Разговор:Биљана Србљановић/Архива 3

Архива 2

Архива 3

Архива 4

Буди љубазан...

И поштуј налепницу радови у току. Тај део сам могла и да обришем, али из увиђавности према онима као ти, нисам. Ако сам ја била увиђавна, буди и ти и сачекај да се чланак заврши.--Maduixa kaži 23:57, 26. август 2007. (CEST)

Та налепница важи три дана и сутра иначе нећеш радити па не важи.--СрејовићНенад 23:59, 26. август 2007. (CEST) Вечерас нисам приметио налепницу, тако да за ово вечерас ок.--СрејовићНенад 00:01, 27. август 2007. (CEST)

Ја сам могла и да ћутим за своју селидбу, па нисам. Мада, можда би ми било боље да јесам, јер се ето, увек нађе неко ко ће да се окористи...

Аха, а како то сад одједном тако стриктно поштујеш налепнице, а нико се није сетио да са Карла Петог скине налепницу која је тамо била више месеци?

Као што већ рекох твом брату близанцу, Плећашу, слобосдно дивљајте по чланку, ја га имам сачуваног у ворду и за пет дана ће да падне једно копипејстовање док си реко кекс. Стварно ми идете на живце са тим дневницима! Већ су поменути у одељку стваралаштво, шта би још?

Једно питање. Да ли си гледао и једну једину представу Биљане Србљановић? Исто питање иде и твом другу Плећашу. --Maduixa kaži 00:04, 27. август 2007. (CEST)

А то да је ниси приметио..... Хм.. Мора да ти је много мрачно у соби кад ниси успео да видиш онолику налепницу...--Maduixa kaži 00:04, 27. август 2007. (CEST)

Е па не можеш да се правиш наивна. Постоји књижевни и политички рад. Мене вбаш брига за њен књижевни рад, али политички рад треба да је заступљен. Ето сами си навела и за онај цитат из Времена што се о њој мисли. Политички рад треба да иде засебно. По томе је и познатија и по томе је постала позната. Ја је никад нисам гледао, али сам био свестан њене сталне политичке активности. Можеш даље да играш ту игру, али не може тај чланак да опстане такав какав је.--СрејовићНенад 00:11, 27. август 2007. (CEST)

---

Имам утисак да сте ти и Плећаш стварно близанци. Под један:БС је дранмски писац. Њена дела су политилчки ангажована па самим тим је политика уплетена у њено дело. Својим ДЕЛОМ она политички делује! Према томе нема одвојено политички и стваралачки рад. Сама је рекла да је политика неодвојива од људског бића. Потруди се и ПРОЧИТАЈ шта сам написала, толико барем можеш. ОНА НИЈЕ политичар, па самим тим и не може имати неки посебан политички рад. А оно што је писала у тим теби и Плећашу толико драгим дневницима није ништа ново - то је исто ако не и на много оштријиначин рекла и у својим делима. Међутим, ТИ си тај који се правиш не наиван, него луд и избегаваш одговор на моје питање. ТЕБИ је она позната по скандалима, јер се ниси потрудио да сазнаш ко је она, и да прочиташ мало више од Курира и трач рубрика. А то је, веруј ми на реч, САМО ТВОЈА ствар. Твоје је да ли жеш да се прво обавестиш о нечему па да причаш о томе, и ли ћеш да потпуно необавештен причаш свашта и на крају да ти други буду криви кад испаднеш глуп у друштву. --Maduixa kaži 00:17, 27. август 2007. (CEST)

О који цитат? Навела сам их више. С друге стране, све цитате које сам ја навела, говоре о томе колико је она човек. Наравно све зависи од угла из ког гледаш, а ти и ја очигледно имамо дијаметрално различите углове гледања на ствари....--Maduixa kaži 00:18, 27. август 2007. (CEST)

Па сама си рекал да си на Гуглу нашла само политику и престани се правити наивна. сама себи скачеш у уста.--СрејовићНенад 00:19, 27. август 2007. (CEST)

---

А ти престани да изврћеш моје речи. Прочитај опет мало боље и мало пажљивије тамо где си шпијунирао. Поента уопште није била та. Рекла сам да не могу да нађем књижевну АНАЛИЗУ њених драма, нигде не пише садржај драма, а не да не могу да нађем ништа о њеним делима, нити да налазим само политику. А интернет је пун хвале њеног дела и награда и описа онога што она критикује и како га критикује, па жена је била приказивана у 50 (негсде асам нашла и цифру од 140) позоришта у свету! Мало ли је! А ти си нашао да је познајеш по "политичком раду"...А то што ти зовеш политиком, то ја зовем трач рубриком. Не знам, ја бих ишла у ћоше да се стидим...--Maduixa kaži 00:26, 27. август 2007. (CEST)

Е па није трач рубрика ако су је милиони људи читали 60 дана , те злосретне дневнике. Колико је људи гледало њене представе, аколико је читало о њеном политичком раду. --СрејовићНенад 00:31, 27. август 2007. (CEST)

---

Ти или не можеш да укапираш или нећеш да укапираш. Ја нисам рекла да су дневници трач рубрика, него да су места где ти налазиш информације о њој трач рубрике и жута штампа. Један Курир сигурно неће интересовати исте ствари као једно Време или један Б92,на пример. Курир тражи сензације, а ти дневници су били сензација, јер су они који пишу за Курир коначно имали нешто што су могли иоле да разумеју, с обзиром да су позориште видели само у пролазу, а сумњам да су и скапирали да пролазе поред зграде зване позориште. И опет ти понављам, дневницИ нису њен политички рад, него су само део њеног списатељског рада. Друштвено-политчки ангажовани као и свако њено друго дело. Чудна ми чуда....

Колико имаш година? Почињем да сумњам да разговарам са одраслом особом... Мислим стварно, Ненаде...--Maduixa kaži 00:36, 27. август 2007. (CEST)

Ма о каквом стално Куриру причаш. Читам и Политику и Нин и Време. А о дневницима није ни из каквог Курира. Курир о томе можда нема ни појма. Курир је испод нивоа дневника. Јадно је да си се дотле спустила да мени имплицираш Курир.--СрејовићНенад 00:39, 27. август 2007. (CEST)

---

А сад сам схватила и на који цитат мислиш. Овај овде, на овој страници! Па тај цитат говори колико су Срби глупи, колико су кратковиди, колико су заједљиви и завидни и невиде даље од свог носа! Жена добија награде по свету зато што приказује Балкан, и кроз њена дела људи у иностранству могу разумети Балкан, и виде је као нешто типично српско, док је у сопственој земљи мрзе јер ето "пљује Србе". Велики је онај који зна да види сопствене грешке, рече један мудрац. Биљана каже (а ето и ти сад сам својим понашањем потврђујеш), Срби су слепи за своје грешке. О томе говори цитат. Лепо ти каже: Ova nedvosmislena tvrdnja žirija sigurno je strefila, kao grom iz vedra neba, sve one koji, po ovdašnjim kuloarima godinama laprdaju da je najveći do sada ostvareni uspeh jednog srpskog pozorišnog umetnika u inostranstvu rezultat toga što on, odnosno ona, pljuje po Srbima.

а онда додаје:

I, eto, taman kada su se oni potpuno uljuljkali u ovoj grandioznoj misli, ispostavilo se da 'taj uspeh ne samo da nije nagrada za denunciranje Srbije, već da se, naprotiv, doživljava kao doprinos srpskog i balkanskog duha evropskoj kulturi,' kao spoznaja nedvosmislene pripadnosti tog identiteta evropskom.

БС је допинос Балкана европској култури. Тако је БС виђена у свету. Не као пљувач сопственог народа. Јел сад јасно?--Maduixa kaži 00:45, 27. август 2007. (CEST)

Па ко год пљује тај је више пропагиран. Лакше продире. Да није писала дневнике не знама да ли би имала ту прођу. --СрејовићНенад 00:49, 27. август 2007. (CEST)

ХА ХА. Јадно. ОК. Ај одо да спавам. Слободно вршљај, искористи прилику док нисам ту.--Maduixa kaži 00:45, 27. август 2007. (CEST)

Па мислим да грешиш. И то дебело. Ал ме мрзи да ти објашњавам, јер је очигледно да не желиш да скапираш, него би само да тераш своје, а веруј ми, ја немам времена на бацање. Ај, лаку ноћ.--Maduixa kaži 00:56, 27. август 2007. (CEST)

Не би се рекло да читаш те новине. По ономе што ти налазиш најзанимљивијим у лику БС, рекло би се да џаба читаш, кад ништа не разумеш.--Maduixa kaži 00:46, 27. август 2007. (CEST)

Неко рече да га интересује политички а не књижевни рад. Па и Иво Андрић је био амбасадор у времена када је од дотичне земље зависила судбина Југославије па сигурно нећемо о томе писати више него о његовом књижевном раду. А на сличним положајима су били и други српски књижевници (Дучић, Нушић...)--Војвода (разговор) 21:04, 28. август 2007. (CEST)

Причекаћу док се Мадјуша врати. Нећу дирати чланак. Предлажем и њој и осталима модел да седам дана овај чланак има њену верзију, па онда седам дана другу верзију, дакле моју, плећашеву и од синовца. Надам се да ће плећаш и синовац исто прихватити овакав компромис. --СрејовићНенад 13:00, 29. август 2007. (CEST) Пристајем да ова верзија стоји и седам дана када се јагода врати, али да онда свако има право на верзију седам дана, док други не ускоће у терен. Уосталом питање је да ли ће се сви сложити са оваквим компромисом.--СрејовићНенад 13:03, 29. август 2007. (CEST)

Zar je nemoguće napraviti članak koji će zadovoljavati kriterijume. Nisam siguran da je takva zamena sadržaja u skladu sa politikom vikipedije. --Војвода (разговор) 13:06, 29. август 2007. (CEST)

Могуће је направити чланак који задовољава критеријуме, када постоји воља обе стране за сарадњу. "Мало твоја верзија, мало моја" је потпуна бесмислица, тога до сада није било, нити ће га од сада бити. Чланак може да има само једну коначну верзију, а то је она која се (пожељно) напише у складу са правилима рада и лепог понашања на Википедији, и у којој се поштују основни принципи Википедије који се односе на садржај чланака. Дакле, овде изнесите конкретне примедбе на садржај и покушајте да нађете решење које ће задовољити обе стране. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 15:50, 29. август 2007. (CEST)

Изгледа да се не ради о нарочито смиреној и трпељивој особи(мислим на Мађушу).Као да је једина која је одрастала 90их. Србљановићева је више пута показала да се не може сматрати анрочито објективном кад је српска политичка сцена у питању:

Емисија "Утисак недеље" пролеће 2004-

Биљана Србљановић о Зорану Живковићу:"Сви знамо да човек има само средњу школу али заборављамо да се појавио онда кад је целој Србији претио потпуни колапс и безнађе.Ту сама образованост није толико битна."

Иста особа у истој емисији крајем пролећа 2005 о Александру Тијанићу:"На шта то личи да човек који је једва завршио средњу школу поставља за директора националне телевизије? То је срамота за ову владу да се нестручан кадар хвата посла за који није ни школован".

Ако вам ово није довољно да стекнете прави утисак о дотичној особи не знам шта треба да буде.--Марко Радовановић 16:20, 29. август 2007. (CEST)

Иначе она је сама потврдила у овој задњој емисији да јој је Радован Караџић стриц или ујак.Не могу да се сетим.--Марко Радовановић 16:22, 29. август 2007. (CEST)

---

Марко, да ли сам ја смирена или нисам, то није твоје да расправљаш. А молила бих те да будеш љубазан и објасниш шта си хтео да кажеш овим цитатима БС. Шта ти цитати говоре о њој? Или је теби свеједно ко ти седи на месту министра или директора неке телевизије? Мени лично, веома је битно да на месту министра културе буде ноко ко се бави културом, да је министар економије неко ко најмање има магистратуру из економије, па тако и министар полиције треба да има завешену полицијску акедемију, а не само средњу школу. Образовање министара је веома битно - не можеш ставити на место министара некога ко није довољно стручан за одређену област. Директор телевизије такође треба да буде свестрана и високо образована личност. Само у изузетним ситуацијама треба одступити од тогх правила о чему БС и говори у том цитату који наводиш о Живоковићу. Или ни ти баш не обилујеш школама па си се нашао увређеним?

Захваљујем на увиђавности и што нисте дирали чланак док се нисам вратила. Заиста за сваку похвалу. Међутим, као што каже Бане, морамо наћи неко компромисно решење. Ја сам више пута питала да ми се објасни зашто је толико битно навести године њеног мужа, и зашто је толико битно писати опширно о њеним дневницима, нико ми до сада није одговорио људски. На моја питања "зашто" ја добијам одговоре "зато и тачка", што ћете признати, није одговор. Такође, зашто је толико битно поменути оно о денацификацији - за мене, то значи само једно - Жена је била једна од малобројних која је ВИДЕЛА да Србија у то доба вртоглаво јури у правцу нацизма. Мени не смета да то стоји, стварно. Али мислим да дневници немају толику важност као остала дела која је написала, већ да је знаачај сасвим исти. Ни мањи ни већи. Исти.

Такође бих волела да ми се објасни зашто је битно и шта ВАМА говори чињеница да је њој Караџић рођак. Али јасно и гласно желим да ми се одговори. Без увијања, дуплих значења и захтева да читам између редова. Ако можете, молим да ми одговорите на ова питања. Онда можемо да разговарамо даље. Захваљујем.--Maduixa kaži 14:16, 31. август 2007. (CEST)--Maduixa kaži 14:16, 31. август 2007. (CEST)

--Maduixa kaži 14:16, 31. август 2007. (CEST)

Хм, видим Марко да студираш право. Ето, замисли шта би ти рекао кад би министар правде био неко са завршеном средњом школом? Па где то има? --Maduixa kaži 14:20, 31. август 2007. (CEST)

1. Оно о Караџићу никад нисам наметао. Оно је можда било део пакета. Мене то уопште не занима
2. Године мужа сматрам важним, али могао бих пристати да не инзистирам на томе, ако тачка 3 остане
3. Њен политички рад треба садржавати дневнике, јер да не понављам сто пута по томе је била позната. Запад је сазнао за њу након објављивања дневника, јер су милиони у много земаља то читали. Дакле ти настојиш сећи оно што сам писао из дневника и иначе њен политички рад, за који ја мислим да заслужује исти третман као књижевни. Али ако мислиж да не заслужују једнако, немој сећи оно што ћу ја написати о њој и политици. Па зашто ти не би написала колико хођеш о њеним делима, али немој сећи политички рад.--СрејовићНенад 14:28, 31. август 2007. (CEST)

Извини молим те,али за мене је много горе кад премијер државе није довољно стручан него кад се ради о директору телевизије.Ти изгледа ниси свесна да си рекла да од правила треба одступити само онда кад се ради о особи која ради за политичку опцију која теби одговара (зашто садашња власт не би Тијанића сматрала за тај "изузетан случај" за који је теби бивши премијер Живковић (можемо да причамо шта хоћемо,али пре Тијанића РТС је била на самрти,данас је најгледанија)).

Ја не говорим о образовању или недостатку истог,већ о одсуству ОБЈЕКТИВНОГ критерума оцењивања код дотичне госпође(али испоставило се и код тебе).Другим речима,потпуно је небитно колико сам ЈА образован-можда ја имам само 4 разреда основне,али ако сам у праву то је потпуно небитно.Моје не/образовање си прозвала само да би покушала да скренеш са главне теме.

