Разговор:Бошњаци/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Prijateljski savet

Postovani citaoci, molim vas da ove komentare ne uzimate kao preterano ozbiljne, odnosno kao nesto iz cega mozete nesto da naucite. Sve sto mozete da naucite, citajuci ove i ovakve komentare na srpskim, hrvatskim i bosanskim stranicama je to da su ovi narodi odrastali na mrznji. Klonite se mrznje, i pustite ljude da zive i da veruju u sta hoce, a neka se istoricari spore i bave ovim stvarima. Neverovatna je kolicina mrznje i zaslepljenosti... ako bi se kojim slucajem medjunarodne snage povukle, i ostavile ova 3 naroda (ili kako ih ko vec smatra), poceli bi rat do konacnog istrebljenja, i naravno svi bi verovali da imaju istinu na svojoj strani. Ovo je jos i dobro, na hrvatskoj verziji je jos gore. Ipak mi govorimo razlicite jezike, i ocigledno je da se ne razumemo, i da se verovatno jos dugo necemo razumeti. Mir je jedino sto mozemo da postignemo, nije ni to malo.

Све до одржавања Бошњачког Националног Конгреса којим је председавао Алија Изетбеговић у Сарајеву у сред рата (1993. године), Бошњаци који данас говоре Босанским језиком су званично били Муслимани (у националном смислу) који говоре Српскохрватским језиком, а при томе нису имали ни националне симболе (попут заставе). То је било пре само 12 година. Мислим да би ово требало ставити у чланак, али са обзиром да је у питању политички динамит како то срочити објективно (само чињенице)?

---

Не би било лоше када би анонимни корисник упутио и просветлио аутора чланка и све остале и навеео о којим се то СВЕ документима ради. Дотле би се се његове измене требале игнорисати.

ovako ba Sve do kraja 19-tog stoljeca Bosanski katolici i pravoslavci nisu se nazivali nit tzv."Hrvatima" nit tzv."Srbima",nego Bošnjacima,a tzv."srpsko-hrvatski" politicki faktor nije imao nikakvog znacajnog utjecaja na zbivanja u Bosni u njenoj cijeloj dotadašnjoj historiji.

Bosanski franjevci su kroz cijeli Srednji Vijek širili katolicizam medu Bošnjacima bogumilske vjere,ali ne i tzv."hrvatstvo",dok "pravoslavaca" prakticno nije ni bilo u Bosni sve do ulaska Bosne u sastav Otomanskog Carstva.

Medutim,krajem 19-tog stoljeca to stanje se mijenja i Bosanski katolici i pravoslavci preko noci postaju tzv. "Hrvati" i tzv. "Srbi".Od tada je Bosanski narod podijeljen i od tada pocinju i svi sukobi unutar Bosne i njenog naroda,što se NIKADA prije u cijeloj historiji Bosne nije dogadalo nego su se Bošnjaci svih vjeroispovjesti borili za Bosnu,a ne protiv nje.

O Bosnjacima,kao jednom narodu tri razlicite vjere,govori,1844 i otac srpskog radikalizma Ilija Garasanin,govoreci o "potrebi bratstva izmedju Bosnjaka i Srba i ostalih Slavena".

Osvrnimo se,dakle, na Nacertanije (1844), Ilije Garašanina. U svom programu Nacertanije on narod Bosne naziva Bošnjacima - bez obzira na vjersku pripadnost - i kada govori o programu posrbljavanja Bosnjaka on kaze: ...K ovome treba dakle uciniti da se Bošnjaci i ostali Slaveni obrate..." Nadalje, predlaže da se: "nekoliko mladih Bošnjaka u srpsku službu državnu prima da bi se ovi...obucavali i za takove cinovnike pripravljali koji bi ono što su u Srbiji naucili posle u svom otecestvu u djelo privesti mogli."

Da bi plan velike Srbije tekao bez vecih problema,i posrbljavanje Bosnjaka muslimana izvrsilo kako je zamislio,Garašanin smatra da bi se trebala pisati i opca historija Bosne gdje se "ne bi smela izostaviti slava i imena nekih muhamedanskoj veri prešavsi Bošnjaka" i nadalje napominje da bi ova historija trebala da bude oprezno pisana i to iskljucivo "u duhu narodnog jedinstva Srba i Bošnjaka",i od strane "coveka vrslo sposobnog i duboko pronicavajuceg." (ovdje je znacajno primjetiti da Garasanin ne spominje nikakve millete,nego na vise mjesta koristi narodno ime Bosnjaci za CJELOKUPAN narod u Bosni,dakle kao zajednicki naziv svih Bosnjaka,bez obzira na vjeru).

Meta njegovog programa bili su i pravoslavni i katolicki Bošnjaci,tako Garasanin kaze da nece biti velikih problema "preobratiti",odnosno posrbiti, Bosnjake pravoslavce (Bosnjake istocnog vjeroispovijedanja),i o tome kaze sljedece:"Na istocnog veroispovedanija Bošnjake veci upliv imati nece biti za Srbiju težak zadatak.".NAPOMENA:U vrijeme kada Garasanin ovo navodi srpska pravoslavna crkva nije ni postojala u Bosni,a ni kasnije,sve do 1920 godine!!(Na osnovu sporazuma izmedju Vlade Kraljevine SHS i Carigradske patrijaršije od 18. marta 1920. godine "Sveti Arhijerejski Sinod Vaseljenske patrijaršije donio je odluku od 19. marta 1920. godine, broj 2056., kojom daje blagoslov na prisajedinjenje "ujedinjenoj srpskoj pravoslavnoj crkvi" eparhija koje do tada nikada nisu bile u sastavu srpske pravoslavne crkve ukljucujuci i eparhiju u Bosni,koja je uvijek do tada bila iskljucivo u sastavu Carigradske patrijarsije. Vlada Kraljevine SHS isplatila je Carigradskoj patrijaršiji za taj pristanak milion i pet stotina hiljada zlatnih franaka. Tom odlukom Carigradska patrijaršija oslobadja od svoje vlasti i prisajedinjuje pravoslavnoj srpskoj crkvi eparhije koje su do tada bile pod njenom upravom,dakle TEK 1920 godine srpska pravoslavna crkva se po prvi puta pojavljuje u Bosni)I nikakve narodne veze nije bilo izmedju Bosnjaka pravoslavaca i Srba pravoslavaca....Bosnjaci pravoslavci (danasnji tzv."bosanski Srbi"),inace,poticu u ogromnoj vecini od stocarskih plemena pravoslavnih Vlaha,a ostatak od Bosnjaka bogumila i nikakve veze nemaju sa Srbima.

Veci problem,pak,Garasanin vidi u posrbljavanju Bosnjaka katolika,pa o tome kaze:"Više predostrožnosti i vnimanija na protiv toga iziskuje to, da se katolicki Bošnjaci zadobijedu. Na celu ovih stoje franjevacki fratri."

Bosnjaci katolici su takodjer krajem 19-stoljeca preko noci postali tzv. "bosanski Hrvati",ali je bitno napomenuti da u srednjovjekovnoj Bosni nije bilo Hrvata kao nekog naroda u Bosni,to jasno uocavaju i sami hrvatski historicari kao npr.Tomislav Raukar,Nada Klaic,itd.

Tako,hrvatski historicar Tomislav Raukar kaze vrlo jasno: "U srednjovjekovnim bosanskim vrelima, prije svega u njihovu nazivlju, nema izricitih potvrda o nazocnosti hrvatskoga stanovnistva na podrucju bosanske drzave...

"Dapace, ni na nekim dijelovima hrvatskoga kraljevstva u srednjem vijeku nije bilo hrvatskoga imena. Primjerom je srednjovjekovna Sclavonia ili Slovinje."

Jedan od najcjenjenijih historicara u svijetu,po pitanju historije svih juznoslovenskih zemalja,hrvatski historicar Dr Nada Klaic u svome djelu "SREDNJOVJEKOVNA BOSNA - POLITICKI POLOZAJ BOSANSKIH VLADARA DO TVRTKOVE KRUNIDBE",Zagreb,1989.,dolazi do sljedecih konstatacija:

"....No, ove nevjeste projekcije o srpstvu Bosne vrijede isto koliko Sisicevo dokazivanje o hrvatsvu Bosne. Medjutim nekriticki izvjestaj Konstantina Porfirogeneta o Sklavinijama moze posluziti kao podloga za zakljucke samo onom historicaru kome nije odvec stalo do historijske istine. On je uglavnom iste vrijednosti kao i Dukljaninove vijesti o vladanju hrvatskih ili srpskih vladara nad Bosnom. To su tek povremeni izleti susjednih vladara koji nisu niti su mogli izmijeniti stoljetni polozaj bosanskih zemalja jer su one bez Hrvata i Srba odavno isle svojim, od njih posve odijeljenim putem. Carevi podaci za taj posao ne mogu biti mjerodavni, a jos manje vjesta konstrukcija barskog nadbiskupa koji pise sredinom 12. stoljeca...."

Sve do pred kraj 19.stoljeca u Bosni su zivjeli jedino Bosnjaci,koji su bili triju vjera muslimani katolici i pravoslavci:

Bošnjak katolicke vjeroispovijesti fra. Ivan Frano Jukic (1818-1857), koji je koristio pseudonim Slavoljub Bošnjak, koji je u svom proglasu 1848. godine zapisao:

"Mi Bošnjaci njekad slavni narod sad jedva da smo živi nas samo kao ocenutu glavu od stabla slavjanskog gledaju priatelji naukah i žale nas.... Vrime je da se i probudimo od dugovicne nemarnosti; dajte pehar, te carpite iz studenca pomnje mudrost, i nauk; nastojte da najpred naša serca ocistimo od predsudah, fatajmo za knjige i casopise, vidimo što su drugi uradili, te i mi ista sredstva poprimimo, da naš narod prosti iz tminah neznanstva na svitlost isitne izvedmo."

Citav ovaj fenomen,u svojoj cuvenoj pjesmi "Pjesma Bošnjaku" koju je objavio list "BOŠNJAK" u izdanju od 2. VII, 1891 godine,opisao je i Safvet-beg Bašagic rijecima:

Znaš Bošnjace, nije davno bilo,

Sveg' mi sv'jeta nema petnaest ljeta,

Kad u našoj Bosni ponositoj,

I junackoj zemlji Hercegovoj,

Od Trebinja do Brodskijeh vrata,

Nije bilo Srba ni Hrvata.

A danas se kroz svoje hire,

Oba stranca ko u svome šire. [...]

Oba su nas gosta saletila, Da nam otmu najsvetije blago,

Naše ime ponosno i drago.

www.zemljabosna.com --Huso (разговор) 14:19, 30. март 2010. (CEST) --делија 16:49, 1. јануар 2007. (CET)

Mitomanija

Clanci na ovoj Wikipediji su u 90% slucajeva kada se radi o "nacionalnim temama" su na nivou nule, dakle za kantu za smece. Sto se tice "osporavanja" gluposti koje ovdje pisu, ja to nemam potrebe radit, jer su mnogo umniji ljudi to uradili. Npr. britanski historicar Noel Malcolm, evo jedan isjecak:

Jednostavno rečeno nema nikakvog dokaza da je populacija predosmanlijske Bosne u bilo kakvom društvenom staležu razvila hrvatsku ili srpsku etničku svijest čak i u srednjovjekovnom poimanju etniciteta. Da citiramo Noela Malcolma iz knjige "Bosnia A Short History" kada govori o pokušaju prisvajanja bosanske historije od strane srpskih istoričara i hrvatskih povjesničara:

"Na pitanje da li su stanovnici Bosne bili Hrvati ili Srbi 1180. godine se ne može odgovoriti iz dva razloga: - prvo, zato što ne posjedujemo dokaze, - drugo, pitanje nema smisla. Možemo reći da je većina bosanskog teritorija u sedmom stoljeću bila okupirana od strane Hrvata ili barem od Slavena pod hrvatskom upravom; međutim ta odrednica je bila plemenske prirode, koja nije imala nikakvog ili gotovo nikakvog značenja pet vijekova kasnije. Bošnjani su bili općenito bliži Hrvatima tokom svoje religijske i političke historije; ali primjenjivati modernu oznaku hrvatskog identiteta (nečeg što je konstruisano u bliskoj prošlosti na bazi religije, historije i jezika) na nekoga iz tog period bi bio anahronizam. Jedino što se sa sigurnošću može reći o etničkom identitetu Bošnjana je ovo: Oni su bili Slaveni koji su živjeli u Bosni."

Ево повеља Стефана Дабише из 1935. Једина етничка одредница у повељи су Срби, то јест Србљи.

http://members.tripod.com/cafehome/slike/dabisa.jpg

Како може бити могуће да владар који не управља Србијом, то јест Рашком, своје становништво назива Србљем?--Бановић Ῥ 19:37, 1. јануар 2007. (CET)

Promasio si i godinu i povelju. Ako ces vec o poveljama, evo povelja bosanskog vladara, Stjepana II Kotromanica, a ne stranog vladara, pardon vidim da ga krstite u Stefan jos u 20. vijeku, pa mi se ucinilo nesto drugo.

