Разговор:Борба за Македонију

А Албанци? Потребно је проширити читав чланак.

Мислим да је читав чланак потребно допунити и активностима Албанаца (качака или организација попут Призренске или Пећке лиге) које су имале у програму стицање контроле над значајним деловима Македоније. Без тога текст овог чланка т.ј. тема о којој говори није комплетна. --Antidiskriminator (разговор) 18:48, 16. мај 2010. (CEST)

Грчка ратна пропаганда у Македонији

Сад сам видео да је овај чланак првобитно настао као копија чланка о Грчко-Бугарским сукобима у Македонији у периоду 1904-1908 са википедије на бугарском језику. Овом чланку је неко, пре него што сам ја почео да га уређујем, променио назив и додао делове који се односе на српске четнике. На тај начин је чланак превазишао првобитни назив и тему. --Antidiskriminator (разговор) 20:51, 16. мај 2010. (CEST)

Румунија?

"Борба за Македонију је била борба становништва отоманске области Македоније, под утицајем независних балканских држава (Грчка, Србија, Бугарска и Румунија), за независност Македоније."

Мислим да Румунија није имала никакву улогу у борби становника Македоније за независност. Ако сам у праву предлажем брисање Румуније са списка. --Antidiskriminator (разговор) 21:36, 16. мај 2010. (CEST)

Koliko je meni pozanto, bio je i izvestan broj Vlaha. Pa ih se neko možda setio i dodao Rumuniju na spisak. --Новак (разговор) 21:41, 16. мај 2010. (CEST)

У Македонији Власима називају Цинцаре, а они немају никакве везе са Румунским Власима. Не верујем да су имали у виду да и Цинцари и Румуни имају делом романско порекло. --Antidiskriminator (разговор) 21:50, 16. мај 2010. (CEST)

Једрене

Једренски вилајет нема никакве везе са географском облашћу Македонија, исти је представљао део историјске покрајине Тракије, а у обзир долази само кроз великобугарске ВМРО акције за стварање аутономије Македонско-одринске области, која би асе онда глат као и Источна Румелија пре тога, припојиле "мајци Бугарској". А Румунија је свакако имала своју улогу у борби за Македонију, угл. се сводила на просветно-црквену (отворене су бројне румунске школе и цркве са румунским литургијским језиком), али чак и у оружаним формацијама у већински влашким крајевима.--Оњегин (разговор) 09:44, 6. октобар 2012. (CEST) Притом, пред Балканске ратове у чланку се помињу грцизација, бугаризација и србизација православаца у Македонији, шта је са каснијом македонизацијом православаца?--Оњегин (разговор) 09:47, 6. октобар 2012. (CEST) Чини ми се да колико год се то некоме свиђало или не, на целом подручју Македоније, па самим тим иу данашњој БЈРМ постоје православци са различитим идентитетима, као и сећањима на "раније порекло". Обзиром да демократско изјашњавање народа у тако малој и недовољно просвећеној средини какав је уосталом цео Балкан, са бројним проблемима и сталним историјским притиском да је сваки сусед увек од Македоније желео нешто, ако не и све, до данашњег дана ствара одређени притисак под којим народ и нема баш могућност слободног изјашњавања. И даље је на снази фронтовска политика - сви у Македонији су Македонци, једино Албанци ето нису, просто зато што им словенски језик није матерњи и што су бројни. Остали су мање више под редовном "контролом". Занимљиво би било да је на пописима или анкетама друге врсте забележено колико је само људи који су вратили презимена на ИЋ, а изјашњавају се као Македонци или колико је људи узело бугарске пасоше...Колико год се званичне власти у Скопљу бусале "јединством нације" што је болест свих нових нација и идентитета, ништа није онако како изгледа.--Оњегин (разговор) 09:55, 6. октобар 2012. (CEST) И дан данас у крајевима где је била јака грчка идеја посебно око Битоља и Преспе, Струмице, Валандова... наћићете имена Ламбе, Панде, Ставре која се ни лупом не могу наћи нпр. у северозападној Македонији где је народ угл. на СКИ и има иста имена и презимена као и српске комшије преко Шаре и Карадага, и типично бугарске облике и већинска презимена на ОВ у источном шопском делу.--Оњегин (разговор) 09:58, 6. октобар 2012. (CEST)