Разговор:Драгољуб Михаиловић/Архива 1

Додај тему
Активне дискусије
Архива 1 Архива 2

Prezime

Na engleskoj stranici je sada njegovo prezime pisano Михаиловић. Da li je to uopšte pravilno i mora da stoji kao tu - Михајловић, pisano sa ј, a ne sa и, kao (u principu) kod ruskih prezimena? Bi popravio, ali ne znam šta je zapravo pravilno.. --xJaM 03:24, 25 Феб 2005 (CET)

  • Ljudi kako vas nije sramota da ne znate. Njegovo prezime je Mihailovic, mnogo njih ne zna, prosle godine na Ravnoj Gori su se ljudi skoro potukli oko prezimena zato sto mnogo njih nije znalo da je pravo prezime Mihailovic a ne Mihajlovic

Па, колико видим сви смо сагласни, а ако добро погледате, видећете да сам пре недељу дана и мењала, около, само га има много па сам се уморила. А онај одговор важи, заиста му на споменику пишше исправно: МихаИловић --Ninam 06:46, 25 Феб 2005 (CET)

На бисти, на истоименом тргу у Брчком пише исто: Михаиловић :-) --Kaster 10:05, 25 Феб 2005 (CET)
Хехехе... Чланак вероватно са сајта СРС или пропратне литературе ;) Ех, Саша, Саша ;) У сваком случају, Корисник:Yillilan је потпуно у праву поводом брисања она два пасуса. Претпоследњи је био "поетски надахнут", последњи је био чист ПОВ. --Милош Ранчић (разговор) 15:28, 6 мај 2005 (CEST)

Разговор са непознатим западњаком пребачен овде [1]. --Црни Бомбардер!!! (†) 20:52, 4 децембар 2005 (CET)


Нисам на прочитао чланак, све ми је јасно када видим РВП Брчко, ајд' то мало средите. Не да пише како је ранти злочинац и не знам које друге глупости, него да буде НПОВ. --Паун 08:10, 13 децембар 2005 (CET)


Draža Mihailović nije heroj Drugog svjetskog rata,već četnik koji je ubijao sve nesrbe kako bi ostvario cilj velike Srbije. Srpska Wikipedija ima najviše ratnih laži i članci o balkanskim ratovima na njoj su nacionalističko smeće.--Jolo

Замолио бих вас да докажете ваше тврдње, и чињеницама исправите текстове за које мислите да нису добро написани. --СашаСтефановић 15:34, 21. јул 2006. (CEST)

Ispravio bi ih odavno da pišete latinicom.--Jolo

Уколико Вам је толико стало до ваше верзије чланка, ви научите ћирилицу и почните уређивати чланке на Википедији на српском језику. До тада, постоје и друге википедије сем ове на којима можете да просипате вашу истину. Хвала на разумевању. --СашаСтефановић 18:09, 25. јул 2006. (CEST)

Na drugim wikipedijima nema ovakvih laži,barem ne na tu temu. Ja uređujem članke na hrvatskoj wikipediji. Zbog wikipedije mi je suludo učit drugo pismo,a naučio sam ga u nekoliko dana,jer je većina slova istovjetna onima latiničnim.--Jolo

Zdravo Jolo, Eto bar neke koristi od ovog članka. Mi svi smo uredno u vreme komunizma učili oba pisma i odlično vladamo njima. Jedino imam malo problema sa novim hrvatskim jezikom ali svladavam polako pojedine izraze. Što se članka tiče, on nije lažan, samo su izostavljeni bitni delovi istorije četničkog pokreta od 1941 do 1945. god. kada su počinjeni brojni zločini ne samo protiv hrvatskog i muslimanskog stanovništva, već i protiv srpskog stanovništva. Moja baka koja je bila komunista za vreme Drugog svetskog rata, bila je zarobljena od strane četnika i jedva je izbegla smrt (naravno od noža jer je metak bio suviše dobar za komuniste). Odavno nisam čitao ovaj članak pa nisam primetio u kojoj meri je jednostran. Pokušaću da u narednom periodu dodam podatke o četničkim zločinima iz proverljivih izvora. --Краљевић Марко 11:29, 26. јул 2006. (CEST)

P.S. Nema potrebe za vredjanjem. Mislim na tvoju izjavu da smo svi lažovi.

Imate još za ispravit. Srebrenički zločin nije masakr,već genocid. U članku Rat u Hrvatskoj trebate dosta toga promijeniti. Nije Hrvatska napravila rat na svom teritoriju protiv Srba,već ga je počela JNA,a onda su pojedinci počeli proganjat srpsko stanovništvo. SCG je počela rat u cilju velike Srbije,to je glavna činjenica cijelog rata,a vi je negirate. Ustvari,bez objašnjavanja,sve prepišite s hrvatske Wikipedije,samo ne zovite rat domovinskim. Onda dodajte to ubijanje Srba.--Jolo


Догађаји о којима причаш су били релативно скоро, тако да не верујем да ико може са сигурношћу рећи да је било ово или оно, да су криви ови или они. Оно што нам преостаје је да се вратимо мало даље у прошлост, да пречешљамо догађаје о којима је историја већ рекла своје, и на основу тога анализирамо народе које помињеш. Требало би видети да ли су Хрвати у Другом светском рату ратовали на својој територији против Срба или не, да ли су Срби у истом рату имали за циљ стварање велике Србије, који народи су се прдружили силам зла, а који не, итд, итд. Нажалост, (по неке народе) постоје необориве чињенице, сведочанства, снимци, логори на обе територије (на некој мање, на некој више) који нас опомињу, и показују право лице наших народа. Бојим се да ће многи бити изненађени кад се сазна шта се заиста догодило на тлу бивше Југославије, да ће сви ови невини слаткоговорници остати неми пред питањем које им буду постављали њихови потомци. Мишљења сам да се историја ипак понавља, и да се сви одговоти налазе у њој. Поздрав! Djus reci 18:30, 26. јул 2006. (CEST)

Polako. Rim nije sagradjen za jedan dan. Ja sam rekao da ću se pozabaviti sa člankom o Draži zato što o zločinima četnika mogu da pronadjem proverljive izvore. Što se zločina u Srebrenici tiče, on je bio genocidnog karaktera, ali ako pogledaš tekst konvencije UN o genocidu videćeš da se svako organizovano ubijanje na rasnoj, nacionalnoj ili verskoj osnovi može podvesti pod genocid. Po tome bi čitav sukob na teritoriji bivše Jugoslavije, tj. postupci svih zaraćenih strana mogli biti okarakterisani kao genocid. Zločin u Srebrenici se još uvek koristi u političke svrhe i njime se više bave političari nego istoričari. Proći će puno vremena pre nego što se formira objektivna slika o stvarnim dogadjajima. Ne bih puno da raspravljam. Da smo u kafani, do sada bi pili treće pivo i pričali o sportu ili bi šacovali zgodne trebe. Pozdrav, --Краљевић Марко 09:50, 27. јул 2006. (CEST)