Промашио сам у томе што сам замијенио мјеста цифрама 3 и 9. Ево ти оргинал Тврткове повеље, у петом реду стоји "родитеља мојих господе србске". Слика је оргинал, а колико видим, на више мјеста у тексту пише Стефан.--Бановић Ῥ 20:36, 1. јануар 2007. (CET) http://members.tripod.com/cafehome/slike/tvrtko.jpg

http://www.zemljabosna.com/povelja_stjepana_kotromanica.html

Ноел Малколм није историчар већ новинар, и његовим књигама упућене су бројне замерке. Његова "Кратка историја Косова" темељно је побијена овом књигом. Никола 10:19, 2. јануар 2007. (CET)

Povelja Dubrovcanima

(15. avgust 1332.)

Ako Bošnjanin bude duzan i pobjegne - da mu nije vjere ni ruke od gospodina Bana.

Utvrdi zakon ko je prvi bio medju Bosnom i Dubrovnikom, da zna vsaki chlovjek, koji je zakon bil: Ako ima Dubrovcanin koju pravdu na Bošnjaninu - da ga pozove pred gospodina Bana ili pred njegova vladaoca - roka da mu ne bude odgovoriti.

Ako Bošnjanin zapsi da nije duzan - da mu nareche priseci samoshestu, koje ljubo postavi Banj rod. Ako bude podoban od Banova roda kto - da mu su porotnici od njegova plemena, koga mu hotenje. A toj da se zna - da ne moze tehej pobjegnuti, a vece ne moze pred nikoga mu narechi.

A kto Dubrovcanin ubije ali posjece u Bosni ili Bošnjanin Dubrovcana - taj pravda da je pred gospodinom Banom, a osud da grede Banu na njih.

Ako bude svadja Bošnjanina z Dubrovcaninom u Dubrovnici - da sudi knez dubrovacki i sudje, a globa opcini.

Ako Bošnjanin uhiti Dubrovcanina za konja, a on bude ukraden ili uhushen, a pravi Dubrovcanin: "Moj je konj vlasti" volja: "Ja sam ga kupio, ne znam od koga", volja povije od koga je kupljen, volja priseze samoshest - cist duga da bude.

I ako Bošnjanin bude duzan, a pobjegne iz Bosne z dugom - da mu nije vjere ni ruke od gospodina Bana. I ako Bošnjanin izme dobitak dubrovacki na vjeru, i knjiga bude u Dubrovnici, ako knez i sudje poshlju da je knjiga prava - da je vjerovana, da plati Dubrovcaninu i bez prestavshtine.

Ako li tat ili husar uzme Dubrovchaninu u Banovu vladanju, kto se uvje - da plati Dubrovchaninu i bez prostavshtine, a gospodinu Banu vsaki sest volova na svoju glavu - i da se ne vrate.

Ako rat bude, chesa Bog ulishi, medju Bosnom i Dubrovnikom, da gospodin Ban da rok Dubrovcanom sest mjeseca, da si podju u Dubrovnik slobodno - na to im je vjera gospodina Bana Stjepana. A Dubrovcane da zivu Humskom zemljom u njih' zakonu - u prvom.

A ovomuj pisanju svjedok: zupan Krksha.... A siju knjigu pisa Priboje, dijak veliki slavnoga gospodina Bana Stjepana, gospodina svem Zemljam Bosancem i Humscem' i Donjem' krajem' gospodin.

Cinjenica jeste da su Srbi eksperti u mitologiji i laziranju podataka, ali stetite samo sebi. Nije ni cudo sto nosite hipoteku genocida, a ovo je najbolji dokaz kako se odgajaju mladi narastaji, na lazi i obmani.

Ова и сличне повеље напротив доказују да Босанци нису посебан етницитет. Док са једне стране имамо Срби->Србија, Хрвати->Хрватска, Бугари->Бугарска, Грци->Грчка... са друге стране имамо Босна->Босанци/Бошњаци/Бошњани, Црна Гора->Црногорци, Македонија->Македонци... Тако је и овде јасно да се под "Бошњанин" означава "становник Босне" и ништа друго. Никола 10:25, 2. јануар 2007. (CET)

Povelja Stjepana Dabise

Sto se tice Stjepana Dabise on tacno razlikuje tri sloja naroda, a za to je dao komentar takodjer strucniji od mene, Mak Dizdar, inace Srblje se odnosi na vas Srbe koje je Tvrko I okupirao ranije, a bosanski se odnosi na nas Bosnjake:

http://www.zemljabosna.com/dabisa1392.html

Literatura:

F. Miklošić : Monumenta CCXX

M. Dizdar : Antologija Starih Bosanskih Tekstova,Alef,1997

KOMENTAR:U ovoj povelji Bosanski Kralj Dabisa uredjuje svoje odnose sa Dubrovcanima,jasno im dajuci do znanja da ima sve ovlasti koje je prije njega imao i Kralj Tvrtko,posebno naglasavajuci da njemu,kao Tvrtkovom nasljedniku i nosiocu i srpske,pored Bosanske Krune,nastave placati Mitrovdanski prinos,tzv. "srpski dohodak",odnosno dohodak Srbije koji se placao nosiocu srpske krune od strane Dubrovcana.U tome smislu i navodi vise puta "tri vrste gospode" i to razlicitim redoslijedom : tri puta u redoslijedu "gospode srbske,raske i bosanske",a jednom u redoslijedu "gospode raske,srbske i bosanske",jasno ukazujuci da se radi o tri razlicite vrste gospode,odnosno on tu samo ukazuje Dubrovcanima da ima iste ovlasti kao i Tvrtko,koji je bio i Kralj Srbije/Raske i naravno i Kralj Bosne,te zato i navodi sve tri odrednice,da bi se izbjegle bilo kakve pravne ili bilo koje druge nejasnoce.Termini srpski i raski se odnose ,naravno,iskljucivo na Srbiju/Rasku,a termin Bosanski,iskljucivo na Bosnu.

Povelju je napisao , uz svjedocenje Bosanske Kraljice Jelene i uz prisustvo istaknutih Bosanskih feudalaca,Tomaš Lužac,koji je nosio zvanje vicekancelara,a tehnicka oprema ove povelje je u stilu stare Bosanske tradicije pisanja.Povelja je napisana 17.jula 1392 godine i njen original se cuva u Dubrovackom arhivu.

Немој, молим те, копирати оволики текст овдје. Довољни су и линкови које поставиш. Али ни тамо не постоји ништа друго сем дигитализованог текста, којим се баш и не може много тога доказати.--Бановић Ῥ 20:36, 1. јануар 2007. (CET)

Moze se dokazati da ti nisi u pravu, kao prvo jer se tamo pominju Bosnjani. S druge strane u drugoj povelji koju si sam postavi Srblje se pominje u kontekstu roblja, kako ih je Tvrtko I nazivao.

---

Земљаче, окани се ти коментара о геноцидности и савета како треба да се "одгајају млади нараштаји". Ако имаш неки паметан и мериторан извор да наведеш - наведи и остави се шупље приче. На крају крајева, имаш своју Википедију и буди на њој објективан колико год хоћеш. Колико сам сконтао ти си Бошњак, али ти се прича ни мало не разликује од приче оних ликова као што су Инквизитор и наш добри и поштени Јоло. Ти као Бошњак, и они као Хрвати не могу никако бити објективни у погледу догађаја у последњих двадесетак година (уосталом, као и сами Срби). Припадници сва три народа имају чврсто зацементиране ставове у погледу тих догађаја и целокупна њихова "објективна реторика" добрано је загађена тим предрасудама и предубеђењима које су им "усадили" политички и медијски "Гебелси". Мени само није јасна та патолошка и мазохистичка потреба да се вршља по другим Википедијама и да се пропагирају "своји ставови" и "своје истине" које су у својој суштини ипак субјективне (признао то пропагатор или не) и које нико нормалан на тим википедијама неће озбиљно схватити. И цитираш ми књигу Мака Диздара (да се ти нии мало зезнуо? Не мислиш ваљда на ОНОГ Мака Диздара), Бошњака. Он је, као, објективан. А Србин Владимир Ћоровић вероватно није објективан? Или неки хрватски историчар. Мислим, по ком је то критеријуму Диздар објективан, а остали нису? И по ком критеријуму си ТИ објективан, а остали нису?

--делија 20:54, 1. јануар 2007. (CET)

Ja sam citirao dio iz knjige prije svega Noela Malcolma, koji nije Bosnjak, a koji opet tvrdi da su Srbi mitomani i da nema govora o ovim glupostima koje pisu. Dakle, jedan Britanac koji se bavi historijom smatra Srbe falsifikatorima, prosto receno. Mak Dizdar je ovdje naveden jer kolega koji je dao link nije ni procitao o cemu je rijec, kada je povelja u pitanju. Opet se vracam na Noela Malcolma koji to naziva anahronim, sto je postao i standard ove Wikipedije, koja je zapravo kanta za smece, a kredibilniji izvor od ovaga su cak i blogovi. Ne postoji ona tamo vasa ili ona tamo nasa Wikipedija, sve vikipedije su vlasnistvo Meta Wiki fondacije kojoj se ja mogu zaliti ukoliko mi neko zabrani rad, jer se radi o slobodnoj Wikipediji, a ovo sto se radi ovdje je skandalozno. Sto se tice genocida, Srbi su pocinili genocid, to nisu moje rijeci nego rijeci sudskog vijeca Haaskog tribunala u nekoliko predmeta. Dakle, da skratim, Noel Malcolm je analizirajuci sve povelje i dokumente zakljucio:

"Na pitanje da li su stanovnici Bosne bili Hrvati ili Srbi 1180. godine se ne može odgovoriti iz dva razloga: - prvo, zato što ne posjedujemo dokaze, - drugo, pitanje nema smisla. Možemo reći da je većina bosanskog teritorija u sedmom stoljeću bila okupirana od strane Hrvata ili barem od Slavena pod hrvatskom upravom; međutim ta odrednica je bila plemenske prirode, koja nije imala nikakvog ili gotovo nikakvog značenja pet vijekova kasnije. Bošnjani su bili općenito bliži Hrvatima tokom svoje religijske i političke historije; ali primjenjivati modernu oznaku hrvatskog identiteta (nečeg što je konstruisano u bliskoj prošlosti na bazi religije, historije i jezika) na nekoga iz tog period bi bio anahronizam. Jedino što se sa sigurnošću može reći o etničkom identitetu Bošnjana je ovo: Oni su bili Slaveni koji su živjeli u Bosni."

Ovaj citat unesite u clanak i navedite da je to citat Noela Malcolma i nema problema, osim naravno ako ne zelite da se opet igrate genocida kako to radi @Banovic, koji ovdje pise upravo ono sto Noel Malcolm vrlo strucno pobija. Kako Malcolm nije Bosnjak, a @Banovic jeste Srbin, onda je ocigledno da je njegova teza pristrasna. Zar ne? I konacno, zar nemate neke moderacije, jer stvarno ovo lici na kantu za smece.

---

А ти повуци воду кад завршиш са причом. Већ сам једном написао да од таквих као ти или бежим или их терам усраном мотком. А ја предлажем неком од админа да те блокира, па да се ти мало жалиш Хашком трибуналу збпг почињеног геноцида.

--делија 23:31, 1. јануар 2007. (CET)

Ово већ сматрам већ личном увриједом. Нећу критиковати све Сарајлије, јер познајем међу вама врло добрих људи. Али видно је како почињеш вријеђати и провоцирати мене, због своје немоћи да побијеш моје доказе. Ово су видљиве слике оргиналних повеља. Нити твоји дигитализовани текстови, нити тврдње да је "неко негдје рекао", па били то Британци, Руси или Марсовци, не могу се узети као доказ, а ти то добро знаш. --Бановић Ῥ 22:44, 1. јануар 2007. (CET)

Уколико бисмо израз "gospode srbske,raske i bosanske" узели као доказ етничке одвојености Босанаца од Срба, онда бисмо га истом логиком морали узети као доказ одвојености Рашана од Срба, што је наравно бесмислено. Ја лично бих ово протумачио као "градоначелници српски, београдски и новосадски" а волео бих да знам како га наша историографија тумачи. Никола 10:29, 2. јануар 2007. (CET)

Никола, мени није баш познато да се у некој од повеља спомиње "gospode srbske,raske i bosanske". Али оно шта знам је да у повељи Стефана I Котроманића пише да је наслиједио земљу од "Родитеља мојих господе србске". Не мојих, већ његових :), ал добро.

Такође, у горе поменутој повељи Стефана Дабише, стоји "У име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Ми Стефан Дабиша по милости Господа Бога краљ Србљем (једина етничка одредница у интитулацији), Босне, Поморја, Хумске земље, Доњих Краја, Западних страна, Усоре, Соли и Подриња." Дакле Србљем је назван народ којим влада, а даље су набројане све територије у којима тај народ живи. Јасно као ведар дан. --Бановић Ῥ 19:53, 4. јануар 2007. (CET)

Занима ме братац...

...,ти Бошњани о којима све време причаш су овај,како бих те пит`о народ ког порекла?