Али ја знам људе као ти,ти би њу штитила (а са њом у пакету вероватно и Чеду Јовановића,Ненада Чанка,Биљану Ковачевић-Вучо,Наташу Кандић (која је иначе процесуирана због напада на људе истеране са Косова (осуђена због ремћења јавног реда и мира),Соњу Бисерко и остала хронична обољења) чак и кад би Биљана изашла на улицу и претукла неког без разлога (као што је то Кандићева учинила).Једноставно људи као ти размишљају политички, а не објективно,те је одређеној групацији људи која је Милошевићев режим најсочније пљувала (што основано,што неосновано) дозвољено све,а у људима као што смо ми ћете увек видети неки наставак Милошевићеве политике,иако нисте свесни да заправо такву политику спроводите ви али на неки первертиран начин (екстремиста он,а ви да му дате одговор постадосте исти екстремисти,па можда и гори). --Марко Радовановић 15:18, 31. август 2007. (CEST)

Марко:

Престани да обструираш констрктиван разговор на овом чланку, јер је овде и те како потребан. Не анализирај мене ни моја политичка убеђења јер под један: не познајеш ме. Под два: одакле ти право да доносиш судове тог типа о било коме. Само што си се пријавио, а већ се налазиш компетентним да судиш о много старијим члановима Википедије, што ми говори само једну ствар - да се под твојим новим ником крије неко кога овде сви савршено добро познајемо а ко неће да покаже своје право лице. Под три: Наставиш ли с овом оретенциозном и надасве обструктивном праксом, тражићу од администратора да те блокирају. Под четири: Савршено ме је не интересује како ћеш ово схватити. Што се мене тиче, наш разговор је завршен.

Ненаде:

1. Ниси само ти учествовао "на другој страни", тако да моја питања нису била упућена само теби, него и Синовцу и Плећашу и свима другима који инсистирају на њима.

2. И даље ми ниси одговорио ЗАШТО су важне године тог господина. По мени је на пример много важније да је он бивши амбасадор Француске у Србији.

3. Мислим да сам о дневницима ЈА више написала него ти (или ко је већ написао оно што је стајало, пре него што сам почела да преправљам текст). Све ово што је тренутно сакривено, ЈА сам написала или знатно проширила оне јадне три реченице које су ту раније биле. Према томе, не бришем ја ништа што су други написали, бришем оно што сам ја сама написала. Ако бих ти "попустила" и рекла ок, ај да ставимо оно што је било, али ПРЕ него што сам ја почела да сређујем, било би много мање текста него што сад стоји у сакривеном делу. Да ли то хоћеш? Друго, то што ти називаш "политичким радом" БС, је само део њеног свеукупног рада, већ сам напоменула да је њено дело политички ангажовано па је самим тим немогуће одвојити једно од другога. Самим тим изгледа крајње глупо ставити посебан наслов "Политички рад". Ја предлажем да се део "Дневници" у оквиру теме "Стваралаштво" прошире тим теби тако важним подацима о "денацификацији" Ја лично немам ништа против тога, јер сам већ објаснила шта мислим о томе.

4. Молим да ми се одговори на моја питања. Јако сам радознала да сазнам да ли постоји и један једини ваљан разлог за уношење тривијалности попут година њеног мужа или Кустуричине тужбе.--Maduixa kaži 16:07, 31. август 2007. (CEST)

Ууууух!Колико "нелогичности" (да не кажем неку тежу реч).

Одговорићу на ово и мислим да више немам шта да тражим на овој страници:

1)Опструкција је постојала и пре него што сам ја дошао и то колико ми се чини са твоје стране највише (то кажем на основу приочитаног материјала).

2)Не морам ја да неког познајем да би анализирао нечија политичка убеђења.То је ствар која је видљива (ти сама дајеш тај потпис,без мог анализирања).Свако има право да доноси судове о ставовима других (то и ти радиш - погледај горе -

"Па тај цитат говори колико су Срби глупи, колико су кратковиди, колико су заједљиви и завидни и невиде даље од свог носа!"

и такође -

"Koliko godina imaš? 18? 19? 20? Imaš sreće, jer tvoju mladost tebi niko nije ukrao, meni jeste. Zato nemoj da podcenjuješ kad nemaš u stvari pojma o čemu pričaš. Ja sam bila tu ti nisi. Bio si previše mali da bi se ičega sećao. I nemoj mi ti molim te pričati o pristojnosti, jer ti i takvi kao ti ne poštuju nikog i ništa, a zahtevaju poštovanje od drugih.

Дакле,ти не само да доносиш судове о целокупној нацији (којој припадаш) већ и о годинама неких старијих чланова Википедије.Зашто то право није дозвољено другима,то само ти знаш.

Гледај сад:

"Само што си се пријавио, а већ се налазиш компетентним да судиш о много старијим члановима Википедије, што ми говори само једну ствар - да се под твојим новим ником крије неко кога овде сви савршено добро познајемо а ко неће да покаже своје право лице."

Ја сам свега ми,невиђено нов.А што се тиче о "много старијим члановима" могу само да кажем оно што је на Филозофији једна од првих реченица за нове студенте - аргумент ауторитета не постоји (или није аргумент).

Што се тиче захтева за блокирање - молим те то затражи ОДМАХ.Али сад ОДМАХ.

4)Та твоја ставка само говори о твојој духовној затворености и дубоким комплексима али у то нећу да улазим.Ако тако наставиш ионако ћеш оболети од чира на желуцу или добијати нападе панике у ГСПу.

Оно што сам само хтео да додам је да ако се ради комплетан чланак треба уврстити СВЕ на шта су дати чланови указали (а да притом њихове измене нико не етикетира као "тривијалне").Такође ми се чини да сте пропустили да упишете њен рад на ТВ серијама.Толико од мене.

--Марко Радовановић 16:57, 31. август 2007. (CEST)

Uopste necu cak ni da se mucim da citam to sto si napisao. --Maduixa kaži 18:20, 31. август 2007. (CEST)

А кад је то РТС био на самрти???--Војвода (разговор) 18:14, 31. август 2007. (CEST)

Ако имаш прилику погледај податке о гледаности на сва 3 канала (која су тад постојала) у периоду 2004-2005 и те исте податке данас.

Од Мађуше сам то и очекивао,шта има да чита кад је попила сву памет света... LoL! Изгледа да сам сад етикетиран и као "трол".Ко је сад фашиста?

--Марко Радовановић 18:23, 31. август 2007. (CEST)

Ja, naravno. Jel si sad srecan?--Maduixa kaži 18:41, 31. август 2007. (CEST)

Поента је,Мађуша,да ако је неко политички ангажован онда на страници о њему морају постојати подаци о датој ангажованости.Мирољуб Лабус је и професор и политичар али кад бих инсистирао да се говори само и његовом научном раду та страница би била мањкава.Наравно,Србљановићева је мање политички ангажована од Лабуса али смисао је исти.Проблем са тобом од самог почетка формирања ове странице је што покушаваш да игноришеш/избришеш податке о БС које ти сама тумачиш као негативне а дозвољаваш да се упишу само хвалоспеви (и уопште нисам први који тако гледа на ствари).Све време ти као да си страна у сукобу (због тога сам ти и ставио оне цитате узалуд се надајући да ћеш је (БС) видети као комплетну особу са свим врлинама и манама али очигледно сам се преварио).Људи овде те јако цене због фантастичних чланака које си написала али рекао бих кад је БС у питању да ти недостаје и објективности па и (политичке) корекности.

Уосталом,нећу заувек бити новајлија,па код дође време о њој ће морати да се каже СВЕ (у најкраћим цртама наравно) а не само НАЈЛЕПШИ и НАЈИДЕАЛИЗОВАНИЈИ делови.

П.С. И за мене су године њеног мужа непотребан податак. --Марко Радовановић 19:14, 31. август 2007. (CEST)

Политички ангажман

Има ли података о њеном ранијем политичком ангажману?--Војвода разговор 23:07, 12. април 2008. (CEST)

Биљана Србљановић била је чланица ЈУЛ-а.

Пошто је уређивач који износи овај податак "каналисан", односно онемогућено му је, вероватно у складу са врхунским демократским принципима, да уређује, моли се било ко је још увек нецензурисан да унесе референцу која сведочи о чланству Биљане Србљановић у ЈУЛ-у: [1]

супруг

Колико се ја сећам ранијих дискусија, податак о супругу је обрисан уз нека образложења да је она списатељица, а не политичарка. Пошто се сада и званично сврстала уз Чедисте, нико више неможе да каже да податак да јој је муж бивши амбасадор стране земље није релевантан. Предлажем да се то врати у чланак. --Ирић Игор (разговор) 09:13, 22. април 2008. (CEST)

Ја сам пре за опцију да се о дотичном направи кличица.--Војвода разговор 20:09, 23. април 2008. (CEST)

И податак о томе да су се узели убаци у овај чланак. Наравно без артиметичких операција над њиховим респективним годинама старости. --Dzordzm (разговор) 03:09, 24. април 2008. (CEST)

Da, treba napisati o njemu clanak. Pod uslovom da postoji dovoljno relevantnih izvora. A aritmeticke operacije neka izvode citaoci. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:09, 24. април 2008. (CEST)

Последња два одељка су као падобранци. Дата су два податка, један о њеној политичкој активности а други о приватном животу. треба додати још по неку реченицу у ода ова одељка.--Војвода разговор 12:50, 26. април 2008. (CEST)

`Нема деце`

Овај, не видим заиста чему навођење овог податка, вероватно нема ни милион долара, ни Фабержеово јаје, па то не стоји у чланку. Што се тиче одломка из образложења награде, анонимни уређивач би требало да га референцира или ће бити уклоњен. У сваком случају, ако има места за једно образложење награде, има места и за ово друго, или пак нема места ни за једно. Истина је да су оба везана за њен рад уопште, а не за поједина дела. --Кале ^{↙info/talk↗} 20:20, 25. мај 2008. (CEST) Цело образложење награде Premio Europa доступно је на неколико језика на сајту www.premio-europa.org

Пошто је уређивачу који је цитирао одломак из образложења награде Premio Europa Биљани Србљановић напрасно ускраћена (sic!) могућност да уређује, а истовремено му се прети да ће одломак бити избрисан уколико се не наведе референца, моли се свако коме није ускраћена могућност да уређује да наведе референцу за поменути одломак који неком толико смета: www.premio-europa.org уз напомену за Калета да не спречава уношење истинитих података на овако бизаран начин без образложења. Мада је и без експлицитног образложења јасно да би неко (Кале?)желео да поједини подаци ко зна зашто не угледају светлост дана, чиме се обезвређује сам концепт Википедије. Осим тога, овај део разговора треба да стоји уз одредницу Награде, па се читава епизода гура под тепих и тиме што је смештен на друго место. Кале, молим те стави референцу www.premio-europa.org уз цитиране одељке. Напомињем ти да ни претходни одломак није имао референцу, али ти то није сметало, ниси тражио референцу нити си претио брисањем ако се не наведе. Зашто? У чему је разлика ако већ заговараш идеју да сви подаци треба да имају исти третман?

У биографијама политичара уобичајено је да стоји брачно стање, укључујући и децу. Ово даје неку врсту идентификације са бирачем, који је у највећем броју случајева и сам породичан човек. Шредерова жена је на пример замерила Ангели Меркел чињеницу што Меркелова нема деце, наводећи да због тога не може да се поистовети са највећим делом бирачког тела кад је реч о разноврсним проблемима који прате живот породица са децом. Неко је исти податак (немање деце) навео код нас кад су у питању Коштуница, Динкић, Јочић и још неки политичари, питајући се како види будућност земље неко иза кога не остаје нико. У том смислу, ово је објективно релевантан податак, свиђало се то неком или не.

Даље, ако Биљана Србљановић сматра да се "крвљу преносе само вируси", односно не сматра да је крвно сродство релевантно, разлози тог става могу можда да леже и у чињеници што нема децу, па нема прилике да види на живом и конкретном примеру да се "крвљу", односно генима, преносе и многе психо-физичке особине, резистентне на утицај околине и васпитања. У том смислу, ова два податка су повезана и могу да се подведу под игнорисање породичних вредности код Биљане Србљановић, што је за једну политичарку релевантан податак. Политичар може да буде и декларисани хомосексуалац, као што показују многобројни примери европских политичара, још увек не и српских, али треба видети да ли се као политичар залаже за законе који промовишу породицу (што је ређе)или за законе који промовишу једнакост хомосексуалаца, њихово право на склапање брака или усвајање детета (што је чешћи и уобичајенији случај).

Због свега овога, подаци о брачном стању и потомству сваког политичара релевантни су и за његов политички рад и бирачи имају право да те податке знају.

Неће се ништа постићи упорним брисањем овог податка о Биљани Србљановић, осим очигледне намере "цензора" да се податак забашури, чиме се само потврђује његова релевантност у биографији једне политичарке, каквом Биљана Србљановић почиње себе да сматра.

Једино, што постоји разлика између биографија политичара за бираче и оних у енциклопедијама. Дакле, Википедија се не пише за потенцијалне бираче или небираче и политичари, али и други улазе у енциклопедију због релевантности у политичком животу, а не ко су и шта су. Осим тога, Биљана није ушла у Википедију због политике него због драмског стваралаштва. Примила је многе награде у земљи и иностранству и то је учинило да постане релевантна као драмска списатељица, а самим тим и енциклопедијска одредница. Не би ушла у Вики зато што је имала блог на Б92, у то буди сигуран. Што се тиче политике, Биљана осим кандидовања за градоначелника тренутно нема никаквог политичког значаја, који би је увео у енциклопедију сам по себи. Немамо нити ћемо имати чланке о свим кандидатима за градоначелнике, осим ако нису/не постану „нешто“ касније. Дакле, још једном, разлог бр. 1 зашто постоји чланак о њој на Википедији, је њено списатељско дјело. Чињеница јесте, да у Википедији има неких политичара који уопште немају никавог енциклопедијског значаја, и да су прогурани ето што су били на неком министарском мјесту, или из некиих других интереса. И свакако да се у ецниклопедијама бирају подаци који ће ући у чланке, и који морају бити провјерљиви без менталне гимнастике у циљу дисквалификовања лика и дјела, па сад ти то назови како хоћеш. ---Славен Косановић- {разговор} 23:04, 28. мај 2008. (CEST)

Као прво, ако ти сматраш да је Биљана Србљановић ушла у Википедију због свог драмског стваралаштва, а не због свог политичког ангажмана - на страну што сам себе оповргаваш јер лепо и тачно кажеш да се у Википедију - слободну енциклопедију не улази на основу заслуга или значаја личности, онда није јасно зашто се уопште говори о њеном политичком ангажману, уколико је он тренутно миноран и ирелевантан, по твојој сопственој тврдњи.

То што сматраш да Биљану Србљановић, односно њен "лик и дело" дисквалификује чињеница што она нема деце, то је само твоја предрасуда, да не кажем нешто горе, и ништа више. Ако је за тебе немање деце, из било ког разлога, дисквалификација једне, било које, особе (sic!) морам да ти кажем: свака част на затуцаности и опрости ми на објективности!

Раније се водио разговор о томе да овај податак није релевантан за драмски опус Биљане Србљановић, те га не треба наводити. Примећујем да ово није тачно, јер је у њеном последњем тексту, "Барбело, о псима и деци", тема деце и материнства итекако присутна.

С друге стране, о важности овог податка у биографијама политичара горе је већ било речи. Осим тога, данас, али не од јуче (имаш о томе брдо референци, да ти не дајем сад овде, једна важна је нпр. "Други пол" Симоне де Бовоар) многе жене у оквиру своје еманципације сматрају материнство као ствар личног избора, а не нужне биолошке предодређености или још горе као елемент социјалног задатка и адаптираности, као што ти нажалост заступаш, закључујући на основу твоје опаске о дисквалификацији особе која нема децу. Забога милога! Ти кад видиш неког ко нема децу, мислиш да га то дисквалификује? Ја не! Напред са дискусијом!

