Разговор:Апел српском народу/Архива 1

Архива 1 Архива 2

Не разумем

Чему служи Милосављевић, Оливера (2006). Потиснута истина - колаборација у Србији 1941—1944.? Превише је видљиво да је ово писаније политички памфлет чији је једини циљ приказати Србију као верног немачког савезника. 'Извори' су искључиво Недићева штампа а закључци екстраполирани на целу Србију.--Milos zankov (разговор) 20:39, 28. децембар 2014. (CET)Одговори

Naravno da nije. Kvislinzi su uvek naglsavani kao manjina u srpskom narodu, a sve sto stoji u tok knjizi oni su sami napisali/rekli. -- Bojan  Razgovor  23:24, 28. децембар 2014. (CET)Одговори

  • Шта није? Прочитај прво овај памфлет и упитај се зашто је кориштена само квислиншка штампа и зашто то екстраполира као истину. Где памфлет наглашава да су квислинзи били у мањини?--Milos zankov (разговор) 00:00, 29. децембар 2014. (CET)Одговори
Прочитао сам га давно. Ти си тај који поистовећује Недићев режим са Србијом, а не она. -- Bojan  Razgovor  00:02, 29. децембар 2014. (CET)Одговори
Odgovorio sam ti. Koriscena je kvislinska arhiva da se pokazu stavovi samih kvislinga. Nece valjda partizanske. Nedic nikada nije imao veliku podrsku, cak su i u njegova tzv. drzavna straza bila puna prikrivenih cetnika, a ne ljudi koji su verovali da je Srbiji mesto u Hitlerovom novom poretku. Onih koji ima manje, gube rat. Sta je tu nejasno? -- Bojan  Razgovor  00:16, 29. децембар 2014. (CET)Одговори
  • Ништа ти ниси одговорио. Србија је била окупациона немачка зона. Све што је на српском а публиковала је Недићева администрација је ништа друго него скуп немачких наредби, захтева и прокламација на српском. Преводиоци са немачког на српски су били банатски фолксдојчери. Твоја прича о Недићу је бесмислена и изван контекста оног на шта ја указујем.--Milos zankov (разговор) 00:25, 30. децембар 2014. (CET)Одговори

Za tvoju informaciju to su tekstovi kolaboracionista koji su izlazili u novinama, Nedicevi govori, Jonicevi urednicki tekstovi. Sve samo ne delo Nemaca. -- Bojan  Razgovor  03:28, 30. децембар 2014. (CET)Одговори

Документ

Ако постоји тај апел као писани документ којим се могу верификовати потписи потписника, онда би требало указати где и у којој архиви се чува оригинал документа. Сумњам да је професор Виктор Новак икада овако нешто потисао. Ако би, онда како то да је био двапут послан у бањички логор и то међу првим.--Milos zankov (разговор) 20:46, 28. децембар 2014. (CET)Одговори

Apel je objavljen u novinama Novo vreme. -- Bojan  Razgovor  23:24, 28. децембар 2014. (CET)Одговори

  • То знам и видим. Википедија захтева поуздане изворе. Ако је неко означен као потписник нечега што никад није потписао, онда је то само клевета или фалсификат. Дакле, где је оригинал објављеног документа и како историчар може да упореди потписе на документу са легалним потписима наведених потписника? Да ли је то икад учињено, ко и када?--Milos zankov (разговор) 00:05, 29. децембар 2014. (CET)Одговори

У Народној библиотеци Србије или неком од архива. -- Bojan  Razgovor  00:11, 29. децембар 2014. (CET)Одговори

Друже извини али много лупаш! Као прво ја сам писао чланак на основу литературе наведене у чланку, а највише на основу Петрановићеве књиге. Било би исто када би за сваки податак о рођењу или смрти неке личности тражили оригинални крштеницу или умрлицу. А као друго чланак није преписан са Википедија на хрватском језику, већ обратно. Чланак на Википедији на српском језику је обајвљен 14. децембра 2011, а на Википедији на хрватском језику 27. свибња (мај) 2014. Поздрав--Pinki (разговор) 21:28, 29. децембар 2014. (CET)Одговори

  • Ма немој, на основу Петрановићеве књиге! А ево шта Петрановић пише:

Apel srpskom narodu, objavljen u kvislinškoj štampi (Novo vreme) 13. avgusta 1941, u redakciji Velibora Jonića, s nekoliko stotina potpisnika (533), od kojih mnogi nisu imali mogućnosti da demantuju svoje iznuđeno učešće u ovom sramotnom činu, osudio je borbu srpskog naroda za slobodu, žigosao KPJ kao anacionalnu snagu i zatražio pokornost okupatoru. Ustanici su ovim aktom, inspirisanim od prononsiranih fašista, najpogrdnije napadnuti zbog namere da u zemlji izazovu „požar uništenja i istrebljenja, u varljivoj nadi da će time nešto pomoći svojim gospodarima". Apel je završavao upozorenjem da je kucnuo poslednji čas i da svaki pravi srpski rodoljub ima za dužnost da onemogući „paklene namere komunističkih zločinaca". Mnogi istaknuti pisci, umetnici i naučnici — među kojima Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Miloš Đurić, Sreten Stojanović — odbili su da ga potpišu.

ili

Antikomunistička propaganda dosegla je kulminaciju potpisivanjem „Apela srpskom narodu", koji je objavljen u kvislinškoj štampi. 72 ' U apelu „rodoljubi" su pozivali srpski narod da se svim snagama založe za red i mir, jer se samo na taj način može uspešno ostvariti nacionalna obnova otadžbine. Apel su potpisale tri kategorije lica: notorni saradnici okupatora poput Milana Aćimovića, Tanasija Dinića, Velibora Jonića, Ilije Paranosa, i drugi; poznati, pronemački raspoloženi političari pre rata, kao Aleksandar Cincar Marković; ugledni naučni i javni radnici, među kojima Aleksandar Belić, predsednik Akademije nauka , književnik Veljko Petrović, Milan Kašanin; više episkopa SPC - dr Jovan episkop niški, Nektarije episkop zvorničko-tuzlanski, Valerijan episkop budimnjanski, vikar Nj.Sv. Patrijarha. Apel nisu potpisali Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Miloš Đurić,Milivoje Kostići drugi. Potpisivalo se pod psihološkim pritiskom,strahom od posledica, direktnom prinudom. Bilo je i onih koji nisu mogli da demantuju da nisu stavili potpis na ovaj iznuđeni dokument.

Петрановић нема кукавичијег јајета, списка потписника, нити има смисла дати тај списак у чланку. Петрановић је озбиљан историчар па не узима здраво за готово овај списак него каже: "...od kojih mnogi nisu imali mogućnosti da demantuju svoje iznuđeno učešće u ovom sramotnom činu". А то што си ти, зорно сурадник хрватске Википедије, прво постирао чланак на српској Википедији, не објашњава ништа нити игра икакву улогу у дискусији. А правдати неодговорно манипулисање непровереним и историјски невреднованим подацима (Било би исто када би за сваки податак о рођењу или смрти неке личности тражили оригинални крштеницу или умрлицу.) је детињасто и смешно.--Milos zankov (разговор) 20:15, 3. јануар 2015. (CET)Одговори

Не можеш тврдити да сам ја „сурадник“ Википедије на хрватском језику, јер тамо нисам написао ни један чланак. А како друго да баш сам толико оптерећен Апелом да сам чекао три године да га препишем тамо!? Чланак нема никакве везе са Хрватском нити са Википедијом на њиховом језику. Не мешај бабе и жабе. --Pinki (разговор) 20:30, 3. јануар 2015. (CET)Одговори

