Разговор:Александар Ранковић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

С тим да би требало и нешто критике о његовом раду :) --Милош Ранчић (разговор) 7 јул 2005 22:09 (CEST)

Миливоја?

Је ли то његово име или име његовог оца? Ако је име његовог оца, молим да се премести тамо где му је место - ово је Википедија, не матични уред. --Бране Јовановић <~> 20:58, 6. јул 2006. (CEST)

Уклоњено, ипак је очево име. --Бране Јовановић <~> 21:09, 6. јул 2006. (CEST)

Неутралност

Дакле, ово није енциклопедија Комунистичке партије Југославије, и чланци не могу да буду писани на тај начин - избацити пристрасне тврдње, додати друге/неутралне погледе и сл. --Бране Јовановић <~> 21:11, 6. јул 2006. (CEST)

Ово је писао Динчић. Још сам одавно приметио хвалоспеве, али сам хтео да будем културан :) АЛИ, немамо никог другог ко зна тако детаљно о Ранковићу... --Милош Ранчић (разговор) 23:16, 6. јул 2006. (CEST)

Ako je ovo objektivan članak onda stvarno...Pa ispada da je Ranković bio svetac. Nema apsolutno nikakve kritike za masovna streljanja, državna ubojstva, političke procese... — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 78.0.92.189 (разговор • доприноси)

Молим изворе

Много нереференцираног текста. Будите љубазни па то исправите.Orion1964 (разговор) 00:59, 5. јун 2020. (CEST)

@Orion1964: Престани да се глупираш. Чланак је у фази дораде, а текст који избацујеш нисам ја писао. Иначе тај текст ће свако бити уклоњен временом, јер ће га заменити нови. --Pinki (разговор) 18:58, 5. јун 2020. (CEST)

Кад ти тако безобразно уклањаш текст то је оправдано, а кад ја радим такве свињарије то је глупирање. То су твоји манири, па да их мало и ја примењујем. Кад си уклањао текст на страници Лијева скретања ниси питао да ли је текст у доради. Ово се ја сада само загревам. Да видиш кад почнем да одстрањујем нереференциране текстове о народним херојима. Их шта ту има посла!!! Срдачан поздрав.Orion1964 (разговор) 23:41, 5. јун 2020. (CEST)

Кандидат за сјајан чланак на расправи

Након месец и по рада на чланку Александар Ранковић кандидујем га за сјајан. Мислим да је чланак коректно написан и да су обрађени сви сегменти Ранковићевог живота. Нагласио бих да је чланак највећим делом написан на основу књиге историчара Бојана Димитријевића, тако да од одмах могу да отпадну оне квалификације о „комунистичкој литератури”.

Радећи на овом чланку, допунио сам чланке Брионски пленум ЦК СКЈ (дорадићу га додатно, можда и оде за добар), Славка Ранковић и Анђа Ранковић, а написао сам чланак Хронологија СФРЈ и СКЈ 1966. као и припадајуће чланке по месецима (јануар, фебруар, март, април, мај, јун и јул, биће и остатак). Средићу и чланак

Гласање је завршено. ()

Коментари

 Коментар: Чланци колеге Пинкија су заиста импресивни и тешко им је наћи неку озбиљнију мани. А чланак о Ранковићу је можда један од његових најбољих — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:08, 22. јул 2020. (CEST)

 Коментар: Када је у питању чланак Александар Ранковић, сматрам да је покрио све аспекте Ранковићевог живота и друштвено-политичког и револуционарног деловања. Књига Бојана Димитријевића која је послужила као темељ писања и квалитетне дораде постојећег чланка такође приказује његов живот на свеобухватан начин, и колега Пинки је то на најбољи начин пренео и у нашу заједницу. Апсолутно подржавам да буде стављен на гласање за сјајан чланак. Контраобавештајац (разговор) 23:14, 22. јул 2020. (CEST)

 Коментар: Тренутно не видим да се има шта за одузети или додати. Хвала Пинкију на уложеном труду. Садкσ (ријечи су вјетар) 23:36, 22. јул 2020. (CEST)