Одакле су дошли и када?

И наравно,сине,које то забележио у неким валидним историјским изворима?

Црни Бомбардер!!! (†) 02:39, 2. јануар 2007. (CET) a.k.a. Константин Порфирогенит

Pa djecak ti jos nisi dovoljno star da bih shvatio ono sto Noel Malcolm pise, pa nema potrebe da gubim vrijeme i ponavljam vec receno. A treba se i u skolu ici, pa hajde fino rano na spavanje, odmah poslije crtanog.

---

Молим те да не износиш неистине да Срби нису постојали у средњем веку.--Ligament 21:23, 7. јануар 2007. (CET)

Molim te da se ne izvrces moje tvrdnje. Rekao sam u Bosni, nisu postojali Srbi do kraja 19. vijeka. A ne u srednjem vijeku generalno.

Ти изгледа не знаш ни што је средњи век. Или хоћеш речи да кад су дошли Турци да више нема срба.--Ligament 21:30, 7. јануар 2007. (CET)

Чланак ће бити откључан када се овде постигне концензус --¡¿Кале?! 21:32, 7. јануар 2007. (CET)

Повеља Стефана Душана јасно говори да у Босни у то доба има Срба. Историјски документ. И не млатарај са некаквим пропагандним књигама из којих селективно бираш цитате. --Ligament 21:35, 7. јануар 2007. (CET) Извини, http://www.zemljabosna.com/povelja_stjepana_kotromanica.html. --Ligament 21:37, 7. јануар 2007. (CET) Твртко каже родитеља мојих господе српске. --Ligament 21:38, 7. јануар 2007. (CET)

Jel se stvarno pravis mutav ili sta? Prvo, to nije moja tvrdnja, nego tvrdnja normalnih neopterecenih mitologijama evropskih historicara. A tvoje tumacenje je anahrono, dakle svojstveno nacionalisti a ne intelektualcu. Drugo, ja govorim o nepostojanju Srba u Bosni od njenog nastanka do druge polovine 19. vijeka, a ne o nepostojanju srba u srbiji. Jel ti to jasno, ili trebam jos nesto ponovit. Balkan je bio naseljen slavenskim plemenima, prije nego sto su Hrvati i Srbi na njega dosli (inace radi se o dva bliska plemena koja imaju perzijski korijen u svom nazivu Chrv-Srb-Hrv). Bosna je uveliko bila naseljena Slavenima prije nego sto su Srbi naselili podrucje Srbije, a Hrvati podrucje Hrvatske. Ti Slaveni su imali svoj jezik (bosanski), svoje ime (Bosnjani), svoju crkvu (Crkva bosanska), svoju drzavu (Bosnu), svoje vladare (ban bosanski), svoju zastavu (ljiljani), svoje spomenike (stecke), svoj parlament (sabor bosanski). Inace, povelja Stjepana II govori samo o Bosnjacima, a Stjepan je bio bosanski ban, a Dusan srpski. A sto se tice zakljucavanja, i toga pa to je jasno, vi ste odrasli u mitologiji, vi zivite u nebeskom ozracju, zato vas svijet i ismijava. To je isto kada pokusavate sprijecit nezavisnost Kosova, tako sto napisete u Ustavu da je Kosovo srpsko iako je realnost drugacija. Vas narod je pocinio genocid nad mojim, kao i nad hrvatskim i albanskim upravo zadojen mitologijom i vjerovanjem da je Bosna, Kosovo, Hrvatska srpska...s budalama se ne treba ni u tramvaju zajedno vozit, zato vas pozdravljam u vasoj mitomaniji.

... Вријеме за стварање ”Велике Бошњаније”... Имамо скоро све елементе. Љиљане, стечке, сабор, повељу, митологију, још само фали ”бан” и ”оружане снаге за подухват”... и баханалија може да почне. ---Славен Косановић- {разговор} 17:24, 8. јануар 2007. (CET)

Твој народ је 1941 починио геноцид над мојим, али мој народ није узвратио геноцидом, јер у Сребреници нису страдале ни жене ни деца. --Ligament 21:47, 7. јануар 2007. (CET)

Zivi u svojoj 1389-1941 mitologiji, ionako raji fali viceva...Nije ni cudo sto vas niko ne uzima za ozbiljno, a Milosevica je otrovala Del Ponte, dok je Papa napadao Srbiju...jel tako?

Човек очигледно тролује, Ниједна његова реченица нема везе са историјом нити са чланком. Чиста пропаганда и провокација. -- JustUser  JustTalk 21:53, 7. јануар 2007. (CET)

Џаст, сине... па ти си одрастао у митологији!.. :Р -- Обрадовић Горан (разговор) 21:57, 7. јануар 2007. (CET)

Непознати Бошњаче, прочитај бар пола књиге у животу. Погледај шта каже Ајнхарт, историчар Карла Великога ко живи у Босни . Погледај шта каже Порфирогенет који некршени Срби живе у Босни. Уздравље и јави се кад нешто прочиташ што не потиче из дневних новина.

Погледај мало ово http://en.wikipedia.org/wiki/Royal_Frankish_Annals. Ту ћеш начи изворне странице о томе да су Срби први становници Босне. --Ligament 22:00, 7. јануар 2007. (CET)

Da tu ces naci i da je Deda Mraz Srbin, kao i da je Vatican srusio Jugoslaviju. Zato postoje historicari koji tumace odredjena djela, povelje, dokumente i daju odredjeni zakljucak. Ako misljenje Noela Malcolma nije prihvatljivo, koji je analizirao debatu o porijeklu stanovnika srednjovjekovne Bosne, napisao o tome naucni rad uzimajuci u obzir mnogobrojne dokaze i povelje koje sada tumacite vi koji pojma nemate o Bosni, a pogotovo o "dokumentima" koje ad hoc naguglate, onda nije nimalo cudno sto u svijetu imate veoma losu reputaciju. I ne, to nije zbog mnogobrojnih ratnih zlocina, genocida, cetiri izgubljena rata i hiljada srpskih zlocinaca, to je upravo zbog vase nebeske osjecajnosti koja je i dovela do toga da se svaka razumna pojava u Srbiji, poput Djindjica usutka metkom, uostalom koliko je srpskih vladara uopste umrlo prirodnom smrcu? Uzivajte u Crvenkapici...

Замолио бих кориснике да на овој страни воде конструктивну расправу и да се користе аргументима, а не да тролују. Уколико се расправа настави на досадашњи начин бићу принуђен да закључам страницу за разговор. Поздрав, --Краљевић Марко 23:09, 7. јануар 2007. (CET)

Ко је Ноел Малколм?! Јован Соколовић 02:31, 8. јануар 2007. (CET)

Шта тачно значи...

...доминира ислам(у табели)?Па мајку му само се по томе разликују од осталих Срба,по вери.Мислим ко је још чуо за Бошњака православца или Бошњака суботара или тако нешто.Господе(мичем то).

Црни Бомбардер!!! (†) 06:08, 3. мај 2007. (CEST)

Треба мијењати...

Чланак је јако ПОВ на неким дијеловима и то би требало што прије измијенити:

исламизованих Словена (Срба и Хрвата) средњовековне Босне.

Потомци исламизованих Словена јесу, али не може се тачно тврдити да су у питању били Срби и Хрвати. Бошњачки историчари кажу да су то били Бошњани а не Срби. Без доказа, а докази о самоосјећању средњовијековног босанског становништва данас се не могу набавити, ово не може стајати у чланку јер је ПОВ. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:16, 19. септембар 2007. (CEST)

Њихов језик је данас у Федерацији Босне и Херцеговине службено признат под именом босански језик, док Република Српска, Србија, Хрватска и Црна Гора за овај језик користе назив бошњачки језик.

Република Српска тај језик не зове „бошњачки језик“ него „језик Бошњака“ (тако стоји у Уставу РС), а нисам сигуран ни како га Црна Гора баш тачно зове. Једноставније је рећи како српски и хрватски нормативни лингвисти и институције (код нас САНУ и њен Одбор за стандардизацију српског језика) препоручују назив бошњачки а не босански језик. Цијела реченица је ПОВ јер одбија да призна постојање одјелитог бошњачког стандардног језика: „њихов језик је... службено признат под именом босански“ умјесто „Бошњаци говоре бошњачким (босанским) језиком, који је један од јужнословенских језика“. Свиђало се то нама или не, одвојен бошњачки стандардни језик данас постоји, и ма колико он био сличан српском или хрватском, у свијету и код нас је признат, и са српским и хрватским више нема никакве везе. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:16, 19. септембар 2007. (CEST)

Језик којим говоре Бошњаци је скоро истоветан српском и хрватском језику, мада има у себи има нешто више позајмљеница из арапског и турског језика.

Опет, дакле, „језик којим говоре Бошњаци“ умјесто болног „бошњачки језик“. Ово је досад највише ПОВ. Поменути сродност, заједничко поријекло и међусобну разумљивост српског, хрватског и бошњачког језика је ОК, али рећи да је бошњачки „исти као српски и хрватски, са тек нешто мало више турцизама“ је итекако ПОВ. (Оно „скоро“ испред је ту само да би ублажило главну мисао, или што би Енглези рекли, weasel word.) То није у реду. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:16, 19. септембар 2007. (CEST)

---

1.Ко и где помиње те Бошњане?Када су они то тачно стигли ту,јер кад су дошли Словени са Аварима нису.Кад су се Срби и `рвати довлачили.DAI их средином X века не помиње.Па сад кад су стигли и одакле и зашто?То је једна велика мистерија Балканског полуострва.Можда су измилели из Височких планина,к`о оне две мумије што се у вицу шетају Високим.

Дакле,то није ПОВ јер су на том простору у средњем веку постојали само Срби и можда евентуално/хипотетички `рвати(а религија је било свакаквих),јер се Твртко прогласио за краља Срба(не Бошњана,не `рвата,не Височких мумија),Босне,Рашке и које чега.Дакле ако краљ Босне,своје поданике назива Србима,мени заиста није јасно шта ту мож` бит` нејасно.

2.Нећу коментарисати те језичке заврзламе,али тврдити да de facto то нису скоро истоветни језици је,у најмању руку забавно,наравно политика и Балканске заврзламе су потпуно друга ствар. 2.а.Шта значи одјелито?(Ја као говорник штакавског дијалекта и звездарскомиријевског наречја нисам упознат са значењем те речи.`е л` то неки архаизам као Потепус или јок?)

3.Није ми јасно шта је проблем у тој формулацији језик којим говоре Бошњаци?Тако је нормиран у уставу РС и сам си то навео.

Црни Бомбардер!!! (†) 18:40, 19. септембар 2007. (CEST)

---

1. Није на нама да одлучујемо која је страна у праву. На Википедији је да буде неутрална. Мени или теби могу се не свиђати писанија бошњачких историчара, али то не значи да ми можемо мјерити и сјећи према својим аршинима и по своме нахођењу. Предложио сам да се то "Срби и Хрвати" из заграде избрише, а једноставно "Словени" да се остави, и то ми заиста дјелује као много неутралније него да се случајном читаоцу по сваку цијену јасно стави до знања да никакви Бошњани у средњовијековној Босни нипошто нису могли постојати. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:43, 20. септембар 2007. (CEST)
2. Опет, дакле, мени или теби се може чинити да су језици скоро исти или да чак и јесу исти, и ми то можемо лично сматрати, али то не значи да такво своје мишљење смемо наметати у Википедији. Оно што се рачуна није наш лични језички осјећај и наше мишљење (да ли је у питању политика или лингвистика, ни ти ни ја нисмо позвани да разлучимо!) него оно што мјеродавна литература и институције кажу. У свијету, а и код нас, мјеродавни језикословци признали су постојање одјелитог бошњачког стандарда (а као да су и они морали ишта признавати - тај стандард постоји па постоји свиђало се то коме или не: он има своје језичке институције и масу самодекларисаних матерњих говорника). Дакле, стављати случајном читаоцу чланка до знања да је бошњачки језик у ствари исти као српски и хрватски са нешто мало више турцизама итекако је ПОВ, а осим тога није ни тачно. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:43, 20. септембар 2007. (CEST)
3. "Штакавски дијалекат" у нашој дијалектологији не постоји. Не, "одјелито" није архаизам, а ја све и да хоћу, не могу те учити овом језику ако га сам довољно не познајеш. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:43, 20. септембар 2007. (CEST)
4. Откад је, онда, Устав Републике Српске мјеродаван за Википедију? :) "Језик којим говоре Бошњаци", "њихов језик" и "овај језик" свјесно или подсвјесно су тако формулисани не би ли се, опет свјесно или подсвјесно, избјегла употреба синтагме "бошњачки језик". Умјесто да се лијепо каже "бошњачки језик је сродан српском и хрватском", прибјегава се описном именовању тога језика: "тај језик којим они говоре и зову га тако, а ми га зовемо овако, али он је, знате, у ствари исти као српски, само има мало више позајмица из турског, које су они ту, свакако, намјерно убацили". То је ПОВ. Не видим да се у чланку о Србима, на примјер (или било коме другом народу) пише о "језику којим говоре Срби", него о "српском језику". Казати "језик којим говоре, Бошњаци зову босанским" очит је покушај да се, између редова, каже како је тај језик којим они говоре заправо српски (или хрватски, свеједно), али они га, ето, зову босанским. (Наравно, иста та weasel word употребљена је у Уставу Републике Српске, из исте такве намјере.) Зар то не примјећујеш? То није неутрално. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:43, 20. септембар 2007. (CEST)

---

1.ОК,ако ја кажем да су Срби народ најстарији и нађем још довољну количину муфлончина који то исто тврде,онда би био неутралност на википедији било нарушена ако се то не би указало у самом чланку.

