Разговор:Адолф Хитлер/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ништа не упућује да је Хитлер био васпитан другачије од остале дјеце тог доба? Ма одакле вам ово? Његове трауме из дјетињства су му створиле комплексе због којих је толико очајнички желио моћ - што је и разлог што се упустио у политику.

Цијели чланак је, морам да кажем, врло несрећно преведен. А има и прескочених дјелова (и то врло важних) Милан Тешовић 15:07, 5 Апр 2005 (CEST)

Нина ово што сто си ревертовала није никаква националистичка пропаганда.

Хитлер није желио да истреби Словене. Словене је убијао чисто из интереса. Желио је истребити Јевреје и Роме.

Хитлер се борио на првим линијама фронта током скоро целог рата без неког значајнијег напредовања у чиновима. Добио је, пак, немачки орден за храброст у борби, Eisernes Kreuz, зато што је пренео поруку са фронта до команде.
Нема потребе да коментаришем. Поента је очигледна.

У сваком случају анонимни 194.106.189.152 није вандал и ширио никаву националистичку пропаганду. Милан Тешовић 15:36, 9 јун 2005 (CEST)

Миланче, ако ти то нешто значи нисам ништа ревертовала, мислим да си се збунио. А сто се ставова тиче, Словени су свакако на списку, но вецчерас ћеш то морати да примиш на реч, радим нешто друго... те ми цитати нису при руци. Уколико има прескочених делова у преводу, пљуни у шаке и навали, тако ће текст бити још бољи. нина--ангелина марковић 22:26, 11 јун 2005 (CEST)

На основу чега се тврди да је Хитлер ратни злочинац када му никада није суђено за ратне злочине,а самим тим није никада ни осуђен.То ми личи на хрватску Википедију у којој су Караџић и Младић окарактерисани као ратни злочинци,иако им још није суђено.Мислим да се треба уздржавати од давања олаких константација,тим пре што је ово Енциклопедија пре свега.Зато предлажем да се ово промени,а ако нико ускоро на то не стави примедбу бићу слободан да то сам урадим Dzoni 05:06, 12. фебруар 2006. (CET)

Ратни злочинац

... је квалификација исто као и лопов - ако није доказана, онда је прича у ветар; што ће рећи, на страну лично мишљење, али њему никада није суђено као ратном злочинцу. Ми се овде бавимо констатовањем чињеница, не уврежених мишљења, личних преференци или жеља. Ако желиш да установиш нешто, уради то на енциклопедијски начин - изнеси чињенице. --Бране Јовановић 23:18, 17. фебруар 2006. (CET)

Хм. Хитлер је био ратни злочинац зато што је на већем броју суђења његовим саизвршиоцима утврђено да је он био главни команданд и главни наредбодавац највећег броја злочина. За то није потребна правоснажна пресуда њему лично. --Милош Ранчић (разговор) 23:21, 17. фебруар 2006. (CET)

Јесте? Хмм, хмм. Међутим ни на чланку на ен: ни на де: не стоји Адолф Хитлер, канцелар,... ратни злочинац.... У чему је онда фора код њих? Да ставимо код нас без обзира на то? --Бране Јовановић 23:55, 17. фебруар 2006. (CET)

slazem se sa milosem i treba da stoji --Yillilan 14:15, 18. фебруар 2006. (CET)

Добро; мислим, најмања ми је жеља да улазимо у revert war око чланка о Хитлеру, али и даље остаје чињеница да то не пише на две велике (и можда најутицајније) Википедије. Да ли неко има идеју о чему се ту ради? Нарочито ако/када се појави следећи „корисник џони“ који ће поставити исто питање. Не би било лоше да неко ко познаје материју да објашњење које би било применљиво у тим случајевима. --Бране Јовановић 18:29, 18. фебруар 2006. (CET)

upravo pregledam englesku wikipediju na ovu temu, tacno je da ne pise, jer mu nikada nije bilo sudjeno, mozda si u pravu da ne treba da stoji, mozda bi trebalo samo malo razraditi drugu recenicu u clanku, u narednih par dana cu se jos konsultovati sa nekim istoricarima na ovu temu --Yillilan 20:21, 18. фебруар 2006. (CET)

Таман што сам написао свој претходни пасус, кренуо сам да размишљам о томе да ли је "ратни злочинац" правна конструкција која је валидна искључиво у случају да је донесена правоснажна пресуда... Ето, чисто да констатујем и оно што сам сам схватио. --Милош Ранчић (разговор) 05:24, 19. фебруар 2006. (CET)

Slazem se,to je isto kad kda bi neko napisao da je Ratko zlocinac na osnovu toga sto je Krstic osudjen za Srebrenicu(doduse,hrvati i bosnaci to vec imaju).Hitler nije ratni zlocinac,niti je za to osudjen.