 Коментар: Све похвале за текст, његову структуру, стил, чињенице и све остало чему је Пинки поставио високи стандард и у овом и у претходним чланцима. Уживао сам читајући и доста сам тога сазнао. Међутим, начин на који је представљена улога Ранковића у формирању и вођењу Голог Отока ми је сумњива. У тексту пише да је логор основан 1949, а да Ранковић „о правом стању на Голом отоку сазнао је тек јуна 1952”. Звучи ми невероватно да главни човек УДБ-е не зна три године шта се дешава са затвореницима. Можда је и истина (невероватне ствари се дешавају), али бих волео још неку референцу пошто говоримо о вероватно најконтроверзнијем делу Ранковићеве биографије. С поштовањем — Mr. Vols (разговор) 01:04, 23. јул 2020. (CEST)

 Коментар: Нисам нашао правописне грешке, чланак сјајно написан. Вероватно један од најбољих које си до сада написао. — MareBG (разговор) 18:34, 23. јул 2020. (CEST)

@Mr. Vols: То да је Ранковић тек касније, од Добрице Ћосића, информисан о правом стању на Голом отоку, барем је за мене стара прича. Ћосић је писао о томе, али и Ђилас. Сама чињеница да је Димитријевић узео ту чињеницу као релевантну, је по мени довољна. Димитријевић је историчар нове генерације и није баш наклоњен партизанском покрету. — Pinki (разговор) 09:47, 23. јул 2020. (CEST)

Ево сад брзински са нета, пар референци:

„ Pre toga, Ćosić je obavio jednu tajnu misiju, pristavši da otputuje na Goli otok i izvesti rukovodstvo o stanju “ljudski prava” u tom logoru. O tome će progovoriti tek četrdeset godina kasnije u pero svom ličnom biografu – Slavoljubu Đukiću ”

„ Vrati se Đilas i kaže:

- Dobrice, sutra u pola dva da se javiš Rankoviću i kaži Marku sve što si nama ispričao. Dođem u pola dva kod Rankovića. - Šta je Dobrice, što si se vratio? - Druže Marko, to nije radni logor, to je mučilište, to je ubijanje ljudskih duša. Bolje da osnujete preki sud, možete i mene da stavite u taj sud, pa ko je izdajnik da ga sudimo kao izdajnika, ali to mučenje ljudi, to nije ljudski, ni komunistički.

”

„ Mi­lo­van Đi­las, pak, u svo­joj knji­zi „Vlast” za­pi­sao je ovo: „Pr­vo ne­po­bit­no i alar­mant­no upo­zo­re­nje o sta­nju na Go­lom oto­ku do­šlo je od knji­žev­ni­ka Do­bri­ce Ćo­si­ća. Ćo­sić je u lje­to 1952. go­di­ne – di­je­lom iz svo­je unu­tra­šnje uz­ne­mi­re­no­sti, a di­je­lom iz li­te­rar­ne ra­do­zna­lo­sti – uz mo­ju po­moć do­bio do­zvo­lu da obi­đe lo­gor. U sep­tem­bru se na­šao sa mnom u Ni­škoj Ba­nji i sa­op­štio mi da je sta­nje u lo­go­ru ne­za­mi­sli­vo stra­šno.

Čim sam se vra­tio u Be­o­grad, upo­zo­rio sam na to Ran­ko­vi­ća. Do­bri­ca je po­zvan u Cen­tral­ni ko­mi­tet i pred Ran­ko­vi­ćem i Kar­de­ljom iz­nio ma­nje-vi­še ono što je me­ni is­pri­čao u Ni­škoj Ba­nji. Kar­delj je bio ogor­čen: ‘Znao sam’, re­kao je, ‘da će nam se ta­mo do­go­di­ti ne­ka ta­kva pi­zda­ri­ja!’ Kar­delj ni­je pso­vao, ali de­ša­va­lo se da mu se u ljut­nji omak­ne ‘ja­ka ri­ječ’. A Ran­ko­vić je na­re­dio is­tra­gu, iz­vr­šio ne­ka smje­nji­va­nja i znat­no po­bolj­šao sta­nje...”