Još sam mogao pomisliti da si otvrorenog uma i da svo tvoje pisanije na ovoj stranici ima za cilj propagiranje slobode izbora i tolerancije. :) Mora da si neki opasan "liberal"... :) Povezivati ovdje tu njenu dramu sa činjenicom da nema djece je ipak dovoljno zlonamjerno, da se kao i takvo okarakteriše. ---Славен Косановић- {разговор} 13:16, 30. мај 2008. (CEST)

Следствено овоме, политичарка или политичар који нема децу има своју циљну групу у бирачком телу које исто тако нема/не жели да има децу. Значи податак је релевантан. Наравно да и политичарка/политичар који нема децу може да се ангажује и на проблемима породице, образовања, деце и младих уопште, повећања наталитета (што је на пример у Србији сада актуелно) и тако слично, али ће његов кредибилитет свакако бити другачији ако има, а другачији ако нема деце. Значи, податак је и даље далеко од тога да буде ирелевантан. Без икакве ноте квалификације или дисквалификације у једном или у другом случају, већ објективно, не знам да ли можеш да разлучиш ове планове.

Да ли ти уопште имаш референцу за то њено немање деце? --Кале ^{↙info/talk↗} 01:19, 29. мај 2008. (CEST)

Мислиш да је спорно да Биљана Србљановић нема деце?

---

Ubacivanje da li neko ima ili nema dece je potpuno deplasirano. Otkud znamo da li neko ima ili nema neko vanbračno dete za koje niko ne zna. Dakle pominjanje ovoga u članku je relativno, a enciklopedija to ne trpi. --Поки |разговор| 00:58, 29. мај 2008. (CEST)

Зашто је депласирано? У односу на шта је депласирано и у односу на шта је релативно? И ако је већ депласирано као што кажеш, али не умеш да аргументујеш, какве везе има да ли постоји и неко ванбрачно дете за које нико не зна? Или је битно или је небитно, реши се. Ако хоћеш да кажеш да Википедија није трачерска рубрика, сасвим си у праву, само што ниси умео да се јасно изразиш и упадаш у трачерски резон ти сам, мада га овде ама баш нико (осим тебе) није заступао. Осим тога твој резон "можда постоји неко ванбрачно дете за које нико не зна" не оспорава ни на који начин релевантност податка о деци, већ његову веродостојност, што је нешто сасвим друго. А и ниси ама баш ништа аргументовао, док у прилог навођења овог податка и његове релевантности имаш на располагању неколико десетина аргументованих редака. Ниси баш нешто вичан аргументованим дискусијама, али волиш да нешто кажеш? Па ето, рекао си, једно велико смути па проспи. А енциклопедија то заиста не трпи, у праву си.

Ово је одломак из биографије Коче Поповића на Википедији. Само наводим, не желим да коментаришем ништа:

" Iz političkog života se definitivno povukao 1972. godine posle događaja u Hrvatskoj i Srbiji. Za života bio dva puta oženjen, najpre sa Verom Bakotić, a posle rata sa Lepom Perović, provoborcem iz Banjaluke. Dece nije imao. Do kraja života živeo je u Beogradu gde je i umro 20. oktobra 1992. godine."

Рат измена

Па добро, да ли стварно нема децу? Ако нема, не видим зашто не би стојало, пошто је за већину људи обично да има децу, што њихово немање прави необичним тј. занимљивим за енциклопедију. Пред кораком сам враћања ове фамозне реченице у чланак, уз једно {{чињеница}} поред. Михајло ^{_[ talk _]} 20:21, 25. мај 2008. (CEST)

Не знам ни ја чему навођење тако нечега... Зато сам и молила да анонимног неко заустави!!! На крају, веома је некулурно (и болно) истицати тако нешто. Што се награде тиче, зар их не треба само набројати? Нисам раније обратила пажњу на текст, тако да не знам како је стајало пре овог новог коментара, а пошто се доста по чланку брљавило... Не знам шта да кажем осим: Ово је енциклопедија и подаци треба такви да буду! S.sanja (разговор) 20:27, 25. мај 2008. (CEST)

Пази, баш зато што је ово енциклопедија, не важе клишеи типа „ово је некултурно“ или „и болно“. Никаква псовка није рећи да неко нема деце, само је питање да ли се податак уклапа са остатком текста или не. Ако се може говорити о приватном животу Бетовена или Моцарта, не видим зашто не би и о дотичној могло. С те стране нема начина да се забрани да овај податак уколико је истинит стоји у чланку, али га треба лепо уклопити за шта макар ја немам жеље — не чита ми се. :o) Михајло ^{_[ talk _]} 20:38, 25. мај 2008. (CEST)

Дакле, што се мене тиче, ако може да се референцира могло би да стоји и у чланку, али стављање уз шаблон {{чињеница}} није превише сврсисходно (па самим тим и непотребно) јер свако може да уклони оспорену, нереференцирану чињеницу. Ја бар не видим зашто би навођење тога било некултурно, она је јавна личност, а чињенице су чињенице без обзира како их неко перципирао. Међутим, то да је уобичајено да неко има децу ми се не чини као посебно релевантним — статистика каже да већина грађана Србије никада није била у иностранству па по тој логици у сваки чланак о неком релевантном Србину можемо да ставимо да је путовао у иностранство? Све у свему, ја налазим ту информацију помало претенциозном и свакако сувишном, али то је само моје мишљење --Кале ^{↙info/talk↗} 20:37, 25. мај 2008. (CEST)

Једно је имати дете (карактеристика која се односи на већину људског рода и уопште на једну од основних функција сваког људског бића) а друго шта се односи на само једну нацију Србе. Плус, не видим каква је значајна функција људског бића да је било у иностранству. Креативна биополитикологија? :о) Михајло ^{_[ talk _]} 20:42, 25. мај 2008. (CEST)

Стварно морам да се умешам, јер ми овде разговор креће ка биолошкој сврси човека. Људска бића, осим биолошких сврха, хајд да их тако назовемо, где је и размножавање, имају и друге сврхе, па и самоедукацију, те тако и одлазак у иностранство. Ми, ипак, нисмо скроз животиње.—Metodicar (разговор) 20:46, 25. мај 2008. (CEST)

Да ти помогнем при читању: „једну од основних функција сваког људског бића“. :о) Михајло ^{_[ talk _]} 20:49, 25. мај 2008. (CEST)

ух.. ипак ћу се бавити вештицама, мање су опасне од вас (наравно - шалим се). Нисте ме разумели. Да неко НЕМА деце - потпуно је небитан податак за дело и рад драматурга. Нема тог податка (о броју, имању, немању деце) ни код других писаца (Иво Андрић, Светлана Велмар Јанковић..итд наравно нисам могла кроз све да прођем) Податак (енциклопедијски) о деци је занимљив за енциклопедију, ако је то дете такође важно за енциклопедију. На пример, Раде Марковић, глумац, Горан Марковић редитељ или слично... Али у овом случају - потпуно небитно! А ко је овде сукобљена страна, кад сви исто мислимо!?!?!?!S.sanja (разговор) 20:50, 25. мај 2008. (CEST)

Да доводиш у питање релевантност нечега, можеш. Ето ја први нећу стајати на путу јер ме мрзи и да погледам чланак. Али приче попут тога да је нешто „некултурно“ или „болно“ — кад имаш само две кључне речи „нема“ и „децу“ не могу да прођу. Михајло ^{_[ talk _]} 20:54, 25. мај 2008. (CEST)

Ааааааа... Ја сам овде плавуша!!!! Зар је толико неразумљиво говорим. Мислим да је покушај (уношења таквог податка) малициозан, а не релевантан (ваљда имам право то да мислим) И мислим да је небитно (као што ни у другим тектовима о писцима НЕ СТОЈИ) да овде стоји податак о деци (мислим да је бесмислен и о мужу, али будући да је бивши амбасадор, рецимо да је то релевантан, енциклопедијски занимљив податак). На крају, у овој конверзацији нема анонимног уређивача који би могао да нам објасни зашто је то битно што је хтео да унесе. Уз то кренули смо од рата (измена) - а стигли до биологије и размножавања!! Па стварно страшно!!! Ццццццц S.sanja (разговор) 21:02, 25. мај 2008. (CEST) ПС остављам вас да расправљате, а ја идем да тражим инквизицију

Baj d vej, proucite dobro Wikipedia:Biographies of living persons, posto se to tice svih, a ne samo en.wp. WMF moze biti tuzena za povredu necije privatnosti ili uvrede (makar bile i potkrepljene clancima iz zute stampe), a, takodje, Vikipedija nije zuta stampa i Vikipedijanci imaju visoku odgovornost prema sadrzaju objavljenom na Vikipediji. --Милош Ранчић (р|причај!) 22:16, 25. мај 2008. (CEST)

Takodje, cinjenica da neko nije imao dece se u ozbiljnom stivu iznosi tek posle smrti konkretne osobe; jer to ima odredjenih formalnih implikacija. To sto neko nema dece u ovom trenutku (da ne pocnem da nabrajam ko sve nema decu) nebitno dokle god je osoba ziva, a apsolutno je nebitno dokle god je osoba reproduktivno sposobna. Sou, ako neko hoce da se zajebava na ovu temu, molio bih da da relevantne cinjenice koje idu u prilog relevantnosti konkretnog podatka. --Милош Ранчић (р|причај!) 22:16, 25. мај 2008. (CEST)

Википедија није кристална кугла да се у њу гледа да ли ће неко имати деце или не. Тренутно их нема и то је познато. Остало би биле спекулације. Михајло ^{_[ talk _]} 22:39, 25. мај 2008. (CEST)

Naravno da nije, zato je potrebno sacekati vec koliko godina treba da bi se taj deo njene biografije zakljucio. --Милош Ранчић (р|причај!) 22:45, 25. мај 2008. (CEST)

Na kraju, imanje/nemanje dece moze biti relevantno samo u vrlo posebnim slucajevima. Neki od njih su: (1) Osoba je dozivela tesku tragediju i sva njena deca su umrla/poginula, pa vise nema dece; (2) osoba ima politicki (ako je u pitanju politicar ili javna licnost) stav iz kog proizilazi da ne zeli da ima decu -- dakle, nije relevantna cak ni licna odluka o imanju/nemanju dece. --Милош Ранчић (р|причај!) 22:16, 25. мај 2008. (CEST)

А шта би било ако би неко направио везу између руинираног емотивног живота са стваралачким? (дајем само као пример) А део те снаге може бити и недостатак деце. Мислим, не будимо ограничени, спектар могућих разлога за помен деце је невероватно широк. :о) Михајло ^{_[ talk _]} 22:39, 25. мај 2008. (CEST)

Naravno, pod uslovom da das relevantan dramsko-kriticki izvor koji to povezuje. --Милош Ранчић (р|причај!) 22:45, 25. мај 2008. (CEST)

Ипак се вратих, иако сам рекла да нећу, али ми је драго, јер се апсолутно слажем са свим изнетим у претходна три одељка (са оним што је Милош написао)! Хвала Милоше! Проучићу линк, иако мислим да углавном знам правила!!!S.sanja (разговор) 22:29, 25. мај 2008. (CEST)

И ја да додам да везу између руинираног емотивног живота са стваралачким може да направи само њен лични психијатар, уколико га она уопште има (а не може чак ни он јер су те ствари потпуно поверљиве), јер нити један драмско-критички извор који је иоле нормалан тако нешто не може да референцира.—Metodicar (разговор) 00:31, 26. мај 2008. (CEST)

И наравно под условом да је њено немање деце узрок њеног руинираног живота, а не њена лична одлука.—Metodicar (разговор) 00:32, 26. мај 2008. (CEST)

Говорио сам у принципу, не о неком одређеном. Михајло ^{_[ talk _]} 06:47, 26. мај 2008. (CEST)

Мислим, јесте то релативно опште место у књижевним анализама типа "онај био коцкар, па је зато написао то и то", "овај био депресиван кроз цео живот, па су му то биле теме" и сл. Наравно, ником нормалном не пада на памет да се тиме бави за нечијег живота, а посебно у случају да то нема врло очигледних веза са написаним. Али, укупно, такве ствари излазе на видело углавном тек пошто се после смрти писца копа по његовим личним писанијима. Па чак и тад се не наводи у делу о приватном животу или у дефинишућем делу да јесте или није имао деце; већ искључиво тамо где је то релевантно: (1) "Монарх није имао наследника, па је престо дошао код неког другог." (може се извести као примарна чињеница у односу на друге податке) (2) "Богаташ није имао деце, па је своју имовину преписао неком." (може се извући као примарна чињеница у односу на факте) (3) "Писац је био дубоко незадовољан својим животом, често је помињао у својим писмима да је важан узрок томе чињеница да нема децу, па његова проза обилује суморним тоновима и чежњом за децом." (може се ставити искључиво ако постоји релевантна књижевна анализа) и сл. Све остало се своди на наша наклапања у стилу стручњака општег усмерења. --Милош Ранчић (р|причај!) 01:05, 26. мај 2008. (CEST)

Неко као Милош је био у контакту са Србљановићком и трпио је критике и био је под утицајем дотичне. Иако немају исти политички профил нема права да се меша у чланак о њој јер није пристрасан. Један од корисника је то и рекао, један, који зна за Милошеве контакте са Биљаном.--80.93.254.10 (разговор) 01:25, 26. мај 2008. (CEST) Иначе тза оне који причају о релевантности напоменуо би један детаљ. Чак и безвезни подаци о Б.С. као године рођења њеног супруга су веома значајне, много значајније од француских села са 30 становника, а ми на енциклопедији имамо 15.000 села која никоме не служе. --80.93.254.10 (разговор) 01:30, 26. мај 2008. (CEST) Францускја села са 20 до 30 становника немају никакав значај, а године рођења њеног супруга (1947.) могу да користе некоме да сам интерпретира догађаје, да му не намећемо истину, која је сада угланцана.--80.93.254.10 (разговор) 01:32, 26. мај 2008. (CEST)

---

Ако је спорна информација (да још нема дјецу) референцирана, онда не видим зашто се не би на одговарајућем мјесту и непретенциозно и навела. Да ли је та информација важна, може се поново размотрити када дотична уђе у климакс тј. када будемо у могућности ту чињеницу резимирати и посматрати као коначну. Свако, па и дјелимично скривање референцираних података од енциклопедијске јавности, зависно од тачке гледишта и намјере - у позитивном или негативном правцу, представља фризирање чињеница и не би се требало толерисати. --Kaster (разговор) 01:53, 26. мај 2008. (CEST)

Заиста и даље мислим да то за енциклопедију нема важности у овом случају и некако ми се чини погрешним да за сваки појам/особу на њикипедији наводимо све могуће податке, а обашка то што за већину појмова овде немамо чак ни оне најосновније. Испада да податак да нема децу постаје довољно важан да око тога губимо килобајте расправе, иако чланак почиње одредницама да је српска списатељица и политичарка и ја те две одреднице никако не могу да доведем у везу (колико год се трудио) са њеним „нерађањем“. Дакле, ја сам само дао своје мишљење (од чега не зависи ништа овде), а чини ми се да су речи „фризирање чињеница“ мало прејаке. приметио си Кастере да сам одреаговао само на твоје речи, јер твоје мишљење уважавам, али не и анонимног корисника, тај део могу да оставим само без коментара.—Metodicar (разговор) 14:02, 26. мај 2008. (CEST)

Kastere, napraviti od clanka sprdnju je potpuno izvodivo i pomocu potpuno proverivih i referenciranih cinjenica. Dokle god se clanku dodaju validne reference za njen politicki i dramski rad, dotle nema spora da vazi pravilo referenciranja (up. poslednji doprinos Igora Irica). Onog trenutka kad je nekom psihopati mnogo vaznije da ruinira clanak na Vikipediji samo zbog svoje patoloske mrznje prema nekom, onda je tu kraj rasprave. Vikipedija nije sredstvo za lecenje psihickih poremecaja i ne treba tolerisati upotrebu Vikipedije u takve svrhe. --Милош Ранчић (р|причај!) 16:59, 26. мај 2008. (CEST)

Видјети оно подвучено што се вјероватно у оргиналном тексту (види горе) превидјело:

Ако је спорна информација (да још нема дјецу) референцирана, онда не видим зашто се не би на одговарајућем мјесту и непретенциозно и навела. Да ли је та информација важна, може се поново размотрити када дотична уђе у климакс тј. када будемо у могућности ту чињеницу резимирати и посматрати као коначну. Свако, па и дјелимично скривање референцираних података од енциклопедијске јавности, зависно од тачке гледишта и намјере - у позитивном или негативном правцу, представља фризирање чињеница и не би се требало толерисати.

