Разговор:Горски вијенац/Архива 2

Последњи коментар: BokicaK, пре 12 година у теми Коментари
Архива 1 Архива 2 Архива 3

Кандидат за сјајни чланак на расправи

Расправа траје до: 1. јануара 2012. (1:39) -- Vlada talk 01:40, 25. децембар 2011. (CET)Одговори

Коментари

Mislim da je suvisno sto si ubacivao citate u opisu radnje. Neka me drugi isprave ako gresim.--VuXman talk 01:54, 25. децембар 2011. (CET)Одговори

Кад би их избацио, изгубио би се контекст. Такође, они стоје ту да не би било чисто и сувопарно препричавање и ређање радњи по редоследу. --Vlada talk 02:03, 25. децембар 2011. (CET)Одговори
Читао сам Горски вијенац, а читао сам и разне радове који се баве Горским вијенцем. Увијек сам наилазио у самом уводу на образложење припадности националној књижевности, међутим овде то не видим. Мислим да би требало поменути да дјело припада српској књижевности и да је написано на српском језику. пс У вези цитата, мислим да је добро што су ту. Катастрофално би било читати о Горском вијенцу без цитата Горског вијенца. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:23, 25. децембар 2011. (CET)Одговори
Видео сам друге Википедије да и они стављају разне цитате, тако да си у праву.--VuXman talk 17:13, 25. децембар 2011. (CET)Одговори

Е, што није било написано овако кад ми је требало за лектиру.   Мислим да ђаци у Србији (а можда и шире) више неће имати тај проблем. Свака част!   --Павлица причај 13:57, 25. децембар 2011. (CET)Одговори

Хвала Павлице! :) Ево, истакао сам и у прве две реченице да дело припада српском романтизму, и да је написано на српском народном језику. Мислим да је то довољно. Све остало би било пренаглашавање. --Vlada talk 14:20, 25. децембар 2011. (CET)Одговори
И мени је доста помогло прошлу недељу, али да си мало раније унео текст било би ми супер..У сваком случају свака част. Него било би корисно да се убаце неке слике да мало мало чланак буде интересантан естетски и да се мало додају плави линкови.--VuXman talk 17:13, 25. децембар 2011. (CET)Одговори

Trebalo bi ubaciti deo Ideological controversies. Bez toga clanak nece biti potpun. -- Bojan  Razgovor  15:05, 25. децембар 2011. (CET)Одговори

Заиста си ме изненадио својим предлогом. То што су на ен вики убацили тај одељак, те не значи аутоматски да је то добро. Писали су неке крајње небулозе, типа да дело оправдава етничка чишћења и слично. Направилу су једну од најосновнијих грешака: посматрали дело из данашњег угла гледања. То се никад не ради. „Горски вијенац“ се може посматрати једино у контексту времена када је настао. Да ли мислиш да је Његош могао да зна да ће 90-их избити рат? Па кад би тако искривљен поглед имали на свако дело, ко зна шта би све друга дела оправдавала и подстицала! „Горски вијенац“ није политички програм него уметничко дело. --Vlada talk 15:27, 25. децембар 2011. (CET)Одговори

Да, у праву је Владо. Реч је о анахронизму на који се не би требало освртати. На крају крајева, историчари се не слажу да ли је истраге потурица уопште и било. Но, силином своје поетске моћи Горски вијенац је једноставно тај догађај устоличио у наше историјско памћење тако што је Његош ту историју преточио у ликове и њихове изреке, говоре и монологе - они су познати по ономе што казују а не по ономе што чине. У Вијенцу је изведена једна специфична и бравурозна уметничка организација у којој реч песника и његовог јунака имају главну улогу а не сам догађај у коме су ти јунаци били или требали бити. О томе види: Мирослав Јанковић, „Његош, пјесник историје и српске судбине“, у: Горски вијенац, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево 2010, стр. 6.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 15:58, 25. децембар 2011. (CET)Одговори

Nije to anahronizam. Njegos nije kriv jer je neko drugi video to delo kao nesto za sirenje mrznje ili podsticanje na etnicka ciscenja. -- Bojan  Razgovor  16:42, 25. децембар 2011. (CET)Одговори

Слажем се са Владом и осталима да дневнополитичке теме не треба уносити у чланак о књижевном дјелу. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:48, 25. децембар 2011. (CET)Одговори
То није дневнополитичка тема. Ускраћује се читалац нечег што је значајно за Горски вијенац. -- Bojan  Razgovor  16:49, 25. децембар 2011. (CET)Одговори
У уводу треба преправити „осносно“ у „односно“. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:50, 25. децембар 2011. (CET)Одговори