Ни Пинки ни Петрановић нису назвали Новака квислингом. Новак је један од 411 потписника. Како се његово име нашло на списку, то иде на душу Велибору Јонићу. Од потписника Новак, Вељко Петровић, Александар Белић, Иван Ђаја су завршили у бањичком логору и не видим да су имали проблема после рата због потписа на Апелу -- Bojan  Razgovor  22:43, 3. јануар 2015. (CET)Одговори

Nigde nema referenca da su Budimir i Novak potpisali taj dokument? A mislim i da je odeljak potpisnici neporeban, deluje kao da je odstrel pojedinaca ili upiranje prstom. Problematičan članak.--Soundwaweserb (разговор) 22:44, 3. јануар 2015. (CET)Одговори

Spisak ide na dušu Veliboru Joniću. Neki su istaknuti (pred)ratni (filo)fašisti, neki su potpisali pod prinudom. Iz njihovih biografija i sudbina se može videti ko spada u koju grupu. Na vikiizvorniku je nabrojano svih 411. -- Bojan  Razgovor  22:54, 3. јануар 2015. (CET)Одговори

Naravno, ali pobogu, nije isto stavljati u ravan sa Ljotićem, jednog Budimira (istaknuti intelektualac), ej jednog Milankovića i da ne nabrajam ostale. Zato bi trebalo razmisliti o uklanjanju (po meni) spornog odeljka/spiska.--Soundwaweserb (разговор) 22:58, 3. јануар 2015. (CET)Одговори

Slažem se. I baš zato Petranović i Pinki su podelili potpisnike na grupe. -- Bojan  Razgovor  23:01, 3. јануар 2015. (CET)Одговори

Nigde nema razdvajanja? I Jonić je recimo u istoj koloni kao i istaknuti intelektualci? Suština je da taj spisak treba ukloniti, velika većina ljudi nema veze sa Nemcima, osim možda Ljotića, Aćimovića i drugih političara koji su simpatisali tu nakaradnu ideologiju.--Soundwaweserb (разговор) 23:06, 3. јануар 2015. (CET)Одговори

Саундвејве, прочитај боље, Јонић је наведен као истакнути сарадник окупатора, а не као интелектуалац. Списак лица је тачан, то је историјска чињеница, као и да су га неки потписали под принудом, па им је опроштено после рата. Не кажеш да је списак нетачан, него као да желиш да сакријеш ко га је потписао. -- Bojan  Razgovor  23:14, 3. јануар 2015. (CET)Одговори

Video sam ja dobro, čitam ja dobro, baš zato se pitam, zašto recmo Budimir da bude na spisku sa njim? Kako to da je Novak potpisao a zatvarali ga na Banjici? Zar nemamo pravo da izrazimo nedoumicu i nedorečenost? Takva dva intelektualca nisu isto što i Ljotić.--Soundwaweserb (разговор) 23:18, 3. јануар 2015. (CET)Одговори

Novak je bio mason. Nacisti/fasisti nisu voleli masone. -- Bojan  Razgovor  23:20, 3. јануар 2015. (CET)Одговори

Људи немојмо зато што сумњамо у некога да тражимо да се тај изузме. То је смешно. Једноставно ово су потписници апела и то је то. Као што видите неке од потписника апела то није спасло да после оду на Бањицу, а скоро никоме ово није узето за зло псоле рата. --Pinki (разговор) 23:22, 3. јануар 2015. (CET)Одговори

Љотић и Будумир нису исто, али ако је неко био добар стручњак то не мам никакве везе са политиком! --Pinki (разговор) 23:27, 3. јануар 2015. (CET)Одговори

E to je već stvarno demagogija, ti si suviše ozbiljan urednik Pinki da bi meni sad prodavao takvu priču. Tada je sve bilo politika, a ne pada mi napamet da se prepucavam dalje. Naveo sam suštinu, jednostavno ne vidi se razlika u članku, svi su stavljeni u istu ravan, a slažemo se da tako ne može.--Soundwaweserb (разговор) 23:37, 3. јануар 2015. (CET)Одговори

Нико није стављен у исту раван, једноставно су набројани потписници. У горњем делу чланка се наводи да се потписници сврставају у три групе. Не мислиш ваљда да сад идемо име по име и кажемо овај је потписао добровољно, овај под присилом? --Pinki (разговор) 23:40, 3. јануар 2015. (CET)Одговори

Моралност чланка

Чланак тврди да је Апел потписало 411 лица и ничим то доказује. Прво, многи су Апел потписивали под принудом и претњом. Други, који су на списку, нису уопште потписали нити им је дана прилика да демантирају потпис. Онај ко није потписао, није потписао без обзира што је на списку. Онај ко је присилно потписао, није потписник. Петрановић, озбиљан научник, прави строгу дистанцу од списка и каже да је на листи било 533 лица али нигде не каже колико их је и који су то потписали, добровољно или присилно. Тврдити да их је потписало 411 је бесмислица и увреда оних који су присиљени да потпишу и оних који нису уопште потписали. Петрановић посвећује неколико реченица овом Апелу а овде се вештачки ствара енциклопедијски чланак који бесмислено листа и оптужује.--Milos zankov (разговор) 17:20, 4. јануар 2015. (CET)Одговори

Uklonjen spisak

Pošto niko nije dodao bilo kakvu relevantnu referencu za spisak godinu dana, uklonio sam taj deo. Nema nikakvih validnih dokaza, nikakve validne reference i literature da su neki pošteni i časni građani Srbije potpisali taj sramotni apel, pogotovo se to odnosi na Milana Budimira, Viktora Novaka, Milutina Milankovića i Tomu Rosandića, da ne nabrajam ostale srpske velikane koji nemaju nikakve veze sa sumnjivim ličnostima kao što je Ljotić, Jonić i Aćimović (inače dokazani simpatizeri Nemačke).--Soundwaweserb (разговор) 18:20, 13. фебруар 2016. (CET)Одговори

Slika Apela Nažalost, rezolucija je mala, pa se ne može zumirati spisak potpisnika. -- Bojan  Razgovor  07:10, 14. фебруар 2016. (CET)Одговори
Ipak, kada se pogleda spisak koji se obrisao i napregnu oči, vidi se da je recimo drugo ime u drugoj koloni osvedočeni fašista Vladimir Velmar-Janković, ispod njega ide šef propagande Đorđe Perić, zatim pesnik Sima Pandurović, pa zboraši Ratko Parežanin i Damjan Kovačević i onda ide Viktor Novak. Drugo ime iza Viktora Novaka bi trebalo da je Milan Budimir. Milutin Milanković je u deseto ime trećoj koloni, iza Jovana Erdeljanovića. Toma Rosandić se nalazi u sredini prve kolone. -- Bojan  Razgovor  08:59, 14. фебруар 2016. (CET)Одговори
Po meni pouzdan indikator ko je potpisao svojevoljno, a ko pod prisilom su njihove posleratne sudbine. Oni koji su pobegli ili koji su osuđeni na smrt, robiju ili gubitak srpske časti su skoro sigurno uradili svoljevoljno. Što se mene tiče, stvar je rešena i vratiću spisak i ubaciti sliku. -- Bojan  Razgovor  09:25, 14. фебруар 2016. (CET)Одговори
Ovo nije pouzdan izvor, ovde je potrebna validna i ozbiljna referenca ili literatura, slažemo se. Nijedan ozbiljni istoričar nije naveo imena dotičnih, ni Petranović. Na ovoj slici je toliko sitno da ja ne razaznajem imena, ništa. Vikipedija je ozbiljna enciklopedija, a zaista reč jednog Jonića ne može biti shvaćena ozbiljno pošto on nije ni kompetentan niti njegove tvrdnje imaju neku težinu. Jasno je da dokazani simpatizer nacista i saradnik okupatora ne može optuživati poštene i časne građane Srbije. Budimir, Novak i Milanković nisu imali problema sa komunističkim režimom, živeli su normalno i to kao ugledni intelektualci priznati u novoj vlasti i društvu (a znamo da su neki zatvarani na Banjici tokom Drugog svetskog rata). Dakle i tu je situacija jasna. I dalje mi nije jasno tvoje lično insistiranje da se vrati spisak, ja sam ispoštovao proceduru i sačekao referencu godinu dana i uklonio. Ukloniću opet jer nema validnih referenci.--Soundwaweserb (разговор) 19:38, 14. фебруар 2016. (CET)Одговори

