Разговор:Григорије Омиритски

Додај тему
Активне дискусије

Први поднасловУреди

Ја се трудим да средим стил како би српски вики више личио на прву енциклопедију, али мој труд изгледа није добродошао. Ово заиста јесте српска православна википедија.... ок одустајем. Jovan Vesić 19:20, 2. март 2006. (CET)

Прво ово нје српска већ википедија на српском језику. Друго ако желиш да некоме лепиш етикете, прво је залепи себи. Треће уколико ниси задовољан нечијим радом било би боље да са њим поразговараш уместо да вређаш све нас. Наставиш ли овако блокираћу те. --Горан Анђелковић 19:28, 2. март 2006. (CET)
Ово је типичан пример зашто нам треба налепница "српска православна тачка гледишта". Ја не видим како се овакав чланак може написати са неутралне, световне тачке гледишта а да то не звучи комично: "Библија каже да је он онда урадио ово, а потом, како Библија каже, урадио је оно, након чега је, Библија каже, урадио то." Мислим, или верујеш или не верујеш. Својевремено смо о овој налепници причали и не сећам се шта је на крају испало. Иначе, Јован није прекршио ниједно од правила Википедије (није ревертовао чланак три пута, није псовао, упорно вређао) већ је напротив вредан члан наше заједнице и нема никаквог разлога да се маше претњама блокадом... --Dzordzm 19:36, 2. март 2006. (CET)
Џорџим, ово је пример да за овакве случајеве нетреба налепница "српска православна тачка гледишта", јер је он хришћански а не српски или православни светитељ. Овде се не спомиње Библија, а ако имаш други извор информација, препоручи нам. Јован можда и јесте вредан, али ме је увредио без повода. Ако није спреман да прихвати чињеницу да има и корисника хришћанске православне вероисповести, немора бар да пише: „српска православна википедија“, јер је то тендециозно. Ја овде доприносим и трудим се да будем непристрасан, прихватам и водим рачуна и о туђим верским или националним уверењима. Зато неђу толерисати овакве испаде. Сваки договор је могућ уколико има воље за тим. У супротномм блокада. --Горан Анђелковић 00:08, 3. март 2006. (CET)
Корисници се не блокирају за увреде, већ за деструктивно деловање (упорно изношење неистина, брисање чланака, уношење раздора и сл.) Извини, али одрастао си човек. Неко некога увредио, јака ствар, пас лаје ветар носи идемо даље. --Dzordzm 00:12, 3. март 2006. (CET)

mislim da su jovanove izmene dobre i da treba rewvertovati clanak, a zatim jos malo poraditi na stilu jer clanak previse lici na neku pesmu koja se peva uz gusle --Yillilan 00:34, 3. март 2006. (CET)


Прво и прво ово и ако је енциклопедија,овај чланак је и даље о свецу и и даље је базиран на прологу Николаја Велимировића тј. на хагиографији(за неупућене то ти је као биографија о свецу,српски речено житије) и самим тим има и такав стил.Е сад зашто га не мењати?Зато што онај коме уопште падне на памет да погледа тај чланак очекује тако нешто тј. такав стил.

Можда ону малу напомену доле треба променити за нијансу у нешто типа не знам ни ја шта,да би се појаснило зашто је такав стил,али мислим да такав стил треба задржати.То би вам било као да нпр. Библију(или коју год свету књигу Куран,Талмуд,шта год) препишете у "нормалан" говор.Изгубила би смисао,као што и ово губи део смисла и поенте,ако га пресловимо да звучи "нормалније".