Када бих ја уређивао по свом нахођењу,ја би и те Словене и `рвате мак`о из реченице.

Бошњани нису постојали,јер се не појављују у изворима из тог или било ког времена као народ.(Ако су они народ,онда су и Дубровчани народ.То је једноставно назив за становнике Босне.Ништа више,ништа мање.)Познате су титуле банова и краљева Босне и у њима се не помињу Бошњани(а ни `рвати,чини ми се) и ти их вероватно,као неко ко сматра да познаје српску националну историју(иако живиш у убеђењу да је Стефан Првовенчани први српски краљ),знаш.

2.Никако нисам хтео да кажем да моје мишљење о целој ствари треба да се овде разматра или да је оно релевантно.Ствар је јасна,стручњаци из те и те области су једна и једина валидна страна чији се став може износити у чланку.

3.Не постоји?Свашта.Сваки дан сазнаш нешто ново.Вероватно је у питању нека дијалекатска разлика између твог златиборског и мог звездарскомиријевског,па се не раз`мемо.Но добро де,није смак света.

4.Није питање шта ја примећујем,питање је како стоје ствари у научним круговима.Дакле требало би дати неку валидну дефиницију,поткрепљену референцом,али треба и указати на огромну сличност са српским језиком.(Ти си поменуо устав РС и он јесте валидан за тврдњу да га у РС формулишу тако и тако.) Црни Бомбардер!!! (†) 02:31, 21. септембар 2007. (CEST)

---

Јављам се у вези прве ставке. Ми би могли рећи да су данашњи Муслимани "исконски Бошњани" уколико се једног дана појаве валидни докази за то, али мислим да би било крајње неукусно, на тај начин, занемарити и избрисати са листе велики број исламизираних Срба. А за ове друге, постоји чак и више него довољно валидних доказа. Почнимо само од писања Меше Селимовића о историји своје фамилије, па даље...--Бановић (разговор) 15:09, 21. септембар 2007. (CEST)

---

Имам утисак да намјерно не желиш да схватиш. Пишеш као да сам ја тај који каже да су Бошњаци потомци Бошњана, па мене прозиваш и убјеђујеш. Уосталом, ни Стефан Првовјенчани ни националност средњовијековних Бошњана и Дукљана сада уопште нису битни, а ни то што се нарјечје зове штОкавско а никакво „штакавско“ не постоји. Ипак, ма колико ова дискусија била занимљива, ја бих ипак радије волио да се прије свега позабавимо спорним дијеловима овог чланка, а о њима си, зачудо, мало шта рекао у својој посљедњој поруци. Но будући да ја не знам ко је био први српски краљ, нећу се сада забављати историјом и оним Србима и Хрватима. (Шалим се, свакако, ствар је у томе што сам сувише уморан за расправу у којој сâм ипак немам довољно аргумената, јер ја нисам историчар, па ћу се засад задржати само на оним језичким зачкољицама.) Дакле, реченица каже: „Република Српска, Србија, Хрватска и Црна Гора за овај језик користе назив бошњачки језик“. Међутим, Министарство просвјете Србије својевремено је овај језик звало управо „босански“. Ни у Уставу Републике Српске овај језик се не именује као бошњачки, штавише не именује се уопште - тамо стоји „језик Бошњака“. Та тврдња, значи, није тачна. Реченицу би требало промијенити, а ја предлажем да се напише како се тај језик у српском и хрватском језику зове бошњачким, што је много тачније него казати да Србија или Хрватска или Српска или Црна Гора тај језик зову бошњачким. А извор су, свакако, препоруке Одбора за стандардизацију српског језика и Вијећа за норму хрватскога стандардног језика у којима се предлаже назив бошњачки у српском и хрватском идиому. (С друге стране, никакве препоруке за домаће називање тога језика нити Србија нити која друга земља није издала! Откуд онда тврдња да Србија тај језик зове бошњачким? Тај се језик зове бошњачки у српском језику.) Молим те, дај своје мишљење о овоме мом предлогу. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:29, 22. септембар 2007. (CEST)

Друга ствар је била истовјетност српског, хрватског и бошњачког језика. На основу чега, онда, тврдиш да је тако? На основу свог слуха и језичког осјећања једино. То тако може у разговору с пријатељима, а у енциклопедији не може. У лингвистици заиста постоје критеријуми сродности, заједничког поријекла и међусобне разумљивости двају или више језика. О њима се може говорити у енциклопедијском чланку, и у овом случају, а о истовјетности - „са тек нешто мало више турцизама“ - свакако не може. И ту би реченицу, дакле, требало промијенити не би ли она од кафанске разговорне (и притом неистините, јер то је тек површан опис дотичног језичког стања који нема везе са стварним односом међу тим трима језицима, настао на основу чијег мишљења и обичне грубе процјене!) постала истинита тврдња. Значи, умјесто о бројању турцизама треба писати о сродности (сва три припадају централнојужнословенском дијасистему), заједничкој вернакуларној основици (источнохерцеговачкој, одабраној у 19. вијеку), заједничкој фази у развитку књижевног језика (то је доба заједничког српскохрватског књижевног језика) и међусобној разумљивости (али у то не спада бројање колико који језик има турцизама!). Молим те, дај своје мишљење и о овоме, па ако се сагласимо, да смислимо како ваља најбоље формулисати овај дио чланка. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:29, 22. септембар 2007. (CEST)

Хтио бих још једном да поменем и оне weasel words: „њихов језик“, „језик којим они говоре“, „тај језик“ умјесто простог „бошњачки језик“. Реченица „Њихов језик је данас у Федерацији Босне и Херцеговине службено признат под именом босански језик“ никако не ваља јер наводи на закључак да је тај језик данас код њих признат под именом босански језик и на сумњу да ли је језик Бошњака заиста босански (тј. бошњачки) језик, или је само под тим именом код њих службено признат! Тога не смије бити, и сматрам да је то ПОВ. Прокоментариши и ово, молим те. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:29, 22. септембар 2007. (CEST)

То би, дакле, било то, а од оних Срба и Хрвата дижем руке, иако мислим да би „најферија“ и најнеутралнија верзија била да се само оставе Словени (то што се тиче средњовијековног становништва Босне, а Бановић је наравно у праву кад каже како има и доста Срба који су за вријеме турске владавине прелазили на ислам). Но како год... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:29, 22. септембар 2007. (CEST)

---

Што се тих Словена тиче,ту сам износио историјске факте и ту смо се сложили да то остане.

Што се тиче преосталих формулација,ту сам изнео своје лично мишљење и нагласио да је оно искључиво моје и да самим тим нема никакву вредност у вези тога шта ће стајат` у чланку.Ти си изнео чињенице за назив језик,као што си указао да онаква формулација тог говора није утемељена у валидној литератури,тако да пошто се нико други не оглашава,мислим да би то требало да промениш онако како си наумио,али сматрам да треба указати на велику сличност,као и то да сва три говора(ср,хр,бс) потичу из истог тзв сх.језика.

Толико од мене,ти формулиши изнова те реченице у самом чланку,па ћу ја(пошто се само ти и ја бавимо тиме(Бановић се придружио само у причи о Словенима)) да их преправим,ако мислим да треба,иако сумњам да ће бити потребе.(Било би сјајно кад би успео целу ту формулацију о заједничком пореклу тих језика да фино уклопиш у целу причу,макар и у неколико реченица.)

(Добро се ми разумемо,али свако од нас има своје разлоге зашто се прави мутав,буди без бриге.)

Црни Бомбардер!!! (†) 19:49, 23. септембар 2007. (CEST)

---

Бановић је наравно у праву кад каже како има и доста Срба који су за вријеме турске владавине прелазили на ислам)

Ја баш нисам овако рекао. Мислио сам да има доста доказа, да су Срби прелазили на ислам, док за те некакве Словене, то баш и није случај. Уосталом, не знам ни како би било могуће да је постојао назив Словени у Босни, када се зна да још прије велике сеобе народа сваки словенски народ је већ имао име, и са тим именом насељавао одређено подручије Византије.--Бановић (разговор) 18:08, 24. септембар 2007. (CEST)

Врло се слажем за бошњачки језик. Додуше, нисам сигуран да је оно језик којим говоре Бошњаци толико страшно, јер ми ни у чланку Срби не би сметало да видим језик којим говоре Срби.. али добро, ми смо ипак мало јачи језик од њих, па не морамо да копамо рукама и ногама да покажемо да постојимо, и стога је разумљива твоја бојазан. Може свуда бошњачки језик (па нек се Бошњаци љуте..). -- Обрадовић Горан (разговор) 18:47, 24. септембар 2007. (CEST)

сва три говора(ср,хр,бс) потичу из истог тзв сх.језика

Око овога смо се већ једном били посвађали... :) Сва три савремена стандарда раслојила су се из заједничког српскохрватског књижевног језика, тј. прошла су кроз један заједнички период у историји свог развитка. Сам српски и хрватски језик, на примјер (па и босански језик се помиње у неким изворима), старији су много од српскохрватског доба. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:06, 1. октобар 2007. (CEST)

Izmjene

Po čemu su moje izmjene sporne? --217.199.142.142 (разговор) 19:51, 13. јун 2008. (CEST)

Измене су спорне јер се очигледно вртите (сви ви што ревертујете једни друге) у круг већ дуже верме. Друго, поставио си питање уместо образложење своје тврдње (са поткрепљењем уз извор) да Бошњаци не потичу од Срба. Шта мислиш, да ће неко да ти пише есеје и свађа се? Не, изволи пружи неке изворе о правом пореклу Бошњака, ако ти се већ ово не свиђа. И не качи се на моју страну за разговор већ страну за разговор чланка. Поздрав. Михајло ^{_[ talk _]} 00:45, 14. јун 2008. (CEST)

Pa da ste se udostojili da odgovorite na stranici članka, ne bih bio primoran Vam se ovako obratiti. Znači, ja mogu napisati da su Srbi nastali od vanzemaljaca, a ukoliko niko ne stavi referencu u kojoj piše da Srbi nisu nastali od vanzemaljaca, moja tvrdnja će stajati u članku? Koliko ja znam, refrenca se stavlja za ono šta piše u članku, odnosno Vi trebate staviti refrencu da Bošnjaci jesu nastali od Srba. A i ostale izmjene sam obrazložio, tak od anema potrebe da budu revertirane. Pozdrav. --217.199.142.57 (разговор) 12:10, 14. јун 2008. (CEST)

Немам се ја теби шта обраћати. Правила игре су јасна. Ако ти се не свиђају, буд` поздрављен. Михајло ^{_[ talk _]} 15:03, 14. јун 2008. (CEST)

A pravila su? --217.199.142.57 (разговор) 22:08, 14. јун 2008. (CEST)

Уколико сматраш да нека од тврдњи изнетих у чланку не одговара чињеницама, можеш је оспорити додатком шаблона {{fact}}. Ако након неког разумног рока, рецимо 7 дана, нико не обезбеди референцу за оспорну тврдњу, онда је можеш и уклонити. Исто тако, уколико ти желиш да додаш неку нову, контраверзну тврдњу, мораш је одмах поткрепити референцом или може бити уклоњена. То су оквирно „правила“ --Кале ^{↙info/talk↗} 23:41, 14. јун 2008. (CEST)

Ukupna populacija

Francuzi su naveli 3.2 MIO, englezi od 2-4...ali mi smo ih našli 5+ milijona. Ili ih je prebrojao Darko Maksimović ? --Mile (разговор) 15:47, 1. фебруар 2009. (CET)

И ја бих да видим извор за 5 милиона. По овој кутијици која стоји са десне стране испада да их има око 3 мил. Ако се ускоро не дода референца за ово, убацићу, као код енглеза 2-4. --Јован Вуковић (р) 15:59, 1. фебруар 2009. (CET)

Вишезначна одредница

Авала, можеш чи да схватиш да је народ од 1-1,5 милиона припадника важнији од буђаве општине? -- Bojan  Razgovor  04:53, 31. август 2009. (CEST)

По нашим чланцима би се рекло да их има мало више од 1,5 милиона. Али небитно, слажем се са Бокицом да је главно значење појма Бошњаци управо ово, и оно иде под главни наслов. Ко има проблем са тим, нека замисли ситуацију (са којом једном можемо да се суочимо), да се испостави да у Белгији или Аргентини постоји село које се зове Срби. Да ли ће онда инсистирати да се чланак Срби премести под наслов Срби (народ). Ако не, која је разлика између овог и оног случаја? -- Обрадовић Горан (разговор) 06:58, 31. август 2009. (CEST)