”

Углавном има још доста тога по нету. — Pinki (разговор) 10:00, 23. јул 2020. (CEST)

Референце

@Pinki: Невероватне стране историје. Хвала што си ми разјаснио. С поштовањем — Mr. Vols (разговор) 13:02, 23. јул 2020. (CEST)

 Коментар: Чланак сам прочитао, оно што сам мислио да сам измијенио (ситне козметичке промјене) и могу само рећи да чланак стварно заслужују статус сјајног. — Ранко   Нико лић  ✉ 20:22, 23. јул 2020. (CEST)

 Коментар: Веома детаљно одрађен чланак поткрпљен поузданим изворима. Направио сам само једну малу правописну исправку. Већих примедби немам. Све похвале! — Жиле (✉) 20:49, 25. јул 2020. (CEST)

 Коментар: Заиста поштујем рад колеге Пинкија, не доводим у питање његов рад, међутим он зна да ја нисам тапшач по рамену и да јасно износим свој став. Нећу гласати. Нажалост, као у случају оног несрећног Жикице Јовановића Шпанца који је убио два српска жандарма, ни Лека Ранковић није позитивна личност. Он је трагична личност српске историје. Знам из сведочења својих родитеља да је стварно било 100 хиљада људи на његовој сахрани, али све је то било касно. Није успео да се супротстави отимању Косова и Метохије, касно се дозвао памети и постао дисидент тадашњем комунистичком режиму. У том смислу, Лека Ранковић није ни тамо ни овамо. Његова судбина је трагична, те не желим да се изјашњавам по питању статуса чланка јер је то све историјски недефинисано. Мора још проћи времена да би се оцењивао његов стварни утицај у историји. Надам се да ми колега Пинки неће замерити, ово је крајње искрено и поштено.— Soundwaweserb (разговор) 12:47, 27. јул 2020. (CEST)

@Soundwaweserb: Мени не смета твој став, али сам мислио да ми овде оцењујемо квалитет чланка, а не то да ли је неко позитивна или негативна личност. Онда засигурно чланак о Адолфу Хитлеру не би смео да буде изабран за добар. — Pinki (разговор) 19:42, 27. јул 2020. (CEST)

 Коментар: Да кажем свој коментар и да се уједно надовежем на Саундов коментар. Ниједан човек, политичар, владар итд, не може да се гледа са тачке да ли је он био "добар" или "не", јер је то субјективно виђење особе која то процењује. Нарочито не Википедија, на којој се чланци пишу на основу литературе, а ње је у овом чланку и веше него довољно. О Ранковићу ће историчари дати суд у научним радовима и делима. Ово што је урадио Пинки је добар рад, урађен на основу литературе коју је он имао и ту спора нема. Све похвале од мене.— Марко Станојевић (разговор) 18:58, 27. јул 2020. (CEST)

 Коментар: Pinki Марко Станојевић: Није ми била намера да упоређујем са другим чланцима, у том смислу нема дилеме. Сваки чланак има право да буде предложен и биран, ако постоји одређен квалитет. Говорим у оквиру овог координатног система. Као уредници, свако од нас има неку моралну вертикалу. У овом случају сам само изео свој став. И не би ширио даље причу, ставио би тачку на то.— Soundwaweserb (разговор) 21:22, 27. јул 2020. (CEST)

@Soundwaweserb: С обзиром да ово није гласање, већ расправа, изнео си свој став да нећеш гласати и то поштујем. Ако сам добро разумео немаш ниједну конкретну замерку на чланак, тако да твој коментар не утиче на коначан исход расправе. — Pinki (разговор) 21:25, 27. јул 2020. (CEST)

 Коментар: Чланак има доста информација, тако да немам разлога да будем против за то да овај чланак буде изабран. Википедија треба да буде и остане неутрална, слажем се са Марковим ставом. --Zoranzoki21 (разговор) 21:32, 27. јул 2020. (CEST)

---

Након седмодневне успешне расправе стављам чланак на гласање. Хвала свима који су учествовали у расправи. — Pinki (разговор) 22:48, 29. јул 2020. (CEST)