Обратити пажњу и на дефиницију референце. Горњем дакле немам ништа да додам. --Kaster (разговор) 13:39, 27. мај 2008. (CEST)

Imanje necega je mnogo relevantnije od nemanja necega (osim ako nisu u pitanju neke ekstremne situacije). Moram da priznam da se potpuno slazem s Kaletom da ona nema ni ono jaje, pa se to ne navodi. Mozemo reci isto tako da nema dvoje dece, niti troje, a, da mozda nema ni tetku, sestru ili brata posto je i to, jelte, vrlo obicna stvar u nasem drustvu. Cinjenice koje jesu relevantne za njen umetnicki, politicki i javni zivot treba staviti (npr. srodstvo s Karadzicem jeste relevantno za nju kao javnu licnost). --Милош Ранчић (р|причај!) 17:59, 27. мај 2008. (CEST)

Имање нечега је исто толико релевантно као и немање нечега ако је референцирано. Да ли ће се одређени референцирани податак у чланку и употребити, је питање стила и консензуса уредника који на њему раде, а никако субјективних теорија релевантности или не дај Боже декрета забране једног или другог. Понављам, ако је податак референциран онда теорија о тужбама Википедије и угрожавању права живих особа на заштиту личних података пада у воду. Као илустрација: Само у ријетким случајевима у свијету, су јавне личности (а већина енциклопедијски релевантних биографија се креће управо у тој категорији) успјеле да и правно издејствују заштиту тих права. Скоро увијек је дакле право јавности на информисаност, било јаче од права јавне личности на заштиту приватних података. Баш због своје "јавне" природе. Код "нејавних" личности ствари стоје другачије, али о њима и не разговарамо. --Kaster (разговор) 02:49, 28. мај 2008. (CEST)

Hm. Kao sto sam dole naveo, postoji gomila stvari koje neko moze da nema, a uobicajene su. Da li to znaci da treba sve da ih pobrojavamo za svakog samo ako su ti podaci referencirani? Do sada nismo konstatovali da je fakt da neko nema dece vazan enciklopedijski podatak, pa bi bilo dobro da to prethodno konstatujemo -- pre nego sto pocnemo da implementiramo u clanke. Iako se ne slazem s tim, prihvatio bih odluku zajednice koja kaze da je to bitna informacija za svakog. --Милош Ранчић (р|причај!) 04:04, 28. мај 2008. (CEST)

Masis jos jednu poentu: Vikipedija nije sredstvo informisanja opsteg tipa, vec relativno konzervativna enciklopedija po ukljucivanju podataka: podatak mora biti relevantan da bi se ukljucio. Podatak da nema dece bi bio potpuno u redu u nekom novinskom clanku o njoj (tj. Wikinews) u kom se ona predstavlja privatno (naravno, pod uslovom da je to referencirano ili je u pitanju izvorna reportaza u kojoj ona to tvrdi). U enciklopediji koja tezi opisu relevantnih cinjenica to je, prosto, nerelevantno. (Kao sto rekoh, ako zajednica donese eksplicitno pravilo da to jeste relevantno, onda je to druga stvar.) --Милош Ранчић (р|причај!) 04:04, 28. мај 2008. (CEST)

Sto se tice sudjenja i sl., bilo bi dobro da pratis foundation-l listu. Upravo je bilo reci o tome zasto WMF ne zeli ni u kakav sudski proces: Ima samo jednog advokata. Medijske kuce imaju citave timove dobro placenih advokata koji ih brane. Koliko bi za odredjen broj sporova bilo pomoci od organizacija kao sto je EFF, toliko nema sanse da se izdrzi ni dvadesetak naporednih tuzbi, bez obzira na to jesmo li u pravu ili ne, da li WMF ima realne sanse da dobije spor ili ne itd. --Милош Ранчић (р|причај!) 04:04, 28. мај 2008. (CEST)

Хм ... очито да постоје разлике у огранцима по том питању. Њемачки огранак је више пута излазио на парнице и мислим сваки пут добио процес. Гомила ствари се по википедију повољно завршила и вансудским договорима, вјероватно баш због чињенице да њемачки огранак не преза и од судског процеса ако сматра да је у праву. Обрати пажњу дакле, мало и на дотична догађања. --Kaster (разговор) 12:08, 29. мај 2008. (CEST)

Nije WM DE vlasnica servera (osim Toolservera), vec je to WMF. Takodje, gluposti koje mogu da prodju u anglosaksonskom pravnom sistemu ne mogu da prodju u kontinentalnom pravnom sistemu. U Evropi je sudjenje uglavnom biznis malih razmera, u SAD je jedna od najprofitabilnijih priverdnih grana. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:53, 29. мај 2008. (CEST)

Шта нам каже то? Умјесто да је ВМФ своје сједиште, умјесто на другу другу страну САД, пренијела у државу са бар донекле нормалним правним системом, прећутно цијела политика википедије пада под притисак, (САД)-процесирању вичних и вољних јавних субјеката. Да ли је то намјерно или случајно, показаће вријеме. И ова дискусија показује да су неке одлуке ВМФ-а донешене "ко зна због чега" (да се не убацујем у спекулације). --Kaster (разговор) 17:34, 29. мај 2008. (CEST)

Sumnjam da su uopste o tome razmisljali. Stavise, serveri i dalje stoje na Floridi, a ne u Kaliforniji. Postoji jos jedan vazan momenat u odabiru zemlje, zbog cega je SAD i dalje najbolji izbor: Imaju onaj, valjda, Prvi amandman koji stiti slobodu govora. To ide dotle da su, za razliku od Evrope, u SAD dozvoljene grupe za sirenje mrznje (ili kako bi se vec prevelo "hate groups"). Koliko je to lose, toliko u SAD ne mogu da ti zatvore sajt zbog ma koje vrste nepodobnog govora. U kontinentalnom pravu to moze da se desi i samo zavisi od toga koliko je sudija normalan. (Cak i da dobijes kroz 10 godina spor u Strazburu, ogromna steta je vec napravljena.) Drugim recima, stvari kao sto su "opstrukcija ovoga ili onoga" se u anglosaksonskom pravu moraju dokazati, dok je u kontinentalnom pravu to diskrecija sudije. Pa zato imas, npr. onu gomilu gluposti po licencama iz SAD u kojima se pise zasta sve proizvodjac nije odgovoran; dok se to u kont. pravu resava na nivou zdravog razuma sudije. Naravno, posledica toga je to da se u a-s pravu generise gomila advokata koji treba da dokazuju sve i svasta i da nalaze primere u prethodnim sudjenjima, dok u kont. pravu cela ta masinerija ne vredi puno (mada, ipak, donekle vredi).

Drugim recima, u a-s pravu ti niko ne moze reci da zatvoris sajt zato sto je sadrzaj neprikladan za nekog, dok u kont. pravu sudija moze to da odluci. S druge strane, u kont. pravu po pravilu dobijas spor ako si u pravu, cak i da nemas advokata (branio se sam ili imao advokata po duznosti); dok je to vrlo problematicna situacija u SAD. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:05, 30. мај 2008. (CEST)

E, sad, treba biti pametan, pa izvagati sta je tu bolje. Ali, mislim da ce proci i decenija pre nego sto se stigne dotle da se razmislja o tome. Nacelno, najbolje bi bilo imati servere po razlicitim zemljama (npr. u Kanadi su uslovi za javni domen znacajno povoljniji; postoji prostor od mozda i 50 godina u korist Kanade). --Милош Ранчић (р|причај!) 12:05, 30. мај 2008. (CEST)

Pa, cak, i van toga, ovde nije rec o cenzurisanju politicki nepodobnog materijala, vec o zastiti licnog integriteta ljudi o kojima se pise clanak. Svidjao se nama neko ili ne, nas cilj je da uvecavamo znanje, a ne da isterujemo neke principe po cenu zadiranja u neciji privatni zivot. --Милош Ранчић (р|причај!) 04:04, 28. мај 2008. (CEST)

I, na kraju, ima dosta veze i to zasto su uneti ti podaci. U pitanju je klasican oblik prljave politicke propagande. Ista me apsolutno ne zanima sve dok ne dodje na Vikipediju. --Милош Ранчић (р|причај!) 04:04, 28. мај 2008. (CEST)

A mozemo i ustanoviti da svaka osoba treba da ima u svom infoboksu podatak o tome da li ima dece i koliko, pa da tako resimo sve. Treba, takodje, imati na umu da clanci u enciklopediji, kako ih sada definisemo, nisu u slucaju ljudi njihove biografije, vec su slozeni skup podataka po kojima je konkretna osoba znacajna za drustvo. Koliko ne smatram da je to pravi put, to je stanje. Da nam je cilj da o svakoj osobi pisemo biografije, to bi bila druga stvar. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:59, 27. мај 2008. (CEST)

Jednostavno jedini pravi put za izradu enciklopedijskih članaka jeste upravo taj. Dakle, značajan si zbog toga i toga i iz tog razloga imaš enc. odrednicu. Svi podaci koji pomažu potkrijepljivanju tog značaja su dobrodošli, pod uslovom da su provjereni. Evo i drugi primjer, neko je dobio odrednicu zato što je poznati svjetski ili lokalni kriminalac i u funkciji potkrijepljivanaja tog značaja idu i podaci u vezi, naravno opet pod uslovom da dolaze iz provjerljivih izvora. Svakako da postoje knjige koje se bave alternativnim biografijama poznatih ličnosti, gdje se iznose sve trivijalnosti, pa čak i u kojem položaju je taj neko ko je predmet te alternativne biografije običavo da piški i kaki, ali to definitvno nije način na koji se obrađuju članci u enciklopedijama. ---Славен Косановић- {разговор} 12:47, 30. мај 2008. (CEST)

Мислим да је Каспер у праву. Чињеница да Биљана Србљановић нема деце исто тако је само једна чињеница, као и податак да је уопште удата и за кога, или да је у сродству са Радованом Караџићем. Ако није у реду да се наводи једно, као наводно ирелевантно, онда није у реду да се наводи ни друго или треће, односно постаје сасвим беспредметна одредница Приватни живот. Ово су само чињенице, а корисници нека их интерпретирају како желе. По мени, релевантно је све што је истинито, а неутрално, у смислу да онај ко уређује не даје никакво своје мишљење односно суд о чињеници коју уноси.

Пошто је уређивачу који је цитирао одломак из образложења награде Premio Europa Биљани Србљановић напрасно ускраћена (sic!) могућност да уређује, а истовремено му се прети да ће одломак бити избрисан уколико се не наведе референца, моли се свако коме није ускраћена могућност да уређује да наведе референцу за поменути одломак који неком толико смета: www.premio-europa.org уз напомену за Калета да не спречава уношење истинитих података на овако бизаран начин без образложења. Мада је и без експлицитног образложења јасно да би неко (Кале?)желео да поједини подаци ко зна зашто не угледају светлост дана, чиме се обезвређује сам концепт Википедије. Осим тога, овај део разговора треба да стоји уз одредницу Награде, па се читава епизода гура под тепих и тиме што је смештен на друго место. Кале, молим те стави референцу www.premio-europa.org уз цитиране одељке. Напомињем ти да ни претходни одломак из образложења награде није имао референцу, али ти то није сметало, ниси тражио референцу нити си претио брисањем ако се не наведе. Зашто? У чему је разлика ако већ заговараш идеју да сви подаци треба да имају исти третман?

Уређивачу је споменута могућност привремено ускраћена јер се није придржавао правила уређивања овог пројекта. Приметићеш да одломак који је унео није уклоњен (чак напротив), нити би то био до истека заштите странице (а то би било вечерас, али добро, већ сада је откључана). Надаље, исти уређивач је могао слободно да уређује страну за разговор, и своју референцу, ако је има, постави овде. Суштински дакле, његов капацитет да утиче на садржај овог чланка ни на који начин није умањен, већ каналисан, што је у датом тренутку било неопходно. Што се тиче осталих коментара, препоручујем ти да се упознаш са неким од смерница овог пројекта (што никада нажалост ниси урадио), између осталог и са принципом претпоставке најбоље намере као и са саветима о томе како остати хладне главе када се уређивање усија. Срећно са тиме! --Кале ^{↙info/talk↗} 16:04, 27. мај 2008. (CEST)

У биографијама политичара уобичајено је да стоји брачно стање, укључујући и децу. Ово даје неку врсту идентификације са бирачем, који је у највећем броју случајева и сам породичан човек. Шредерова жена је на пример замерила Ангели Меркел чињеницу што Меркелова нема деце, наводећи да због тога не може да се поистовети са највећим делом бирачког тела кад је реч о разноврсним проблемима који прате живот породица са децом. Неко је исти податак (немање деце) навео код нас кад су у питању Коштуница, Динкић, Јочић и још неки политичари, питајући се како види будућност земље неко иза кога не остаје нико. У том смислу, ово је објективно релевантан податак, свиђало се то неком или не.

Даље, ако Биљана Србљановић сматра да се "крвљу преносе само вируси", односно не сматра да је крвно сродство релевантно, разлози тог става могу можда да леже и у чињеници што нема децу, па нема прилике да види на живом и конкретном примеру да се "крвљу", односно генима, преносе и многе психо-физичке особине, резистентне на утицај околине и васпитања. У том смислу, ова два податка су повезана и могу да се подведу под игнорисање породичних вредности код Биљане Србљановић, што је за једну политичарку релевантан податак. Политичар може да буде и декларисани хомосексуалац, као што показују многобројни примери европских политичара, још увек не и српских, али треба видети да ли се као политичар залаже за законе који промовишу породицу (што је ређе)или за законе који промовишу једнакост хомосексуалаца, њихово право на склапање брака или усвајање детета (што је чешћи и уобичајенији случај).

Због свега овога, подаци о брачном стању и потомству сваког политичара релевантни су и за његов политички рад и бирачи имају право да те податке знају.

Неће се ништа постићи упорним брисањем овог податка о Биљани Србљановић, осим очигледне намере "цензора" да се податак забашури, чиме се само потврђује његова релевантност у биографији једне политичарке, каквом Биљана Србљановић почиње себе да сматра.