Надам се да сте успели да сконтате шта сам `тео рећи(пошто сам конфузан к`о и увек). --Црни Бомбардер!!! (†) 02:32, 3. март 2006. (CET)

Слажем се са предлогом и мислим да бисмо тако требали поступити, али и поступати убудуће. — СашаСтефановић • 01:56 3-03-2006
Подржавам предлог, иако сам за слободно мењање текста. Једино што не толеришем су изјаве на овој страни за разговор које је изнео Јован Весић. --Горан Анђелковић 10:13, 3. март 2006. (CET)

Хм. Текст треба бити писан енциклопедијским стилом. Јован можда нема такта, али углавном покушава да уради добар посао. Констатације као што су "По Божијем провиђењу..." нису прихваљиве у световној енциклопедији. Наравно, хагиографија може бити добар извор за писање доброг чланка. Такође, сматрам да уз сваку биографију треба поставити линк према хагиографији. Ипак, једна категорија је када Ђорђе Стакић користи теолошку терминологију (имали смо расправу, чини ми се, на чланку о патријарху Павлу), а друга категорија је када стил писања задире у световно неприхваљиве констатације. Стварно би било добро да нам се придружи неки теолог који зна на који се начин описују верски појмови у световној енциклопедији... --Милош Ранчић (разговор) 10:36, 3. март 2006. (CET)

О светитељима се тако пише како чине Горан и Јованвб. Разуме се да се о светитељима не може писати из атеистичког угла, јер они за атеисте не могу ни бити светитељи: следствено, о њима не би ваљало ни писати. Дакле, о њима пишу само теисти и текстови о њима ваља да изгледају као у Прологу. --Манојло 10:46, 3. март 2006. (CET)

Овде се пише искључиво из угла неутралне тачке гледишта. Коме то смета, може да иде нпр. на Викинфо, где је дозвољено писати из различитих перспектива. --Милош Ранчић (разговор) 11:26, 3. март 2006. (CET)

О светитељима када се пише с хришћанског аспекта и то је управо "неутрална тачка гледишта". Не може се другачије чинити него што се чини, теистички и неутрално. Не може се уопште писати атеистички или муслимански.

--Манојло 11:32, 3. март 2006. (CET)

ПредлогУреди

Предлажем да се ова расправа која обухвата све теолошке теме настави на тргу --Горан Анђелковић 11:44, 3. март 2006. (CET)

Да, то је добра идеја. Него, молио бих вас да тренутно ставимо под лед ове теме, пошто имамо пуно посла око новог софтвера... --Милош Ранчић (разговор) 12:14, 3. март 2006. (CET)
Подржавам Милошев предлог --Горан Анђелковић 12:15, 3. март 2006. (CET)
Колико могу да прочитам овде, Милош је предложио „ да тренутно ставимо под лед ове теме“. Мени није тешко да их покренем на Тргу али овде доле изгледа да полакао прераста у то. Било би пожељно да се о таквим теолошким терминима разговара на једном месту а не овако где касније нико неможе да нађе смернице. Значи стављам под лед, па ми јавите када да их покренем. --Горан Анђелковић 18:05, 6. март 2006. (CET)

Напомене у односу на последње Ђаконове измене...Уреди

Видим да се кренуло добрим путем, па да помогнем: --Милош Ранчић (разговор) 18:28, 4. март 2006. (CET)