Izvod iz apela i spiska potpisnika imas na stranici 162 knjige Olivere Milosavljevic POTISNUTA ISTINA:Kolaboracija u Srbiji 1941-1944. Spisak je obljavljen u novinama Novo vreme 13. avgusta 1941. Novine sa punim spiskom imena se cuvaju u nekom od arhiva Narodne biblioteke. To sto nisu imali problema posle rata je verovatno zato sto su potpisivali pod prinudom, ali su potpisali. -- Bojan  Razgovor  23:21, 14. фебруар 2016. (CET)Одговори

Nema validne reference. Sve su to pristrasni izvori. Nađi mi ozbiljnog istoričara, ozbiljnu literaturu, nemoj da me upućuješ na biblioteke, arhivu itd. GDU SU VALIDNE REFERENCE.--Soundwaweserb (разговор) 01:19, 15. фебруар 2016. (CET)Одговори

Ne zaboravi da je moguće falsifikovanje potpisa. Kakav bre helsinki.org, ozbiljne reference su ovde samo moguće, ne sumnjivi sajtovi. Ako nastaviš da vraćaš spisak bez reference, ideš na admin tablu, pa tamo njima objašnjavaj.--Soundwaweserb (разговор) 01:24, 15. фебруар 2016. (CET)Одговори

А што мора да се убацују имена у списак ако се зна да су људи потписали под принудом? --СлободанKovačevićбиблброKS 01:35, 15. фебруар 2016. (CET)Одговори

Da bi se znalo ko ga je, kako i zasto potpisao. -- Bojan  Razgovor  04:57, 15. фебруар 2016. (CET)Одговори
Ali zašto je to važno ako su ga potpisali nevoljno tj. pod prinudom? --СлободанKovačevićбиблброKS 15:42, 15. фебруар 2016. (CET)Одговори
Zato sto je istina i da znas cija su se sve imena nasla na spiku. Mislim, kakvo pitanje. -- Bojan  Razgovor  16:15, 15. фебруар 2016. (CET)Одговори
A zašto je neophodna da se navodi istina koja verovatno nije potpuna? Mislim, ti si već jednom rekao kako se postavljaju glupa pitanja, a sam se ne udostojiš da ih u potpunosti razumeš. Jel` treba opet da postavljam pitanja - ali ovaj put bi najverovatnije nekog drugog načinila glupim? --СлободанKovačevićбиблброKS 16:39, 15. фебруар 2016. (CET)Одговори
Наведено је да је било притисака у тексту. Јеси ли ти ћорав? -- Bojan  Razgovor  06:08, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори
To nije istina. Kako može biti istina nešto što tvrdi autor Velibor Jonić? Ovo je samo dokaz da tebe Bojane ne interesuje istina, nimalo.--Soundwaweserb (разговор) 16:20, 15. фебруар 2016. (CET)Одговори
Велибор Јонић је састављао само текст. Потписао је ко је потписао, неко из страха, неко из убеђења. Али је списак тачан. -- Bojan  Razgovor  06:08, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори
Problem pravi BokicaK, ovo je klasično iživljavanje od strane administratora koji ne želi da sasluša druge. Taj spisak nije validan, ne postoji validna referenca, ne postoji literatura koja potvrđuje taj navodni spisak. Dakle on uporno dodaje pristrasne linkove, čak neke slike novina, čak preporučuje Novo vreme (kao da je to Petranovićeva knjiga). Ovo više nema smisla, bahatost pojedinca nema granice i svakim danom je sve gora situacija na srpskoj vikipediji zbog njega.--Soundwaweserb (разговор) 01:40, 15. фебруар 2016. (CET)Одговори
Problem, pravis ti, u klasicnom maniru padobranca koji nije procitao nijednu knjigu. Novo vreme je primarni izvor gde je objavljen tekst apela i gde su navedeni potpisnici, a ti uklanjas istinitu informaciju jer se tebi ne svidja sto su neki ljudi na njemu. Dam ti knjigu, dam ti sliku, ti birses, nisam ja kriv sto su ti ljudi potpisani. -- Bojan  Razgovor  04:57, 15. фебруар 2016. (CET)Одговори
Opet tvoje neosnovane optužbe, opet tvoji napadi, to je tvoj manir. O kakvom maniru padobranca pričaš? Pa još pre godinu dana i više sam ukazivao na ovaj problem, i kada niko nije rešio problem i dodao validne reference, uklonjen je sumnjiv spisak i pojavio si se ti brže bolje da ovde sprovodiš neku svoju pravdu. To radiš godinama, svi prećutkuju šta radiš ovde, vodiš svoju politiku mimo pravila vikipedije i koristiš svaku priliku da napadaš neistomišljenike, i onda kad ti lično nešto ne odgovara. Jer si ti administrator pa ti je valjda ovde dopušteno sve. Tako više ne može, bez validnih referenci spisak ne ostaje, ako u roku od nedelju dana ne dodaš reference i literaturu, ukloniću spisak.--Soundwaweserb (разговор) 12:39, 15. фебруар 2016. (CET)Одговори
Dobro cekao si. I ja sam nasao izvor, po pravilima vikipedije. Ti mislis da ako jedan istoricar nije naveod podatak, da neki drugi nece. Navedi mi molim te sve knjige o Drugom svetskom ratu koje si procitao, da smatram da pricam sa nekim ko ga istina o tom periodu interesuje, a ne da neko hoce da je sakriva. Ja nisam kriv sto ti ljudi jesu potpisali apel jer nisu napravljeni od istog materijala kao Miloš Đurić. Ja ih nisam osudjivao i nisam stavljao u isti kos sa Ljoticem, ti jesi. Naveo sam sekundarni izvor koji je na strani 162 citirao deo teksta i spiska potpisnika. Inače, primarni izvor teksta i spisak su novine Novo vreme od 13. avgusta 1941. u kojima je on objavljen. Svi istoričari koji su pisali apelu navode taj podatak kao referencu. Idi u Narodnu biblioteku, Vojnoistorijski institut ili neki već arhiv i traži primer i uveri se sam. Bolji izvor nema. -- Bojan  Razgovor  06:08, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори
Мало сам средио чланак, а ићи ћу у архив да скенирам оригинални списак. То ћемо онда користити као референцу из тог доба. Мада сам видео да постоји и у књизи коју сам навео као референцу. Ако ти је много страшно да постоји списак само са једном референцом, ти склони, није ми важно заиста... :) --Anastan (разговор) 02:56, 15. фебруар 2016. (CET)Одговори

Gde nadje Filipa Koena, pobogu. -- Bojan  Razgovor  04:58, 15. фебруар 2016. (CET)Одговори