Glavno je učinjeno. Srebrenički zločin okarakteriziran je kao genocid,Domovinski rat prozvan agresijom Srbije na njenu teritoriju,Hrvatsko proljeće kao pokret protiv srpske dominacije,rat u BiH kao agresija JNA ili građanski rat kad je drugi po abecedi bosanski narod u pitanju. A,vi sve to negirate. Ako vas mediji ne lažu glupostima,sigurno znate ovo što sam naveo,samo pišete gluposti.--Jolo,7. kolovoza 2006.,9:37

Ајмо овако: ово што ти радиш је троловање, и тога би требао да будеш свестан, будућу да доприносиш на хрватској Википедији. Замолио бих те да се држиш теме чланка а не да бистриш политику. Примедбе о конкретним чланцима дај на њиховим странама за разговор, не овде. Ако желиш да дискутујеш о природи сукоба на овим просторима, нађи неки форум. Ако наставиш то да радиш овде, бићу принуђен да те блокирам због упорног троловања. --Бране Јовановић <~> 09:54, 7. август 2006. (CEST)

Zaista se odusevim kada "vidim" toliko antisrba na jednom mestu! Srce mi zaista... zaista, zatreperi od tolikih gluposti izrecenih ovde, pogotovo na racun coveka koji je nosilac Legije Casti (za one koji nisu upuceni, to je najvise odlikovanje koje SAD daje generalima koji nisu njihove nacionalnosti) i jednog od najobrazovanijih generala u Evropi! Primitivno i komunisticki zatrovano misljenje ljudi (uslovno receno "ljudi") koji Dragoljuba Mihailovica svrstavaju u red koljaca kao sto je Ante Pavelic (koji ne zasluzuje velika slova u imenu, ali ipak...) toliko je slabo potkrepljeno cinjenicama, da samo moze da iznervira jednog pravog pravoslavnog Srbina koji veruje u ideologiju koju je stvorio "Chicha", ali nikako da tu ideologiju i odbaci!!! Gen. Mihailovic se zalagao za taktiku "pametnog ratovanja", gde ce isto "pametnim sabotazama" oslabiti Wermacht. Smesno je o ovome razgovarati sa srbomrzacki nastrojenim ljudima, nema efekta, pozitivnog barem! Мoj brate (sarkazam!) sa trulog Balkana, vrati se u "lijepu nasu", sedi negde u "lijepom nasem" Zagrebu gradu, baci svoj pogled kasnije i na Baniju, Liku, Kordun i Dalmaciju, i seti se kako su tvoji dedovi i pradedovi teskom mukom i napornim... klanjem i ubijanjem oslobodili tu zemlju od neukih seljaka, zemljoradnika i stocara, koji su svojim vilama i volovima pretili da sruse Nezavisnu Drzavu Hrvatsku. Isto tako, pogledaj u oci svog unuka ili sina ili kcerku, i reci im kako ste se vi Hrvati dokopali tih predela, pazi da ne kazes slucajno istinu koja ce ti stajati na dnu mozga i polako te jesti iz dana u dan! --Po.chetnik 15:55, 5. август 2007. (CEST)

Зека: јел могу ја да питам овог Хрвата нешто...Ако је Дража стварно био толики злочинац, зашто су га Америка и Француска одликовале ордењима, и то највећим које може да прими страни држављанин??? и то постхумно, не за живота па да можеш да кажеш да је то било неко увлачење са њихове стране!!!!... а где је Павелић који је стварно био злочинац?? јел он херој??? НИЈЕ!!!...али Драгољуб Михаиловић је вођа првог покерета отпора у Европи!!!! историјска чињеница!!! то што је било стварно четника који су чинили злочине, то је дуга прича, то су чинили четници Косте Пећанца, па су се чак усудили и неки припадници Љотића да се називају четницима, али Дража се оградио од њих много пре, зато су се припадници његове војске називали или Равногорцима или Дражиновцима....то што ви хоћете да наставите комунистичку идеју да изједначите четнике са усташама, неће вам успети, ви сте имали усташе у много већем броју, него што смо ми имали такве злотворе у виду Пећанца и Љотића....

Делијин коментар

Чланак је предуг и преопширан са мноштвом мање важних и неважних детаља (у првој реченици се детаљно описује где се налази Ивањица, Михаиловићево родно место, иако је требало само навести "Рођен у Ивањици (Србија)" са повезницом ка Ивањици и готово). Онда, детаљно се описује ко је био поп на Михаиловићевом крштењу, а ко је био кум, па чак и то да није наведено кумово име и презиме, већ само име! Аман људи, коме је то важно?!

Детљано се наводи росослов Михаиловићевих родитеља, па занимање оца, кума . . . Па да ли су се његове сестре удавале, да ли су имале деце . . . Да ли су то битни подаци за биографију Драгољуба Михаиловића?

А у вези с горенаведеним: Предлажем да сви сарадници Википедији убудуће у својим биографским чланцима, на крају чланка поставе одељак Занимљивости у који би ставили све мање важне или неважне податке из живота личности из чланка са све подацима колико се ко пута женио, колико је имао деце (брачне и ванбрачне), колико је имао унука, праунука и чукунунука, како му се звала ташта, у каквим односима је био са тазбином, да ли му је жена шврљала, како се звао кум на венчању, а како на крштењу сваког детета, који број ципела је носио, боја очију и косе, разни телесни недостаци . . .). Чланци би се растеретили тог "снећа", а онај кога занимају такве пикантерије, може одмах прећи на тај одељак и задовољити своју знатижељу.

У овом "енциклопедијском" чланку Драгољуб Михаиловић се цело време именује и наводи као Дража, па имамо Дража је урадио ово, Дража је урадио оно, Дража је добио овај орден . . . Људи моји, он је Драгољуб Михаиловић, одмила Дража или Чича, и прави енциклопедијски чланак никако не трпи "интимизирање" са "главним ликом" и ословљавање одмила као што је Дража, Дракче или Чича. У овом случају он је или Драгољуб Михаиловић, или Дража Михаиловић или само ђенерал (генерал) Михаиловић! Писац енциклопедијског чланка мора имати извесну интелектуално-емоционалну дистанцу према лику и делу личности из чланка, иначе ћемо због таквог стила и приступа добити (и у овом случају смо то и добили, успркос одличној аргументацији) пропагандни чланак који једино може да се постави на сајт неке организације која слави лик и дело дотичног, али никако не може да буде део једне енциклопедије. Затим, разноразне Михаиловићеве изјаве и говори. То не иде у чланак, већ се ти говори ставе у неки други део Википедије, а направе се везе према њима. Овако добијамо програмски, идеолошки обојен чланак.

Затим, језик енциклопедијског чланка мора да буде јасан, прецизан, рекао бих "сув", без поетских стилских излета и литерарних фигура.

Част Ђенералу, али, чланак је у мени изазвао контраефекат и сигуран сам да су господа из СЧП или СРС изузетно задовољна плодном и успешном сарадњом између њиховог пропагандног одељења и Википедије. Нит орали, нит копали, а добили су чланак који без икаквих измена поставити на почасно место на свом сајту!