Писала је за прочетничке Погледе или салто мортале једне политике

Нашао сам веома занимљив податак. Она и историчар Никола самарџић су писали за прочетничке погледе. Biljana Srbljanović je bila studentkinja drame, koja je u ‘’Pogledima’’ pekla zanat dramskog kritičara. http://www.svevesti.com/?l=sr&a=51709

Da, to jeste interesantno, verovatno treba da stoji, mada nije preterano politicki relevantno (za nju, posto je bila studentkinja). Za Samardzica je to znatno relevantnije, a to je i manje-vise poznato. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:26, 27. мај 2008. (CEST)

Непосредно по завршетку ФДУ, дакле у тренутку кад више није била студенткиња, мада не видим какве то везе има, ни у једном ни у другом случају није била малолетна, односно неодговорна за своје поступке, Биљана Србљановић се самоиницијативно учланила у ЈУЛ. Овај податак је лако проверљив

Pa, ti si taj koji to tvrdi i koji treba da da relevantne izvore. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:48, 27. мај 2008. (CEST)

Деведесетих година, по сведочењу редитеља Љубише Ристића, Биљана Србљановић била је учлањена у странку ЈУЛ у којој је тад Ристић био председник.[2]

Политички ангажаман

Треба проширити овај одјељак, јер овако испада да се цијела прича своди на три реченице, узгред прилично неповезане као што се може видјети. Мислим да треба убацити неке идеје које је промовисала у изборној кампањи, департизација Србије, децентрализација, "истина" и штазнамвећ, нисам испратио цијелу изборну кампању у детаљу. Узгред, колика фрка се диже око њене биографије, говори у прилог томе да је уздрмала све у Србији својим ставовима, никога изгледа није оставила равнодушним, :) што јој уствари и јесте циљ, како је више пута поновила. :) Ови непознати само помажу да јој се подигне рејтинг међу њеним присталицама... :) ---Славен Косановић- {разговор} 17:23, 27. мај 2008. (CEST)

Па, само напред :) Једини интерес који ја имам у чланцима о политичарима је да изгледају како-тако пристојно. --Милош Ранчић (р|причај!) 20:41, 27. мај 2008. (CEST)

Нисам ја неки стручњак зе биографије, не иде ми то од руке, јер ме смарају подаци из живота других људи. Штавише биографије људи су ми тако досадне да на Википедији, ријетко коју прочитам до краја. Ове што пишем о умјетнцима фокусирам на значајан допринос умјетника, све тривијалности ме ужасно смарају и ако налетим на неку такву верзију о неком умјетнику, исјечем само оно што ме интересује па касније читам у неком од програма за уређивање текста. Мислио сам да се потруде да додају нешто они који су заинтересовани за њен лик и дјело, јер је тренутно тај одјељак баш онако безвезе са те три неповезане реченице, а ја могу само помоћи у конструисању неких реченица. ---Славен Косановић- {разговор} 21:00, 27. мај 2008. (CEST)

Деведесетих година, по сведочењу редитеља Љубише Ристића, Биљана Србљановић била је учлањена у странку ЈУЛ у којој је Ристић тад био председник.[3]

Ovo je pisala osoba pod imenom Saša Segedinski, a ne Ljubisa Ristic. Preko toga, samo ime casopisa dovodi njegovu relevantnost pod znak pitanja. Nadji neki bolji izvor, pa cu ga ja ubaciti. --Милош Ранчић (р|причај!) 00:27, 28. мај 2008. (CEST)

Пусти друге да процене.

Imaju ljudi Google da procenjuju sami. Ne znam sto si se toliko navrzo da bas ovde pustas druge da procenjuju sami. --Милош Ранчић (р|причај!)

Ова референца за ЈУЛ (из листа Таблоид) је тотално неозбиљна.--Ирић Игор (разговор) 05:59, 28. мај 2008. (CEST)

Не разумем шта значи "неозбиљна референца". Референца је референца. Имаш ли ти можда неку референцу која оповргава референцу коју арбитрарно називаш "неозбиљном"? Да ли је Биљана Србљановић негде оповргла податке који се наводе у референци? Постоји ли њен деманти о њеном учлањењу у ЈУЛ који се може документовати неком референцом коју ти знаш? Да ли је можда Биљана Србљановић тужила Љубишу Ристића или гласило које је пренело ове податке, да се средином деведесетих година самоиницијативно учланила у ЈУЛ где је Ристић тад био председник, за изношење неистинитих података? Ако имаш одговарајућу контра-референцу, молим те да је наведеш, у интересу утврђивања истинитости податка. Овако, у недостатку било каквог демантија или друге реакције главне заинтересоване, остаје валидна референца о њеном учлањењу у ЈУЛ средином деведесетих година и мислим да тај податак треба да стоји. Све док се не докаже супротно податак је тачан.

Уопште није тачно да је сваки извор заиста и извор који се може употребити за референцирање нечега на Википедији. За Википедију су релевантни само поуздани, високо квалитетни извори, за које је познато да имају високу дозу одговорности према ономе што објављују. Дакле шкарт новине, таблоиди, школски часописи и остале брље нису за ову енциклопедију релевантни нити кредибилни извори информација. Спекулисати око тога зашто неко јесте или није урадио нешто као аргументација за ваљаност ове референце нема никавог смисла, као што нема ни тражити контра-референцу (шта год то било) јер је принцип уређивања такав да је на теби, као уређивачу који хоће да уносе нов, контраверзан податак да обезбедиш потврду за такву тврдњу у заиста беспрекорном извору (као што једна смерница то каже: изузетне тврдње захтевају изузетне изворе). Твоје је пак право да тврдиш да је референца који си обезбедио таква, те у одсуству пописа `изузетних извора`, остаће на заједници да процени да ли је она и заиста таква, и да ли ју је прикладније изоставити, укључити уз навод да је то писање неког тамо таблоида, или укључити као кредибилну чињеницу. Тренутно се чини да си у твојој оцени исте усамљен. Несумњиво је да је овакво релативизовање вредности извора веома пипав терен, али је уједно и истина да између таблоида и остатка жуте штампе и Википедије, као енциклопедије, постоји поприлично значајна инкопатибилија. --Кале ^{↙info/talk↗} 01:37, 29. мај 2008. (CEST)

Инкомпатибилност, Кале, "инкопатибилија" једноставно не значи ништа самим тим што не постоји као реч. Толико о твојој способности да процењујеш писане изворе, опрости ми. Надам се да ти ниси неки администратор овде? Јер, бојим се да би, у немогућности да разлучиш неке основне појмове, могао да се нађеш и у немогућности да макар и нехотице не злоупотребиш моћ коју администратори имају на сајту Википедије. Веома клизав терен, слажем се. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 87.11.213.238 (разговор • доприноси)

Кале је у праву. Таблоиди нису поуздани извори, а посебно не овај чланак, јер аутор текста може да заглави новчану или гору казну због клевете. И наравно, ако за нешто не постоји демант, не значи да је тачно. -- Bojan  Razgovor  07:58, 29. мај 2008. (CEST)

Анонимни корисник '87.11.213.238' у "гебелсовском" маниру замјене теза и покушајем промјене акцента дискусије на неважно (граматика, синтакса и остали бакрачи), ниподаштава саговорника и самим тим крши основна правила толеранције. То да је Кале администратор не игра, ама баш никакву улогу у овој дискусији. Треба га дакле удаљити из дискусије, прије него што је проузроковао још већу штету или ће се допустити да скаче по глави до бесвијести као поједини, на срећу малобројни, корисници прије њега. --Kaster (разговор) 12:01, 29. мај 2008. (CEST)

Слажем се с Каштером. Треба закључати и ову страну за измене анонимних корисника. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:06, 29. мај 2008. (CEST)

Ако се слажете хајде да страну архивирамо и дамо свим учесницима да размисле још једном о томе шта се практично може урадити за чланак. Апстрактне расправе се могу и о зрну јечма водити до безумља, али то никакав практичан проблем решити неће. Михајло ^{_[ talk _]} 12:34, 29. мај 2008. (CEST)

Архивирај и закључај за анонимне кориснике. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:40, 29. мај 2008. (CEST)

Ja ne znam šta više konkretno nedostaje ovom članku, osim tog dijela o političkom angažmanu koji se već sam definiše, njenom pripadnošću LDP-u, sa linkom na članak o toj stranci, gdje stoji dio njihovog programa u vrlo jasnim tačkama. Svi u Srbiji ali i šire, znaju stavove LDP-a o političkoj situaciji u Srbiji, Kosovu, itd. Ko god je pročitao neku njenu dramu, a ima ih po Internetu, shvata da sve ono što tradicionalisti u Srbiji smatraju svetim, ona smatra nazadnim u najmanju ruku. Inače, slažem se da se arhivira ova diskusija i da ko god je zainteresovan za članak, da primjedbe i sl., ali bez mentalne gimnastike o "biološkoj funkciji žene" i drugih gluposti. ---Славен Косановић- {разговор} 13:38, 29. мај 2008. (CEST)

Ах, ЉДП! Сад ми је доста тога јасније. Поготово сад нећу да ћитам овај ћланак. Но да одговорим: рекох „једну од основних функција сваког људског бића“. Не жене. (!) Такође бих скренуо пажњу да сам рекао „архивирамо“. Изнео сам предлог, не жељу за икаквом акцијом. Михајло ^{_[ talk _]} 09:36, 30. мај 2008. (CEST)

Образложење награде Premio Europa

Нетачан је превод једног фрагмента образложења награде: уместо "срчана, отворена и бескомпромисна", како погрешно стоји, у оригиналу стоји "срчана, отворена и БРУТАЛНА". Бескомпромисност и бруталност нису синоними. Неко може бити бескомпромисан, а да притом није ни најмање бруталан. Значење ових речи је различито. Због тога би било добро да се унесе исправка.

Уосталом, пошто је само образложење релативно кратко, не знам зашто није донето у целости. Овако, цитирајући само фрагменте истргнуте из контекста, ризикује се да буду наглашени поједини елементи текста, а занемарени други, и да се тако изгуби или искриви глобални смисао самог образложења.

Мана читаве ове одреднице, по мени, је необјективна селекција података која опасно личи на пристрасност, а то би у Википедији требало да се избегава по дефиницији. Ово нису житија светаца, већ енциклопедија.

Брутално и бескомпромисно јесу синоними у овом контексту, мада је могло и оштро и грубо и необазриво, боље безобзирно, знам, дакле не нагађам, јер говорим неколико романских језика на нивоу матерњег, можда чак и боље него матерњи језик. :) ---Славен Косановић- {разговор} 23:35, 28. мај 2008. (CEST)

Синоними за БРУТАЛНО управо на романским језицима, јер реч је латинског порекла: 1) дивљи, животињски, зверски, бестијалан (дословно), реч са супротним значењем: хуман, људски 2) насилан, груб, суров, окрутан, нељудски, варварски, нецивилизован, одуран, бесраман, језив (фигуративно), речи са супротним значењем: кротак, благ, умиљат, добар, племенит, хуман, цивилизован.

БЕЗКОМПРОМИСАН (никако беСкомпромисан, као што ти погрешно наводиш и као што погрешно стоји у нетачном преводу) значи непопустљив, непомирљив, тврд, несклон нагодби, фанатичан, нетолерантан, екстремиста, неумољив, ригидан; ово су синоними за безкомпромисан, а речи са супротним значењем јесу: попустљив, склон нагодби, толерантан, благ, прилагодљив.

Као што видиш, ради се о две речи са различитим значењем. За твоју информацију, говорити језике не значи и познавати их. Желим ти пуно успеха у проучавању етимологије речи ако те то занима, али засад ниси у стању да на овом плану дајеш доприносе.

Свакако да је то синоним, као и безобзирно, оштро, грубо, али и искрено без удварања, када се говори о нечијем начину изражавања у писању и ко не мари да ли ће се они који буду читали то што је написао, осјећати увријеђеним или потресеним, не само у романским језицима као што су италијански, шпански, него и у енглеском. Тачка 4. у првом енглеском ријечнику и тачка 3. у другом. Не може се само пуким отварањем латинског ријечника у овом случају, знати какво значење данас има нека ријеч у различитим контекстима и језицима. ---Славен Косановић- {разговор} 07:48, 29. мај 2008. (CEST)

Затим, од без компромиса, спајањем у једну ријеч безкомпромиса и једначењем сугласника по звучности долазимо до облика бескомпромисно или бескомпромисан, Дакле, бескомпрмисан, бестидан, али безнадежан, безрезерван, итд... ---Славен Косановић- {разговор} 07:48, 29. мај 2008. (CEST)

Славене, не дај да те злотвори навуку ;) То што неко никад није чуо за једначење сугласника по звучности не треба да буде разлог да чланак на Википедији буде неписмен. --Милош Ранчић (р|причај!) 10:41, 29. мај 2008. (CEST)

Хм. Нисам читао пажљиво, већ твој болд :) --Милош Ранчић (р|причај!) 10:44, 29. мај 2008. (CEST)

Ma da to sam na brzinu sročio jutros... :) Nego jasno je, maltene od prvih komenatara da je nepoznati pun mržnje i frustacija i da će od njegovog pisanija "biti ništa" konstruktivnog za članak. Nisam za zaključavanje stranica za razgovor o člancima za nepoznate, osim ako je baš rusvaj, a oni nekonstruktivni, puni mržnje i bijesa, bi se jednostavno mogli vraćati tako da se otkloni mogućnost nastavljanja bespredmetnih dijaloga. ---Славен Косановић- {разговор} 13:13, 29. мај 2008. (CEST)

Ma, sta ima da mi zagadjuje virtuelni prostor u kom obitavam? Metode koje on ovde koristi su gebelsovske a od nasedanja na takav vid propagande mnogi nisu imuni. Proces koji pocinje drvenjem oko nebitne istine, prelazi u navodne konstatacije o politickom radu zasnovane na drugim izvorima sirenja dezinformacija, a onda se zavrsava na "strucnoj" raspravi pomenutog o semantici leksickih entiteta, pa na prikazivanju nepismenog kao pismenog, a, onako uzgred, jos jedna "strucna" rasprava o odnosu genetickog i psiholoskog. Mislim, nema sta, strucnjak opsteg usmerenja. Previse smo vremena izgubili s tim strucnjakom, tako da mislim da je red da to zavrsimo i bavimo se pametnijim stvarima od rasprave s tim strucnjakom. Uzmimo, da pijemo kafu u nekom dvoristu i gledamo u nebo. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:50, 29. мај 2008. (CEST)

Заборављена кривица и измаштане патње Срба, по Биљани Србљановић

"The suffering of the Serbs is beginning to assume mythical proportions. These Serbs forget what as late as yesterday was happening in Croatia and Bosnia and what is happening today in Kosovo. And whose fault it is. Highly imaginative ones compare the sufferings of the Serbs with the Holocaust, the local television shows Schindler's List twice running in one night. People blubber until dawn." [4]

Овде Биљана Србљановић приписује Србима кривицу за свима добро позната дешавања у Хрватској, Босни и на Косову, не дефинишући их посебно и истовремено налазећи да је поређење српских патњи са Холокаустом чиста фантастика.

С обзиром да овај и овакав текст излази у немачким, италијанским и енглеским новинама у време кад - 1999.г. - са осталим чланицама НАТО пакта Немачка, Италија и Велика Британија учествују непосредно у бомбардовању Србије, несумњив је и значајан политички ангажман Биљане Србљановић који у јавности земаља агресора Србије оправдава бомбардовање као нешто што су Срби заслужили због своје неименоване кривице за претходна дешавања на просторима бивше Југославије, сводећи њихове патње на иризорне маштарије.

Овакав политички ангажман Биљане Србљановић у поменутим страним медијима 1999.г. заслужује максималну пажњу и анализу у светлу њене одлуке да се 2008. кандидује на парламентарним изборима - управо у Србији.

Мислим да овај део њеног политичког ангажмана треба посебно и са дужном пажњом обрадити. Наравно, после одговарајуће аргументоване дискусије.