Да ли уопште постоји оригинални списак? Ако мислите на документ са својеручним потписима доле потписаних, тако нешто нема да се нађе. Постоји само плакат који је прештампаван неколико пута.--Владимир Нимчевић (разговор) 13:34, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Ne verujeem. Potpisivanje je organizovano na Kolarcu, ko je potpisao (iz razlicitih razloga) njegovo ime se naslo na spisku sutradan na u novinama. Na spisku nisu osim Milosa Djurica, Ive Andrica i Isidore Sekulic ni Milan Nedic ni Nikolaj Velimirovic. Nedica ne bi trebalo moljakati da potpise, a Velimirovic je u to vreme bio interniran u Zici ili Ljubostinji. -- Bojan  Razgovor  13:38, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Списак је можда постојао, али данас не постоји. Зашто бисмо цитирали новине, ако имамо оригинални списак? Зато што оригиналног списка нема. Или није постојао, или није сачуван.--Владимир Нимчевић (разговор) 13:41, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Jer svi istoricari kad pricaju o Apelu navode da je objavljeno u Novom vremenu 13. avgusta 1941. -- Bojan  Razgovor  13:51, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Дакле, нема оригиналног списка са својеручним презименима. Ако историчари, којима су документи приступачнији, цитирају Ново време, орган колаборациониста, онда то значи да нема бољег извора. Стога саветујем да приступите критици овог извора. Одговорите на питања (ако може): ко га је написао, у коју сврху, да ли се може упоредити с другим независним документима и сл.--Владимир Нимчевић (разговор) 14:03, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Нарочито треба имати у виду контекст у ком је документ настао. Описати зато укратко шта се издешавало до априла 1941.--Владимир Нимчевић (разговор) 14:06, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Pise lepo u clanku ko je sastavio tekst Apela. Svojerucno potpisivanje Apela je organizovano u Kolarcu. Tekst apela i spisak potpisnika su se od 13. avgusta pojavljivali u Novom vremenu. Da je Novo vreme falsifikovalo da su apel potpisali recimo Velimirovic koji fizicki nije bio u Beogradu avgusta 1941, onda bismo imali razloga za sumnju u verodostojnost. A sporna imena sam nasao na onoj slici. -- Bojan  Razgovor  14:16, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Ево једног питања. Осим Апела који је објављен у Новом времену, који још извор помиње организовано потписивање у Коларцу? Извор мора бити независан, тј. да нема никакве везе са Новим временом.--Владимир Нимчевић (разговор) 14:37, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Dokumentarac Jugoslavija u ratu 1941. epizoda 5 od 38:30 mi pada prvi na pamet. -- Bojan  Razgovor  14:43, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Шта тај документарац наводи? Иначе, да не буде забуне, то није примаран извор. Занимају нас извори који су с догађајем упознати из прве руке.--Владимир Нимчевић (разговор) 14:46, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

To sto si pitao, da je potpisivanje bilo u Kolarcu. I mnogo toga se tokom okupacije desavalo u Kolarcu. -- Bojan  Razgovor  14:54, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Мислиш, онда му није придаван толики значај као данас? Сасвим уобичајен догађај, ни по чему другачији од други? Чак и ако је тако, то опет не умањује важност питања: да ли постоји (догађају) савремен документ који нас обавештава о овом потписивању?--Владимир Нимчевић (разговор) 15:07, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Да не буде забуне, занима ме шта тај документарац наводи као извор. Не можемо говорити о историји, ако се не бавимо изворима.--Владимир Нимчевић (разговор) 15:15, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Pa pogledaj dokumentarac. Zvali su im telefonom, slali kurire, pretili da dodju na Kolarac. -- Bojan  Razgovor  15:42, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Погледао сам. Помиње се само анегдота (ако је смем тако назвати) из живота Милоша Ђурића, која се везује за потписивање тог Апела, али то није довољно. Немогуће је да нико од потписника није оставио забелешку о том догађају. О томе све време говорим. Није довољно само навести да је организовано потписивање и онда набројати имена са списка који нам преноси часопис Ново време. Где су дневници, мемоари, остали извори, који би нам помогли да боље расветлимо догађај? То историчара занима, а светини је више него довољно и ово што садржи докуменатарац.--Владимир Нимчевић (разговор) 18:06, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Па нађи их. Мене је само интересовало да се за сад потврди списак потписника. -- Bojan  Razgovor  19:08, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Silom protiv pravde

Ovo je još jedan dokaz da administrator BokicaK nema nameru da tačne informacije budu na Vikipediji na srpskom jeziku. Ostavlja poluinformacije, dezinformacije, koje jasno nisu potkrepljene validnim refrencama i literaturom. Pritom se služi već oprobanom retorikom, napad je najbolja odbrana. Ja bih još jednom zamolio da se stane na put bezumnom i bestijalnom ponašanju koje ovde sprovodi BokicaK. Nema smisla više ovako!--Soundwaweserb (разговор) 13:45, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Преформулишите реченицу, додајте нову, у којој напишите: постоје индиције, сумње да нису сви који се спомињу у списку стварно потписници. Ми овде говоримо о документу који је објављен у часопису Ново време. Према томе, навешћемо све релевантно што се наводи у документу, с оградом да постоји сумња у аутентичност и вередостојност документа.--Владимир Нимчевић (разговор) 13:54, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

A ko je to sumnja i zasto? Neki vikipedijanac ili neki istoricar? -- Bojan  Razgovor  13:56, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Надежда Јовановић: [1]--Владимир Нимчевић (разговор) 14:08, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Kako ona objasnjava Novakov slucaj? -- Bojan  Razgovor  14:16, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Успут, то је потврда да је Новаково име било на списку. -- Bojan  Razgovor  14:26, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Moglo je da bude i Titovo! E to je problem, nema dokaza da je potpisao. Nema validnih referenci, prema tome ne može da stoji u članku takvo nešto. Kako to da Dedijer i ostali savremenici ne navode ništa, nigde nema da su oni potpisali. Ja ne sumnjam da neki jesu, poput Ljotića i još nekih da ne nabrajam, ali Novak i Budimir nisu!--Soundwaweserb (разговор) 14:32, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори
Новаково име јесте на списку. Он је био масон и могуће је да му је прећено логором већ тада. А можда је и сам хтео. Мене то не интересује. Ја га не осуђујем што се његово име нашло на списку. Само констатујем чињеницу да јесте. Иначе, Титово није могло јер нико од Срба није чуо за њега још неколико месеци. -- Bojan  Razgovor  14:43, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори
Nije na spisku. Tita sam naveo kao primer, propaganda je mogla da doda njegovo ime 1942 ili 43, nebitno. Govorimo sada o ovome, a sve je posledica i tvoje ponašanje jer proizvoljno uklanjaš šablone.--Soundwaweserb (разговор) 14:48, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Не знам. Можда на другом месту о томе пише. У сваком случају треба бити опрезан при доношењу закључака на основу овог документа. Ми покушавамо да на основу списка објављеног у Новом времену реконструишемо првобитни списак. У старту смо, дакле, у заостатку. Оно што људе нарочито буни јесте чињеница да су и Новак и Белић и остали који су наведени у списку остали на својим позицијама после рата. Стога се поставља питање: како су се комунисти, а нарочито послератне комунистичке власти, односили према овом документу. Како ви доживљавате овај документ, томе овде није место.--Владимир Нимчевић (разговор) 14:35, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