--делија 09:58, 9. август 2006. (CEST)

Нико није рекао да се чланак не сме мењати, сви само остављају коментаре и не дирају чланак као да је "закључан" илити не знам ни ја шта. Пошто смо имали дозволу са тог сајта одатле је текст и преузет и допуњен још мноштвом информација. По мени, што више информација то боље, све су везане за особу о којој се пише и не видим шта ту има спорно. Наравно, свако има право на измене и допуне чланака и то нико не оспорава. --СашаСтефановић 12:56, 9. август 2006. (CEST)


Немам намеру да почиње с преправком чланка јер би то био огроман посао (у случају да применим своје горенаведене критеријуме). Ја стварно немам времена (тренутно) да се тог прихватим. Пошто су Сашини и моји ставови дијаметрално супротни с обзиром на количину информација коју треба да садржи неки чланак, мислим да је најпаметније да сређивању чланка (у стилском погледу највише, а такође и у садржајном) приступи неко ко би погодио "златну средину". Ако такав постоји. И ако се неко уопште хоће и сме прихватити тог незахвалног посла. У сваком случају, чланак о Драгољубу Михаиловићу је, по мом скромном мишљењу, ЛОШ.

--делија 14:50, 9. август 2006. (CEST)

Онда се вероватно разликујемо и у следећем мишљењу. Ја нпр. кад тражим информације о некој особи очекујем да ћу пронаћи што више информација, наравно првобитно оне основне, ко је и шта је био тај и тај, кад и где је рођен, шта је радио, чиме се бавио, ко је био поп који га је крстио :) итд. Дакле, по мени мноштво различитих информација не може никако да шкоди, а оно што не шкоди значи да користи. Значи волим да видим у чланку и понеку занимљивост из живота, неке цитате, везе ка даљим читањима (Спољашње везе) итд. Такав чланак је нпр. први којег сам се сетио Никола Тесла, наравно овим не желим ни у ком случају да поистовећујем ове две личности, али чланци су ми слични по информацијама и ономе што мене занима, и у једном и у другом свако може довољно да се информише уколико га занима толико информација и уколико је вољан прочитати. Наравно, оне које занима само кратко могу да прочитају само прве две-три реченице и то ће им бити довољно. Толико од мене у овом јављању :). --СашаСтефановић 15:07, 9. август 2006. (CEST)



Наравно да се разликујемо. То је били очигледно и у претходним текстовима. МОжда је решење у томе да се све те мање важне информације сместе у одељак који би се звао нпр. Занимљивости и то на крају самог чланка, а да у главном чланку остану најважније и најрелевантније информације о тој личности. Овако, само гомилање информација различитог степена важности у неком чланку даје том чланку дозу неозбиљности и недовршености, што, наравно, не би требало да буду особине доброг енциклопедисјког чланка.


--делија 15:24, 9. август 2006. (CEST)

Завршна реч Михаиловића

То је за Изворе, наравно, уз ваљане референце. --Милош Ранчић (р|причај!) 19:05, 11. октобар 2006. (CEST)

Па то већ има на изворима, ја сам поставио давних дана. Види овде. --СашаСтефановић 22:24, 11. октобар 2006. (CEST)
П.С. Ко о чему баба у уштипцима :) --СашаСтефановић 22:24, 11. октобар 2006. (CEST)

О Чичи све најбоље.

POV

Potrebno je izbaciti sve neenciklopedijske rečenice i dati izvore. I oni citati na kraju nemaju šta da traže ovde, jer i njegovi protivnici imaju šta da kažu o ovome. A neko pre mene je već osporio tačnost BokicaK Got something to say? 17:45, 8. јануар 2007. (CET)

Još jednom, mislim da su citati nepotrebni. --BokicaK Got something to say? 10:17, 21. јануар 2007. (CET)

Литература

Ако неко жели да се информише о Дражи Михаиловићу и српском четничком покрету нека прочита његову биографију у књизи Косте николића еминентног српског историчара за савремено доба. корисник:војвода

Poternica????

Postoji gotovo identicna slika poternice za Mihajlovicem kao i za Titom, s tim sto je ona za Titom (bar se tako cini) skenirana. Zeleo bih objasnjenje. Da li su u pitanju dve nalikujuce poternice, ili je neka napravljena obradom one druge?

Колико је мени познато, те потернице су издате заједно, а могуће и на једном плакату. Какогод, нисам у овоме релевантан, па би било добро да неко упућенији да одговор. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:14, 8. фебруар 2007. (CET)
To su dve različite poternice. Štampane u isto vreme. Ista je suma i tekst samo su slike različite. U tom momentu Nemci su tražili i jednog i drugog. --Goldfinger 13:00, 8. фебруар 2007. (CET)
Није потпуно исти текст али је врло сличан. --Vojvoda 15:37, 3. мај 2007. (CEST)

Obraćam svim komentatorima. Vi ste obična skupina neozbiljnih historičara-amatera. Svako se drži svoje istine, a tako do kakve takve isitne nećemo doći. Svi imamo, nažalost, djeodove koje je neko jurio u Drugom svjetskom ratu, pa razumijem da smo itekako subjektivni kad govorimo o ovom poglavlju povijesti

Тежак посао

Ево, Википедијанци Ја ћу га мало дотерати и то искључиво на основу докумената. Хтео сам и раније то да учиним, али сам, пустио да видим како ће се ствари одвијати. Треба га направити као да изгледа да се чита са неутралне тачке гледишта. Заиста је чланак тежак за писање. Дакле, потребно је да нема оне вагице која говори против њега, односно за њега већ нека средина.

--Корисник:А.Динчић

Узалудан посао

Писати енциклопедијске текстове на основу дела Милослава Самарџића је бесмислено, јер је човек патолошки лажов, а навођење њега у литератури срамота за Википедију.--Gorran 00:25, 12. март 2007. (CET)

Имаш можда поуздан извор који га дискредитује? --Dzordzm 00:52, 12. март 2007. (CET)

Не вреди се њиме бавити, веруј ми. Кад год свратим на сајт Погледа, запањим се која је то безгранична безбрижност према чињеницама. Нпр., некидан је нешто написао о убиству мајора Атертона - за које су британски извори означили као вероватног кривца четника Спасоја Дакића - он ту једноставно на место четника Спасоја Дакића стави партизанског функционера Радоја дакића, и његови читаоци опет срећни, партизани опет криви.

Све што он пише су чисте бајке. Јуче је нпр саставио једну хорор бајку о масакру у Вранићу у којем су четници Авалског корпуса масакрирали 72 цивила, од петомесечне бебе до 87-годишњег старца. Његову бајку о том догађају не вреди ни препричавати...

Или пресне лажи за потпуне незналице типа како су четници у новембру и децембру 1944. нападали Немце и усташе у Тузли. (Тузлу су партизани коначно ослободили 16. септембра 1944., а све до краја марта 1945. ређали су се немачки и четнички напади на Тузлу)...

Тамо код њега су иначе прогласили Косту Николића за "комунистичког историчара"... Дно дна, пријатељу.