Сродство са Караџићем

Референца која би требало да документује сродство Биљане Србљановић са Радованом Караџићем није веродостојна. Изјавом да се "крвљу преносе само вируси" Б.С. није то сродство потврдила. Није га се ни одрекла, али га није ни потврдила експлицитно, што је за референцу релевантније. Изјава да се "крвљу преносе само вируси" потпуно је уопштена, није одговор на конкретно питање о сродству са Караџићем. Према томе, сматрам да је то сродство непотврђено. Мало више озбиљности при уређивању Википедије! Имате ли неку веродостојнију референцу од апстрактних хематолошко-инфективних, а не генетичких, афоризама Биљане Србљановић? Јер, вируси се преносе крвљу и између две потпуно непознате особе које нису ни у каквом сродству, док се међу особама које јесу у крвном сродству крвљу преноси један мањи или већи део генетског потенцијала, односно психо-физичких особина. Инфектолошка опсервација није у истој логичкој равни са генетском ситуацијом и није одговор на питање о сродству. Унет је дакле непроверен и непотврђен податак, барем док се не дође до озбиљније, што би рекао неко овде, референце.

Није баш тако...

Биљана је потврдила сродство са Радованом Караџићем пре пар година у једној емисији "Утиска недеље". И даље ми се гадите сви ви који покушавате да искључите делове истине који не одговарају одређеној политичкој страни. П.С. И даље неко одбија да напише да је дотична особа била сценариста и чини ми се редитељ серије "Отворена врата". Може ли неко да ми каже зашто?

Извињавам се, сад сам тек видео да тај податак није хронолошки постављен већ "са стране". У сваком случају, ово сад и не изгледа толико лоше. Још пар ствари - кад неко нема децу то се и не поставља као енциклопедијска информација. Такође, будући да је већ постала члан активни ЛДПа требали би да се постављају подаци о њеним функцијама у странци, које обавља као члан странке и резултате које је освајала на изборима као самосталан кандидат. Толико...--Марко Радовановић 11:51, 5. јун 2008. (CEST)

Šablon

Neka neko stavi šablon da je članak zaključan za anonimne korisnike. Ja ne mogu da se setim kako se zove. --Поки |разговор| 14:07, 29. мај 2008. (CEST)

Није чланак, него страна за разговор. --BraneJ (spik) 14:11, 29. мај 2008. (CEST)

Ups, greška. Hvala Bane. --Поки |разговор| 14:13, 29. мај 2008. (CEST)

Uf, i ja sam prevideo da je i članak zaključan. 1:1 ;) --BraneJ (spik) 14:37, 29. мај 2008. (CEST)

Па и чланак је закључан, Филип га је закључао за анон са истеком 3. јуна, чини ми се... Него, не знам да ли имамо шаблон и да ли уопште стављамо/смо стављали шаблон, не сјећам се, када се закључа страна за разговор за анонимне? ---Славен Косановић- {разговор} 14:17, 29. мај 2008. (CEST)

Postoji {{zaključano-anon}} zato što se zabrana odnosi i na anonimne i na "novopečene" korisnike. --BraneJ (spik) 14:37, 29. мај 2008. (CEST)

Da, ali ako stavim taj šablon na stranicu za razgovor, onda će pisati "ova stranica... zaključana zbog... dok se ne raspravi na stranici za razgovor... :) ---Славен Косановић- {разговор} 14:46, 29. мај 2008. (CEST)

Napravio sam novi sablon i stavio isti. Pa, ko voli, neka ga sredjuje. --Милош Ранчић (р|причај!) 08:40, 30. мај 2008. (CEST)

Закључавање

Хоће ли овај чланак бити откључан у скорије време?--Војвода разговор 13:43, 11. јун 2008. (CEST)

Политички ангажман и погледи

Пошто је у дотичном часопису писала позоришне критике мислим да тај део треба преместити у део стваралаштво или у посебад део који ће се бавити њеним позоришно критичким делатностима. --Војвода разговор 13:50, 11. јун 2008. (CEST)

Добро то, али што уклони да постоје тврдње да је била члан ЈУЛ-а --Јован Вуковић (р) 16:10, 11. јун 2008. (CEST)

Ја и даље нисам сигуран колико је упутно да Википедија преноси наводе који се појављују у штампи сумњивог квалитета. Да ли се потврда за овај податак може наћи бар на још једном месту? Да ли то значи да је у оквирима наше `уређивачке политике` да преносимо шта је Свет, Таблоид, било-која-генеричка-новина-сензационалистичког-карактера написала о некоме? Мислим да ово захтева озбиљнију дискусију која свакако излази из оквира садржаја овог чланка... --Кале ^{↙info/talk↗} 16:32, 11. јун 2008. (CEST)

Успут, зашто у том тексту инсистирају на називу "Контејнер са три звездице"? Прво сам помислио да је у питању алузија, али потом видим у тексту се ладно наводи "Лечићев комад Контејнер са три звездице". Тип лупа ко отворен прозор или сам ја пропустио суптилну нит? Иначе наводити делове из овог текста и качити на одговарајуће биографије би било занимљиво "обогаћивање" википедије :) -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 16:37, 11. јун 2008. (CEST)

Па све што је релевантно за неку особу треба да стоји у чланку о њој. Е сад није исто кад таблоид каже да је неко био члан ЈУЛ-а и кад то каже политика, или неки трећи још релевантнији извор. Зато и пишемо да је Курир, Таблоид.. објавио то и то, а не пишемо да је то и то тако. Исто као што је постојала оптужба за мартија Ахтисарија да је примио мито. Навео је неки часопис као курир то, али око тога се је у медијима подигла велика фрка. била је то главна вест једно 2-3 дана. А свакако је битно да споменемо да постоје и такве тврдње. То је НПОВ, да се покаже свака страна гледишта. Што се тиче Србљановићке конкретно, треба радити још пуно на њој. Постоји много људи који је критикују. Треба убацити и то. —Јован Вуковић (р) 16:50, 11. јун 2008. (CEST)

Не ради се о НТГ, јер нико не спори значај овог податка у једном непристрасном чланку, под премисом да је исти тачан и да се за њега може обезбедити валидна референца. Нико чак ни не спори да је праг за укључење у Википедију проверљивост а не истина, али се о ради о следећим питањима којима треба одговор:

• да ли су трач новине споменутог калибра релевантан извор података за једну енциклопедију?
• да ли је и у доброј намери рационално претпоставити да податак који и сам новинар преноси у `рекла-казала` форми (ово је можда најфундаменталније; ако један новинар има луксуз спекулисања, тај лускуз Википедија нема) има значај у енциклопедијском чланку који се бави неоспорним, проверљивим чињеницама?
• да ли, имајући у виду све изнесене сумње о кредибилности извора и референце, посебна разматрања која би требало да примењујемо на биографије живих особа заправо иду у прилог неуношењу овог податка?

Мислим да су ово генерално битна питања, а уједно и значајни филтри који спречавају да Википедија буде пропагатор различитих гласина. Није коначно ни значајан овај митски чланак око којег се вечито води нека дискусија, већ принцип којим треба да се руководимо... --Кале ^{↙info/talk↗} 19:36, 11. јун 2008. (CEST)

Iliti, ako Tabloid tvrdi da je Zemlja ravna ploca, eto, treba i to da stavimo u skladu s NPOV-om. Da je u pitanju intervju sa Ljubisom Risticem, informacija koja se iznosi imala bi potpuno drugu tezinu. Ali, naprotiv, osim tvrdnje na mojoj strani za razgovor (eto jost jednog relevantnog izvora koji treba uvrstiti zarad NPOV-a!), ja nigde nisam video tvrdnju da je tom novinaru Ljubisa Ristic nesto rekao. Taj clanak izgleda pre kao kratka prica na temu Biljane Srbljanovic (znaci, umetnost), nego kao novinski clanak. A, verujem, da nam ne pada na pamet cak i da kao relevantan izvor za npr. Napoleonske ratove koristimo Rat i mir. --Милош Ранчић (р|причај!) 20:27, 11. јун 2008. (CEST)

Добро, Јоване, да ли у чланцима о нпр. Тадићу или Коштуници треба да стоји шта, нпр., Дневни аваз има да каже о њима? --Милош Ранчић (р|причај!) 20:36, 11. јун 2008. (CEST)

Ја бих волео и то да видим. Кажеш овај га је оптужио да је то и то. на чланку о томи николићу треба да стоји да га је кандићка оптужила да је убијао цивиле у неком тамо селу (ако већ не стоји). Е сад ту треба да стоји и да је он подигао тужбу против ње због тога (не знам како се завршила и да ли се завршила). Ја мислим да све то треба да стоји они су јавне личности и сад ако постоји неко уверење у јавности о њима то треба споменути. Ако ми неко каже начин на који можемо одредити шта је релевантна оптужба а шта не онда ћу прихватити. Значи, да мало банализујем, ако овако кренемо, можемо и са чланка о Слоби да скинемо све оно за шта га је хаг теретио. Што не би, није доказано и то може да буде трач. Мислим, наравно то јесте нека институција и све то стоји, али у суштини долазимо на исто. Неко оптужује некога за нешто. Ми не требамо да износимо тврдњу Ратко Младић је ратни злочинац, већ Тај и тај оптужује Младића да је ратни злочинац. Шта је са нпр. арканом. Да ли са њега да склонимо све оно за шта га терете. Мислим да је у реду за сваку особу навести оптужбе. А посебно што ово за Србљановићку (Да је била члан ЈУЛ-а) може бити вероватно. И добро, ако јесте шта је страшно? —Јован Вуковић (р) 20:56, 11. јун 2008. (CEST)

Dakle, masis temu. Da je Ljubisa Ristic izjavio da je Biljana Srbljanovic bila clanica JUL-a, to ne bi bilo sporno. Podatak koji ovde postoji baziran je na tvrdnji nepoznatog novinara zute stampe. To jeste vrlo bitna razlika. Isto tako nije relevantna tvrdnja koju iznosi tamo neki novinar Dnevnog avaza o Tadicu, Nikolicu ili Kostunici. --Милош Ранчић (р|причај!) 21:03, 11. јун 2008. (CEST)

Usput, da mi je malo vise energije, trazio bih intervju od Ljubise Ristica samo da kaze tu magicnu recenicu "da, bila je clanica JUL-a"... Mislim, Jovane, jedini interes koji imam u radu na ovakvim clancima je da clanci budu kako-tako enciklopedijski korektni. Mislim, bas me briga za sve ucesnike u radu i na rad Biljane Srbljanovic; a mislim da je tebi relativno poznat moj stav o politici njene stranke. Znaci, kad budes nasao ti ili neko drugi valjanu referencu za njeno clanstvo u JUL-u (kakva je npr. za pisanje u Pogledima), nece postojati nikakav problem da se to stavi u clanak. Ovako, stvarno smo previse vremena potrosili na vrlo sumnjiv podatak iz zute stampe. --Милош Ранчић (р|причај!) 21:15, 11. јун 2008. (CEST)

Е ок. извињавам се. Ја сам на брзака прелетео преко онога и стекао сам утисак да то тај ЈУЛ-овац каже. Малопре сам прочитао натенане и видим да сам погрешио. Слажем се са склањањем оне реченице —Јован Вуковић (р) 21:28, 11. јун 2008. (CEST)

Да објасним зашто је уклоњена тврдња да је била члан ЈУЛ-а. Извор који то наводи је по мом мишљењу нереферентан јер се из самог назива новина види њихов циљ. Таблоидима је циљ (како у Србији тако и у свим деловима света) да пренесу сензацију, изазову узбуђење тако да су њихови извори често оговарања и не бисмо требали да преносимо такве наводе. Ако постоји нека валиднија референца која ово наводи онда слободно може да стоји и тај податак. Лично се залажем да за сваку личност стоје сви подаци који су проверљиви па тако и за Биљану Србљановић.--Војвода разговор 08:16, 12. јун 2008. (CEST)

Zuta stampa per se nije nerelevantna. I u zutoj stampi se mogu naci, npr. intervjui s relevantnim ljudima. Da je kojim slucajem Tabloid imao na tom mestu intervju s Ljubisom Risticem, stvar bi bila znatno drukcija. (E, vise pricasmo u poslednje vreme ovde o Ljubisi Risticu nego o Biljani Srbljanovic :) ) --Милош Ранчић (р|причај!) 09:55, 12. јун 2008. (CEST)

Селективна примена биографских прилога...

Моја примедба се односила на селективност примене критеријума код навођења овог угледног новинара као извора за прилоге биографијама позоришних глумаца и уметника уопште. Рецимо, тако је из биографије Јована Ћирилова неправедно изостављена реченица наведена у овом новинском чланку да је он "један од подметача пожара на згради Југословенског драмског позоришта и то са једином намером да се униште докази о свом вишедеценијском криминалу". У прилогу биографије Бранка Цвејића треба да стоји да је он "криминалац и бос позоришне мафије. Обогатио се изградњом претходно спаљеног позоришта (сам је подметнуо пожар). Учестало краде текстове и оштетио је многе ауторе за милионске износе." Такође је и Дејан Мијач поменут. Наравно да се у овом тексту помиње још много имена и многе се квалификације наводе уз њихова имена. Чему селективност? Ако се крене са коришћењем ових текстова, сви који се помену у овом часопису морају осетити објективност на својој биографији. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 21:28, 11. јун 2008. (CEST)

Ако постоје изречене оптужбе ја се слажем да се спомене. Иначе нисам читао текст, само сам (на основу горе наведене расправе и захтева анонимног корисника) ставио ово о ЈУЛ-у. Али видим да није то био интервју, већ је овај лупетао. Али ако има део где постоји цитат неког да оптужује те људе, мислим да треба ставити те оптужбе --Јован Вуковић (р) 21:31, 11. јун 2008. (CEST)

Pa onda da dobijes po sudskoj tuzbi (ti, kao osoba koja je to unela). Znaci, ne mozes izneti tesku optuzbu na neciji racun ako to nije valjano potkrepljeno. Jedno je zajebancija sa clanstvom u nekoj partiji, drugo je optuzba da je neko ukrao nesto i sl. Za to postoje vrlo egzaktne zakonske mere. To sto ce neka zuta stampa da izgubi spor protiv ovog ili onog, ne znaci da i mi treba da dizemo dva prsta kako bismo isto dobili. --Милош Ранчић (р|причај!) 21:56, 11. јун 2008. (CEST)

Intervju s Ljubisom Risticem

Dakle, ipak je postojao intervju u kom je Ljubisa Ristic eksplicitno rekao da se Biljana Srbljanovic uclanila u JUL. Ispod ide email koji sam dobio od Sase Segedinskog. Molio bih onog ko zeli da ovo uvrsti u materijal -- da iskopa pomenuti broj Tabloida. (Naravno, dobio sam odobrenje da kopiram email.) --Милош Ранчић (р|причај!) 11:37, 12. јун 2008. (CEST)

Postovani,
s obzirom da ste trazili izjavu Ljubise Ristic zbog spora oko unosenja
podatka Da je Biljana Srbljanovic bila clan JUL-a, kao prilog Vam saljem deo
intervjua koji sam uradio s gospodinom Risticem, 15. decembra 2005. godine.
"U toku Miloseviceve vladavine, svi do jednog su dolazili kod mene i trazili
da im pomognem. Dolazili su kod mene Nebojsa Bradic, Goran Sultanovic,
Gorcin Stojanovic... Svima njima sam odmah pomogao da dobiju posao u nekom
od beogradskih pozorista. Biljana Srbljanovic, ma koliko se danas
predstavljala kao demokrata, kod mene je dosla i trazili sansu da se pokaze
u srpskom pozoristu. Kod mene ju je doveo Nenad Prokic, cak se i uclanila u
Jul, iako nikad to ni od koga nisam trazio".
Ovakvu svoju izjavu koju sam i objavio Ljubisa Ristic nikada nije
demantovao.
U nadi da cu Vam na bilo koji nacin pomoci u objektivnosti, jer sam i sam
verni posetilac wikipedije, upucujem Vas i na sajt Tabloida
www.tabloid.co.yu, gde cete pronaci intervju s Ljubisom Ristic.
S postovanjem,
Sasa Segedinski