E to je poenta. Kako to da su svi ti ugledni, pošteni i časni građani Srbije, su živeli normalno u novom režimu. Čak su neki od njih najbliži saradnici Tita (Belić). Neki od njih su zatvarani na Banjici, žestoko proganjani od strane vlasti od 41 do 44 godine. Ovo mora da prestane, insinuacijama i ostalim proizvoljnim konstrukcijama nije mesto na Vikipediji. Lepo je rekao Vlada, ne možemo na osnovu Jonića i Novog vremena odlučivati, to nisu ozbiljne reference.--Soundwaweserb (разговор) 14:48, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Novak i Belic su bili banjicki logorasi. -- Bojan  Razgovor  14:43, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Да ли је та чињеница убедила представнике власти у њихову невиност?--Владимир Нимчевић (разговор) 14:51, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Nisu robijali ili streljani zbog potpisa u Apelu. Pametan si, pa zakljuci. -- Bojan  Razgovor  14:55, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Мислиш, опроштено им је? Нас овде треба да занима какав је био став власти према том апелу. Да ли су га оне узимале здраво за готово, или су и оне сумњале у његову веродостојност. У условима ратне окупације, нацистичке и фашистичке управе свашта се могло чути.--Владимир Нимчевић (разговор) 15:01, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Ili im je oprosteno ili su ih ubedili da su iz straha potpisali. A mozda ih je spasilo to sto su bili u banjickom logoru -- Bojan  Razgovor  15:13, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Možda, ili, ako, ko zna... Pa sve su to obične insinuacije, nagađanja, šta sad — da gledamo u pasulj? Suština je da ljudi nisu potpisali ništa, a to da li su stavljeni na spisak ne može automatski značiti da su potpisali taj dokument. Zato ovaj spisak nije relevantan. Dokle god nema validne reference ili literature (a nema), treba ukloniti taj sumnjivi spisak.--Soundwaweserb (разговор) 17:48, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Тицало се потписника. Добио си потврду за Новака. Наравно да је релевантан. Да знаш ко га је потписао и како. -- Bojan  Razgovor  19:09, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Nema. Nema nikakve potrvde, ništa da bi ukazalo da je potpisao. Nema i pomiri se sa tim ili nađi literaturu, bilo kakav validan izvor.--Soundwaweserb (разговор) 19:14, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Нађена ти је литература и наведен примарни извор ко је све на списку и чак у којој колони се налази у списку. Ја ти ту не могу ништа што нећеш да поверујеш. Твој проблем. -- Bojan  Razgovor  19:16, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Ne. Ti imaš problem. Prvo nađi relevantne izvore, pa onda možemo da razgovaramo. Do tada, prestani sa napadima na druge korisnike.--Soundwaweserb (разговор) 19:18, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори
Navedeni su izvori za spisak. Da cujem koje si sve knjige o Drugom svetskom ratu procitao, da znam da pricam sa kvalifikovanom osobom. -- Bojan  Razgovor  19:21, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори
Neću da se pravdam tebi šta sam pročitao. Znam mnogo više od tebe. Elem, da se vratimo na temu, nađi relevantne izvore, i molim bez ličnih napada i konstrukcija, hvala.--Soundwaweserb (разговор) 19:24, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Po tvom znanju Velibor Jonic je sam sastavio ovaj spisak. Gde si to procitao? -- Bojan  Razgovor  19:48, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Извори за списак потписника (рат изменама)

Као што знамо, Википедија се не бави оригиналним истраживањем. Ако се водимо тим простим принципом, јасно је какав би садржај овог чланка требало да буде. Колико видим, рат измена се води око питања да ли су Новак и Будимир били потписници.

Ја не успевам да разаберем да ли су та два имена на приложеној фотографији „Апела“. Из дискусије претпостављам да јесу али да је спорно да ли су они заиста ставили свој потпис. Нагађања да ли је неко заиста потписао или је само речено да је потписао, и да ли је био под притисцима и каквим нису на нама већ се могу само цитирати из релевантне литературе. Уколико ви имате неке ставове о томе, то је материјал за ваш научни рад. Такође, овде се не налазе њихови потписи већ списак имена, тако да на основу тог папира није сасвим прецизно кажемо да су те особе потписници, већ да су на Апелу они наведени као потписници. Уколико постоје неки извори који наводе да је са списком потписника било муљавине (да су навели и оне који нису потписали), то треба навести у одељку који се тиме бави („Потписивање списка“), и адекватно референцирати.

У складу са горенаведеним, направићу следеће измене:

  1. Променићу реченицу Неки од потписника „Апела српском народу“ су у На списку потписника који је одштампан испод текста „Апела српском народу“ се између осталих налазе имена следећих особа
  2. Обрисаћу тражи се извор поред свих имена у списку јер више не тврдимо да су они потписници (што може да буде спорно), већ да су аутори навели њихова имена на списку потписника (што, уколико заиста пише на летку, није спорно).
  3. Обрисаћу шаблоне да су неутралност и тачност оспорене, јер ако се отклонимо од оригиналног истраживања и вредносних оцена и задржимо на горенаведеним чињеницама, онда се држимо принципа НПГ и нисмо навели ништа нетачно.

Уколико се неко од вас двојице не слаже са овим мојим изменама, молим вас да то адресирате на страни за разговор. Бесконачно ревертовање заиста не води нигде и ако се настави, закључаћу чланак. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:22, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Ali oni nisu potpisnici, kako to ne shvatate, ko zna ko je tada, u ta mutna mračna vremena mogao da odštampa u novinama i stavi njihova imena. Bilo ko? Znači i Pera ložač je mogo štampati Novo vreme. Dajte da vidimo jesu li oni potpisali ili ne? Prema svemu do sada, NE.--Soundwaweserb (разговор) 20:32, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Шта сад ти хоћеш, да идем у акцију спасавања документа насталог пре више од 70 година? Ново време није ставило Милоша Ђурића у списак потписника, за кога знамо да је једини јавно одбио да потпише Апел. -- Bojan  Razgovor  20:38, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Evo kako razgovara urednik koji je deset godina na Vikipediji na srpskom jeziku. Sramota. Radite šta hoćete, ovde nema pravde i poštenja, ovde nema normalnog razgovora i rada po pravilima Vikipedije na srpskom jeziku. Ja sam pokušao pošteno, ozbiljno i časno da pristupim temi, ali silom ne dozvoljavate pravednost...--Soundwaweserb (разговор) 20:41, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Не знамо да ли су они потписници или нису. Знамо да је онај ко је објавио документ тврдио да су потписници, и то је све шта у чланку стоји. Ако постоји неки документ или извор где пише да они нису потписници то је сјајно! Дај тај извор па да га додамо у чланак. Међутим ако ти знаш да они нису потписници, то је оригинално истраживање и Википедија није место за то. Дакле чланак не тврди да су они потписници или да нису, већ само да су њихова имена на памфлету. Ако имена нису на памфлету, онда је садржај чланка нетачан. Ако јесу, онда је садржај чланак тачан а ако постоје неки додатни извори сјајно, додајмо их! -- Обрадовић Горан (разговор) 20:46, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори

Ma on se uplašio kao da ime na tom potpisu znači automatsku izdaju. I stalno vrti četiri imena. Prosto, okupator i domaći izdajnici su tražili od uglednih ljudi (kao što su profesori beogradskog univerziteta) da potpišu apel protiv partizana. Tako su došli do Novaka, Milankovića i drugih. Kao da je sramota plašiti se za svoj život kada već mesec dana radi banjički logor i počelo se sa streljanjem banjičkih logoraša. -- Bojan  Razgovor  21:05, 16. фебруар 2016. (CET)Одговори
Nema šta, Goranova preformulacija je najkorektnija. Ne tvrdi se ni da jesu ni da nisu porpisnici, nego da su njihova imena na spisku, što je sasvim očigledno. --В. Бургић (разговор) 15:58, 17. фебруар 2016. (CET)Одговори

Неенциклопедијски чланак

Ја мислим да се треба приликом писања оваквих чланака прво упитати има ли смисла писати га. Погледајмо прво колико текста посвећује историчар Петрановић овом Апелу - неколико реченица.

Друго, ово није једини јавни проглас који је комесарска управа издала током окупације. Треба ли онда писати чланак о сваком прогласу или се бар запитати зашто је овај проглас изабран?

"Идеју за писање Апела дали су Немци, и то одмах по избијању устанка, крајем јула 1941. године." Ова реченица је, у најмању руку, неозбиљна. Немци су издавали наредбе у окупираној Србији а не давали идеје.

Даље, каквог смисла има копија прогласа овде?

И на крају, по ком су енциклопедијском критерију или још боље, по ком академском критерију, су изабрана имена у листи овог чланка? Ово питање је важно јер истина је да неки са листе нису уопште потписали, неки су потписали под смртном претњом. Шта је са верификацијом оригиналности потписа, правом оних који су на листи а нису ни потписали или су потписали са пушчаном цеви упртом у чело да то кажу јавно?