Мој једини критеријум је дужина чланка јер је све остало нагађање и оригинално истраживање. Слажем се да је ово свакако оно што ће већина тражити али све док је овај чланак краћи или исте дужине као онај о месту Бошњаци што се Википедије тиче они су исти, ниједан нема неку превагу као чланак. Да су чланци о белгијском селу Срби и народи истог квалитета, да тако би поступили а тиме би можда и натерали некога да чланак прошири. Ту долазимо до занимљиве појаве да је Бокици драже да враћа измене него да чланак прошири а верујем да није баш све са http://bs.wikipedia.org/wiki/Bo%C5%A1njaci неупотребљиво и пропагандно, што доводи у питање искреност свега овога. Врло јасно сам напоменуо којим сам се критеријумом руководио и до сада је већ чланак могао да буде знатно проширен и доведен на виши ниво од чланка о „буђавој општини“ али не, побољшати квалитет енциклопедије то ваљда није занимљиво, лепше је изгледа инатити се.--Авала (разговор) 23:13, 1. септембар 2009. (CEST)

Pa ti se inatis. Nas dvojica ti kazemo da nema logike (i slabo ti je obrazlozenje), a ti opet premestas. -- Bojan  Razgovor  04:11, 2. септембар 2009. (CEST)

Ја ти кажем да су ова два чланка потпуно иста по квалитету а ти да ти је толико стало проширио би до сада овај пет пута. Али очигледно је нешто друго у питању, не смета ти да овај чланак буде патрљак али ти смета преусмерење. Све ме ово подсећа на оне велике сукобе око транскрипције у чланку од две и по реченице.--Авала (разговор) 23:31, 2. септембар 2009. (CEST)

Заштита чланка

До даљњег, страницу за разговор овог чланка могу да модификују само регистровани корисници. --Бановић (разговор) 17:59, 13. јун 2010. (CEST)

Поријекло из средњовјековне Босне

U ovom clanku pise da su Bosnjaci poticu iz srednjovjekovne Bosne, sto je netacno jer vec imamo clanke poput: Мухаџири u kome se indirektno kaze da su islamizovani "Sloveni" (pretpostavljam Srbi) naseljavali skoro sve srpske etnicke prostore koji su dosli pod Turke i prelazili sa pravoslavlja na islam te tako postojali muslimani, zatim Muslimani sa velikim M, i konacno Bosnjaci 1993. Mada nije bilo zvanicnog popisa stanovnista na kome se neko izjasnio kao Bosnjak. Pored navedenoг mnogobrojni istorijski izvori tvrde da se islamizovano srpsko stanovnistvo iseljavalo u vremenu srpskih narodnih ustanaka, i doseljavalo na teritorije koje su jos bile pod Turcima, poput juznih dijelova Srbije, Raske, Bосне, Kosova i Metohije itd. Zbog toga sam stavio oznaku "cinjenica" na dio gdje se kaze da su porijeklom iz srdnjovjekovne Bosne. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:59, 30. јун 2010. (CEST)

Najnovija genetska istrazivanja to potvrduju. "Historija Bosnjaka": Na osnovu genetskih analiza objavljenih od Stanford Univerziteta 2004 su stanovnici BiH ( Bosnian-BiH stanovništvo), sa ukupnom procentualnom sumom Haplogrupe I (Hg I) od 42%,na vrhu tabele Evropskog stanovništva. Zatim slijede, Švedska( 40.5%), Norveška( 40.3%), Danska( 38.7%), Slovenija( 38.2), Hrvatska( 38,1), Njemačka( 37.5%) itd.. Dio Haplogrupe I (Hg I) čini Haplotip I1b* koji je takodje, cak i svijetski gledano, najzastupljeniji u Bosni i Hercegovini sa 58%.(Bosna - 52.2, Hercegovina 63.83%). Na osnovu mutacije gena I1b*, koji ima najvecu raznolikost na tlu srednjovjekovne Bosne, u trokutu Sarajevo - Maglaj - Tuzla, je starost toga istoga gena procijenjena na +/- 11.000 godina. Time je dokazana autohtonost BiH naroda tj.da oni nastanjuju teritoriju danasnje BiH vec +/- 11.000 godina. Vrijednost mutacije (Haplotype diversity values) je u trokutu Sarajevo - Maglaj - Tuzla -(.929), zatim slijede Česi i Slovaci -(.904), Moldavski Gaugazi -(.900), Estonci -(.867), Hrvati -(.845), Poljaci -(.818), Ukrainci -(.802) te Turci -(.755). 2005 objavljuje Oxford Univerzitet (Društvo za Molekularnu Biologiju i Evoluciju) genetsku Analizu južnoistočne Evrope http://mbe.oxfordjournals.org/cgi/reprint/22/10/1964.pdf. Analizi su susjedovali Naučnici iz Bosne i Hercegovine ( Rifet Terzić, Ivanka Čolak, Ante Kvesić), Hrvatske ( Marijana Peričić, Lovorka Barać Lauc, Irena Martinović Klarić, Branka Janičijević, Igor Rudan, Dan Popović, Pavao Rudan), Srbije i Crne Gore ( Đorđe D. Bajec i Branislav D. Stefanović), Makedonije, Škotske i Estonije. Ovaj Interncionalno priznati rad, za razliku od analize D. Marjanovića, ukazuje da stanovnici Bosne i Hercegovine nisu porijeklom stari Slaveni niti da imaju znacajniji priliv toga gena. Stanovnici Hercegovine sa 63.83% I1b* gena, za razliku od stanovnika Bosne sa 52.2% I1b*, posjeduju nesto vise toga gena ali mutacija toga istoga gena (I1b*) dokazuje da je on nesto mladjeg datuma. Iz gore navedenih Izvora te i mnogih drugih internacionalno priznatih radova koji su analizirani ovih godina od strane Dipl. Biologa J. Apter i Svajcarske firme IGENEA http://www.igenea.com/index.php?content=132&st=238 je Genexpert i posjednica ove firme Inma Pazos dokazala: - Bošnjaci na tlu srednjovijekovne Bosne su potomci Ilira. - Bošnjaci su se kao prvi u ovom dijelu (BiH) naselili i asimiliraju poslije nadolazeće narode ( Slavene, Avare, Hrvate, Srbe ). - Bos. Hrvati su genetski gledano nesto bliži Slavenskim narodima nego Bošnjaci. - Bos. Srbi i Bos. Hrvati su genetski sličniji Bošnjacima nego Srbima ili Hrvatima. - Bošnjaci su nasljednici Ilira, dok su Srbi i Hrvati, genetski gledano, u 5 - 7. stoljecu naseljeni Slaveni. - Gen I1b* je kod Bos. Hrvata nesto brojniji, ali se oni ne mogu vidjeti kao naslijednici Ilira jer je mutacija toga gena mladja nego kod Bošnjaka.

Naucnici navode da je procenat Slavenskog gena u Bosni i Hercegovini( 15%) manji nego u Njemackoj te da ostalih 85% cine u najvecem broju ilirski, germanski i keltski geni. U susjednoj Hrvatskoj je gen R1a( 34.3% sa mutacijom tipičnom za Slavene ) brojniji od I1b* ( 32.4%). U studiji načinjenoj od strane Hrvatske http://www.cmj.hr/2005/46/4/16100752.pdf je stanovništvo Jadranskih otoka ovaj procenat na bolje izmijenilo ali je studija zbog toga kao i ostalih kontraverzija internacionalno nepriznata. Na području Srbije je otkriveno 29.2% ovoga I1b* gena te 15.9% R1a. Ovi nepobitni dokazi se moraju razraditi i na ovoj Vikipediji--Huso (разговор) 11:18, 26. август 2010. (CEST)

Неки универзитет не може одређивати настанак неког народа, нити наметнути теорију гдје је тај народ прије боравио. Народ има историју која му казује то, постоје утврђени историјски подаци о томе итд. Ионако се истраживање једног универзитета или групе научника не може узети да је поуздано и да је објављивање таквих резултата свршен чин. Таква истраживања се могу побијати стално. А не бих да коментаришем Илире и Бошњаке, сувишно је. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:22, 26. август 2010. (CEST) с. р.

Никада није спроведено истраживање узорака гена, нити су икада узети узорци гена становништва, да би могло да се спроведе истраживање. Тако да никаква истраживања гена нису обављена. Још мање истраживања гена Илира. Али ја се обавезујем да ћу да узмем узорак гена првог Илира кога сретнем. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:39, 26. август 2010. (CEST)

Горанци

Од када су Горанци Бошњаци? На слици је тако назначено. --Алекс (разговор) 16:21, 16. октобар 2010. (CEST)

Оспорио сам чланак док се то не расчисти. --Алекс (разговор) 16:24, 16. октобар 2010. (CEST)

Горанци су исламске вероисповести, али нису Бошњаци.--Drazetad (разговор) 16:30, 16. октобар 2010. (CEST)

Koliko ja vidim ovde piše "Regioni gde su Bošnjaci većina". --Алекс (разговор) 16:52, 16. октобар 2010. (CEST)

Добро ти видиш, али није како је написано. Неки корисници мисле да су сви Муслимани Бошњаци. Доказ да није тако може се видети у последњем попису у Црној Гори где има и Муслимана и Бошњака.--Drazetad (разговор) 17:01, 16. октобар 2010. (CEST)

Ма очигледне глупости (мак`о сам мапу),као и она слика закачена на ен.њики (којој ће,надам се,ускоро одзвонити). Црни Бомбардер!!! (†) 17:03, 16. октобар 2010. (CEST)

„Босански језик“

Опет проблеми са овим термином. Иако је Одбор за стандардизацију српског језика до сада донео неколико препорука које се тичу термина „босански/бошњачки језик“, повремено се дешава да се термин „босански језик“ уклања из чланака и онда када за тако нечим не постоји стварна потреба. Мислим да то у овом случају није неопходно из неколико разлога. Поштовање препорука Одбора подразумева да се употребљава онај термин који су они навели као исправан и мислим да то није спорно. Помињање другог термина („босански језик“ - посебно под наводницима), као назива који употребљавају Бошњаци, у овом чланку служи како би се читаоцима пренела једна важна информација. Уклањање те информације не може бити оправдано препорукама Одбора, нити је заправо навођење тог другог термина и те информације у супротности са поштовањем конкретних препорука. Друга ствар је начин како је формулисана проблематична реченица. Помало је... не знам. Можда би се могла преформулисати, тако да се каже да се на српском и хрватском тај језик назива бошњачким. Чини ми се као боље решење, али ту одлуку препуштам стручнијим корисницима. mickit 21:20, 8. март 2011. (CET)

Дискутабилни уноси

Потребно је да се врате уноси новог корисника док се ствар не расправи на овој страници за разговор. [1]. Разлог за враћање овога уноса је расправа која се водила на страници за разговор чланака Бошњачки језик на којој је већина прихватила званичан назив „Бошњачки језик“ према одлукама одбора за српски језик. --БаШ-ЧелиК (разговор) 05:41, 9. март 2011. (CET)

Ne. -- Bojan  Razgovor  05:46, 9. март 2011. (CET)

Нема се ту шта изјашњавати већина о нечему што је Одбор утврдио. То је готова ствар, на српском се тај језик зове бошњачки. Али, наравно не треба претјеривати сада и онемогућавати некоме информацију. Није уопште спорно да се омогући додатна информација на једном мјесту и да се каже да Бошњаци свој језик зову босанским (што не значи да се ово босански може користити на сваком мјесту, гдје би требало бошњачки). Сасвим је прихватљиво ово босански ставити под наводнике и навести да га они тако називају. Но кажем опет, Одбор је рекао своје поводом правог назива језика. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:35, 9. март 2011. (CET) с. р.

Бројка од 1991.