  1. Аорист треба пребацити у перфект. Иако је потпуно легитиман у граматичком смислу, стилски није. --Милош Ранчић (разговор) 18:28, 4. март 2006. (CET)
  2. "после једног небеског отрковења" је нешто што би се морало разјаснити: Да ли је у питању духовно или природно откровење (тј. "небеско откровење" или "откровење неба"). И у једном и у другом случају реченицу треба боље формулисати: (1) ако је духовно, онда треба направити формулацију сличну почетку реченице ("он сматраше да је промислом Божјим..."); (2) ако је природно, онда треба констатовати да је у питању природна појава егзактније (нпр. "после једне велике природне непогоде"). --Милош Ранчић (разговор) 18:28, 4. март 2006. (CET)
    1. Објашњење је у твојој 6. тачки --Горан Анђелковић 15:36, 6. март 2006. (CET)
      1. Онда се мора навести које је то небеско откровење, као и извори који потврђују да се то догодило. --Милош Ранчић (разговор) 17:34, 6. март 2006. (CET)
  3. "тиранин" није прихватљива констатација у енциклопедији. --Милош Ранчић (разговор) 18:28, 4. март 2006. (CET)
    1. Ово треба стандардизовати, јер тирана, деспота, диктатора има у доста чланака. --Горан Анђелковић 15:21, 6. март 2006. (CET)
      1. Наравно. Деспот, осим у смислу титуле, не треба користити, као ни остале ствари. У конкретном случају, ако се чак и инсистира на томе да је у питању тиранин, морају се навести конкретни разлози зашто се та особа сматра тиранином. Преко тога, мислим да је тај владар имао друкчије име (ко је он уопште?). --Милош Ранчић (разговор) 17:34, 6. март 2006. (CET)
    2. Супротно овоме и других „позитивних“ конструкција сличних у 5. такође треба стандардизовати. --Горан Анђелковић 15:25, 6. март 2006. (CET)
  4. Ако је баш неопходно да стоји "Пастир добри и чудотворац велики", треба констатовати за кога је био "добар пастир и чудотворац велики"; узмимо, "За своје вернике пастир добри и чудотворац велики..." (важно је "своје" да се не бисмо упуштали који су то верници). --Милош Ранчић (разговор) 18:28, 4. март 2006. (CET)
  5. Само да констатујем да је конструкција "христољубивог цара Аврамија" у реду, јер је у питању терминологија. --Милош Ранчић (разговор) 18:28, 4. март 2006. (CET)
  6. "Молитвом је чинио чудеса велика и страшна; молитвом је чак изазвао и појаву Христа Господа пред неверним Јеврејима, због чега се Јевреји одлучише на крштење." је проблематична реченица, али се да исправити. Пре свега, чуда и призивање Христа се мора ставити под неко "верници сматрају". Иако је "неверним" део терминологије, то се мора избацити јер је у световној енциклопедији позивање на верску и националну (али и расну!) нетрпељивост. Боље је заменити то неком конструкцијом као што би могла бити "... пред јудаистима, због чега су се они одлучили на прелазак у хришћанство". --Милош Ранчић (разговор) 18:28, 4. март 2006. (CET)
    1. Да објасним: чуда су се догодила и то није мит, јер су их и други извори забележили. --Горан Анђелковић 15:33, 6. март 2006. (CET)
      1. Ако су се чуда догодила, морају бити потврђена управо из тих других извора. У чланку морају стајати референце. --Милош Ранчић (разговор) 17:34, 6. март 2006. (CET)
    2. Термин „неверни“ је исти као и атеиста, али је словенског порекла и зато коришћен. У хришћанској цркви постоји и термин боготражитељи, али он се користи ван цркве за оне који добровољно покушавају да се приближе Богу. Јудаисти су верници, тако да оваква пракса мора да се испоштује због разумевања. --Горан Анђелковић 15:33, 6. март 2006. (CET)
      1. slazem se ovde sa milosem, da treba da stoji da "vernici smatraju" --Yillilan 17:14, 6. март 2006. (CET)
        1. Онда треба ставити да су били атеисти или неверујући или нерелигиозни. Као што и треба поставити релевантне референце према томе да конкретно ти Јевреји нису били јудаисти (најразумније је претпоставити да су, у тренутку када је хришћанство већ постојало, ти конкретни Јевреји били јудаисти. Неверан може бити термин, али се у световној енциклопедији поклапа са знатно уобичајенијим значењем. За разлику од христољубив или рукоположен, ово има много јасније световно/лаичко значење невеника, а што је било повод многим геноцидима, почев од крсташких ратова. --Милош Ранчић (разговор) 17:34, 6. март 2006. (CET)
  7. "мирно прешао у вечни живот" је лоша конструкција у енциклопедији, али је конструкција "упокојио се" је добра. Дакле, реченица би требало да гласи "Управљао црквом тридесет година и упокојио се 552. године.". --Милош Ранчић (разговор) 18:28, 4. март 2006. (CET)
    1. Овај термин се користи да би нагласио да није био ни мученички ни насилно убијен, што је била пракса против хришћана у времену његовога битисања на земљи. --Горан Анђелковић 15:33, 6. март 2006. (CET)
      1. умро је природном смрћу је знатно прикладнији појам једној световној енциклопедији за појам који описује него горња конструкција. У једној световној енциклопедији теолошка терминологија се може користити само у случајима у којима је она једини избор. --Милош Ранчић (разговор) 17:34, 6. март 2006. (CET)
  8. Треба направити поглавље "Напомене" и ставити унутра конструкцију "Текст је настао на основу <тог и тог текста> из Охридског пролога владнике Николаја Велимировића. Такође, "тог и тог текста" замените са линком на одговарајући текст на Интернету. Колико знам, доста тога је чак и преведено на енглески. Ја се сећам да смо са Вечитог календара правили линкове на Охридски пролог. (Хм. Сад видим да је верзија Охридског пролога на енглеском.) --Милош Ранчић (разговор) 18:28, 4. март 2006. (CET)