Милосављевић Оливера није никакав историчар. Њено писање је у контексту политике дисквалификације закона донешених у Србији и само маргинално дотиче тему. Наиме, О. Милосављевић само парцијално цитира Апел и даје кратку листу имена из Апела.--Vujkovica brdo (разговор) 10:43, 11. март 2016. (CET)Одговори

  • Проверио сам Петрановићеве цитате који су дати на овос страници раније. Још једна референца даје мало више светла о овом Апелу
Veselin Đuretić: Saveznici i jugoslovenska ratna drama: Između nacionalnih i ideoloških izazova, Narodna knjiga : Balkanološki institut SANU, 1985 str 46: "Nešto veći uticaj imao je augustovski Apel srpskom narodu koji su bili potpisali vrlo istaknuti beogradski intelektualci, ali se on osjetion tek kasnije - u vrijeme velikih njemaćkih represalija, koje je običan čovjek počeo doživljavati i kao svijevrsnu potvrdu ovih upozorenja."--Vujkovica brdo (разговор) 12:58, 11. март 2016. (CET)Одговори
Potpuno si u pravu. Kada sam ja upozoravao na sve te stvari, administratori nisu shvatili ozbiljno, odlučili su da sumnjivi spiskovi ostanu. Da ne govorimo o nejasnom tekstu...--Soundwaweserb (разговор) 13:08, 11. март 2016. (CET)Одговори
Требало ми је доста времена да проверим цитирање Петрановића. Тврдња "Апел је потписало укупно 533" нема смисла јер Петрановић каже нешто друго: "Apel srpskom narodu, objavljen u kvislinškoj štampi (Novo vreme) 13. avgusta 1941, u redakciji Velibora Jonića, s nekoliko stotina potpisnika (533), od kojih mnogi nisu imali mogućnosti da demantuju svoje iznuđeno učešće u ovom sramotnom činu, osudio je borbu srpskog naroda za slobodu, žigosao KPJ kao anacionalnu snagu i zatražio pokornost okupatoru." Затим, о В. Новаку сам нашао бар пет референци у којима се каже да је био неколико пута хапшен и затворен у логору Бањица. Је ли он уистину потписник?--Vujkovica brdo (разговор) 13:34, 11. март 2016. (CET)Одговори
Ja sam to isto proveravao, nigde Petranović nije navodio imena, a jasno je stavio do znanja i na sumnjivost spiska. Za Novaka nema nikakvih dokaza da je potpisao, niti da je učestvovao u tome, nijedan relevantan istoričar ne spominje njega kao i za ostale intelektualce, recimo Milana Budimira i da ne nabrajam sve. Zato je ovaj članak kontroverzan, i mišljenja sam da se ne mogu na ovakav način, bez dokaza, blatiti pošteni i časni građani Srbije.--Soundwaweserb (разговор) 13:45, 11. март 2016. (CET)Одговори

Провере референци

  • У чланку стоји: "Аутор Апела био је Велибор Јонић", Петрановић каже: "Apel srpskom narodu, objavljen u kvislinškoj štampi (Novo vreme) 13. avgusta 1941, u redakciji Velibora Jonića"
  • "Идеју за писање Апела дали су Немци" - нетачно, Марјановић каже по налогу Гестапоа
  • "Професор Ђурић је убрзо потом пензионисан, а касније је био и заточен у Бањичком логору" - Марјановић то не каже
  • Број имена на Апелу за које се тврди да су потписали Апел: Петрановић - 533, Марјановић - 420
  • Dr. Milan Borković: KVISLINŠKA UPRAVA U SRBIJI 1941 - 1944 - knjiga 1 str 75-76

Jedna od propagandnih mera u borbi protiv antifašistički orijentisane inteligencije, koju su preduzele kvislinške prosvetne vlasti u Srbiji u prvoj polovini avgusta, bio je tzv. Apel srpskom narodu. U njemu se narod pozivao na poštovanje okupatorskog reda i mira. Policijski organi vršili su svakodnevno pritisak na veliki broj naučnih, kulturnih, političkih i javnih radnika u Beogradu da potpišu ovaj apel, koji je bio zaključen 10. VIII, a objavljen u Novom vremenu 13. avgusta 1941. I pored drastičnih pretnji, izvestan broj uglednih kulturnih i javnih radnika i rodoljuba odbio je da potpiše ovaj apel, među njima književnici Ivo Andrić i Isidora Sekulić; zatim, profesori univerziteta Miloš Durić, Milivo je Kostić i mnogi drugi.144 Koliko je slabo bilo dejstvo takozvanog Apela srpskom narodu, govori, pored ostalog, i izveštaj tadašnjeg v.d. komandanta kvislinške Srpske žandarmerije, od 15. avgusta 1941: „Apel bivših ministara i viđenjih ličnosti, objavljen preko Novog vremena u odjeku, imao je slabo dejstvo, skoro nikakvo, a možda čak i štetno, jer, koliko sam obavešten, komunisti baš tim apelom utiču na narod, navodeći kako su apel potpisali sve sami ministri, generali, direktori banaka, okupacionih društava i slično i kako su se ti ljudi prodali Nemcima da bi sačuvali svoja bogatstva.
Da bi ovaj apel imao stvarnog uspeha ne treba stati na mrtvom slovu na hartiji, već omogućiti potpisnicima apela, a koji nisu aktivni državni službenici policijsko-upravne službe, ili koji nisu komesari, da obilaze narod, da drže sastanke sa seljacima i da ih živom rečju ubeđuju na red, mir i poslušnost te da ih odvraćaju od komunističke propagandne akcije."145
AVII, br. 3/1—1, k. 2. — „Apel srpskom narodu" koji je zaključen 10, a objavljen 13. avgusta počinjao je sledećim rečima: „Srpski narod doživljava teške dane. U ovim sudbonosnim časovima, dužnost je svakog Srbina, svakog pravog rodoljuba, da svim svojim snagama pomogne da se u zemlji sačuva mir i red, jer je samo tako moguće da se uspešno izvrši veliko delo nacionalne obnove otadžbine i našem napaćenom narodu obezbedi bolju budućnost" itd. Zatim se reda spisak od 420 imena. ...

  • Марјановић, Јован (1964). Београд (Србија) у Народноослободилачкој борби. Београд: Нолит/Просвета. стр. 144

У тежњи да створи утисак како је српска интелигенција на страни окупатора, комесарско Министарство просвете, по налогу Гестапоа, почетком августа саставило је један апел српском народу, у коме се народ позива на умирење и поштовање окупаторског реда и мира. Полицијски органи вршили су сваковрсни притисак на велики број научних, културних, политичких и јавних радника у Београду да потпишу овај апел. Предвиђене потписнике сазвао је у згради Општине управник града Београда Драги Јовановић и одржао им је један говор пун претњи. Не налазећи у том тренутку другог излаза, а у тежњи да се спасе затвора и логора, већина позваних потписала је овај апел, који је лист „Ново Време" објавио 13. августа 1941. године. Било је, међутим, истакнутих културних и јавних радника који су тада смогли храбрости и одбили све претње и притисак полиције и окупатора.
Познату и истакнуту књижевницу Исидору Секулић наговарао је да потпише апел сам комесарски министар просвете Јонић. Она је одбила. На то јој је овај рекао да још размисли, па ће је позвати телефоном да чује њен коначни одговор. А кад се јавио, упитао је може ли да говори са Исидором Секулић. Она је одговорила:
„Она није код куће."
„Па ја вас познајем по гласу! Како кажете да нисте код куће?"
„Ја сам ту, али за господина Јонића нема Исидоре Секулић!"
Иво Андрић, један од највећих југословенских књижевника, такође је одбио да потпише поменути апел.
Др Милош Ђурић, професор Филозофског факултета, наговаран од стране једног композитора и професора музике да стави свој потпис испод овог апела, одговорио је овоме:
„Лако је теби да то потпишеш, ти свираш у дипле, а ја предајем етику!"
--Vujkovica brdo (разговор) 20:39, 11. март 2016. (CET)Одговори

