње да је обред Јерменске апостолске цркве сличан обреду Коптске и Сиријске православне цркве.

С обзиром да су све три наведене цркве изопштене из заједнице православних цркава на 4. васељенском сабору (Халкедонском) због јереси монофизитизма ове цркве ми називамо монофизитске или дохалкедонске (противхалкедонске) цркве.

Према томе, грешка је у називу Сиријска православна црква. У Сирији заиста постоји православна црква (Антиохијска патријаршија) која је у литургијском јединству са осталим православним црквама, али то није исто што и јеретичка Сиријска монофизитска црква.

Миафизитство Монофизитство было осуждено армянской Церковью как ересь и предано анафеме, армянская церковь миафизитская.

Монофизитска, а не православна црква

У тексту се помиње да је обред Јерменске апостолске цркве сличан обреду Коптске и Сиријске православне цркве.

С обзиром да су све три наведене цркве изопштене из заједнице православних цркава на 4. васељенском сабору (Халкедонском) због јереси монофизитизма ове цркве ми називамо монофизитске или дохалкедонске (противхалкедонске) цркве.

Према томе, грешка је у називу Сиријска православна црква. У Сирији заиста постоји православна црква (Антиохијска патријаршија) која је у литургијском јединству са осталим православним црквама, али то није исто што и јеретичка Сиријска монофизитска црква.

Миафизитство Монофизитство было осуждено армянской Церковью как ересь и предано анафеме, армянская церковь миафизитская.