Што се тиче веродостојних извора, лако ћу ти наћи неки за било коју његову тврдњу коју одабереш...--Gorran 02:22, 12. март 2007. (CET)

Зашто се не пише о комунистичким злочинима непосредно након „ослобођења“. По савременим истраживањима страдало је око 10 000 припадника српског грађанства (међу њима и људи који се могу сврстати у елиту српског друштва).--Vojvoda 15:39, 3. мај 2007. (CEST)

А зашто се ово питање поставља овде? Њему је место на тргу. Нико ти не брани да пишеш о томе, војводо. Слободно засучи рукаве па пиши. --Maduixa  kaži 15:46, 3. мај 2007. (CEST)

tzv SREBRENICKI ZLOCIN

Prestanite da gledate toliko tv, pogotovo b92. Knjigu u sake i citajt: Aleksandar Pavic,Zabranjena istina o Srebrenici(zasnovana na stranim izvorima poput Dzareda Izraela, Srebrenica research group, profesori kanadskih i americkih univerziteta, novinari(Tara McCormack). Posetite www.tenc.com(the empiror new clothes)itd... Svi oni govore o udruzenoj muslimansko-americkoj propagandnoj akciji. Jedan profesor iz knjige(trenutno mu se ne secam imena ali cu ga kasnije navesti izjavio je: Srebrenica je najveci trijumf propagande.... --Србски витез 17:12, 30. септембар 2007. (CEST)

Истина о садржају "Инструкција"

Нисам читао претходне теме на овој страници, пошто их има доста, те вас стога молим за разумијевање. Као што сам и написао у наслову, занима ме истина о садржају наводних Дражиних "Инструкција". О њима сам читао на енглеској Википедији, али сам примјетио да је нпр. факсимиле о њима ставио неки муслиман. Овдје о њима нема помена. Ако су постојале и ма какав њихов садржај био треба их ставити и овдје, истине ради. --Cikicdragan (разговор) 16:31, 15. јануар 2009. (CET)

Мислим да је проблем у томе да је једини извор који имамо за Инструкције "Зборник НОР-а" и да то, по некима, није довољно веродостојан иѕвор. Мислим да се не зна где је и у ком архиву оригинал Инструкција. Ако се то сазна онда је њихова аутентичност много извеснија. --As286 (разговор) 08:26, 16. јануар 2009. (CET)
Драго ми је да сте обратили пажњу на ову тему. И Ви и корисник Краљевић Марко који ми је одговорио на мојим страницама за разговор. И ја сматрам да је проблем у релевантности извора. Пошто је, наравно, постојала тежња да се поражени покажу у горем свјетлу од оног објективног. Ако је закључивати по ономе што сте написали, ово није само проблем Википедије, већ Историје као науке. Ко је више заинтересован о овој теми, може погледати одговор горе поменутог корисника на мојој страници за разговор. --Cikicdragan (разговор) 23:48, 16. јануар 2009. (CET)

Rehabilitacija generala Draže Mihailovića

Okružnom sudu u Beogradu u četvrtak, 26. februara, podnet je zahtev za rehabilitaciju generala Draže Mihailovića. Zahtevom za rehabilitaciju Draže zatraženo je poništenje presude kojom je posle Drugog svetskog rata Mihailović osuđen na smrt, a prethodno su mu oduzeta sva građanska prava. U zahtevu za rehabilitacijom, se navodi da Mihailoviću u sudskom postupku nisu bila omogućena osnovna ljudska prava. Okružni sud bi uskoro trebalo da donese presudu povodom ovog zahteva.

Датум рођења

Драгољуб Михаиловић није рођен 26. априла, како стоји у вики чланку, већ 27. априла - тако стоји и у наведеној литератури која је коришћена при писању овог чланка.

Хвала на скретању пажње,поправљена је омашка око датума у чланку. Црни Бомбардер!!!  (†) 21:18, 27. април 2009. (CEST)

У сваком случају, оно што пише у овом чланку је немогуће -- да је рођен 27. априла по новом (14. по старом) календару. Уколико у црквеним књигама пише да је рођен 14. априла по старом календару, онда је то 26. април по новом, с обзиром на то да је у деветнаестом веку разлика међу календарима била 12 дана, а у двадесетом и двадесет првом веку календари се разликују за тринаест дана. Очигледно је да је неко касније неспретно превео 14. у 27. април погрешно додавши 13 дана.

На суђењу је Михаиловић навео 28. август 1893. као свој датум рођења. --Rastko Pocesta (разговор) 18:54, 2. септембар 2011. (CEST)

Ознака ПОВ

Радим на сређивању овог чланака око 20 дана, па имам једно питање за администраторе. Да ли постоји шанса да се са чланка скине ознака ПОВ?--Свифт (разговор) 19:15, 2. мај 2009. (CEST)

Videcemo. -- Bojan  Razgovor  23:26, 2. мај 2009. (CEST)

Данашње измене

Зашто су уклоњена два параграфа текста? --Dzordzm (разговор) 23:18, 11. мај 2009. (CEST)

Да ли мислиш на подчланак „Наставак борбе и заробљавање“?--Свифт (разговор) 11:33, 12. мај 2009. (CEST)

Нова сазнања

Пронађена тајна архива о Дражи пише у листу Блиц од 6. јуна 2009. у чланку под насловом „Пронађена архива о стрељану Драже“ (блиц је новина која је блиска властима), а и лист Прес пише исто у чланку под називом Гробнице свуда по Србији.--Свифт (разговор) 01:29, 7. јун 2009. (CEST)

Istina ili ne?

Prvi put pisem na ovakvoj stranici i nadam se da cu uspjesno "ubaciti" komentar. Nisam jos sve procitala, no neke sitnice koje jesam me kao covjeka iritiraju. Propaganda o propagandi oko Srebranice i pokusaji nametanja neke mucke sa strane Muslimana je meni neprihvatljiva. Malo je glupo da se na temi o Mihailovicu pise o tome, kao sto je bez veze negiraju srecbrenicke zrtve, ma ko bio kriv za njihovu nesrecu i nesrecu onih koji za njima zale. Zeblude pisane kroz istoriju ce se tesko ili nikako ispraviti. Citajuci neku literaturu pitam se da li je i Draza bio bradato cudoviste kakvom ga je pokazala nasa SFRJ? Meni se cini da je tu istorija dobro potegla da od jednog covjeka napravi totem sramote jednog naroda.Znajuci za mnoge prevare, pa teko i prevare poslijeratnog sistema i nacina vodjenja drzave, ne bi me cudilo da je ljaga bacena na njega ista ona ljaga koju su tuzitelji htjeli sprati sa sebe. Ne stojim na nekoj strani, ni politickoj , ni nacionalnoj, ni religioznoj. Stojim na strani istine koja je teska za dokazati pogotovo kad se optuzenom to ne dozvoli. Kada se uhapsi jedan general, ma koji, u svrhu odbrane trebalo bi mu omoguciti sva sredstva, a ne sputavati ga u tome. Da li je optuznica bila realna i da li je on kriv i zasto, neko ce valjda razotkriti. Moje licno misljenje je da je citav drigi svjetski rat na nasim terenima dobro isplanirani marifetluk velikih sila, iskoristavanje naseg balkanskog, juznjackog temperamenta u svrhu stvaranja velicine drugih. Nase lakovjerstvo nas je i dovelo do krvoprolica, bratoubilackog horora i to prokletstvo nas i danas prati. Mozda je u ime toga osudjen i pogubljen neko ko je znao mnogo vise od nacistickih sluga koje su godinama prije rata zajedno sa Musolinijem imale cak i plan logora u kojima je sistematski unistavan i njegov narod.Mozda je on samo htio , kao profesionalni vojnik, braniti drzavu kojoj je sluzio...mozda, ne znam. Mozda ni partizani nisu bili nevini junaci koji su nam donijeli slobodu? Nadam se da cemo svi jednom saznati bar dijelic istine. Jedan dio svi dobro znamo, a to je da smo lako paljiv narod, spreman da za laznu slavu otkinemo glavu bratu, progonimo komsije, palimo crkve i dzamije...strasno! Kad kazem nas narod, mislim na sve one od Vardara pa do Triglava...isti smo mi.