Samo si ptovrdio da tacnost onoga sto sam ja pisao...-- Bojan  Razgovor  05:17, 12. март 2016. (CET)Одговори

Не разумем овај коментар. Где се види да је Bojan писао да је чланак неенциклопедијски? Када је и како проверавао референце? Поред тога, он тврди: "Шта сад ти хоћеш, да идем у акцију спасавања документа насталог пре више од 70 година? Ново време није ставило Милоша Ђурића у списак потписника, за кога знамо да је једини јавно одбио да потпише Апел. -- Bojan Razgovor 20:38, 16. фебруар 2016. (CET)" О каквом спасавању документа је реч? Марјановић наводи три истакнуте личности које су одбиле да потпишу Апел: Исидора Секулић, Иво Андрић и Милош Ђурић.--Vujkovica brdo (разговор) 08:32, 12. март 2016. (CET)Одговори

А то као не пише у чланку или шта? -- Bojan  Razgovor  08:48, 12. март 2016. (CET)Одговори

Не разумем коментар. Буди мало прецизнији. Шта је то конкретно што си ти писао а ја потврдио? Један или два примера молим.--Vujkovica brdo (разговор) 09:39, 12. март 2016. (CET)Одговори

Они који после овог убеђивања нису желели да потпишу, били су изложени психолошком притиску, страху од последица и директном принудом.... Упркос свим притисцима, многе јавне личности су одбиле да потпишу Апел, а најпознатији међу њима су били - Иво Андрић, Милош Ђурић, Исидора Секулић, Миливоје Костић, Војислав Радовановић, Сретен Стојановић и др. Ovo stoji u članku otkako je napisano - pa ne znam šta si ti to tačno novo okrio, Miloše Zankove. -- Bojan  Razgovor  09:42, 12. март 2016. (CET)Одговори

Ti nisi nikad ni cuo za ovu tebu, Milose Zankove. -- Bojan  Razgovor  04:21, 13. март 2016. (CET)Одговори

Apel je potpisalo ukupno 533 osoba?

Citira se Petranović. Međutim, Petranović (1992) kaže:

Antikomunistička propaganda dosegla je kulminaciju potpisivanjem „Apela srpskom narodu", koji je objavljen u kvislinškoj štampi.72 U apelu „rodoljubi" su pozivali srpski narod da se svim snagama založe za red i mir, jer se samo na taj način može uspešno ostvariti nacionalna obnova otadžbine. Apel su potpisale tri kategorije lica: notorni saradnici okupatora poput Milana Aćimovića, Tanasija Dinića, Velibora Jonića, Ilije Paranosa i drugi; poznati, pronemački raspoloženi političari pre rata, kao Aleksandar Cincar Marković; ugledni naučni i javni radnici, među kojima Aleksandar Belić, predsednik Akademije nauka, književnik Veljko Petrović, Milan Kašanin; više episkopa SPC - dr Jovan episkop niški, Nektarije episkop zvorničko-tuzlanski, Valerijan episkop budimnjanski, vikar Nj. Sv. Patrijarha. Apel nisu potpisali Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Miloš Đurić, Milivoje Kostić i drugi. Potpisivalo se pod psihološkim pritiskom, strahom od posledica, direktnom prinudom. Bilo je i onih koji nisu mogli da demantuju da nisu stavili potpis na ovaj iznuđeni dokument. 

Petranović nigde ne kaže Apel je potpisalo ukupno 533 osoba. Ranije,(1981) on piše:

Apel srpskom narodu, objavljen u kvislinškoj štampi („Novo vreme“) 13. avgusta 1941, u redakciji Velibora Jonića, s nekoliko stotina potpisnika (533), osudio je borbu srpskog naroda za slobodu, žigosao KPJ .

Ali to nikako ne treba čitati da je Apel je potpisalo ukupno 533 osoba jer je potpuno izvan konteksta. Treba uvek citirati ono što istoričar kaže poslednje jer njegovi stavovi i nalazi bivaju precizniji i bolje artikulisani.

Na Filozofskom fakultetu u Beogradu imamo predmet na master studiju koji se zove Srpski nаrod i jugoslovenskа držаvа. Bilo bi dobro potražiti pomoć, a time i dati reč, profesorima dr M. Rаdojević, dr Lj. Dimić i dr А. Životić ili bar njihovim studentima (pošto je mala verovatnoća da bi se ovo troje nastavnika upustilo u uređivanje Vikipedije)

А ја могу да приупитам ко је саставио ову листу "грешника" у овом чланку? Ако се понавља и зна да су нечија имена додата без знања дотичних и да су неки тада били у логору онда је листа потпуно бесмислена.--109.92.78.179 (разговор) 11:21, 12. март 2017. (CET)Одговори

Bezvredan clanak sa falsifikatima

Prvo, Gestapo nije davao ideje nego naredjivao ---- ovo povodom Идеју за писање Апела дали су Немци.

Drugo, recenica

Неки потписници Апела, као што су Александар Белић, Михаило Илић, Виктор Новак, Вељко Петровић, Јован Ердељановић и Иван Ђаја, који су касније изразили резервисаност према „новој Србији“ или Немачкој, су новембра 1941. ухапшени и заточени неколико месеци у логору Бањица.

je falsifikat. Niko od akademika nabrojanih u ovoj recenici nije imao sansu da na bilo koj nacin izrazi "rezervisanost" javno niti se to igde kaze u radovima srpskih istoricara.

Trece, gde je izveštaj tadašnjeg v.d. komandanta kvislinške Srpske žandarmerije, od 15. avgusta 1941, tj zasto nije u tekstu?

Cetvrto, cemu sluzi puni tekst Apela? Dovoljne bi bile dve recenice, onako kao je Apel opisao Petranovic.

Peto, cime se opravdava spisak "gresnika" tj po kom je kriteriju sacinjen i unesen u clanak?

Sesto, "Potisnuta istina - kolaboracija u Srbiji 1941—1944." je nesto poput Tomislava Vukovica alias P. Cohen Serbia's Secret War ..., tj nesto sto se ne moze referencirati jer potice od osobe koja nije istoricar i koja istinu vidi samo u kolaboriacinistickom "Novom vremenu" — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.222.190.19 (разговордоприноси) | 11:05, 9. април 2017.‎

Pročitaj nekad malo kolaboracionisčke novine da stekneš malo utisak kakvo je poltronstvo prema Nemcima bilo i mržnja prema komunizmu (i Velikoj Britaniji i SAD). -- Bojan  Razgovor  04:57, 10. април 2017. (CEST)Одговори
Бојан се декларише да је антифашист и пише да користи само академске изворе (погледати његову корисничку страницу). Како видим бави се српском историјом зашто није уопште квалификован јер је, по сопственим речима, студирао технику у Новом Саду (види овде). А што се тиче академских извора, Милосављевићева "Potisnuta istina - kolaboracija u Srbiji 1941—1944." је памфлет и не припада никаквим академским изворима. Хелсиншки комитет је невладина организација коју финансирају друге владе и Милосављевићева је пискарало која ’Апел’ спомиње три пута и то искључиво у контексту ’’Новог времена’’. Код ње се не да прочитати да су Немци ти који су наредили писање ’Апела’ нити извештај в.д. команданта квислиншке Српске жандармерије. Шта каже Јаша Алмули о ’’историчарима Хелсиншког комитета’’читајте овде. А о фалсификату о академицима који су, ето, потписали па се покајали, Бојан је преписао од другог пискарала који се зове Златоје Мартинов који у своме блогу не наводи никакве референце а још истиче како су Немци и Недићева Србија једнако криви за истребљење Јевреја у Србији што Јаша Алмули побија а и раније Менахем Шелах у „Енциклопедији холокауста”. Бојан је преписао првих 19 ’’грешника’’ од Милосављевићеве а осталих 63 бог зна одакле. Бар пет људи му каже да се листа стварних потписника не може саставити јер се не зна ко је добровољно, ко под принудом а ко упоште није потписао ’’Апел’’. Антифашизам као став поштује аргументе, не дисквалификује друге и не спречава их да докажу и покажу истину, не одбија аргументовану дискусију и одговара на аргументована питања.--178.222.163.152 (разговор) 14:36, 14. април 2017. (CEST)Одговори