Kad smo vec kod toga,ja bih i Milosevica i Seselja nazvao kriminalcima,ali oni nisu osudjeni,pa sad da li je to ispravno,posto su npr. Rade Markovic i Legija osudjeni.Naravno da ne moze,jer nisu proleaseni ratnim zlocincima.Isto je i sa HitleromDzoni 20:55, 18. фебруар 2006. (CET)

• О томе како би ти кога прозвао нећемо расправљати на страницама за разговор, а разуме се једнако тако ни по чланцима.--Dzordzm 02:15, 19. фебруар 2006. (CET)

Atentat

Hitler je bio zrtva mnostvo atentata.Najcuveniji je bio onaj iz 1944 gde je sreca spasla Hitlera.Posto je rat tekao lose generali su se dogovorili da ubiju Hitlera preuzmu vlast i sklope mir.Kao atentatora su odabrali Barona fon Stafemberga.Iako ga je Hitler osobito cenio on ga je prezirao i zeleo ga se resiti.Corav na jedno oko niko nije sumljao na njega.On je smeo da prisustvuje sastancima drzavnog vrha pa su ga atentatori odabrali.Bio je tri puta u prilici da ga ubije ali je cekao da dodju Hilmer i Gering tako da ih sto vise ubije.Koncano je dosao taj dan.U jednoj poljskoj sumi u bunkeru je bilo zasedanje naci vrha.On je poneo dve bombe u tasni i aktivirao prvu da deluje posle petnaest minuta.Izvinuo se izasao.Reako je da ima vazna posla.Tu je cekao sta ce se desiti.U medjuvremenu Hitler se okliznuo na tasnu gde je bila bomba.Jedan atentator ne znajuci Stafembergove namere je pomerio torbu i pomogao Hitleru da ustane.Sastanak se nastavio uobicajnim tokom.Dok je Hitler lezao preko stola bomba je eksplodirala.Stafenberg je mislio da je uspeo i brzo je pobegao u Berlin da javi o svom uspehu.U medjuvremenu je nastao haos u sali.Hitlera je spasao sto jer je sprecio teze ozlede.U tome je poginuo atentatorov saradnik.Jeden general je uzviknuo 'gde je pobogu mladi Stafenberg'.Tada su svi shvatili da je on postavio bombu.Medjutim atentatori su na Stafenbergovu vest objavili spisak nove vlade sto je kasnije pomoglo pri hapsenju.Sudbina bi bila mnogo drugacila da jedan porucnik nije pitao Gebelsa da li je Hitler ziv.On mu je pruzio slusalicu od telefona gde je cuo Hitlerov glas 'ti nisi vise porucnik ti si sada major i general odbrane Berlina'.Tada je Gebels krenuo u anti kampanju a major je organizovao oruzane snage.Mnogi atentatori su osudjeni i pogubljeni te noci.I sam Stafenberg je umro u ulicnoj borbi.Time je propao pokusaj atentata.Tog dana su se poslednji put sreli Hitler i Musolini.Hitler je poceo da veruje da ga stiti bozansko providjenje.Najcuveniji atentator je bio Edvin Romel.On se navodno sam ubio jere je bio toliko popularan da mu je Hitler umesto smrtne presude rekao da se ubije.Jos jedan cuven slucaj je bio sa bocom sampanjca u kojem je bila bomba koji su mu dali generali sa ruskog fronta.Medjutim bilo je toliko hladno da je bomba u avionu prestala da deluje.Hitler je preziveo vise od sto atentata.To mu se moze priznati kao uspeh.

Ово је део са чланка коме је потребно сређивање, ћирилизација и преправке, везе и још штошта. --СашаСтефановић • 23:13, 21. новембар 2006. (CET)

Саша, овај део чланка је прилично хаотичан. Има доста грешака, а тврдња да је Хитлер преживео преко 100 атентата је по мени нетачна или веома тешко проверљива. Покушаћу да ускоро напишем нешто конкретније на ову тему и да то поткрепим конкретним изворима. --Краљевић Марко 10:38, 22. новембар 2006. (CET) Usvim atentatima hitler bi preyiveo ali bi uvek neko pored njega stradao

Каплар

Хитлер је добио унапређење у каплара јер је један од 600 из свог пука преживео неку битку. Да ли грешим?—Филип Кнежић (разговор) 00:22, 14. јануар 2008. (CET)

• Колико сам схватио Хитлер није био унапређен у каплара због неког конкретног чина већ због укупне храбрости коју је показао у првим окршајима. У књизи "Човек који је створио Хитлера" дат је опис битке у којој је учестовао пре унапређења (опис битке је део писма које је Хитлер написао свом пријатељу). Радило се о нападу на британску артиљерију у којем су страдали сви Хитлерови саборци али је то у ствари била само његова визија догађаја. Аутор књиге је изнео податак да су у нападу погинула тројица и да је тешко рањен један Хитлеров саборац. С обзиром на овако лаке губитке, претпостављам да се они односе на пешадијско одељење којем је Хитлер припадао (ако се добро сећам из војске, пешадијско одељење је бројало не више од 12 људи, нек ме неко исправи). Међутим, што се више удубљујем у тему схватам да се доста података о Хитлеру разликује од извора до извора, тако да би и овај опис требало узети са резервом, али је сигурно да он није био једини преживели међу 600 војника из његовог пука. --Краљевић Марко (разговор) 00:43, 14. јануар 2008. (CET)