Naravno, molio bih i za konstrukciju "Po tvrdnji [[Ljubisa Ristic|Ljubise Ristica]], tadasnjeg predsednika JUL-a, ..." --Милош Ранчић (р|причај!) 11:41, 12. јун 2008. (CEST)

Колико ја знам у енциклопедијским чланцима се чињенице користе да би се појаснио нечији животни или професионални пут, а не ради пуке декорације. Овај податак би требао да докаже да је Биљана Србљановић подржавала режим деведестих док јој је било у интересу и да је касније промјенила курс. Пошто је то његов задатак, онда нам треба још извора за тако нешто. Опет кажем, не видим смисао у убацивању података у енц. чланке ако они не служе за неки пропозит. ---Славен Косановић- {разговор} 13:20, 12. јун 2008. (CEST)

Чињенице морају бити провјерене у више провјерљивих извора, јер је то један од основних принципа рада на енциклопедији. Ако је циљ да промјенимо систем рада на овој енциклопедији, онда то треба продискутовати на неком од тргова и промјенити нека од фундаменталних правила Википедије. Да не дајем линкове овдје на правила и смјернице, пошто сви учесници ове дискусије знају гдје се налазе. Дакле, не важи шта би неко волио или хтио да види на Википедији, него важе принципи рада који су јасно дефинисани у самим почецима ове енциклопедије. Чињенице из тих и тих провјериљивих извора кажу то и то, и користе се да би појасниле ово и оно. Биографије живих особа су нарочито осјетљиве на спекулације и ту треба обратити додатну пажњу. ---Славен Косановић- {разговор} 13:20, 12. јун 2008. (CEST)

Slavene, ovo nije rekao Pera, Zika ili Laza, vec predsednik stranke o kojoj je rec. A ne postoji demantij ni LjR ni BS. Takodje, konkretna izjava nije data u predizborne svrhe (2005. BS nije bila stranacki aktivna). Ma koliko ne mislim da je to relevantno za njenu danasnju politicku poziciju, za nju kao politicku licnost jeste bitno. Kao sto je, npr., za Dusana Mihajlovica kao politicku licnost bitno da je bio predsednik Saveza socijalisticke omladine Srbije, iako to nije relevantno za njegovu politicku poziciju u proteklih desetak godina. --millosh (razgovor) 17:30, 12. јун 2008. (CEST)

И објавио таблоид... Ја сам већ објаснио шта се може урадити са том "чињеницом" и шта јој је циљ. Дакле, како би извлачио закључке по чланку у том правцу, не би било згорег да имаш још неки извор. А ево ти примјери реченице за чланак: „Биљана је деведесетих била члан Јула, јер је то био једини начин да добије посао у позоришту“ или „Биљана је деведестих била члан Јула по ријечима предсједника те странке, јер је тада подржавала режим којем је припадала та странка“. Изабери која ти више одговара. А осим тога мени није јасно како је то релевантно за њену политичку личност данас? У ком смислу? Нико се није родио са "политичком личношћу". Е то зависи коју од ове двије реченице бираш да уђе у чланак и шта хоћеш да постигнеш. Дакле, свакоме на политичкој сцени Србије и не само Србије, можеш направити зврчку у том стилу, али је онда питање да ли радиш на енциклопедији, или нечему другом. ---Славен Косановић- {разговор} 17:47, 12. јун 2008. (CEST)

Pa, ako ne postoji demantij, mozda se da pretpostaviti da se konkretna novina, eto, slucajno bavila osnovnim poslom, tj. sirenjem informacija, a ne dezinformacija ;) Pre unosenja, svakako, treba pronaci konkretan izvor na sajtu Tabloida... Hm. Nemaju u arhivi brojeve starije od 26. januara 2006. Znaci, koga zanima da stavi taj podatak, moze da se potrudi i nadje konkretan broj. Ja mogu pogledati da li se u Ebartu obradjuje i Tabloid. --millosh (razgovor) 07:42, 13. јун 2008. (CEST)

E, shvatio sam da je bas frustrirajuce tragati po Dominu. Sou, koga zanima, moze do redakcije Tabloida ili do Narodne biblioteke. --millosh (razgovor) 18:03, 13. јун 2008. (CEST)

Опет ниси одговорио како то појашњава њену "политичку личност", односно шта би се објаснило том информацијом... Осим тога у интервјуу на јутубусу, са линка који је доле ниже оставио непознати, она тврди да је деведесетих била члан ДС, тј., да се негдје 1991. год. учланила у ДС и да је била њихов вјерни гласач до смрти премијера Ђинђића... Сад ово из таблоида се никако не уклапа, осим ако је ладно слагала у том интервјуу..., или је слагао госн Ристић... Дакле, неко је смутио... :) ---Славен Косановић- {разговор} 09:58, 13. јун 2008. (CEST)

Termin "politicka licnost" sam koristio u smislu "javna licnost koja se bavi politikom". Makar koliko glupo bilo hvatati nekog za nesto sto je radio s dvadeset i kusur ili u krajnjoj nuzdi (bede devedesetih), ocigledno je da je za veci deo javnosti relevantno to sto je Dusan Mihajlovic bio predsednik SSOJ ili sto je Seselj doktorirao na temi "Uticaj Josipa Broza na vec sta" ili sto je BS bila clanica JUL-a (ako je bila). --millosh (razgovor) 12:49, 13. јун 2008. (CEST)

Sto se tice odnosa DS-JUL -- pa nijedna partija te ne tera da doneses ispisnicu iz druge partije da bi se uclanio u nju. --millosh (razgovor) 12:49, 13. јун 2008. (CEST)

Па нисам ни поменуо исписнице, дотле сам информисан што се тиче теме чланства у партијама. :) На основу интервјуа с њом на који стоји доле линк на Јутубусу, закључујем да или је Биљана прескочила намјерно тај факат (ако је уопште истина), пошто у њему тврди да је њен политички ангажман деведесетих био везан за ДС, прво као члан омладине ДС-а а касније као вјерни гласач, или је госн Ристић том изјавом имао неку конкретну намјеру, пошто је у самој изјави објављеној у таблоиду очигледно да није рађена без намјере... Цитирам из твоје преписке: „Biljana Srbljanovic, ma koliko se danas predstavljala kao demokrata, kod mene je dosla i trazili sansu da se pokaze u srpskom pozoristu.“ ---Славен Косановић- {разговор} 13:24, 13. јун 2008. (CEST)

Е, сад. Какве везе има демократија и шанса у српском позоришту, то мене онако благо збуњује и признајем да овакве конструкције изјава се једино могу изродити на нашим просторима... ---Славен Косановић- {разговор} 13:29, 13. јун 2008. (CEST)

Hm. Bas je naporno ponavljati se... Pa, naravno da niko iole normalan ne moze da kaze nista protiv toga sto je neko pravio razlicite dilove u jedno tesko vreme. Uostalom, cak i da joj je to bilo politicko opredeljenje (kao sto je ocigledno da nije), ljudi se menjaju. Najbolji primer za to je, eto, Seselj, koji je od titoiste postao desnicar. Ili, uzmimo, Micunovic, koji je 68 hteo "vise komunizma", a danas se posipa pepelom i prica neke druge price o 68-oj. --millosh (razgovor) 16:01, 13. јун 2008. (CEST)

Izjave se daju s namerom da se nesto kaze. I nije Ljubisa Ristic tu nikakav izuzetak. --millosh (razgovor) 16:01, 13. јун 2008. (CEST)

Ово је оригинално истраживање. Википедија се позива на текст који се може наћи једино на Википедији. Како се овај навод може верификовати? Може се позвати на интервју од 15. децембра 2005. године. ОК. А где је то објављено? У приватној мејл преписци! Хммм... То није валидан и проверљив извор. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 19:06, 12. јун 2008. (CEST)

Nego, umes li ti da citas napisano? Ako nisi dobro video sta sam napisao gore, evo, ponavljam sto sam napisao: "Ispod ide email koji sam dobio od Sase Segedinskog. Molio bih onog ko zeli da ovo uvrsti u materijal -- da iskopa pomenuti broj Tabloida." --millosh (razgovor) 12:51, 13. јун 2008. (CEST)

Па и све да имамо копију интервјуа окачену негдје на Интернету, дигитализовану или како год, питање у коју сврху ће служити та информација остаје отворено, као и питање кредибилитета неких новина и медија. Јасно је да на овој Википедији има уредника који отворено кажу да им Биљана у најмању руку није "драга", да се тако изразим. Али то не може бити критеријум за уређивање биографија на Википедији, ни њене нити било чије друге. Такође не може бити критеријум што би Јован волио да види "оптужбе" на рачун и међу политичарима у Србији у самим чланцима. Наравно биће биографија политичара који су "заслужили чланак", да се тако изразим, због проневјере, криминала, али и због неког позитивног дјела, осим релевантности по положају и мјесту које заузимају на српској политичкој сцени. Чак и у тим случајевима, проневјере и криминала, биографије у енциклопедијама треба третирати са поштовањем, ограничавајући се на релевантне чињенице и износећи их на енциклопедијски начин, без двосмислених закључака. Оптужен је за то и то и пресуђено му је за то и то... Без психолошке анализе, без анализе биолошких потреба, или шта је из угла неких уредника нормално, а шта не. Овдје конкретно на основу информације из имејла који цитира Милош, постоје двије могуће интерпретације, које сам већ описао. Једна од њих је карактеристична за тоталитарне режиме, гдје ако желиш да постигнеш нешто у твојој професији постоји само један начин. Стога, не може се ставити само податак у чланак без објашњења, (штавише иза сваке чињенице нормално слиједе објашњења ако саме по себи нису очигледне и посотји више могућих интерпретација). ---Славен Косановић- {разговор} 20:20, 12. јун 2008. (CEST)

Ако већина сматра да је извор попут Таблоида референтан онда бих ја ову информацију убацио у одељак политички ангажман пре одељка о најновијем политичком ангажману. Такође не бих много објашњавао овај податак јер немамо довољно извора за тако нешто. У овом тренутку сматрам да је најбоље што се политичког ангажмана тиче да се стави само хронолошки шта је радила (изјава о чланству у ЈУЛУ, ЛДП, кандидатура за градоначелника и још нешто ако има). За нека тумачења ипак је потребно имати релевантније изворе и сигурне податке.--Војвода разговор 21:10, 12. јун 2008. (CEST)

Славене, па те реченице су ствар интерпретације. Значи ми можемо да инпретирамо нешто како год желимо. Али требамо то радити у складу са НПОВ-ом. Значи податак из интервјуа који имамо је да се учланила у ЈУЛ. Референца је Таблоид од тада и тада. Е сад што нема на нету то не значи да референца није ок. Мислим може неко из Бг-а да оде у НБС и да тржи примерак новина од тад и тад и да провери и сл. Исто као кад се наводи нека књига. —Јован Вуковић (р) 21:36, 12. јун 2008. (CEST)

И да ово је свакако битан податак. За њен политички анганжман је битно у којим странкама је била. А што се тиче извођења закључака, ми тиме не треба да се бавимо већ читалац. Ми само износимо чињенице —Јован Вуковић (р) 21:39, 12. јун 2008. (CEST)

Са чињеницама се може играти ако постоји зла намјера. На овој биографији се показало да те намјере има, довољно је прочитати цијелу дискусију. Не иду све ствари у биографије у енциклопедијама. Када би било тако и када би убацивали све шта је писано или шта је неко изјавио о некоме у медијима онда ово више не би био рад на енциклопедији. За почетак велики број политичара, али и научника, умјетника и других грађана у Србији су били чланови Комунистичке партије Југославије, јер је то у том прошлом времену био једнини начин да се добије посао и напредује у професији. Што значи да је већина тих политичара али и осталих, неки од којих су данас националисти, други демократе и шта знам већ, промјенила кормило или пресвукла руно. Ипак, то у већини биографија не сматрамо релевантним енц. податком. Свакако да се чињенице објашњавају у енц. чланцима, јер у супротном немају никакве сврхе. Енциклопедијски подаци нису каталошки подаци, него служе да појасне нешто у чланку. Ако су спорни, или ако постоји сумња у њихову вјеродостојост, онда тражимо више извора. На страну, оно што рече Џаст, да нам је засада једини извор сама Википедија, односно преписка Милоша и господина који тврди да је то објавио, написао или како год. ---Славен Косановић- {разговор} 23:01, 12. јун 2008. (CEST)

Даље, волио бих да видим реакције када би у све биографије успјешних људи деведесетих прошлог вијека кренули да убацујемо да су имали добре везе са Милошевићевим режимом. А чињеница је да нико ко није био близак режиму није могао да буде на неком положају, а многи ни да добију шансу да раде у неком друштвеном предузећу. Али то не говори много о тим људима, него о карактеру режима, јер многи не могу да бирају гдје ће да живе и раде. ---Славен Косановић- {разговор} 23:12, 12. јун 2008. (CEST)

Као прво чланство у некој партији јесте битно. Ако је неко био члан КПЈ, то је релевантан и битан податак. Што да не стоји. Што се учлањивао у неку партију ако се не слаже са идеологијом? Ако је због користи то иде њему на част и то треба да се зна, јер је битан чинилац у животу дотичне особе. Што се тиче тумачења чињеница, наравно да оне неће бити набацане саме од себе, али то да је била припадница ЈУЛ-а, или неке друге партије не тражи тумачење. Значи ако је била у ЈУЛ-у читалац треба сам да извлачи закључак о томе. А постоји извор, то су новине „таблоид“, и постоји линк ка томе. Значи није објављено на вики већ у таблоиду, а милош је само проверио са дотичном особом да ли је то истина. А што се тиче милошевића, наравно да треба убацивати (уз валидну референцу). Све је то битно за њихов рад и живот. —Јован Вуковић (р) 23:16, 12. јун 2008. (CEST)

У то вријеме је чланство у КПЈ није било избор, дакле, није то била демократија па ти сад бираш да ли хоћеш или нећеш, или да ли се слажеш са том идеологијом или не. Чланство је у већини случајева била обавезно, обично је ишло уз добијање радне књижице, нарочито ако се радило о неком положају, тако да ти је извор сама чињеница да је било императивно да будеш члан КПЈ. Дакле, скоро сва политичка елита Србије која је била у радном односу прије деведесетих је била члан КПЈ. Опет на овој теми, нема директног линка јер не постоји дигитализован тај број на њиховом сајту, а тај чланак на којем стоји линк се ваљда позива на интервју на који немамо директан приступ, ондносно у њему је интерпретација ријечи госн Ристића. ---Славен Косановић- {разговор} 23:42, 12. јун 2008. (CEST)

Надам се да се нећеш наљутити ако прецизирам да чланство у КПЈ, односно СКЈ, није ни у ком случају било обавезно, у смислу да нико никога није приморавао да се упише. Да је то било услов за политичке функције није уопште спорно с обзиром да је систем био једнопартијски; да је у већини случајева (не увек!) чланство било услов за напредовање у каријери, односно за директорска места и слично, исто тако не верујем да је спорно, мада је било изузетака који потврђују правило: многи професори Универзитета, на пример, уопште нису никад били чланови ни КПЈ ни СКЈ. Ту се сад поставља веома занимљиво питање: да ли је питање живота и смрти бити на политичкој функцији или управном положају, до те мере да се неко упише у КПЈ, односно СКЈ, против сопствених убеђења, само да би напредовао? Или је то био опортунизам најгоре врсте, због већих примања и привилегија које су ишле уз те положаје? Ако на основу твог само делимично тачног навода желиш да повучеш паралелу са уписивањем Биљане Србљановић у ЈУЛ ради професионалних могућности које би јој без чланства биле ускраћене, мислим да јој чиниш медвеђу услугу. Остаје да енциклопедија не треба да се бави интерпретацијом података, још мање сакривањем података који се сматрају (и то је опет интерпретација!) непогодним за "лик и дело"! С обзиром да Љубиша Ристић истиче да он уопште није захтевао тако нешто, већ да се Биљана Србљановић самоиницијативно уписала у ЈУЛ и била тиме отворено егзалтирана, зашто не бисмо допустили могућност да је то урадила из убеђења? Ово је исто могућа интерпретација, кад смо већ код интерпретација. Уосталом, ЈУЛ има програмски и идејно много више сличности са ЛДП-ом него што би то изгледало на први поглед (супротстављање национализму, левичарски екстремизам у поимању улоге државе, брига за мањине и мањинске групације, итд.). Уосталом, у време кад је постојао ЈУЛ није постојао ЛДП, и обратно, ово исто треба узети у обзир. Да ли се сећаш кад је Клинтон рескирао импичмент, не због тога што је имао сав онај циркус са Моником Левински, већ због тога што је у први мах слагао Сенат да није? У том смислу било би страшније кад би Биљана Србљановић, упитана, негирала чланство у ЈУЛ-у, од самог чланства, за које не знамо да ли је било диктирано опортунизмом или искреним политичким убеђењем, и није наше да се тиме бавимо, али ни у ком случају није могло да буде резултат присиле или неке неопходности као што ти имплицитно покушаваш да кажеш. Важно је само изнети истините чињенице и избећи дисбаланс у одабиру чињеница да чланак не би боловао од пристрасности.

