Разговор:Демократска странка (Србија)/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Садржај који је анонимни корисник поставио на страну "Демократска Странка"

Неписмено по обичају... Ево садржаја који је био на тој страни, а добар део је копиран са ове стране... --Милош Ранчић (разговор) 14:59, 23. фебруар 2006. (CET)

Демократска странка је једна од најјачих странака у Србији. Њен лидер је Борис Тадић, који је тренутно председник Србије. ДС у републичком парламенту има 37 посланика, али они од јесени прошле године не учествују у раду парламента.

Демократска странка основана је 1919. године. Њен први лидер био је Љубомир Давидовић. У политичком животу Краљевине Југославије, ДС је имала велики утицај. На изборима је увек била у врху по добијеним гласовима.

После Другог светског рата, 1945, и формирања нове, социјалистичке, државе: Федеративне Народне Републике Југославије у којој је власт била КПЈ, за ДС и остале странке није било места, иако је Милан Грол, тадашњи лидер демократа, био потпредседник у привременој југословенској Влади под вођством лидера КПЈ, Јосипа Броза Тита. Након што су комунисти победили на изборима новембра 1945. године, забранили су рад свим странкама и ДС је нестала из политичког живота.

[уреди] Обнављање рада 11. децембар, 1989., група интелектуалаца је одржала конференцију за новинаре и најавила обнављање рада Демократске странке. Још није била формирана законска основа за вишепартијски систем, али је атмосфера пред распад бивше Југославије најављивала крај комунистичког режима. Са конференције је упућен позив за прикључење првој опозиционој странци у Србији. Оснивачи су били:

Коста Чавошки, Милован Данојлић, Зоран Ђинђић, Гојко Ђого, Владимир Глигоров, Слободан Игић, Марко Јанковић, Војислав Коштуница, Драгољуб Мићуновић, Борислав Пекић, Миодраг Перишић, Радослав Стојановић и Душан Вукајловић Оснивачка скупштина је одржана 3. фебруара 1990. године. За њеног председника је изабран Драгољуб Мићуновић, а за председника извршног одбора Зоран Ђинђић. Странка узима учешће на првом антивладином протестном митингу. Пред крај се 1990. се одржавају први (не баш поштени али ипак) вишестраначки избори у Србији на којима странка има кандидате у 176 од 250 изборних јединица на којима странка осваја 7 мандата. Неколико дана пред изборе из странке иступа Никола Милошевић и оснива Српску Либералну Странку.

1992. године, од ДС се отцепљује једно крило и формира своју странку: Демократску странку Србије, на чије је чело дошао Војислав Коштуница.

На скупштини ДС, 1994. године, за новог лидера изабран је Зоран Ђинђић.

1996, пред савезне и локалне изборе, ДС је формирала коалицију са СПО, ГСС и ДСС, који је учествовао у овој коалицији само на савезним изборима. Трочлана коалиција Заједно освојила је на локалним изборима победу. Међутим,власт није хтела то да призна. Наступиле су тромесечне демонстрације на улицама Београда и других градова Србије. Коначно је режим, 1997, признао опозицији победу.

Почетком јануара 2000. године, створена је коалиција Демократска опозиција Србије (ДОС), састављена од 18 странака. У ДОС-у су најјачи били Српски покрет обнове и ДС. Међутим, СПО је током те године напустио ову коалицију. ДОС је за кандидата на ванредним изборима за председника СРЈ 24. септембра 2000. изабрао Војислава Коштуницу. Он је победио на изборима, али власт то није хтела да призна. 5.октобра, народ је на силу заузео све најважније државне институције и довео ДОС на власт.

Демократска опозиција Србије је изборима за Скупштину Србије, 23. децембра 2000. освојила двотрећинску већину у парламенту. За председника нове, досовске, Владе Србије изабран је Зоран Ђинђић.

Странка југословенског председника Коштунице је августа 2001. године,напустила ДОС и републичку Владу.То је означило велику кризу у владајућој коалицији,али је премијер Ђинђић сачувао коалицију и већину у Скупштини.

12. марта 2003. године убијен је премијер Србије и лидер демократа, Зоран Ђинђић. Одлучено је да странку води, до избора новог председника, заменик председника ДС, Зоран Живковић. Он је постао и председник српске Владе.