Ја и ђакон се у принципу слажемо. Само да напоменем да код ове задње тачке постоји проблем. Већ постоји напомена да је текст из ОП, а има и линк ка охридском прологу за тај дан на српском. Е сад енглези немају многе чланке то је ђорђес утврдио. И под 3 људи на ирцу су могли да сазнају планове за унос светитеља. Прво уносим све светитеље, потом додајем ив и слике и исправљам стил, грешке ... Прво уносим а после сређујем јер се на 2 портала текстови сваки дан мењају. Ја имам текстове до 8 марта а данас је 4 тако да немам времена и за ив и слике и велика сређивања. Само да напоменем и да од сада ја мењам делимично текст, али не све, тако да се такве грешке и даље могу јавити --Јованвб 18:51, 4. март 2006. (CET)

Мислим да је чланак сада сасвим ОК. Једина ствар у целом чланку која је мени сметала је оно што ми је зазвучало као антисемитизам. Сад, у свакој религији је "позитиван допринос" ако си неког превео у своју веру. У овом чланку је то плус али шта ћемо са онима који су преводили Православце (некад огњем и мачем) у Ислам, Римокатоличанство... А тога је на овим просторима било (мислим на Балкан) колико хоћеш и ко зна колико је крви због тога проливено. Ако смо енциклопедија онда морамо имати исти став по тим питањима. Односно боље да о томе (превођење из једне вере у другу) не пишемо у афирмативном смислу или да се то стави под цитат? Ја се у овакве дискусије рађе не мешам али овог пута не знам шта ми би!? --Goldfinger 19:22, 4. март 2006. (CET)

И након толико година одговор.  Наиме, ово житје, колико сам га проучио, је врло „пипаво“. Драго ми је што сам текст „превео“ на неутралнији тон, јер оригиналан текст је врло афирмативан и необјективан. Очигледно је да се овде заиста радило о покрштавању Јевреја и то под претњом смрти; при чему не би била поштеђена ни деца. Наравно, на самом почетку се види да ни друга страна није остала дужна и да су хришћани страдали. Дакле, класичан верски рат. И због тога, дефинитивно не долази у обзир да текст буде писан хагиографским стилом, јер извештавање о рату ипак мора да буде колико-толико објективно.--Методичар зговор2а 14:32, 23. август 2009. (CEST)

pogledati jošУреди

Fakultativno štivo: http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:WikiProject_Saints --Jovan Vesić 05:18, 6. март 2006. (CET)

Oprostite miУреди

Izvinjavam se svima koje je moje ponašanje uvredilo. --Jovan Vesić 05:36, 6. март 2006. (CET)

Само настави да будеш вредан и све ће бити у реду. Сви смо прошли почетничке грешке, свако на свој начин. Не замерамо ти, али и међу искуснијим википедијанцима се догађају овакве а и горе ствари. Што због премора, што због личних ставова, понекада не обратимо пажњу на друге. Надам се да ће овај пример допринети да се сваки чланак гледа из неутрелног угла и помоћи у поверењу међу википедијанцима. Подржавам твој наставак рада на википедији и уколико имаш неких питања стојим ти на располагању. Свако добро и опрости и ти нама. --Горан Анђелковић 16:01, 6. март 2006. (CET)
Врати ме на страницу „Григорије Омиритски”.