У чему је проблем да стоји стара груба цифра од 1900000?Уколико неко сматра да је потребно детаљисати,зашто не навести ондак све варијације на тему:

• Муслимани (1898963)
• Муслимани - Бошњаци (1496)
• Бошњаци (1285)
• Бошњаци - Муслимани (876)
• Муслимани - Босанци (500)
• Муслимани - Југословени (477)
• Босанци - Муслимани (325)
• Исламска (155)
• Југословени - Муслимани (131)
• Бошњаци - Југословени (96)
• Југословени - Бошњаци (22)
• Срби - Бошњаци (5)
• Хрвати - Бошњаци (4)
• Бошњаци - Хрвати (4)
• Бошњаци - Срби (3)

Мислим,кад је бал нек` је маскенбал,што би рекли у мом селу. Црни Бомбардер!!! (†) 16:15, 7. децембар 2011. (CET)

Зато што су постоје Муслимани као народ и Бошњаци као народ па стога ми и имамо два чланка. Не видим зашто би 1.900.000 Муслимана неко стрпао у Бошњаке кад се они нису тако изјаснили. Пише се онако како јесте, а не онако како би неко хтио да буде. Ти можеш навести у чланку да неко процјењује да је неки број Бошњака у БиХ, али по важећем попису то није тако. То што си навео нису признати народи, нити имају историјско и уставно упориште за разлику од Муслимана и Бошњака. --Награкажи/лажи 19:54, 7. децембар 2011. (CET)

Дакле ако су по теби Муслимани и Бошњаци исто онда тражи спајање чланака. Ипак има један проблем пописи у Србији и ЦГ те демантују, а и сам попис у БиХ 1991. каже да постоје једни и други. --Награкажи/лажи 19:56, 7. децембар 2011. (CET)

Океј,ми сад овден може д`играмо древну балканску игру која комбинује нојеве и песак са мужевима од коза и брвном,али ја баш нисам у том `зону.Уколико ти сматраш да нису,покрени причу на ЊикиПолитици да се напомена која стоји у зилион чланака о насељеним местима да се Муслимани данас декларишу као Бошњаци,муне из истих.Мој циљ је да укажем да је ово тренутно "решење" бесмислено.Бесмисленије чак и од оног да ставимо само цифру од 1285 Бошњака `91 и лагано,за своју душу,звиждућемо мелодију из Моста на реци Квај. Црни Бомбардер!!! (†) 03:08, 9. децембар 2011. (CET)

Колега Црни бомбардер је већ више пута уклонио референцу о попису становништва у СФРЈ, коју је објавио бошњачки Завод са статистику Федерације БиХ, а у коме се каже да већина становништва исламске вјере на попису 1991. у СФРЈ изјаснило као Муслимани. Умјесто тога је уклонио референцу и додао да су се сви изјашњавали као Бошњаци, што је немогуће и нетачно. Пошто колега Црни бомбардер уклања референцу и мијења садржај, онда нека најбоље стоји празно до пописа становништва. --БаШ-ЧелиК (разговор) 05:38, 15. децембар 2011. (CET)

Nov sadržaj

Novi korisnik je uneo nov sadržaj u članak, potencijalno problematičan....Neću ulaziti sad u sve delove, prvo što mi je zapalo za oko je deo o Simbolima...neka se autor uputi u članak Ljiljan (herladika) i pročita šta ima tamo, premda je još ne završen, posebno ovaj deo u kojem se spominje krin vezan za Bosnu...elem, ima dosta stvari ovde da se ispravi u ovom članku...--ANTI_PRO92 (разговор) 05:20, 2. новембар 2014. (CET)

Da. Zahvaljujem se na trudu, ali ovaj clanak ce tesko opstati ovakav. Pocevsi od slike u kutijici. Tesko ce moci opstati slika gde se kao Bosnjaci navode srednjovekovne licnosti, Franjo Jukic i Mesa Selimovic. Ja bih ostavio samo Dina Merlina, Denisa Tanovica, Jasmile Zbanic, Edina Dzeka i Mirze Teletovica. -- Bojan  Razgovor  06:04, 2. новембар 2014. (CET)

Видим да је текст закључан на новајлије, а новајлија регистрован пре недељу дана изменио је комплетан текст (то му је прва и једина измена) и нико не реагује. Кога интересује шта Енглези мисле и говоре. Погледајте кутијицу. Косово је ту унето као држава. Исто треба погледати и слике у кутијици. Бошњацима не припадају, неки чије се слике ту налазе. Кад сам у другом пасусу видео и реч „опћенито“ даље нисам ни читао.--Drazetad (разговор) 08:19, 2. новембар 2014. (CET)

Враћене су измјене, не вриједи од текста унесеног наврат-нанос детаљисати шта је добро, а шта није. Него баш супротно, убацити евентуално оно што је добро. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:23, 2. новембар 2014. (CET) с. р.

Nisi trebao vraćati uneti tekst, ispašće cenzura...već je neko gore stavio NPOV nalepnicu i to je dovoljno...vrati ga...a oko sadržaja, ae da krenemo redom pa ćemo pročešljati...prvi sam reagovao sinoć kad je lik uneo tekst, al čista je cenzura ako se takav dobro referenciran, premda (negde) POV tekst briše...--ANTI_PRO92 (разговор) 16:57, 2. новембар 2014. (CET)

Чуј цензура. Википедија има своја правила, а то је консензус. Ако не постоји сагласност око новог уноса, враћа се на старо стање ствари. Општепозната ствар мирног посједа, до договора о садржају остаје на истом. Паушално је говорити и измишљати некакве цензуре, прочешљавања и сл. јер се не ради тим редом. Не постоји џаба консензус као основ уређивања. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:31, 2. новембар 2014. (CET) с. р.

I posotji konsenzus da se obriše ceo unet sadržaj (ovog) članka??..Ja sigurno nisam deo tog konsenzusa, a verujem ni dobar deo učesnika u diskusiji!...enciklopedično bi bilo da se pročešlja članak i da se razloži šta valja a šta ne i tako da dobijemo kvalitetan članak (sam sam gore napravio primedbu na deo teksta)...posbeno što se radi o politički/kontekstualno opipljivu i senzitivnu temu, zato tu posebno treba biti pažljiv...--ANTI_PRO92 (разговор) 18:38, 2. новембар 2014. (CET)

Дедер, нека тебе неко блокира а ми ћемо накнадно вијећати има ли основа или нема за то. Ако нема то ће кроз седмицу дана бити завршено па ћемо ти скинути блокаду. Фина је то концепција, правити консензус о избацивању, а нема га код убацивања. Ја нигдје нисам погријешио код враћања садржаја јер је стављена примједба на оно унесено (дакле, нема конзензуса) и конзензус једноставно не може замијенити некаква политичка осјећајност и сличне неенциклопедијске новотарије. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:43, 2. новембар 2014. (CET) с. р.

Ne kapiram ovaj tvoj komentar :(--ANTI_PRO92 (разговор) 19:08, 2. новембар 2014. (CET)

Консензус је потребан само око спорног садржаја, а није све спорно од 250 килобајта новоунешеног текста. Ево ја сам прочитао одјељак о религији и мислим да би скоро цијели могао остати. Дакле, треба ићи одјељак по одјељак, а не уклањати цијели текст одједном и враћати на опскурну клицу од 10 килобајта.--В и к и Р 18:53, 2. новембар 2014. (CET)

По коментарима корисника отприлике је ишло на то да су прочитали пар ствари и да даље нису морали ни да читају. То говори о карактеру цијелог унесеног садржаја. Но, како год, не намјеравам се сада бавити тиме. Онај ко жели прочешљавати нека то и ради. Мене је насмијала ова Бошњакиња Јелисавета Котроманић, а хаплогрупе су пун погодак. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:57, 2. новембар 2014. (CET) с. р.

Slažem se sa Vikivindom...daj Željko malo pragmatičnosti u celu stvar, nije da smo nešto ludački bogat projekat sa urednicima, pa da možemo da bacamo sadržaje članaka kao prljave čarape...inače, iako odo u oftopik, moram da ti kažem da si pogrešio onomad kad si predložio da se Ćiroviću skinu ovlašćenja za admina, vidi da je čovek od juče napravio vrhunski masovni unos na enciklopediju, a i ponovo smo prvi među južnoslovaneskim vikipedijama :) --ANTI_PRO92 (разговор) 19:08, 2. новембар 2014. (CET)

Не знам људи зашто компликујете око овог чланка - зар није лакше да вратимо стару верзију и онда је допунимо оним дијеловима који нису спорни а налазе се у допуњеној верзији?! --CarRadovan (разговор) 21:01, 2. новембар 2014. (CET)

Stara verzija je bezvezna, najobičnija klica...ovaj članak koji je ovaj lik ovako postavio ima potencijala, samo ga treba pročešljati kao što Viki radi i eto...ae da idemo redom da vidimo šta je sporno deo po deo, pa da napravimo dobar i kvalitetan članak...--ANTI_PRO92 (разговор) 21:19, 2. новембар 2014. (CET)

ОДГОВОРИ НА КОМЕНТАРЕ И ИЗМЕНЕ (сви написани од 5:20, 2. новембар 2014. до 22:55, 2. новембар 2014.) од мене, Обсусер-а:

1. ANTI_PRO92 (05:20, 2. новембар 2014.) — За нови садржај се не може рећи да је проблематичан. Друга ствар је ако националистички или верски настројени Срби или Хрвати или Бошњаци не желе признати одређене историјске чињенице. Ово „нећу улазити у све делове” нема смисла; ако је нешто проблематично то треба јасно исказати: спорни редак и објашњење у чему је проблем. Сваки чланак на Википедији се може увек дорађивати, али не генерализовати да ако једна ствар није тачна — цели чланак није вредан постављања. Шта је проблем с Lilium Bosniacum-ом? Је л’ није симбол Бошњака и РБиХ? Прочитајте мало боље шта је Љиљан (хералдика) (или fleur-de-lis), а шта Lilium Bosniacum!

Probelmatičan je u nekim delovima i te delove smo/su već ljui krenuli da češljaju...i to naravno da nije problem sam po sebi, i upravo zato sam predložio da se ostavi i da se stvari pročešljaju....deo vezan za simbol je itekako problematičan, jer kaže da je Ljijan tradicionalni simbol Bošnjaka...to je netačno, jer su Bošnjaci krenuli da koriste Ljiljan kao svoj nacionalni simbol tek 90-ih, za vreme događanja naroda......i za to ima više razloga (koji se u prenesenom značenju odnose i na problematiku celog članka)‚...prvo jer se Ljiljan vezuje za devocionu/mariološku (Bogorodica)/hrišćansku tradiciju (zato sam ti i rekao da se podobnije informišeš), što je u sukobu sa Islamom i islamskom tradicijom kao glavnim uporištem u formiranju nacionalne svesti/nacionalnosti kod Bošnjaka, a drugo i još važnije, je taj da Islam ne dozvoljava postojanje heraldike (iz nekih teoloških razloga)...dakle heraldika je izključiv proizvod zapadnoevropskog feudalizma/i pak hrišćanske tradicije u širem smislu (+vizantijska heraldika)...indikativno zašto prestaje postojanje heraldike kod Srba i drugih naroda na Balkanu nakon osvajanja Turaka....došao Islam, institucionalizovan u osmanskoj državi....ako si se ikad bavio ovom temom znao bi o čemu pričam (zato sam ti i linkovao članak o Ljiljanu na ovoj vikipediji, jer sam ga ja pisao i to iz vrhunske literature od par ekselans stručnjaka)....dakle ta tradicija simbola ljiljana kod Bošnjaka je stara svega 20ak godina, od kada je Alija Izetbegović kernuo da forsira tu priču (što ništa nije sporno), van ikakvog istorijskog kontinuuma heraldike, kojeg se članak dotiče dalje, opet nakradno....

Naime, dalje se u odeljku se pominje istorijski izvor heraldike krina u Bosni...kaže se da je Овај бошњачки народни симбол је настао по узору, nije nastao nego je potpuno preuzet...takođe je nužno kad se navodi pitanje heraldike i znamenja da se na heraldiku krina srednjovekovne Bosne pozivaju u drugi narodi...tu je ova rečenica Такођер је могуће да су Бошњаци усвојили, или добили на поклон — љиљан на свом грбу као награду за помагање анжувинској страни. potpuno deplasirana jer Bošnjaci kao nacija tada uopšte nisu postojali (formiranje Bošnjačke nacije je vezano za dolazak turaka i islam, dakle dosta, dosta kasnije), a i navodi, u duhu prethodnog dela rečenice, u kauzalnost sadašnje Bošnačke nacije i srednjovekovne tradicije države Bosne, što je potpuno deplasirano (na en wiki kad se govori o Bosni srednjeg veka se namerno izbegava nacionalni prefiks (obrati na to pažnju), na ovoj viki je drugačije...elem to su pitanja za opširniju raspravu, gde mora da se uključi još dosta više kompetentnih ljudi iz zajednice koji znaju tematiku, a i problem je uopšte celokupnog ovog članka, o isprepletenosti srednjovekovne Bosne i njene tradicije i sadažnje istorije bošnjačke nacije)...u svsl. tu je ključno da se ne zapadne u ove nacionalističke/mitomanske istorijske konstrukcije koje su nastale politički zbog dešavanja zadnjih 20 godina, i jasno razdvojiti iste ono što su naučne činjenice....