Саботажа

Прочитао сам текст,и већ на први поглед ми се чини као да неко намерно саботира овај чланак.--213.137.111.219 (разговор)

Гроб Дражиног сина

У јеку потраге за гробом Драже Михаиловића изгледа да је пронађен гроб његовог сина Војислава.[2] („Вечерње новости“, 11. септембар 2009.) --Ђорђе Стакић (р) 13:44, 12. септембар 2009. (CEST)

Očajan članak

Znam da je ovo srpska Wikipedia, ali je ipak Wikipedia kvragu. Neću da se uplićem previše jer vidim da je situacija katastrofalna glede neutralnosti, preporučam samo da se sagledaju gole činjenice - čovjek je surađivao sa Osovinom radi čuvanja svojih snaga. Dakle surađivao je sa Osovinom. Ne govorim bez veze, I verujte da mi ovo nije prvi put na Wikipediji. Reference:

  • Tomasevich, Jozo; War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: The Chetniks, Volume 1; Stanford University Press, 1975 ISBN 978-0-8047-0857-9 [3]
  • Cohen, Philip J., Riesman, David; Serbia's secret war: propaganda and the deceit of history; Texas A&M University Press, 1996 ISBN 978-0-89096-760-7 [4]
  • Ramet, Sabrina P.; The three Yugoslavias: state-building and legitimation, 1918-2005; Indiana University Press, 2006 ISBN 978-0-253-34656-8 [5]
  • Tomasevich, Jozo; War and revolution in Yugoslavia, 1941-1945: occupation and collaboration, Volume 2; Stanford University Press, 2001 ISBN 978-0-80473-615-2 [6]

--93.143.42.75 (разговор) 22:38, 14. фебруар 2010. (CET)

Хари Труман

Просто је немогуће да амерички председник одликује сарадника Осовине! Хари Труман је постхумно одликовао генерала Дражу са Легијом за заслуге првог степена, ранг за врховне команданте. Амерички председници су тада а и сада најобавештенији функционери у свету. Труман је Дражи доделио орден на основу препоруке самог пентагона, који је претходно оформио комисију и на основу извештаја те комисије Труман је потписао указ о одликовању. Комисија је прикупила сва документа о Дражи како од америчких војних и цивилних обавештајних служби тако и од страних. Американци су тада имали у посед и заплењена немачка војна документа. Да су у њима нашли било шта што би компромитовало Дражу у смислу његове сарадње са Осовином тај орден му никада не би био додељен. Дражина војна каријера као и сваког другог официра може се реконструисати на основу одликовања. Иначе, у Америци има право да пише било ко и шта хоће па тако и тај Јозо Томашевић. Америка је слободна земља која се у вези Драже изјаснила 29. марта 1948. --Свифт (разговор) 21:12, 17. април 2010. (CEST)

Ево шта пише о Легији за заслуге на енглеској википедији Legion_of_Merit и свако може видети где је ту Дражино место.--Свифт (разговор) 21:29, 17. април 2010. (CEST)

Молба

Молим администраторе да блокирају нерегистрованог корисника који вандализује у последњих пола сата овај осетљиви чланак или да закључате страницу на неко време! --Свифт (разговор) 12:31, 8. мај 2010. (CEST)

Оћеш да кажеш да је Михаиловић био "мила нана" и да није правио ратне злочине, заобилазећи да је убио на хиљаде недужних људи и + сарађивао са окупатором??? --79.175.94.58 (разговор) 12:50, 8. мај 2010. (CEST)

Пошто видим да си упућен у историју ратовања онда ти је сигурно познато да све зараћене стране у сукобу врше ратне злочине. Ако желиш да пишеш о ратним злочинима прво се региструј па онда крени на посао.

Ово су чланци које треба средити:

Али пошто су ово осетљиве теме мораш да будеш неутралан и несмеш да дозволиш себи да се приклониш једној страни! --Свифт (разговор) 13:11, 8. мај 2010. (CEST)

Izvori za odlikovanja!?

Bilo bi dobro da navedete izvore za Mihailovićeva odlikovanja ako takvi postoje. Primjerice sad sam u knjizi M. Kurapovne "Shadows on the Mountain", na 31. stranici, naišao na smjelu izjavu kako je Draža Mihailović na solunskom frontu kao jedini u diviziji primio ni manje ni više nego - Victoria Cross! Pokušao sam to provjeriti i naravno nema ga u registru primatelja ni za tu medalju kao ni za Military Cross niti Distinguished Service Order. Prema tome koji bi to "Енглески Војни крст", kako ste ga ovdje naveli, bio u pitanju? Na što ste točno mislili kada ste to napisali? Pozdrav, Kolpo sa hrwiki

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 95.178.205.192 (разговордоприноси) | 15:05, 19. јул 2010 Министрар одбране Шутановац је прошле године, марта 2009. године на основу Уредбе Владе Р. Србије о скидање ознаке строго поверљиво са свих докумената о случају Драже Михаиловића уступио државној Комисији за откривање Дражиног гроба документ који је том приликом нађен по његовом претходном захтеву у Војном архиву. Ради се о Дражином персоналном досију (Картон личних и службених података официра (војних чиновника), које је водило Министарство војске и морнарице Краљевине Југославије. Досије је заведен под бројем К-1034/389. Он садржи основне податке, имена, године, место рођења, имена родитеља, деце, жене, места службовања, чинове, одликовања, награде, кажњавања, учешће у ратовима. На осмој страни Дражиног персоналног досијеа налази се рубрика пода називом "Број и датум указа којим је одликован, нашим (страним) одличјем или заслугама. У тој рубрици је заведено и одликовањ које тебе занима. У рубрици је седмо по реду и дословце стоји: У 1917. години без указа Енглеским војним крстом. О открићу Дражиног предратног досије писала је и штампа [7]. А ја ето набавих копију истог. Оно што ја знам како је Дража добио ово Енглеско одличје је следеће. Енглески командант на Солунском фронту се обратио команданту српске дивизије, у којој је као млад официр служио Дража, са намером да по његовом нахођењу изабере једног свог храброг војника, коме ће бити уручен британски орден. Командант је постројио војнике уз присуство британских официра и без много размишљања прозвао потпоручника Дражу да иступи из строја. Тако се на Дражиним грудима нашао Енглески војни крст.--Свифт (разговор) 16:47, 19. јул 2010. (CEST)