Hehe, ovo za KPJ me bas onako nasmija. Ne znam koje si godiste, ali sigurno se sjecas ako si stariji, da si bez tvoje volje morao da budes pionir i ne daj boze da su tvoji roditelji odlucili da te ne posalju na polaganje pionirske zakletve. Poznajem dosta ljudi iz bivse SFRJ i vjeruj mi znam samo nekolicinu koji su napredovali u svojoj profesiji a da nisu bili clanovi KPJ. Oni koji su se dvoumili bili su pod pritiskom agenata koji su ih cak kuci posjecivali. Nisam ni rekao da su svi ljudi koji su radili prije devedesetih u SFRJ bili clanovi KPJ, ali ogromna vecina jeste i to je fakat. Postojali su mnogi suptilni nacini prinude, da ne nastavljam sad na tu temu... Sto se tice Milosevicevog rezima, to je bio nastavak socijalisticke diktature sa jasnom dozom ekstremnog nacionalizma a izvora za to imas na gomile. Prema tome ako je Ristic mogao da odlucuje ko ce da dobije sansu u srpskom pozoristu to nije problem ljudi koji su trazili svoju sansu, nego problem nedemokratskog rezima. Drugo, liberalizam i liberalni kapitalizam za koji se zalaze LDP nisu ljevicarske ideje, da se razumijemo. Dakle, liberalizam i trzisna ekonomija su u direktnoj suprotnosti sa lijevim idejama. Departizacija, ukidanje svih oblika kolektivizma i svodjenje na minimum utjecaja drzave na ekonomiju i drustvo cine osnovne teznje liberala iz cijelog svijeta. Trece, ja sam zainteresovan za principe rada na Vikipediji i ne konkretno za Biljanu, LDP, JUL, DS, DSS SRS i sta vec postoji u Srbiji. Dakle, kada promjenimo pricnipe rada na jednom clanku onda se oni mjenjaju i za sve ostale clanke bez razlike. Onda i u sve ostale clanke mogu da idu misljenja politickih suparnika, izjave kakav je ko, da li je cupav ili dlakav i sl. ---Славен Косановић- {разговор} 16:56, 13. јун 2008. (CEST)

Хоћеш да кажеш да је Биљана Србљановић била ПРИСИЉЕНА да се упише у ЈУЛ? Па ако је тако, то би тек био бомба-податак! Да ли је ово само твоја претпоставка или можеш да нађеш неку озбиљну референцу која би потврдила овакво насиље над њом? Једини извор који засад имамо је изјава Љубише Ристића, који наглашава да он ништа није тражио од ње и да се она уписала самоиницијативно.

Ne, ja pitam kako je moguce da je Ristic mogao da daje ili ne daje sanse u srpskom pozoristu. Valjda su trebali da postoje javni konkursi, jer pretpostavljamo da tako funkcionisu stvari u normalnim i demokratskim okolnostima. Ili je srpsko pozoriste bilo privatno vlasnistvo gosn Ristica? A samom izjavom u kojoj kaze da se „Biljana sada pravi demokrata“, potvrdjuje da to nije bio demokratski nego diktatorski rezim u kojem je on, kao dezurni partijski birokrata zaduzen za selekciju podobnih i nepodobnih u srpskom pozoristu, mogao da kroji kako mu volja... ---Славен Косановић- {разговор} 18:26, 13. јун 2008. (CEST)

Славене мислим да немаш довољно информација о српском позоришту 1990-2008. да би давао овако изричите закључке. --Војвода разговор 20:19, 13. јун 2008. (CEST)

Не слажем се с твојом констатацијом. :) Мислим да сви знају како су ствари функционисале у СРЈ, друга је ствар што једни неће себи да признају да су живјели у недемократској држави, други се још увијек плаше да кажу било шта јавно у своје име, а има и трећих који су можда прегласни у инсистирњау да су само они били жртве система. Иначе, сам Ристић је демократију сматрао ретроградном западном творевином. Ако ти треба потврда његових идеја, баци поглед на овај интервју: [5] ---Славен Косановић- {разговор} 20:28, 13. јун 2008. (CEST)

Иначе, жалосно је да и данас назовига у демократији, мораш погурати понеког партијског функционера у Србији како би ти завршио посао, који је иначе дужан да уради по закону. Како знам? Па причају ми пријатељи из дијаспоре, наши људи који су покушали да покрену неки бизнис у Србији... Корупција је већ одавно саставни дио менталитета, нажалост... ---Славен Косановић- {разговор} 20:48, 13. јун 2008. (CEST)

У колико партија је била учлањена Биљана Србљановић?

Овде је линк где сама Биљана Србљановић каже да је почетком деведесетих, тачније 1991-е, била у ДС-у: [6] Не знам да ли је ово довољно озбиљна референца, односно да ли се у енциклопедији сматра поузданим податком навод главног заинтересованог? У том случају, хронологија би била: 1. ДС 1991. 2. ЈУЛ 1995. 3. ЛДП 2008.

Ево ја погледао интервју, ондосно дио на који си ставио линк и у њему она тврди да је све до смрти Ђинђића подржавала ДС, у почетку односно почетком деведестих као члан, а касније као вјерни гласач. Послије смрти Ђинђића по њеним ријечима, удаљила се од политике ДС, а касније се окренула према ЛДП-у. Гдје нађе то за ЈУЛ у том интервјуу? ---Славен Косановић- {разговор} 23:57, 12. јун 2008. (CEST)

О политичком ангажману

И даље мислим да је најразумније да дамо само преглед функција или чланстава у различитим партијама али под условом да имамо добре, релевантне референце. Чини ми се да би требало додати још информација о кандидатури за градоначелника јер је то њен најприметнији политички ангажман.--Војвода разговор 20:24, 13. јун 2008. (CEST)

Слажем се. Релевантни и провјерљиви извори као структура и онда се може конструисати поглавље са свим неопходним објашњењима. Уосталом стандардни рад као и на сваком другом чланку. Дакле, чињенице из провјерљивих извора чине костур на основу којег се даље конструише текст. ---Славен Косановић- {разговор} 21:04, 13. јун 2008. (CEST)

Preko stavova koji mi se ne ponavljaju, skrenuo bih paznju da je ocigledno da anonimni korisnici koji menjaju clanak ne daju nikakav konstruktivan doprinos, pa bih molio nekog od administratora da clanak opet zakljuca za izmene anonimnih korisnika. Ocigledno je da isti nisu naucili da se na Vikipediji unose samo podaci s citiranim izvorima. Podsecam da u ovom trenutku jos uvek nemamo punu referencu izvora (za clanstvo BS u JUL-u) i da konkretni izvor nije proveren (ne proveriv, nego nije tehnicki proveren). Pre dalje rasprave na ovu temu, neophodno je da izvor dobijemo. A kome se pribavlja izvor gore ima dovoljan broj podataka. U tom smislu, zakljucio bih i celu ovu raspravu do daljnjeg. --millosh (razgovor) 23:22, 13. јун 2008. (CEST)

Закључио или закључао?

Pa, ako nisi dovoljno pismen da procitas, ja ti tu ne mogu pomoci. Koliko vidim, nisi naucio ni sta je jednacenje suglasnika po zvucnosti. A sada pokazujes i nesigurnost u citanju. --millosh (razgovor)

То је била само мала игра речи.

Da, da, da. U svakom slucaju ja se nisam igrao recima. Ocigledno je da em sto ne znas sta je jednacenje suglasnika po zvucnosti, em sto se vadis na igre reci kad neko ustanovi da ne znas da citas kako valja. --millosh (razgovor) 23:51, 15. јун 2008. (CEST)

Ко је дирао чланак?

Ко је дирао чланак тако да су га опет закључали? Па се онда Љубиши Ристићу пребацују недемократске методе, свашта!

Ah, ocigledno je da tvoje neznanje izbija na sve strane. Ne umes da kliknes ni na "istorija", pa da pogledas ko je sta uradio. A demokratiju sprovodi u svojoj kuci, a ovde nam se skini s vrata. --millosh (razgovor) 19:08, 15. јун 2008. (CEST)

А ово је било реторичко питање. Значи овде демократија није пожељна? Изгледа ми невероватно да се на српској Википедији издају основни принципи Википедије! Па се онда чудимо што на нас у иностранству гледају као на дивљаке! Због оваквих ствари.

Vikipedija nije demokratija, a tvoja prava ce se uzeti u razmatranje kad budes naucio sta je jednacenje suglasnika po zvucnost. --millosh (razgovor) 23:55, 15. јун 2008. (CEST)

Ако није демократија, Википедија је по теби диктатура? А зашто се онда зове Википедија СЛОБОДНА енциклопедија?

I molio bih nekog od administratora da zakljuca i ovu stranu za anonimne. --millosh (razgovor) 19:08, 15. јун 2008. (CEST)

Па видиш да је игра речи ипак била погођена? Прво си хтео да закључиш, а сад хоћеш да закључаш.

Jos nisi naucio sta je jednacenje suglasnika po zvucnosti? A? --millosh (razgovor) 00:01, 16. јун 2008. (CEST)

Милоше ово је стр. за разговор. Не можемо је закључавати за анонимне, без неке преке потребе. --Јован Вуковић (р) 23:25, 15. јун 2008. (CEST)

Sprecavanje opstrukcije projekta jeste preka potreba. --millosh (razgovor) 23:49, 15. јун 2008. (CEST)

После ваљда следи преки суд?

Nego, kad ces se opismeniti? Funkcionalna pismenost podrazumeva i da imas moc da razumes procitani tekst. Mozda si propustio koji razred osnovne skole, jel? --millosh (razgovor) 00:06, 16. јун 2008. (CEST)

Тачно је да цео овај пинг-понг од расправе нема никакве везе са темом, и не доприноси квалитету чланка. Међутим, као што Јован рече, без преке потребе не треба закључавати стране за разговор. А нема преке потребе јер постоји врло једноставан механизам који подразумева мање `инвазивности` - поготово што у препуцавању учествују само два корисника. Ево и механизма: разменили сте ударце, сад стајете. Следећи ко овде остави нешта налик претходним коментарима иде на хлађење 2 сата. Потом интервал расте експоненцијално. Хвала на разумевању. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:52, 16. јун 2008. (CEST)

Toliko o slobodi govora i autoritarnosti. Doso glavni baja, lupio sakom o sto, pa rekao "E, sad, dosta!". --millosh (razgovor) 01:18, 16. јун 2008. (CEST)

Тако је. Заборавих да је најмањи период блокирања 1 сат, па почињемо од њега. Значи следећи је 2 сата.. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:47, 16. јун 2008. (CEST)

Опет о критеријумима уређивања

Ово је одломак из италијанске Википедије - чланак о Ангели Меркел: Dal dicembre 1998 è sposata con il professore di chimica Joachim Sauer, non hanno figli. Precedentemente, fino al divorzio nell'anno 1982 era sposata con il fisico Ulrich Merkel.

[7] Текст каже: Од децембра 1998. удата је за професора хемије Јоахима Зауера, немају деце. Претходно, до развода који је уследио 1982., била је удата за физичара Улриха Меркела.

Ово је одломак из српске Википедије - чланак о Кочи Поповићу: Из политичког живота се дефинитивно повукао 1972. године после догађаја у Хрватској и Србији. За живота био два пута ожењен, најпре са Вером Бакотић, а после рата са Лепом Перовић, провоборцем из Бањалуке. Деце није имао. До краја живота живео је у Београду где је и умро 20. октобра 1992. године.

[8]

Ово је одломак из српске Википедије - чланак о Ђорђу Карађорђевићу: У позним годинама оженио се Радмилом Радоњић, нису имали деце. [9]

Ово је одломак из енглеске Википедије - чланак о Валис Симпсон:The marriage was to be childless. Текст каже: Брак ће остати без деце. [10]

У енглеској Википедији налази се чак податак о томе да је Мерилин Монро патила од ендометриозе и да се, док је била удата за Артура Милера, њена трудноћа завршила спонтаним побачајем. Кога занима, ево овде:

[11]

Не желим ништа посебно да коментаришем, овим цитатима желим само да покажем да је податак чије је уношење овде жустро оспоравано с најразличитијим аргументацијама, присутан као податак у многим чланцима у Википедији, без неког нарочитог разлога, али и без потребе да се изоставља, односно цензурише, као што је то урађено у овом чланку. Очито је да критеријуми нису јасни. Или се не поштују.

---

Ljudi, šta vam je za ženom!? Otkačite je se već jednom. Delujete toliko bolesno!!! --Поки |разговор| 09:49, 17. јун 2008. (CEST)

---

Поки, обавештавам те да тролујеш. To sam znao i pre tebe!

Податак сам по себи није проблематичан али разна тумачења јесу.--Војвода разговор 07:43, 19. јун 2008. (CEST)

---

Немогуће је контролисати могућа тумачења разних података, Војводо. То је ствар слободе мишљења сваког од нас. На моју велику жалост, видим да се на српској Википедији, конкретно овде, уз овај чланак, цензуришу подаци да их неко не дај Боже не би протумачио на "непожељан" начин. То је све последица политичког једноумља из кога очигледно никако да се избатргамо, и које се одражава и на нешто што би требало да буде културни пројекат, као Википедија. А без слободе нема ни културе, односно има само исполитизоване квази културе која цвета по диктатурама и не вреди ништа! Што нас терало, то нас стизало! Наздравље!

---

То јесте истина од самог почетка али око ових ствари које се тичу деце морам да кажем да кад су живе особе у питању о томе се не пише. Ти подаци се постављају само кад су у питању историјске личности које више нису са нама. Ову особу толико волим да сам се пре скоро годину дана закрвио са девојком по надимку Мађуша након чега сам проглашен за трола, но то можете да видите и сами тамо горе. Суштина је да је глупо говорити о неком да ли има и нема деце док је још жив.--Марко Радовановић 18:28, 23. јун 2008. (CEST)

---

Кад је умрла Ангела Меркел? Ја појма немам о томе!

---

У брзини заборавих да напишем - у случају да је жива особа у питању а има више бракова иза себе од којих су неки прошли без а неки са добијањем принова сви подаци из тих бракова укључујући и добијену децу се стављају међу релевантне податке.--Марко Радовановић 20:21, 26. јун 2008. (CEST)

---