Uz gore napomenute još ima dosta netačnih navoda ovde...tipa, Љиљани се такођер могу често наћи као украси у џамијама, те на муслиманским надгробним споменицима....što je pod jedan nereferencirano, a pod dva, naravno, se uopšte postavlja pitanje koliko, i ukoliko postoje, ti navodni ljiljani imaju veze sa heraldičkim simbolom krina, a i uopšte otkud oni na džamijama (ako nisu iste najnovijeg datuma) jer, kako napomenuto, iz teoloških razloga istorijski islam i heraldika ne idu jedno uz drugo...tako da sumnjam u tačnost ove rečenice....--ANTI_PRO92 (разговор) 00:15, 3. новембар 2014. (CET)

Слика говори више од хиљаду речи... Ово да је грб и љиљан (Lilium Bosniacum) „у сукобу са Исламом и исламском традицијом као главним упориштем у формирању националне свести/националности код Бошњака”, те „друго и још важније, је тај да Ислам не дозвољава постојање хералдике (из неких теолошких разлога)” је апсолутно нетачно. (Ваш Љиљан (хералдика) садржи много нетачних ствари и треба га уредити, и правописно и садржајно!!!) Прво треба имати на уму да је око 0% првих Бошњака припадало исламској религији, а да је тек након доласка Османлија бошњачко становништво почело прихваћати ислам (некад насилно, али у већини случајева добровољно) те да је 1/3 исламизована, а 2/3 су остале католици, православци, богумили и др. Религија овде није битна ако се прича о хералдици. Хералдика нема директне везе са исламом, кршћанством, шинтоизмом и др. данас. Постоји и постојаће... Ово „та традиција симбола љиљана код Бошњака је стара свега 20ак година, од када је Алија Изетбеговић кернуо да форсира ту причу” је потпуни нонсенс. Ко је Изетбеговић? —25484064564987441654. Бошњак по реду, ако схваташ шта желим рећи. У Југославији су Бошњаци били потиснути, забраном изјашњавања (како Поздерац каже о прихваћању имена Муслиман „иако погрешног”, и о „покретању процеса”). Тек након одцепљења од Југославије тема је заиста покренута и била је део узрока збивања 92—95/96. Да, симбол можда јесте преузет (највероватније) али и даље ЈЕСТЕ симбол Бошњака. Где је проблем? У овом делу у вези са џамијом се потпуно слажем; треба га уклонити. Obsuser (разговор) 00:52, 4. новембар 2014. (CET)

Ne razumem šta ste hteli da kažete postavljanjem ove slike? (slika prikazuje grb Kotromanića, i?...u prethodnom postu sam pominjao nacionalne prefikse vezano za srednjevekovnu Bosnu...kakve veze to ima sa temom?)....pod 2. neistina je (laž, kvazinaučnost, falsifikat) da tzv. Lilium Bosniacum ima veze sa pojavom heradličkog krina u srednjevekovnoj Bosni...to je neko izmislio (pretpostavljam ova nacionalistička mitomanija)...uputio sam vas na članak koji pišem, i koji još treba da doradim vezano za specifično Ljiljan kod Kotromanića...to da je heraldički krin (tj. ljiljan) stilizacija tog cveta Liljana koji raste na prostoru Bosne je FALSIFIKAT! u članku piše kako je krin iz zapadne evrope (pre svega Francuske) stigao na ove prostore (prvo u Kotor u srpskoj državi), a onda i kasnije kako je došao (taj deo ću dodati) kod Kotromanića i drugih...Ovaj deo vezano za islam diskvalifikujete tek tako, bez ikakve reference, uporišta, istorijskog izvora (ja svoje mogu da navedem)...stoga to shvatam kao demagoški pokušaj defamacije u nedostatku naučno-potkerpljenih dokaza za svoj navod...(to isko mogu reći i za vašu kritiku članka o herladičkom krinu...pravposne greške prihvatam, sadržajno članak je par ekselans, i umesto da iznosite neistine i neke rekla-kazala argumente, savetovao bih vam da pogledate bogate izvore i literaturu u navedenom članku i da se infornišete u nekoj bližoj biblioteci i na internetu...kad sam se već namučio da u članku ostavim čitaocu bogat trag za dalje pručavanje)....Dalje, tzv. pojam prvih Bošnjaka je nacionalističko-mitomanska falsifikovana konstrukcija, spradčina, glupost, slična Deretićevim pra Srbima...za ovakve navode biste mogli da date bar neku referencu, pa da vam poverujemo...slično kao i u navodu da heraldika nema veze sa religijom...ako ste se ikad bavili ozbiljnije ovom temom to nikako ne bi smeli da tvrdite, a da ne budete odmah diskvalifikovani...svi oblici umetnosti (a heraldika je predstavljao jedan oblik, poreg njene glavne funkcije vezane za feudalizam, naravno posebno imajući u vidu kad nastaje) su imali veze sa religijom! i religijskom dogmama (a herladika isključivo sa hrišćanskom)...koje su procenjivali šta sme a šta ne sme da bude umetnost (toga ima i danas u teokratskim društvima (Iran npr.)...sličnim onima u evropskom srednjem veku)...drugo je naravno da je nastanak heraldike usko vezan za zapadnoevropski feudalizam i tu ona počinje i za njega je usko vezana (institucija armorijalnog prava (prava heraldičkog nasleđivanja), način stvaranja heraličkih grbova (po rodu), nastanak gradske, crkvene heraldike itd...)...možete i danas obratiti pažnju kako izgledaju bedževi gradova u islamskom svetu npr. ili dalekoistočnom, i kako izgledaju grbovi zapadnoevropskih gradova i mesta gde se heraldika širila...ako vi tu vidite išta slično, bog me ubio xD (ovo samo kao primer na pojavnom nivo, što bi se reklo za laike, bez ulaska u dalje polemike vezane za meritum stvari...)...I poslednji deo vaše tvrdnje, da je nonsens ovo što sam naveo za Izetbegovića, je apsolutno netačno (tj. tačna je moja tvrdnja koju mogu naučno da potkrepim), i usko je vezano za politička dešavanja tog doba i pojavu nacionalizma koji smišlja i izmišlja sebi svoju istoriju (specifičnost nacionalističke ideologije...možemo se sad upustiti i u politikološku analizu te ideologije i nejnih specifičnosti (kao što je falsifikovanje istorije i čemu to služi)...i u tom nacionalističko/mitomanskom falsifikovanju i megalomaniji se zaokružuje ovaj podčlanak o simbolima, potpuno operisan od svake nauke i činjenica...To da je ljiljan simbol Bošnjaka i da ga oni osećaju svojim to ja ne sporim (to sam i bio gore u prethodnom postu napisao, ne vidim zašto ste to potencirali gore, ja to nisam porekao, možda ste samo tako shvatili provlačeći sve kroz ovu nacionalističku/mitomansku paradigmu)...to i treba navesti u članku...samo na naučnim osnovana...dakle naučno, realno stvari, a ne ova mitomanska falsifikovanja istorije i degradacija nauke...sadašne stanje podčlanka to ne odslikava i zato nosi POV nalepnicu...--ANTI_PRO92 (разговор) 02:01, 4. новембар 2014. (CET)

2. Bojan (06:04, 2. новембар 2014.) — „Тешко ће опстати...” Зашто? Иван Фрањо Јукић (Славољуб Бошњак) је у „Сабраним делима” рекао следеће: „Ми Бошњаци, некад славни народ, сада једва да смо живи; наши нас пријатељи...” Потпуно је јасно да је био Бошњак и то је неоспорно (осим ако то неко не жели другом признати, а себи мора). Меша Селимовић је рођен у Босни и Херцеговини, у Тузли, и потиче из бошњачке породице, што он ни нико други не може никада променити (осим ако не промени своју ДНК). Дакле по етничности / народности он је био Бошњак. По националности (што је потпуно различито од етничнонсти, а на Балкану се поистовећује) изјашњавао се, тј. био је — Србин. За САНУ је рекао следеће: „Потичем из муслиманске породице из Босне, а по националној припадности сам Србин.” По држављанству је био Југословен, а по вероисповести и није битно — то је свачија лична ствар коју може мењати сваких 5 минута. Ако бисте Ви оставили „само Дина Мерлина, Дениса Тановића, Јасмиле Жбанић, Едина Џека и Мирзе Телетовића”, онда значи да Јелисавета Котроманић, Стефан Томашевић, Гази Хусрев-бег, Аугустин Милетић, Умихана Чувидина, Иван Фрањо Јукић, Смаил-ага Ченгић, Хусеин-капетан Градашчевић, Антун Кнежевић, Хаџи Лојо Вилајетовић, Мехмед-бег Капетановић Љубушак, Едхем Мулабдић, Сафвет-бег Башагић, Мехмед Џемалудин еф. Чаушевић, Муса Ћазим Ћатић, Елез Дервишевић, Мехмед Спахо, Мехмед Ханџић, Енвер Чолаковић, Џемал Биједић, Меша Селимовић, Алија Изетбеговић, Енвер Марић, Лепа Брена, Емир Хаџихафизбеговић по Вама нису Бошњаци? Објасните ко од претходно наведених није Бошњак...

Treba ovde razlučiti pitanje pojma Bošnjak...ni sami današnji Bošnjaci do 1993/Hotel In nisu se zvali tim imenom, nego Muslimani (sa velikm M itd itd...)...dakle treba ovde razlučiti termin Bošnjak, koji je istorijski dosta star i u kom kontekstu se on koristio kad je dotični franjo to iskazao (a koji ima više regionalnu odrednicu) od termina Bošnjak u sadašnjem smislu kao specifičnog termina/naziva za specifičnu naciju...slična ovoj je terminološka dvojnost termina Makedonci...Goce Delčev i Aleksandar Makedonski su obojica Makedonski, ali nisu to isti Makedonci....

Ovo vezano za Selimovića je netačnost...Nacionalnost je voljni momenat...on se izjašnjavao kao Srbin...nećeš mi reći da je i Emir Kusturica Bošnjak??...+ vidim da ni ti sam ovde u članku ne znaš o čemu pišeš...што он ни нико други не може никада променити (осим ако не промени своју ДНК). Дакле по етничности / народности он је био Бошњак...formiranje kao i pripadnost naciji je voljni momenat, u šta sad neću da ulazim...u ovom članku se piše o Bošnjacima (NACIJI)!...ja ne mogu stvarno sad da verujem da moram ovede da pišem distinkcije naroda od nacije i kako to nastaje itd...neam za to živaca...mogu da ti preporučim dobru knjigu pa ti sam razluči sebi u glavi šta ovde pišeš i o kojim oblicima se govori....--ANTI_PRO92 (разговор) 00:35, 3. новембар 2014. (CET)

Обсусер: А зашто су се звали Муслимани са великим М? То је боље питање. И није истина да нису знали ко су, а и они који нису — нису кривицом других (понајвише Османлија). Врло добро се зна на кога се мисли када се каже Бошњак / Муслиман, а на кога када се каже муслиман или нешто друго. Бошњак нема регионалну већ народну / етничку одредницу (Босанац има регионалну, везано с пореклом становника који су живели код реке Босне). Националност није исто што и генетско (ДНК) порекло, тј. етничност / народност, а што већина поистовећује и меша. По етничности / народности Селимовић је Бошњак. Ако се особа од оца и мајке Бошњака роди у Италији, а оде живети у Америку по етничности / народности је Бошњак (што не може променити), по националности Италијан (што је условљено местом рођења), а по држављанству Американац (држављанин САД-а) или још неке друге државе чије држављанство „успије придобити”. Ево мало о националности:

Националност је правни однос између особе и државе. Према дефиницији и коришћењу у централној и источној Европи то је припадност етничкој групи унутар одређене државе. Националност обично пружа одређену заштиту особи од стране државе, те неке обавезе те особе према држави. Та права и дужности се разликују од земље до земље. Појам националност се технички и правно разликује од појма држављанство, иако у већини модерних земаља вреди да сви они који имају националност одређене земље постају и држављани те земље (те да сви држављани имају националност земље чији су држављани). Националност пружа државну надлежност над особом и даје особи заштиту од стране државе. Највећа разлика од држављанства је та људи који посједују држављанство имају право судјеловати у политичком животу државе, као што је гласање или кандидовање на изборима, за разлику од оних који имају само њену националност.

Придев „национални” може описивати и држављане (грађане) и не-држављане (не-грађане или апатриде). По обичају и међународним конвенцијама, право сваке државе је да одлучи ко ће имати њену националност. Такве одлуке су дeо закона о националности. У неким случајевима, одређивање националности је такођер регулисано јавним међународним законом — пример је пакт о особама без држављанства и Европска конвенција о националности.

У енглеском језику, иста реч се користи у смислу етничке групе (група људи који деле заједнички етнички идентитет, језик, културу, порекло, историју и сл.). Ово значење националности није дефинисано политичким границама или поседовањем пасоша и укључује и нације које немају суверену државу (као што су Шкоти, Велшани, Енглези, Баски, Курди, Тамили, Инуити и Маори).

Појединци се могу сматрати ƒ„власницима националности” група са аутономним статусом, а које су добиле одређена права неке веће владе. Члан 15 Универзалне декларације о људским правима наводи да „свако има право на националност” и да „нико не сме бити произвољно лишен своје националности нити права да промени националност”.

Националност насупрот етничности

Националност се понекад користи једноставно као алтернативни назив за етничност / народност, баш као што неки људи претпостављају да су држављанство и националност идентични појмови. У неким земљама, сродна реч за националност на локалном језику може се схватити као синоним за етничност. За одређивање држављанства, нације на овим подручјима света следе начело јус сангуинис (лат. „јус сангуинис” — „право крви”), а не јус соли (лат. „јус соли” – „право државе”). Ове земље одређују националност особе по његовој / њеној етничности, а не држављанству.