Тада српски и хрватски официри на служби у Југословенској краљевској војсци нису знали енглески језик па ни тачан назив тог страног одличја, па је вероватно неки бркати официр уписао у рубрику Енглески (дали му га Енглези) војни (дали му га енглески војници) и крст (личи на крст) -))) Постоји фотографија на којој је Дража са свим својим одликовањима. Мислим да се на њој види и тај Енлески војни крст али немам фотке тих оригиналних одличја да их упоредим.--Свифт (разговор) 17:00, 19. јул 2010. (CEST)

Мало пре сам ипак кренуо у истраживање како би сазнао о ком је заправо британском одличју реч. Упоредио сам фотографију која је објављена у "Албуму ђенерала Драже", Погледи, Крагујевац, 2008. На 23 страни тог албума налази се фотографија Драже Михаиловића са свим одликовањима. Ту сам фотку упоредио са овим чланцима на енглеској вики. И дошао до закључка да од ових одликовања ниједно не личи на Дражино британско одличје:

http://en.wikipedia.org/wiki/Victoria_Cross

http://en.wikipedia.org/wiki/Distinguished_Service_Cross_(United_Kingdom)

http://en.wikipedia.org/wiki/Air_Force_Cross_(United_Kingdom)

http://en.wikipedia.org/wiki/Royal_Red_Cross

http://en.wikipedia.org/wiki/Conspicuous_Gallantry_Cross

http://en.wikipedia.org/wiki/Elizabeth_Cross

Али зато овај ЈЕСТЕ, 100 одсто, личи као као да је пљунут! По мом скромном мишљену можда и налјепше британско одликовање.

http://en.wikipedia.org/wiki/Military_Cross

--Свифт (разговор) 17:51, 19. јул 2010. (CEST)

Тајна Дражиног гроба

Изгледа да се решавају неке ствари око откривања Дражиног гроба, јер се сада преводе британска документа која се тичу саме егзекуције као и места укопа пишу новости.--Свифт (разговор) 23:49, 30. август 2010. (CEST)

"dražin grob"

ne želim previše da iznosim svoja mišljenja o ulozi draže mihailovića i jedinica pod njegovom komandom ali moram reći par stvari...

kao prvo... dokumenta britanske obaveštajne službe daće neke "odgovore" koji su manje-više poznati i koliko vidim tiču se mesta streljanja...

kao drugo... siguran sam da njegov grob neće biti pronaćen pošto su se sve zemlje "pobednice" nakon drugog svetskog rata obavezale da če tela ratnih zločinaca nakon streljanja biti spaljena a pepeo rasut kako mesto gde su pokopani ne bi narednim generacijama ne bi služila za "hodoćašće"...

kao treće... http://www.isi.mod.gov.rs/vojni_arhiv02/arhivska_gradja1.php?lang=sr

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Schroeder (разговордоприноси) | 09:11, 10. септембар 2010

Као четврто...Влада Републике Србије је основала Комисију како би открила Дражин гроб.--Свифт (разговор) 13:59, 10. септембар 2010. (CEST)
Ево још података о Дражином гробу: [8] и [9], за оне који се бави истраживањем ове теме. --Ђорђе Стакић (р) 14:19, 10. децембар 2010. (CET)
још један линк на исту тему --Ђорђе Стакић (р) 17:01, 10. јануар 2011. (CET)
[10] и овај. --Ђорђе Стакић (р) 13:40, 17. јануар 2011. (CET)

Хвала ти за линкове али мени су те информације/дезинформације одавно познате. Очигледно да се још увек не зна место Дражиног стрељана и гроба и да су све то шпекулације. Још раније сам на ову тему оставио коментар на овој страници [11]. Овде се могу видети сва могућа места локације гроба која су у оптицају [12] Из свега тога тешко се може нешто унети у чланак а да не буде контраверзно, типа један ознаш је изјавио да се налази ту и ту, а други ту и ту. Међутим, могло би да се напише да је влада основала комисију за откривање Дражиног гроба, као и да је СНО из Чикага понудила награду од 100 хиљада долара ономе ко пронађе Дражин гроб, и да је Влада Мирка Цветковића донела уредбу да се са свих тајних докумената у случају Драже скине ознака тајности. А, ако комисија званично нешто објави онда то треба додати у чланак. Чињеница је да нису ни једну локацију почели да истражују и сондирају, нешто пуно чекају бре -)--Свифт (разговор) 11:30, 3. фебруар 2011. (CET)

29. октобар

Јавља ми се да ће Дража за који дан бити рехабилитован... -) Амерички пилот сведочи за рехабилитацију ђенерала Драже --Свифт (разговор) 22:07, 26. октобар 2010. (CEST)

И овде: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/213886/Svedocicu-u-korist-generala-Draze --Ђорђе Стакић (р) 09:02, 27. октобар 2010. (CEST)

„Други сусрет је био дужи, трајао је око сат времена. Генерал Михаиловић је описивао своју склоност ка Америци и његове наде за будућност, када ће Американци доћи да помогну његове снаге у Југославији“. Овом изјавом пилот управо потврђује оно што сам већ навео у чланку, а то је да је Дража очајнички желео англоамеричко искрцавање. На томе је радио већи део рата, али политика великих сила у Техерану је учинила своје. И угледни професор, бивши председник владе Слободан Јовановић на више места то потврђује, ево једне Поруке. Други рат на овим просторима је био једноставан, укратко се може описати на следећи начин, а то је да се Дража стратешки залагао за англоамеричку инвазију на Југославију а Тито за совјетски. Дошли су ови други. На овом сајту има биографија тог америчког пилота [13]--Свифт (разговор) 20:18, 27. октобар 2010. (CEST)

Nekako se ne mogu složiti oko ovako jednostavne podjele Draža - Zapad, Tito - Sovjeti. E sad, iz Titovih govora za vrijeme rata se primjerice vidi i više nego jasno da se idejno skoro potpuno naslanjao na Sovjete, ali mislim da svi dokumenti i svjedočanstva iz prakse pokazuju da je efektivno bio pod utjecajem zapada. Prvo kod Tita su kao vojne misije prethodno došli tzv. Zapadni saveznici, a tek mnogo kasnije Sovjeti i to uglavnom zato što su tu već bili - zapadnjaci. Drugo Zapadni saveznici su imali mnogo veću ulogu u oblikovanju Titove strategije od Sovjeta. Treće, Zapadni saveznici su također sudjelovali u oslobađanju Jugoslavije, na Jadranu, gdje su uspostavili i određene baze, primjerice Vis, Zadar... Četvrto, Crvena armija je sudjelovala u oslobađanju Jugoslavije na sjeveru Srbije, ušla je, ali i izašla iz zemlje i koliko god bio njen veliki značaj u operaciji za oslobođenje Beograda mislim da se ne može reći da je ona izvršila invaziju na Jugoslaviju. Da, svakako da je instaliranje Tita u Beogradu uz pomoć Crvene armije stavilo ogroman uteg na vagi na stranu partizana, ali mislim da se ne smije smetnuti s uma da je Tito ipak imao podršku na cijelom teritoriju Jugoslavije i od svih etničkih skupina dok je Draža imao podršku skoro pa samo od Srba, i to čak ne svih. Ukratko, bez obzira na veličinu pomoći izvana mislim da se i dalje slobodno može reći da su narodi Jugoslavije ipak oslobodili sami sebe, gledano i po broju boraca i po postotku oslobođenog teritorija teritorija, nešto što smatram da Draža iz više razloga nije bio u stanju provesti i radi čega je od samog početka imao strategiju čekanja presudne pomoći izvana. Pozdrav, Kolpo.