Исправљено! :) --Vlada talk 17:02, 25. децембар 2011. (CET)Одговори

Нема ту никаквих идеолошких контроверзи, такве одреднице може да ставља само неко ко се уопште не разуме у књижевност. То што стоји на енглеској википедији је плод плиткоумних размишљања квази научника и историчара, мислим превасходно на закључке овог назови професора? Ван сваке памети. Дневно-политичке идеје идеолошки затупљених "професора" немају ама баш никакав утицај на ово дело. И сматрам да тај део не да није важан, него је скроз небитан.

Што се самог чланка тиче, заиста врхунски одрађено. Све и да желим замерке му не бих могао наћи, јер је нема (бар по мом мишљењу). Јако ми се свиђа што има доста одломака из самог дела који су јако лепо уклопљени у текст. Без тих цитата, чланак би био поприлично непотпун.--НиколаБ (разговор) 17:04, 25. децембар 2011. (CET)Одговори

Mi ovde nismo da presudjujemo sta je Njegos mislio, niti da li su svako ko je uyeo da tumaci Gorski vijenac u pravu. Samo treba napisati da postoje kontradiktorna tumacenja Gorskog vijenca. -- Bojan  Razgovor  17:27, 25. децембар 2011. (CET)Одговори

Али проблем је у томе што те контрадикторности долазе од потпуно неважних особа и у потпуности су нерелевантне. На крају крајева, таквих погрешних погледа на неко дело има на свим местима и свим делима. Са друге стране чланак је о књижевном делу а не о његовом утицају на каснију историју. --НиколаБ (разговор) 17:57, 25. децембар 2011. (CET)Одговори

Ти људи су само именовани примери неких тумачења Горског вијенца. У доба СФРЈ истицало се како Његош приказује братсзво и јединство и жаљење због братоубилачког рата, а после СФРЈ ЊЕгош је постао „идеолог“ етничког чишћења. -- Bojan  Razgovor  03:29, 26. децембар 2011. (CET)Одговори

Могао бих да преведем од енглеског ову Идеолошку контроверзу?--VuXman talk 21:20, 25. децембар 2011. (CET)Одговори

  Коментар: Требало би направити и категорију „Поеме“, да не буде црвена. Није никаква примједба, само сугестија. Иначе, чланак је коректно написан.--В и к и в и н дР 17:10, 25. децембар 2011. (CET)Одговори

Не, није анахронизам, али Дејан Микавица, Владан Гавриловић и Горан Васин мисле другачије.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 17:58, 25. децембар 2011. (CET)Одговори

  Коментар: И ја бих рекао да би чланак био потпунији са добро формулисаним идеолошким контраверзама. --АЛукић (конверзација) 21:40, 25. децембар 2011. (CET) с. р.Одговори

Вукашине, боље немој. Није проблем превод, већ ирелевантност. Такво тумачење изнео је неко ко није довољно упознат са тематиком, зато и не треба да се убацује. --Vlada talk 22:31, 25. децембар 2011. (CET)Одговори
И ја се противим додатку тог дела из истог разлога. --НиколаБ (разговор) 23:41, 25. децембар 2011. (CET)Одговори

Dakle, da rezimiramo još jednom. Istoričari se ne slažu da je istrage poturica uopšte i bilo, ali silinom svoje poetske moći Gorski vijenac je taj događaj jednostavno ustoličio u srpsko istorijsko pamćenje na taj način što je Njegoš tu istoriju pretočio u likove i njihove izreke, govore i monologe. Prosto rečeno, junaci su poznati po onome što kazuju (to imate i kod Šekspira), a ne po onome što čine. Dakle, ako je iko pažljivo čitao, primetiće da reč pesnika i njegovih junaka imaju glavnu ulogu, a ne događaj u kome su ti junaci bili ili trebali biti. Stoga ne postoji nikakvo opravdanje zbog čega bi deo o kontroverzama našao sebi mesta u ovakvom delu koje po nečemu podseća na čuvena Šekspirova dela.

No, da zanemarimo ovo gore, zamislite kad bismo se za svaki članak o Rimljanima obavezno konsultovali s marksističkim (primera radi) tumačenjem. Npr. šta su rekli Marks & Engels o Spartakovom ustanku, ili šta misli Staljin o Krasovoj pogibiji kod Kare itd. itd. Prosto rečeno drugovi i drugarice, to su nebuloze.