ДОС се распао у јесен 2003. године, када је и Влада изгубила већину у Скупштини. Расписани су ванредни парламентарни избори за 28. децембар. Демократска странка наступила је самостално и освојила 37 посланичких места. Међутим, она није ушла у нову Владу, коју су формирали ДСС, Г17+ и коалиција СПО-НС, уз помоћ СПС.

На изборима за председника ДС, фебруара 2004, скупштина странке изабрала је Бориса Тадића за новог лидера.

Тадић је постао кандидат ДС на изборима за председника Србије јуна 2004. Победио је у другом кругу, 27.јуна, кандидата Српске радикалне странке Томислава Николића.

Посланици Демократске странке одлучили су да напусте републичку Скупштину, октобра 2005. године, због тога што сматрају да су им незаконито одузета два мандата.

Добављено из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0"

Милоше такве ствари убудуће шаљи на Википедија:МЗЧКВНМ --Јованвб 15:05, 23. фебруар 2006. (CET)

Чини ми се да овде има више материјала него у чланку, зато сам пренео овде. --Милош Ранчић (разговор) 15:21, 23. фебруар 2006. (CET)

Председник Демократске странке

Зашто стоји да је бивши председник био Ђинђић. Да ли би онда требало и за низ других странака под овим именом ставити све бивше лидере?--Војвода разговор 19:08, 1. фебруар 2008. (CET)

Osnivanje stranke

Mislim da nije primereno da se kao godina osnivanja uzima 1919. godina. Demokratska Stranka je osnovana 90 godine. Ne vidim kakve veze ima Ljubomir Davidovic sa Socijalistickom internacionalom i socijaldemokratijom. Tako bismo mogli da povezemo i Vojislava Seselja i Nikolu Pasica. Trebalo bi to promeniti.

Posle ujedinjenja sa Demokratskom strankom (Davidovic-Grol) (da, tako se zvala stranka koja je postojala s pocetka devedesetih), DS je dobila kontinuitet DS Davidovica i Grola. Znaci, formalno gledano, oni poseduju papire stranke koju su vodili Ljuba Davidovic i Milan Grol. --Милош Ранчић (р|причај!) 00:38, 7. јун 2008. (CEST)

Океј,мени то и даље није јасно.Какве они папире имају и о каквом је континуитету реч?Попут оног Шешељевог војводства или нешто друго? Црни Бомбардер!!! (†) 02:26, 7. јун 2008. (CEST)

Колико ја капирам, један од чланова Главног одбора ондашње странке је до скора био жив. Он је био значајна спона. Иначе, почетак вишестраначког живота у Србији је обележила и жеља за континуитетом неких странака. Тако је Радикалну странку Николе Пашића баштинила странка чији је вођа био Вељко Губерина, међутим Томислав Николић се одваја од ње без жеље да се замлаћује непотребном историјом. Питање је да ли се нечија жеља да буде нечији наследник може сматрати аутоматски истинитом и чињеничном. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 20:09, 10. јун 2008. (CEST)

Па то за Тошића стоји(која је званично била његова функција у тој првобитној странци кад је забрањена?),али на основу чега је тих 11 или 13 интелектуалаца који су основали ДС тврдило да обнављају ДС из предратне Југославије?Међу њима није био Тошић,а једини који се као некаква спона помиње у обе је Пекић,ал` је он био вођа омладине ондашњег ДС или чак само члан,тако да то није баш то.Неко ко се разуме у ту причу би то требало да појасни у самом чланку,јер овако испада мало чудно. Црни Бомбардер!!! (†) 12:45, 16. јун 2008. (CEST)

Ахем? Црни Бомбардер!!! (†) 17:52, 24. јун 2008. (CEST)

И тако је то ХРЕ данас пресекао и за ову и за још неке странке. --Dzordzm (разговор) 23:31, 27. август 2008. (CEST)

И то баш онако,к`о Гордијев чвор. Црни Бомбардер!!! (†) 03:43, 29. август 2008. (CEST)

И онда је неко дош`о и вратија све назад.Докле... Црни Бомбардер!!! (†) 08:50, 14. децембар 2008. (CET)

потенцијално користан материјал

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=904109, http://www.vreme.com/cms/view.php?id=904115 --Dzordzm (разговор) 20:41, 26. децембар 2009. (CET)

НЕУТРАЛНОСТ (2011)