 
Европа 1. маја 1945.

Здраво Колпо, драго ми је да се интересујеш за овај историјски период који је одредио судбине свих људи на овим просторима све до данас. Подела коју си навео је управо таква а оно што данас збуњује лаике јесте Титова блискост са Западом током Хладног рата па већина мисли да су такви односи били од самог почетка. Тито је постао умерено близак са Западом тек после сукоба са Стаљином 1948. а везу са Западом је успоставио тек 1950. Од 1944. па до 1950. земља је прошла најгору совјетизацију, у смислу одузимања земље, имовине, националаизације, колективизације, успостављања једнопартијског система, ускраћивање људских права и др. Једина могућност КПЈ са Титом на челу током рата да дођу на власт и изврше револуцију и победе у рату јесте била инвазија Црвене армије. Да ли су они могли другачије то да остваре? Црвена Армија је крајем септембра 1944. ушла у Југославију, према совјетским изворима 450.000 војника и за мање од месец дана дошла до Дрине и Шида. Бугарска армија која је преко ноћи од фашистичке окупаторске армије постала савезничка и совјетска "заузела" је Македонију, територију на којој су били током целог рата, али то је нека друга тема. Тито се пред инвазију налазио у Штабу Црвене армије у Темишвару, а пре тога боравио је у Москви код Стаљина, тако да прича да су га Руси довели у Београду је тачна. Већина народа су били антикомунистички настројени, велика је неистина да су народи желели КПЈ и Тита. Када је Црвена армија заузела Београд и упоставила Тита на власт послератна судбина Југославије је била запечаћена. Вис и Задар су пре рата припадали Италији тако да Западни савезници су са стране легитимности били на територији Италији коју су претходно заузели. Британци су на Вису успоставили своју војну базу за снабдевање партизана према споразуму из Техерана са Стаљином. Без помоћи Црвене армије и Бугара фронт у Срему не би био пробијен а то се десило тек априла 1945. исувише касно. Којег датума је ослобођен Загреб? На слици можеш видети мапу Европе и територије које су Немци држали након 1. маја 1945. Према овоме можеш закључити само једно а то је да Немци нису били поражени на другим фронтовима питање је да ли би били истерани из Југославије. Мит да смо саби себе ослободили створен је тек након сукоба са СССР 1948. Тада се приступило ревизији и самохвали, коју најбоље осликава писање послератне штампе. Тако су дневне новине 20. октобра 1945. на насловним страна ставиле наслов "На данашњи да Црвена армија ослободила Београд". 20. октобра 1946. "На данашњи дан Црвена армија ослободила Београд". 20. октобар 1947. "На данашњи дан Црвена армија и партизани ослободили Београд". 20. октобар 1948. "На данашњи дан партизани ослободили Београд". Касније, након дневних новина, ревизији и самохвали, приступили су државни историчари. Данас, млади руски историчар, Алексеј Тимофејев, који је завршио Ломоносов, а пре извесног времена одбранио докторат на филолошком факултету у Београду ради на разбијању овог модерног мита који се укоренио на овим просторима.--Свифт (разговор) 11:10, 11. новембар 2010. (CET)

Још нешто, та "стратегија чекања" код Драже је први пут наведена на суђењу од стране тужиоца Милоша Минића, касније је било обавезно наводити у литератури да је Дража чекао, чекао и чекао. На страну то што су партизани и четници били герилски покрети а лица која су завршили војне науке знају шта гериле могу у рату, а лаици се баве митоманијом. Овде можеш прочитати став професора Јовановића о могућностима гериле, која је и краћа анализа оба покрета током рата [17].

Такође, овде можете чути тонске записе Драже и Минића са суђења. Оригинални Дражин говор је сачуван, а након пар минута увода на видео клипу који је постављен на јутјубу чуће се Минићеви напади и Дражина одбрана у атмосфери совјетског Београда[18] -) --Свифт (разговор) 12:15, 11. новембар 2010. (CET)

Samo jedno pitanje: otkud to da je vecina naroda bila antipartizanski nastrojena? Drugo, gde je poginulo koja hiljada partizana kod BG? Partizani nisu mogli da osvajaju velike gradove jer nisu imali tehniku za to, niti su bili obučeni. -- Bojan  Razgovor  12:35, 11. новембар 2010. (CET)

Више узорака говоре да народи нису били за партизане, у Србије током већег дела рата партизанска активност је била безначајна, у Хрватској њихово огорчено савезништво са Немцима на Сремском фронту, као и то да у Славонији и Загорју су партизани били малобројни, а међу муслиманима је постојао такође јак отклон према том покрету. Ствари се мењају на крају рата, тада се мења и страна, више због голе егзистенције него због вере у тај покрет. Након уласка Црвене армије приступило се обавезној мобилизацији, тако да је питање да ли су од октобра 1944. погинули били партизани или мобилисани. Прва већа мобилизација у Србији је извршена у октобру, а наредна већа овог пута за Сремски фронт извршена је у децембру 1944. А да је неко одбио да приступи, попио би метак док кажеш кекс. Не само партизани, него све гериле у Европи нису биле у могућности да се боре против конвекционалних армија, односно да заузимају градове и др. Све ја то разумем само нисам за глорификацију било чега, покрета, идеје, партије или догађаја.--Свифт (разговор) 12:59, 11. новембар 2010. (CET)

Kojih uzoraka? Aktivnosti drugih pokreta su bile još slabije u Srbiji, mada sam davno čitao da južna pruga bila dosta aktivna. -- Bojan  Razgovor  13:14, 11. новембар 2010. (CET)

Е овако, наведи ми једну немачку војну операцију против партизана у Србији од 1942. до 1944? Такође, у Централној Босни, Војводини, Славонији, бугарску операцију у Македонији. Једине партизанске територије које се могу тако сматрати током већег дела рата су биле Козара, Грмеч, Кордун и Горња Лика. У исто време четничка герила се протезала на територијама, у планинским пределима НДХ (Босне), од планине Мајевице до Мотајице на западу, Мањаче и Вучјака на југозападу и Требаве и Озрена на северу. На Тромеђи (Босна, Лика, Далмација). У Источној Босни и Херцеговини од Романије преко доњег тока Дрине, Невесиња на истоку и Требиња. Неко ко познаје Босну зна да истину зборим.--Свифт (разговор) 13:39, 11. новембар 2010. (CET)