У неколико подручја на свету, термин националност се може дефинисати на основу етничке припадности, као и самоопредељења по културним и породичним обележјима, а не на основу односа с државом или тренутном владом. Например, постоје људи који ће рећи да су Курди, односно курдске националности, иако уопште не постоји курдска суверена држава, барем у овом тренутку у историји. У контексту бившег СССР-а и бивше Југославије, националност се често користи као превод термина „национал'ност” са руског језика и „народност” са српскохрватског језика, који се користе и у значењу етничке групе и у смислу локалне припадности тим (бившим) државама. Овај случај је заступљен и дан-данас; наиме, већина људи у земљама Балкана сматра, тј. изјашњава се, да је по националности Бошњак, Србин, Хрват, Жидов, Ром итд. иако нација Бошњака или Срба не постоји (то су етничке групе / народи).

Чак и данас, у Руској Федерацији, например, живе људи чија националност није руска, али који се сматрају руским субјектима и у складу са законима Федерације. Исто тако, израз националност Кине се односи на културалне групе у Кини. Шпанија је једна нација, којој припадају људи различитих националности, које саме нису политички признате као националности (од стране државе), али се могу сматрати мањим нацијама у оквиру шпанске нације. Шпански закон признаје националности аутономних заједница Андалузије, Арагона, Балеарских острва, Канарских острва, Каталоније, Валенсије, Галиције и Баскије (шп. „националидадес”).

Националност насупрот држављанства

У великом броју земаља, националност је правно посебан концепт у односу на држављанство, или — националност је неопходан али не и довољан услов да се остваре пуна политичка права унутар државе или друге владавине. Концептуално, држављанство је фокусирано на унутрашњем политичком животу државе, док је националност ствар међународног пословања.

У Закону о националности САД-а неке особе рођене у САД-у управљају имовином не као држављани него само као особе које поседују националност САД-а (нису „грађани”). Закон о националности Британије дефинише шест класа британске националности, међу којима је „британски држављанин” једна од њих (и једина чији власници имају право на пребивалиште у УК-у). Слично томе, у Републици Кини, познатијој као Тајван, статус „власника националности без регистрације домаћинства” се односи на људе који имају националност Републике Кине, али немају аутоматско право на улазак или боравак у Тајвану, те се не квалификују за грађанска права и дужности. По Закону о националности Мексика, Колумбије, и неких других земаља Латинске Америке, они који поседују националност неће постати држављани / грађани док не буду имали навршених 18 година.

Националност насупрот националног идентитета

Национални идентитет је субјективни осећај припадности особе једној држави или једној нацији. Особа може имати националност државе, у смислу да је формално и правно повезана с њом, без субјективног и емоционалног осећаја припадности тој држави. С друге стране, особе могу осећати да припадају једној држави без икаквог правног односа с истом. Например, деца која су доведена у САД илегално када су била прилично млада и која су одрасла у САД-у у незнању свог имиграцијског статуса, често имају осећај америчког националног идентитета, унаточ томе што законски поседују националност друге државе (најчешће државе у којој су рођени).

Двојна националност

Двојна националност је појава када једна особа има формални однос с две одвојене суверене државе. То се може догодити, например, ако родитељи неке особе поседују националности различитих земаља, а мајчина земља сматра да сви потомци мајке имају националност државе у којој је она рођена, тј. чију националност поседује, док земља оца сматра да сви потомци оца имају националност државе у којој је он рођен, тј. чију националност поседује.

Националност, са својим историјским коренима који се очитују у оданости сувереном монарху, виђена је изворно као стално, урођено, непроменљиво стање, а касније, када је допуштена промена оданости, као строго ексклузивни однос, такав да добијање националности једне државе захтева одбијање оног пријашње државе.

Двојно држављанство се сматрало проблемом који је изазивао конфликте између држава и понекад наметао узајамно искључиве захтеве људи за које је тај конфликт био везан, као што је истовремено служење у војним снагама двију земаља. Средином 20. века, многи међународни уговори су били усмерени на смањење могућности двојног држављанства. Од тада се почињу склапати бројни уговори за препознавање и регулисање двојног држављанства.

Апатридност

Апатридност (појава повећања броја особа без држављанства) је међународни проблем у којем појединац нема формални или заштитни однос с било којом државом. То се може догодити, например, ако родитељи неке особе имају националности различитих земаља, а земља мајке одбацује све потомке мајки венчаних с мушкарцима који су из иностранства, док земља оца одбацује све потомке рођене од стране мајки које су из иностранства. Иако та особа може имати емоционални национални идентитет, он или она не може законски имати националност нити једне земље.

Obsuser (разговор) 00:52, 4. новембар 2014. (CET)

Bosanski muslimani do druge polovine 20. veka nisu znali šta su. Tako su u Drugom svetskom ratu neki mislili da su Hrvati, pa je među domobranima i ustašama bilo i muslimana. Bilo ih je čak i u četnicima (npr. Mustafa Mulalić), koji su tek priča za sebe. Zato ne mogu da prihvatim da se teritorijalna odrednica retroaktivno lepi ljudima iz dalje prošlosti kao etnička. -- Bojan  Razgovor  08:27, 3. новембар 2014. (CET)

Прочитајте параграф изнад... Obsuser (разговор) 00:52, 4. новембар 2014. (CET)

---

3. Drazetad (08:19, 2. новембар 2014.) — Врхунски коментар, шта рећи... ƒ„Новајлија” је закључао чланак како се свако не би играо и беспотребно правио посла администраторима, а свако ко жели чланак може уредити чак и ако је закључан (постоји захтев за измену, или други начин — регистровање, ако је некоме баш стало). Ово ми није прва и једина измена (урадио сам Интерпункцију, и још неке, али ето — кренуо сам овако како сам кренуо). Зашто би неко „требао реаговати”, и како? Да ли је ствар у томе да не смем изменити ни један чланак, или је овај Вама посебно битан? „Шта Енглези мисле и говоре” се не налази на Википедији; овде имамо референце које морају бити веродостојне за сваког. Косово је делимично независна / призната држава што је противно Уставу Србије (као што пише и на .ср Википедији) и до сада је међународно признато од стране 107 држава. Ако је проблем што је у табели може се избацити или поставити као последње (након Белгије) са фуснотом или курзивом. Ко није Бошњак напишите и пружите доказ... Уопштено или генерално треба стајати уместо опћенито, моја грешка; ако је опћенито разлог одбацивања целог чланка онда бисте Ви требали напустити Википедију (непогрешиви сте, а ни један Википедијанац нема ту моћ, па није праведно)...

Спусти лопту и смири живце, пре писања на страници за разговор. Твој први текст на овој википедији био је овај о којем расправљамо написан 18. октобара 2014. (пре тога није било никаквих ситних измена). Налепница о којој сам говорио гласи „закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих“, а ти си понављам новајлија јер је ово твој први текст. Косово није призната држава и не може стајати у списку држава. Треба га спојити са Србијом уз фусноту од тога на Косову... Што се тиче Енглеза понављам да њихови текстови са њиховим „валидним“ референцама нису Свето писмо или ако ти је лакше Кур’ан. У љутини ниси приметио да нисам тражио да се текст брише, него да се реагује. У овом случају реаговање значи: текст је требало вратити на твоју корисничку страну, тамо га преправљати, додавати и одузимати, односно прерадити и као такав ставити у главни простор. Иако сам и тих крајева нећу учествовати у даљој расправи. --Drazetad (разговор) 11:31, 3. новембар 2014. (CET)

4. Жељко Тодоровић (16:23, 2. новембар 2014.) — Нека сте Ви вратили текст, али није истина да је написан баш наврат-нанос; треба наравно извршити рецензију те поставити када буде дорађен од стране администратора, или — како ANTI_PRO92 каже — наљепница POV може бити сасвим довољна...

5. ANTI_PRO92 (16:57, 2. новембар 2014.) — Потпуно се слажем да се сваки део треба прочешљати и апсолутно све спорно размотрити и изменити, по потреби, а не избацити цели чланак; одвојио сам ипак неко време а није фер да сe баш све баци у воду и искрено не надам се да ће се то десити...

6. od: Жељко Тодоровић (18:31, 2. новембар 2014.) do: Wikiwind (18:53, 2. новембар 2014.) — Свеједно је да ли ће се чланак склонути до рецензије, или ставити шаблон ПОВ; мислим да је боље користити шаблон POV и прочешљавати ред по ред...

7. Жељко Тодоровић (18:57, 2. новембар 2014.) — Какав је то по Вама „карактер целог унесеног садржаја” и да ли уопште чланак може имати карактер? Објасните зашто Вас је „насмијала ова Бошњакиња Јелисавета Котроманић” и зашто иронично кажете да су „хаплогрупе пун погодак”? Причајмо отвореније... Је ли има проблем ако се на српској Википедији налазе подаци о ДНК пореклу Бошњака? Тиме се побијају ставови националистички и / или верски погрешно-настројених људи (или уопштено — залупаних, глупих и необразованих људи) који и даље, понављам, не желе другима признати (а себи морају) да Бошњаци нису никакве потурице, потурчени, потомци Турака, потомци Османлија, потурчени Срби, потурчени Хрвати, потурчени Власи, балије, сви муслимани, муслиманчине или остале небулозе које се могу чути а нема им краја... Можда је проблем признати порекло Бошњака... То ви одговорите и образложите с релевантним светскски и научно признатим доказима...

8. ANTI_PRO92 (19:08, 2. новембар 2014.) — Да, први смо међу јужнословенским Википедијама, али није то најбитнија ствар. Најбитнија ствар је садржај чланака. Википедија не сме бити нечији дневник где ће он писати личне ставове, ма какви они били. Ако неко има жељу за тим стварима нека изда књигу или нека се изјашњава негде друго. Овде се требају писати чињенице и само чињенице са доказима, што сада баш и није тако :) Сви ми знамо да ни једна југословенска Википедија не представља стопостотно релевантне информације вредне за политичку употребу, јер увек се нађе неко ко ће додавати нешто своје (поготово на осетљивим темама)...

Potuno se slažem sa tobom što si iznad napisao!, iako nisi morao to da komentarišeš jer je to već bila oftopik rasprava između mene i Željka u vezi neke resprave za glasanje o adminima od pre mesec dana...elem u svsl, da ne bih ulazio u novi oftopik, moj stav povodom ovog članka sam gore izneo...a uopšteno si naravno pozvan i doborodošao da učestvuješ u svim procesima i dešavanjima stvaranja kvalitetne, kompetentne i relevantne enciklopedije :)--ANTI_PRO92 (разговор) 00:45, 3. новембар 2014. (CET)

9. CarRadovan (21:01, 2. новембар 2014.) — Зар није лакше уређивање спорних делова од допуњавања оне клице од два реда ако се ту уопште може нешто и допунити?

10. ANTI_PRO92 (21:19, 2. новембар 2014.) — [Већ одговорено под 6.]

Између осталог почнимо са исправљањем појединих делова, од кутије па надаље...

Ево до 22:55, 2. новембар 2014., видим да се нарочито исправља Косово и геноцид. За Косово сам већ написао да га можемо ставити после Белгије у табели са фуснотом или у курзиву, а за коришћење речи геноцид не видим никакав проблем. ГЕНОЦИД ЈЕСТЕ БИО, А МИ ГА МОЖЕМО НАЗИВАТИ КАКО ГОД ЖЕЛИМО!!! Ово тражи се извор да није смешно било би жалосно... Схватате ли шта значи да након „геноцид у Сребреници” стоји тражи се извор?
...тражи се извор... (...) ...тражи се извор... Геноцид је признат међународно, у ICTY-ју, тако да би се требали оставити ових малограђанских расправа и почети сагледавати ствари онаквим какве су заиста и биле...

Sa ovim delom (vezano za genocid) se upotpunosti slažem i mislim da tu treba poraditi...--ANTI_PRO92 (разговор) 00:53, 3. новембар 2014. (CET)

Средњи век Босне, Односи са суседним национализмом и сл. немају везе с Бошњацима... Је ли стварно мислите овако, Wikiwind? Схваћате ли шта радите? Не можете Ви брисати оно што се Вама не свиђа. Ово што сте (већина корисника) избацили, преправљали и додавали (беспотребне кутије о неутралности и оспореним чињницама) до сада (22:55, 2. новембар 2014.) није уреду... Након што сви завршите са својим изменама, ја ћу се огласити (за неколико дана) и преправити оно што би се требало преправити, па ћемо наставити даље с уређивањем. Поздрав... Obsuser (разговор) 22:59, 2. новембар 2014. (CET)

Uključi se aktivno u uređivanje i raspravu dok smo svi skupa, pa da sve izdiskutujemo i argumentovano raspravimo, pa da napravimo kvalitetan članak!..možda čak i za glasanje :) Pozz..--ANTI_PRO92 (разговор) 00:53, 3. новембар 2014. (CET)

Ovaj lik je očigledno došao ovde da politički provocira a ne da konstruktivno radi na ovoj vikipediji. U suprotnom, ako se već bavi ratnim zločinima, zašto se nije bavio zločinima koje su Bošnjaci počinili nad Srbima? A tih zločina ima podosta, od turskih vremena do poslednjeg rata. PANONIAN (разговор) 07:03, 4. новембар 2014. (CET)