Nezavisno od toga, ja mislim da je Vlado uradio sjajan posao vredan pohvale. Zameram mu jedino što nije posvetio pažnju referencama (malo ih je). No, s obzirom da se konsultovao sa Jovanom Deretićem, Isidorom Sekulić i drugim čuvenim književnim kritičarima, članak zaslužuje da mu se izađe u susret. Iskreno, žao mi je što neki usled tog mršavog odeljka sa engleske vikipedije ne vide "ostatak".--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 12:43, 26. децембар 2011. (CET)Одговори

Ви мислите да чланак који хоће да буде сјајан, који детаљно описује тему, намерно игнорише различита тумачења зато што су људи који то тумаче нерелевантни? Не, они су само релеватни гласноговорници идеологија присутних на балкану. Управо је Јован Деретић рекао: Горски вијенац се не памти по догађајима него по изрекама, његови јунаци су познати по ономе што говоре, а не по ономе што раде, по говору, а не по творуJovan Deretić: Kompozicija Gorskog vijenca, Beograd 1968., strana 65. Па баш зато што су УЛТРАРЕЛЕВАТНИ Јован Деретић (не онај Јован И. Деретић), као и особа која је приредила моју копију Горског вијенца из 1990. написала на крају књиге Могућности интерпретације Горског вијенца, посветиле толико пажње томе (као и многи други), ви хоћете да поред нашег сјајног чланка, наши читаоци морају да оду на енглеску википедију да сазнају да постоји интерпретација од стране националистичких Бошњака који у њему виде нешто што позива на етничког чишћење, па онда умерене интерептације да од стране Муслимана да Његош не мрзи ислам као религију, итд. -- Bojan  Razgovor  13:13, 26. децембар 2011. (CET)Одговори

Ви мислите да чланак који хоће да буде сјајан, који детаљно описује тему, намерно игнорише различита тумачења зато што су људи који то тумаче нерелевантни?

Ако мислиш на којекакве професоре оријенталне (не и српске!) књижевности са Универзитета у Чикагу и Кембриџу, као и на политичаре са балканске позорнице, ја лично мислим да су они исто толико битни колико и Маркс и Енгелс у случају тумачења Спартаковог устанка или било чега што није њихова струка. Горски вијенац могу тумачити само они који су добро упознати са српском књижевношћу односно они којима је то струка. Дакле Јован Деретић, Исидора Секулић, Павле Поповић, Никола Банашевић... итд. Мајкл Селс и онај преобраћеник Тимоти Џон Винтер алијас Абдал Хаким Мурат могу само да се консултују са Јованом Деретићем, Исидором Секулић или с неким ко је добро упознат с нашом историјом и књижевношћу.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 13:58, 26. децембар 2011. (CET)Одговори

Имаш ли ти то предрасуде. Како знаш колико е неко упознат са књижевношшћу. Уосталом, не причам о именима. То је потенцијално схватање десетина/стотина хиљада људи који се замисле шта је Његош мислио када његови ликови говоре погани изроди, ако се не вратите вјери прађедовској, кунем вам се сабљом Обилића, у Црној Гори неће бити места за обоје. Да ли је Владика Данило ака Његош романтичарски пацифиста или ратоборни хушкач? Друго, ако је главни мотив дела истрага потурица, где су потурице овде анализиране? Да ли све потурице желе рат? Где је овде ратоборни мустај-Кадија или Арслан-Ага Мухадиновић који хоће да се братими са Вуком Мандушићем? -- Bojan  Razgovor  14:24, 26. децембар 2011. (CET)Одговори

Хоћеш да кажеш да у САД детаљно проучавају нашу књижевност? Не бих баш рекао. А друго, овде су потурице као ликови у другом плану. Потпуно су споредни ликови. Твој Арслан-Ага Мухадиновић изговара свега 7 стихова у делу, наспрам црногорских јунака који их изговарају на стотине. Ево испод кратког одломка где се појављује Арслан-Ага:

ВУК МАНДУШИЋ: Глете, људи, лијепа сарука! Ђе га купи, ага, аманати?

АРСЛАН-АГА МУХАДИНОВИЋ: Нијесам га, Вуче, куповао, но ми га је везир поклонио кад сам љетос у Травник ходио.