Ne mogu da navedem, nemam knjigu i ne znam gde sam pročitao. Glavnina partizana iz Srbije su se posle Uzicke republike povukla u Bosnu, Hercegovinu i Crnu Goru. Mogu ti navesti primer za Vojvodinu: Srem (Fruška gora) je bio aktivan, dok su se u Bačkoj i Banatu zbog ravničarskog terena sve svodilo na ilegalce. Okupator protiv njih nije vodio veće akcije od policijskih racija. To nedostatak većih akcija ne znači da nije bilo aktivnosti. Koje akcije i bitke Nemci vodili protiv četnika od 1942 pa do leta 1944, kada se ishod rata već nazirao? -- Bojan  Razgovor  13:52, 11. новембар 2010. (CET)

Бокице, ово није страница за разговор већ старница на којој Корисник:Свифт води монолог сам са собом, а понекад му се придружи и неко од истомишљеника. То што он прича би једино могао да потврди Милосав Самарџић, јер је Свифт користи само његову литературу и фељтоне које пише у Пресу. Што се тиче Србије, после повлачења главнине партизанских снага, активност је била врло жива на југу Србије, али у Шумадији не претерано јер је она била прешуштена четницима, који су харали на овом терену. Мада није да и није било акција. Што се тиче Црвене армије, она је ушла и прошла само кроз један део Југославије, то јест Србије. А све остало смо урадили ми сами, делом уз помоћ Буграских и Албанских снага. Буграи су учествовали по договору с Русима, да би се оправдали за колаборацију с Немцима и да неби испало да се уопште нису борили против немаца, па су послали део снага на сремски фронт. Да ли би Београд био ослобођен без Руса? Да, али би борбе трајале много, много дуже и жртве би биле огромне. Јер НОВј није располагала техником - артиљријом, тенковима и авијацијом. --Pinki (разговор) 14:08, 11. новембар 2010. (CET)

И једно питање за Свифта пошто четничи покрет себе назива Југословенском војском у отаџбини - где су му припадници других народа осим српског у овом „југословенском покрету“. Шта се дешавало са четничим покретом и да ли је постојао у Македонији и Војводини? --Pinki (разговор) 14:16, 11. новембар 2010. (CET)

Hajde da ne koristimo ovu stranicu kao forum. Meni je samo zapalo za oci ono sto sam komentarisao u prvom javljanju ovde. Uzimanje zadravo za gotovo stvari koji se ne mogu objektivno proveriti ne koriste ni diskusiji na stranicama za razgovor, a posebno clancima. -- Bojan  Razgovor  14:27, 11. новембар 2010. (CET)

За администратора Бокицу. Ја ни једног тренутка нисам тврдио да партизана није било на Фрушкој Гори, као и на Папуку у Славонији, али то не значи да је цело становништво Срема и Славоније било за партизане, ово се односи и на друге делове Југе. Прихватам да се ова страница не користи за форум, али сам само желео да одговорим колеги из Хрватске, Поздрав--Свифт (разговор) 14:46, 11. новембар 2010. (CET)


Volio bih nastaviti diskusiju na nekoj od korisničkih stranica za razgovor, prvo jer imam ponešto i za primjetiti oko gore iznesenih stavova i tvrdnji, a potom uvijek me zanima tuđi pogled na pitanja kojima znam biti preokupiran. Pa kako ovo mjesto nije primjereno jer spamamo temu, predlažem da raspravu negdje preselimo... Kolpo sa hr.wiki

eto ako se nađe još tko zainteresiran za ovu temu o ulozi Istoka i Zapada u oslobađanju Jugoslavije može se pridružiti na ovoj stranici za razgovor... --95.178.205.43 (разговор) 18:12, 11. новембар 2010. (CET) Kolpo (od sada i na sr.wiki :-))

ПОВ

Због чега је скинут {{ПОВ}}--Pinki (разговор) 22:11, 28. април 2011. (CEST)

Због тога што је овај чланак неутралан, односно не вређају се партизани, друге нације и сл. Тако да нема разлога да се више та ознака ту налази. Иначе, главни разлог је то што је ознака ПОВ застарела, односно од када је стављена, овај чланак се за 90 одсто изменио, тако да је то сада сасвим други чланак!--Свифт (разговор) 22:24, 28. април 2011. (CEST)

Молио бих да се ова ознака не скида. Чланак премало мјеста даје критици и другом мишљењу, док с друге стране обилно хвали дотичну особу.--В и к и в и н дбла бла 22:34, 28. април 2011. (CEST)

Јел мислиш на овај чланак "Јосип Броз"?

Војна унапређења, војни и цивилни положаји у току Другог светског рата

Мислим да би војну и цивилну каријеру у току Другог светског рата требало јасно одвојити у посебан одељак, укључујући ту и војна унапређења :

  • ВОЈНИ ЧИНОВИ
  • - ........................... [овде треба прво навести разна унапређења од почетка каријере у војсци]
  • - Пуковник, 6. септембар 1935. [задње предратно унапређење, чин на почетку рата]
  • - Бригадни генерал, 7. децембар 1941. (указом Краљеве Владе)
  • - Дивизијски генерал, 19. јануар 1942. (указом Краљеве Владе)
  • - Армијски генерал, 17. јун 1942. (указом Краљеве Владе; тренутно је наведен погрешан датум у чланку)


  • ВОЈНИ ПОЛОЖАЈИ
  • Начелник штаба Врховне команде, 10. јун 1942. - 24. август 1944. године.
    • Указом Краљеве Владе Врховна команда је пренета из Каира (Египат), где се налазила од краја Априлског рата, назад у земљу. Михаиловић је 27. јуна 1942., у складу са својим унапређењем од 10. јуна, званично претворио свој штаб у Врховну команду. Врховна команда је укинута декретом Краља Петра II Карађорђевића 24. августа 1944. године (означава крај Михаиловићеве званичне позиције у односу на Краља и избегличку владу у Лондону).


  • МИНИСТАРСКИ ПОЛОЖАЈ
  • Министар војске, морнарице и ратног ваздухопловства, 11. јануар 1942. - 1. јун 1944. године.
    • Михаиловић је био министар војске, морнарице и ратног ваздухопловства у свим владама у наведеном периоду (од владе Слободана Јовановића до кабинета Пурића), а званично је смењен успостављањем владе Шубашића 1. јуна 1944. године.

Трајан (разговор) 06:56, 17. јул 2011. (CEST)

Помоћ око уређивања једног пасуса о суђењу Дражи

Хтео бих да додам неке праве, истините податке о суђењу Дражи у чланку о Милошу Минићу, који је био тужилац на Дражином суђењу. Њега је поставио партијски врх као истакнутог "друга", а иначе се слабо и бавио правном праксом. Тек, није ми циљ да попљујем тог Минића, него да се тамо нађу истините информације. Проблем је што тај чланак надгледа комунистичка клика са наше Википедије и они бришу све измене које им се не свиђају.

Молим вас да се укључите у разговор о том чланку и мало помогнете око уређивања. Позвао бих и људе који уређују чланке Београдски процес и Процес рехабилитације Драгољуба Драже Михаиловића, али не знам како јер тамо нису отворене странице за разговор. Ако неко зна како, молим вас да ставите обавештење и тамо и још негде ако мислите да би било корисно.

Поздрав, Veselin Marković (разговор) 22:28, 30. август 2012. (CEST)

Врати ме на страницу „Драгољуб Михаиловић/Архива 1”.