Није фића рекао да је био једини преживели од 600, него један од 600 преживелих (разлика између покоља и научне фантастке). -- Обрадовић Горан (разговор) 00:46, 14. јануар 2008. (CET)

Хмм, ја сам погрешио, 600 њих од око 1500 (нисам сигуран за тај број) су преживели у тој битци, и ја сам схватио да је он због тога добио то унапређење.—Филип Кнежић (разговор) 00:53, 14. јануар 2008. (CET)

Нисам нигде наишао на тај податак. Ако можеш да га референцираш не би било лоше убацити га у чланак. Поздрав, --Краљевић Марко (разговор) 08:46, 14. јануар 2008. (CET)

Нема везе, зато сам и питао колико је тачна та тврдња да је добио унапређење због те битке. Гледао сам један историјски филм (из два дела је и врло је дугачак) типа реконструкције Хитлеровог живота на кабловском каналу „Хистори“ и морам да кажем да је филм врло занимљив и квалитетан, е сад, проблем је поузданост информација.—Филип Кнежић (разговор) 10:32, 14. јануар 2008. (CET)

"Enabling Act/Ermächtigungsgesetz"

Има ли ова уредба неки одређени назив на српском, као што има на енглеском/немачком језику? Шта кажу они који владају правним језиком и/или историчари у нашим редовима? --BraneJ (spik) 09:38, 12. март 2008. (CET)

Могло би се превести као "Закон о (проширеним) овлаштењима". Наравно овај предлеог је без икакве правне гаранције. ;) --Kaster (разговор) 10:40, 12. март 2008. (CET)

Ја сам у чланку Члан 48 (Вајмарски устав) тај појам превео (морао сам некако..) као Акт о омогућавању (сећам се да сам се дуго мучио око тога.. тј. како да преведем). Можда овај Кастеров предлог није савршен, али мислим да је много бољи од тренутног, тако да ћу променити у том чланку. -- Обрадовић Горан (разговор) 10:37, 26. јануар 2009. (CET)

Тело

Наш чланак:

Земни остаци Адолфа Хитлера никада нису пронађени, иако се у доба Хладног рата о томе доста спекулисало.

engleski:

In the postwar years there were conflicting reports about what happened to Hitler's remains. After the fall of the Soviet Union, however, it was revealed from records in the Soviet archives that the bodies of Hitler, Eva Braun, Joseph and Magda Goebbels, the six Goebbels children, General Hans Krebs and Hitler's dogs, were secretly buried in graves near Rathenow in Brandenburg.[267] In 1970, the remains were disinterred, cremated and scattered in the Elbe River by the Soviets.[268] According to the Russian Federal Security Service, a fragment of human skull stored in its archives and displayed to the public in a 2000 exhibition came from the remains of Hitler's body and is all that remains of Hitler. The authenticity of the skull has been challenged by many historians and researchers.[269]

-- Bojan  Razgovor  09:14, 26. јануар 2009. (CET)

Пре неколико година сам у новинама прочитао једну интересантну (мада врло сумњиву што се тиче истинитости) причу о неком Русу који је објавио како је његов отац био војник Црвене армије који је први (или међу првима) стигао до бункера и тамо пронашао Хитлеров спаљени леш. Хтео је да као ултимативни сувенир узме Хитлереову главу, али је она наводно била превелика за његову торбу (верујем да се тад још увек прилично пуцало по Берлину), па се решио да узме next best thing, тј одсекао је Хитлеров пенис, и понео га са собом. Сад је сину у наследство прешао необичан сувенир па је решио тиме да се похвали.

Даље о томе ништа нисам чуо тако да је највероватније да је цела прича измишљена. -- Обрадовић Горан (разговор) 10:34, 26. јануар 2009. (CET)

Део са чланка

„Партија је истицала национализам и антисемитизам као своје основне облике изражавања политичких ставова“. Заправо, мислим да ово није тачно. Партија је истицала социјализам, антикапитализам, социјалну демагогију и национализам. Не знам због чега се толико заташкава о прикрива да су нацисти првенствено били социјалисти. Антисемитизам јесте конкретно дело нацистичке партије на власти и један сегмент њеног политичког деловања, али он није био основни програм, не би људи гласали за њих да јесте. 109.92.15.193 (разговор) 03:27, 2. јул 2010. (CEST)

Sivi Vuk

Postoji i druga strana price u kojoj Hitler umire prirodnom smrcu 13. februara 1962 u Juznoj Americi vise o teme u knjizi ,,Sivi vuk,, autra Dzerarda Vilijamsa — Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 178.221.217.24 (разговор) 11:42, 28. јун 2013. (CET/CEST)

Слика

Мислим да треба променити слику из инфо кутије и поставити Хитлерову фотографију уместо портрета. --Reollun (разговор) 06:25, 2. јул 2016. (CEST)

Закључавање

Предлажем да се чланак закључа од даљих измена анонимних корисника због честих вандализама на страници.

--Reollun (разговор) 05:07, 4. децембар 2016. (CET)