ВУК МАНДУШИЋ: Љубови ти, набави ми такви! Даћу вола за њега из јарма.

АРСЛАН-АГА МУХАДИНОВИЋ: Ја ћу ти га поклонити, Вуче, тек ако ћеш да се окумимо; мило ми је с таквијем јунаком.

ВУК МАНДУШИЋ: Нема кумства без крштена кумства, ако хоћеш и четвороструко.

АРСЛАН-АГА МУХАДИНОВИЋ: Шишано је исто кâ кршћено.

ВУК МАНДУШИЋ: Кум ћу бити, а прикумак нигда!

Ово је све што је Арслан-Ага изговорио у делу од 2819 стихова. [1] --Vlada talk 15:32, 26. децембар 2011. (CET)Одговори

Ako procitas pazljivije, videces da ja uopste nisam pominjao Ameriku, vec razlicite interpretacije. Ako je тема „Горског вијенца“ истрага, односно истребљење потурица, onda te poturice treba i opisati. Ne detaljno kao Danila, Stefana i Vukove, makar kao drugu stranu. Ako ni zbog cega drugo, onda zato sto je kolo predstavljeno kao junak. Jesu li te poturice zloce, jedu li malu decu? Nisu nista bolji niti gori od Crnogoraca. Crnogorci im govore da smrde. Odnos Crnogorci-poturice se analizira u jednom knjizevnom pregledu i mom izdanju GV, plus mogu naci komsijsko vidjenje toga. To ljude inte To ljude najvise interesuje. Niko nece praviti problem da se opise gledanje u plecku, koliko puta odzvanja dzeferdar, kako su Mlecani opisani. A clanak koji pretenduje da bude sjajan nema ono sto narod najvise zanima - kako je Njegos video i opisao poturice. I tu svako vidi svoju istinu. -- Bojan  Razgovor  16:20, 26. децембар 2011. (CET)Одговори

Никако овако фино написан текст не треба кварити глупостима што неко провали, па чудом остане жив. Ово је умјетност, најважније дјело српске књижевности, а не политички програм који спроводи неки шеф државе. Сама критика која у себи садржи термин „етничко чишћење“, а причамо о 19. вијеку и 400 година ратовања Срба и Турака, говори колико је „озбиљна“. Никакву политику у чланак не уносити, то је погрдно за овај текст. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:09, 26. децембар 2011. (CET) с. р.Одговори

Tek je ova glupost. Uvidjas li tio neke paralele izmedju Gorskog vijenca i dogadjaja iy 20 veka? -- Bojan  Razgovor  16:20, 26. децембар 2011. (CET)Одговори

Бојане, а од кад си ти глас народа и знаш са сигурношћу шта народ највише занима? Друго, није тачно да потурице у чланку нису описане. Јесу, само не у једној целини већ кроз предтсаву три културе, доживљаје јунака о њима итд. Него није ми јасно како не разумеш да овде саме потурице нису уопште толико значајне. Радња се врти око истраге потурица, али сама радња дела и није толико битна, већ шта Његошеви јунаци казују и како. --Vlada talk 16:51, 26. децембар 2011. (CET)Одговори
Zato sto sam citao interpretacije i komentare po knjigama, citankama i internetu. Vidjenje istrage poturica se razlikuje. Poturice jesu bitne jer one nisu drugi svet, vec bivsa braca gde postoje nijanse. Uostalom, u trecoj recenici clanka pise fa je glavna tema istraga poturica. Iako je Gorski vijenac remek delo, ne mora svakom da se svidi, a ako se ne svidi, zasto bi ljudima uskratili informaciju zasto im se ne svijda? -- Bojan  Razgovor  17:56, 26. децембар 2011. (CET)Одговори

Моја је препорука свим корисницима који имају имало мозга у глави да се овакви бизарни коментари који омаловажавају свакога ко није свестран као онај ко их је изрекао једноставно игноришу. Одговарати на њих право је траћење времена, а ефекат је ништаван. Нећете ништа постићи тим што ћете некоме ко вас нон-стоп омаловажава доказивати да није у праву.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 20:43, 26. децембар 2011. (CET)Одговори

Moj savet korisnicma koji zele da pricaju ovde prvo procitaju Gorski vijenac. -- Bojan  Razgovor  01:54, 27. децембар 2011. (CET)Одговори

Писмо

Зашто се нигде у тексту ни не помиње да је оригинал написан гражданском ћирилицом?

Врати ме на страницу „Горски вијенац/Архива 2”.