Mamlaze, Milosavljevikina knjiga je kolekcija tekstova koji su pisali sami kolaboracionisti: Ljotic, Nedic, Tanasije Dinic Jonic i njihovi saradnici. Oni su pre rata bili antikomunisti i nemacki agenti. -- Bojan  Razgovor  06:03, 15. април 2017. (CEST)Одговори

Милутин Миланковић

Зар Милутин Миланковић није управо познат по томе што је одбио да потпише Апел? 87.116.179.197 (разговор) 12:36, 26. август 2018. (CEST)Одговори

У праву си. У Бомбардовању Београда 6. априла 1941. је чак делимично уништено тек одштампано његово животно дело Канон осунчавања Земље и то на немачком језику. Одбио је потписивање Апела, повукао се из јавног живота и посветио се писању, одбио је и да држи предавања о свом делу. Не знам зашто се нашао на списку, вероватно су га уврстили без његовог знања, не би био једини. Ако имаш податке о томе, слободно их додај, ја знам за овај извор (стр 9). --Тајга (разговор) 13:15, 26. август 2018. (CEST)Одговори
Тајга, хвала ти. У фусноти референце јасно пише: Када су немачке окупационе власти у Другом светском рату 1941. године тражиле од професора Београдског универзитета да потпишу Апел српском народу (и подрже окупацију земље), Милутин Миланковић је један од неколицине професора који је одбио да то учини. --Bocin kolega (разговор) 15:17, 24. октобар 2019. (CEST)Одговори

Bljuvotina o Vikoru Novaku i Milanu Budimiru

Potpisali "Apel"?!

Ljetopis Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, Volume 81, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1979 str. 673.

VIKTOR NOVAK (1889—1977)

"Za vrijeme drugog svjetskog rata bio je nekoliko mjeseci zatvoren u banjičkom logoru kao istaknuti protivnik germanskog porobljivačkog sistema."

Akademik Milan Budimir je bio potpuno slep covek od 1922. godine. Ako je Budimir, kao slep covek, potpisao "Apel" 1941, onda moraju biti poznata dva svedoka pred kojima je "Apel" Budimiru procitan i koji su potvrdili da je "Apel" Budimir razumeo i potpisao. Gde su ti svedoci i ko su oni?— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.92.163.218 (разговордоприноси)

A dalje o bljuvotinama: Odakle je ova?

"Неки потписници Апела, као што су Александар Белић, Михаило Илић, Виктор Новак, Вељко Петровић, Јован Ердељановић и Иван Ђаја, који су касније изразили резервисаност према „новој Србији“ или Немачкој, су новембра 1941. ухапшени и заточени неколико месеци у логору Бањица."— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.92.163.218 (разговордоприноси)

Zasto je clanak zakljucan?--IP10992163218AD (разговор) 14:49, 7. октобар 2018. (CEST)Одговори
Da nam se trolovi blokirani X puta ne javljaju ponovo i pokrecu razjasnjenu pricu. -- Bojan  Razgovor  05:20, 8. октобар 2018. (CEST)Одговори
Tebi su oduzeta administratorska prava, izmedju ostalog, i zbog samovoljnog blokiranja drugih. Prema tome, znamo ko si i sta si.--IP10992163218AD (разговор) 08:12, 8. октобар 2018. (CEST)Одговори
A ti si blokiran na 1000 puta Vujkovica brdo, Milose Zankove, Velebitu.... -- Bojan  Razgovor  20:57, 8. октобар 2018. (CEST)Одговори
Ниси ти мене блокирао ни једампут а камоли 1000 пута а надам се да ти никад неће бити дана шанса да икога блокираш. Себе можеш понављати као папагај ако хоћеш 1000 пута.--IP10992163218AD (разговор) 12:05, 10. октобар 2018. (CEST)Одговори
@IP10992163218AD: Prekini sa vandalisanjem članka ili ćeš biti blokiran --Pinki (разговор) 12:08, 10. октобар 2018. (CEST)Одговори
Nisam te samo ja blokirao, Vujkovicu. Ti si hiljadu put uhvacen u laži, Vujkoviću. -- Bojan  Razgovor  05:19, 12. октобар 2018. (CEST)Одговори
Pa ako cemo o lazima, onda je prva tvoja laz: Vujkovic; ja se ne zovem Vujkovic. Sam ovaj clanak, koji si ti pisao, je pun lazi i pljuvanja po casnim ljudima. Toliko si pao nisko da svoje lazi potisujes punim imenom i prezimenom, drsko i bez stida.--IP10992163218AD (разговор) 07:30, 12. октобар 2018. (CEST)Одговори

Tvoj alter ego je Vujkovica brdo. Uvek si govorio da nisi on, pa su te uvek ukebali. Jer si providan ko bistra voda. -- Bojan  Razgovor  05:42, 13. октобар 2018. (CEST)Одговори

Памфлет

Овај чланак је писан у форми политичког памфлета чији је циљ дa оптужи и прозове а не да објасни и истражи. Чланак грубо рециклира Апел српском народу, пропагандни памфлет окупационих власти у Србији из 1941. године.

Што се тиче самог садржаја чланка, падају у очи четири бесмислице. Апел није документ већ памфлет. Документ садржи чињенице, памфлет лажи, подвале и претње. Идеју за писање Апела нису дали Немци, већ је то била њихова наредба. Петрановић то јасно каже у једној од његових књига. Изражавање резервисаности према „новој Србији“ или Немачкој није постојало тј. то је обична измишљотина заједно са именима и временом на које се лоцира. Апел није потписало укупно 533 лица како тврди госпођа Милосављевић јер хисториографија није успела до данас да пронађе оригинални списак имена и потписа на основи кога би Апел могао да има неку документарну вредност.

Структурно и садржајно је бесмислено дати у овом чланку пуни текст Апела. Историчари дају само кратак опис садржаја Апела и објашњавају циљеве Апела у неколико реченица. Фотокопија једне странице Апела нема никакву информативну вредност. Избор имена на списку "потписника", као и сам списак, је произвољан и бесмислен.

Чланак, исто као и госпођа Милосављевић, изоставља три важне чињенице: да су се на списку Апела нашли људи који нису потписали Апел, да они који су га потписали под принудом нису имали легалну могућност да повуку потпис и да је сам квислиншки режим извршио анализу одјека Апела у народу и нашао да народ није прихватио Апел (Ђуретић).

Госпођа Милосављевић (намерно госпођа а не проф др) се је тешко огрешила о академски професионализам и етику писањем памфлета Потиснута истина. Овај њен памфлет је на пропагандној платформи Томислава Вуковића алијас Филип Кохен алијас Љубица Стефан, иначе сталног колумнисте "Гласа концила". Са њене стране је једино поштено што је јавно рекла ко јој је платио писање овог памфлета - Хелсиншки одбор, "невладина" удруга коју финансирају западне владе.

Предлог: обрисати чланак а самом Апелу посветити онолико простора у неком другом чланку о окупацији Србије колико му посвећују Ђуретић или Петрановић.--Bocin kolega (разговор) 21:27, 25. август 2019. (CEST)Одговори

Врати ме на страницу „Апел српском народу/Архива 1”.