Скинуо сам шаблон јер мислим да сам исправио превише субјективне реченице. Ако се неко не слаже, ту сам да причамо. Болен (р) 22:28, 22. септембар 2011. (CEST)

Партија европских социјалиста

мисим да треба написати у чланку када је дс поста њихов члан

Подела чланка

Мислим да би из овога чланка требало избацити део о Демократској странци из Краљевине Југославије, јер се ради о две различите политичке партије.По оваквом принципу би и Српска радикална странка требала да почиње још од Николе Пашића. Евентуално би требало написати да ДС себе сматра наследником Демократске странке из доба Краљевине Југославије.--Nenadkgkg (разговор) 01:09, 21. мај 2012. (CEST)

Идеологија

Сматрам да је идеологија ДС-а социјалдемократија, а не социјални либерализам. То се може пронаћи на званичном сајту странке, а такође многи високи функционери, посебно председник Тадић, истичу социјалдемократску оријентацију Демократске странке. --Vasilije Blagojević (разговор) 16:37, 18. новембар 2012. (CET)

Pa oni mozda isticu socijaldemokratiju, ali nije zlato sve sto sija. DS nema na primer eticki odbor za saradnju sa radnickim sindikatima, a dok su bilina vlasti ekonomski model je bio onaj neoliberalni Dinkicev potrosni model razvoja. Ja bih pre rekao da je njihova ideologija socijal- ili cak neo-liberalna. Serb1914 (разговор) 17:15, 18. новембар 2012. (CET)

Најављено је доношење новог, изразито социјалдемократског програма ДС на овогодишњој скупштини. Такође је најављено оснивање етичког одбора за сарадњу са синдикатима. То се могло чути у изјавама председника Тадића. Када то буде учињено, свакако треба преиспитати садржај чланка. А што се тиче тога како је ДС вршила власт у протеклим годинама, ја не желим да задирем у домен дневне политике, већ да се бавим њиховом идеологијом. --Vasilije Blagojević (разговор) 23:42, 18. новембар 2012. (CET)

Мандати

Бивши министри Горан Богдановић, Божидар Ђелић и Драган Шутановац понудили су мандат странци и због тог чина главни одбор је донео одлуку да задрже мандате

То није тачно. И други су подњели оставке , али главни одбор није донио одлуку да им остану мандати.--Miut (разговор) 09:35, 20. март 2013. (CET)--Miut (разговор) 09:35, 20. март 2013. (CET)

Оваква одлука није донета. Наведени извор је размишљање новинара, па наведену реченицу и извор треба обрисати. Ако се донесе таква одлука, може се поново додати са новим извором.--Drazetad (разговор) 10:14, 20. март 2013. (CET)

Исправљено новом референцом. Змија бгд 12:29, 20. март 2013. (CET)

Није исправљено исправно. Поново је забрљано. Ђелић није потребан због Косова и Метохије.--Miut (разговор) 13:03, 20. март 2013. (CET)

Биће образложено детаљно. Ништа се не секирај. Змија бгд 13:21, 20. март 2013. (CET)

.Онако како је стајало да Ђелића и Шутановца требају због Косова је ноторна лаж и никако се не може објаснити, јер за такво нешто нема извора осим у таблоидима.--Miut (разговор) 13:27, 20. март 2013. (CET)

Слажем се детаљно је одбразложено задржавање мандата и немој да убацујеш кланове, групе јер то нигде не пише. Пише у таблоидима али они нису референце. Змија бгд 13:30, 20. март 2013. (CET)

Од бивших министара већина је понудили мандате странци. За разлику од других бившим министрима Горану Богдановићу, Божидару Ђелићу и Драгану Шутановцу дозвољено је да задрже мандате под изговором да су потребни странци у парламенту.

Свиђа ми се ово под изговором а нигде не пише у референцама биће обрисано. Лепо пише у Б92 да се да подршка влади. Змија бгд 13:36, 20. март 2013. (CET)

Број освојених мандата

Број освојених мандата и број посланика који су чланови Демократске странке је 14 посланика у Скупштини ко незна, да небуде недоумица и нејасноћа ко незна нека укуца на сајту Скупштине Србије Демократска странка нека изброји број посланика ДС-а и видеће да их има 14 посланика.--Nezavisni Urednik Dardaneli799 (разговор) 23:23, 3. септембар 2014. (CEST)