Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор.
Последњи коментар: пре 14 година3 коментара3 уредника у расправи
Nadam se da ovaj članak neće biti obrisan kao mnogi drugi bez pomoći iskusnih vikipedijanaca. To uništava volju novih članova da se uključe u rad Vikipedije. Primera radi, ja sam napisao članak o Genitivnom znaku (za koji sam dobio istu "opomenu"), a koji sam u međuvremenu uz pomoć prijatelja sredio tako da u potpunosti odgovara svim kriterijumima Vikipedije (čak i mnogo više od brojnih članaka koji se nalaze na njoj). Ipak, taj moj članak je ubrzo obrisan bez ikakvog obrazloženja i objašnjenja, čime sam izgubio svaku motivaciju da ikad više u životu napišem nešto za Vikipediju.--Pavlec (разговор) 01:54, 25. јануар 2010. (CET)Одговори
У поменутом обрисаном чланку је испоштован рок од 7 дана. Ако мислиш да је администратор Бурга тиме прекршио своја овлаштења, слободно можеш оставити поруку на администраторској табли са молбом да се размотри поновно постављање обрисаног чланка. Ако је аутору потребно више времена, чланак треба означити шаблоном {{Радови у току}}. Што се овог чланка тиче, он је у реду, али није референциран, што га опет чини кандидатом за "разматрање" квалитета. Поз, --Kašter (разговор) 02:16, 25. јануар 2010. (CET)Одговори
Последњи коментар: пре 12 година4 коментара2 уредника у расправи
Žrtve koje se prikazuju kao Romi iz Srebrenice ubijeni su u Drugom svjetskome ratu, zar nemislite da bi ce čulo da su Ustaše ubile 215 osoba, među kojima 115 djece ?? 115 djece, propaganda na kvadrat :) --Sokac121 (разговор) 12:35, 29. април 2010. (CEST)Одговори
Онда води рачуна како се изражаваш. Усташе су термин везан за НДХ, не за догађаје из деведесетих. Такав дискурс само може унети забуну, ем се ладно може оквалификовати као говор мржње. Да одмах предупредим оно "а како они", исто важи и за називање Срба деведесетих четницима или муслимана Балијама. То су термини везани за Други светски рат, и немају никакакве везе са Србима, Хрватима или Муслиманима из деведесетих. --Јагодаиспеци па реци15:04, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
POV
Последњи коментар: пре 12 година2 коментара1 уредник у расправи
Kakve veze ima što se zločin desio 11 dana pre proglašenje nezavisnsti BiH? Šta će taj podatak u članku? Čemu doprinosi?
Drugo, stil tipa "svoj krvavi pir" sl. ne odgovara enciklopedijskom stilu. To treba izbaciti. Opet isto u svim člancima ovog tipa, epsko lirska poezija teče na sve strane. Dokle bre više?
Treće, referenca ovog tipa je apsolutno neodgovarajuča za ovakve članke. Dokle ćemo ubacivati samo medije Republike Srpske, sa svim njihovim epsko-lirskim preterivanjima? To nije za enciklopediju. Ima toliko drugih medija koji umeju svoj ton da umere i da rade samo ono što jeste novinarstvo; da izveštavaju, a ne i da kroje i oblikuju narodno mnjenje, što obilato rade svi mediji iz RS. Oni se ne bave novinarstvom, nego manipulacijom javnosti. Takvi mediji bi trebalo da se izbegavaju kao reference na jednoj enciklopediji koja pretenduje da bude neutralna. Uostalom, to stoji i u smernicama. Citiram:
Пристрасност аутора о теми — Ако аутор има разлога за пристрасност или признаје да је пристрасан, ово треба узети у обзир када се извештава о његовом мишљењу. Ово не значи аутоматски да тај материјал не треба укључити, али треба имати у виду политику неутралне тачке гледишта.
Ah, da. Još da dodam. Mislim da ovakvim pisanjem i ovakvim guranjem POV-a u sve ove članke, samo se pokazuje ogromno nepoštovanje prema tim žrtvama, jer se iskorišćavaju u cilju manipulacije. Nije u redu i nije pošteno koristiti mrtve kako bi se postigli neki personalni ciljevi. Pisanjem objektivnog enciklopedijskog članka sa verodostojnim i kredibilnim referencama bi bio izraz poštovanja prema žrtvama. A ovaj članak (kao uostalom i svi drugi iz ove serije), to svakako nije. --Јагодаиспеци па реци10:25, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
OPET manipulacija izvorima
Последњи коментар: пре 12 година10 коментара5 уредника у расправи
Ja stvarno ne mogu da verujem! Ali zaista, ovo postaje apsolutno degutantno i odvratno. Evo šta stoji u članku:
Поред Срба, стравичан покољ усташе и муслимани починили су и над Ромима. У мају исте године у Броду непријатељске јединице зауставиле су четири аутобуса са Ромима из Сребренице, Жепе и Скелана (215 особа, међу којима 115 деце), извезли их и све побили. Жртве из једног аутобуса сахрањене су у масовној гробници у Сијековцу. Гробница је откривена и откопана у августу 2004. године. У гробници је нађено 59 скелета, од тога 23 дечјих.
A evo šta stoji u izvoru kojim je taj pasus referenciran:
Члан делегације Парламентарне скупштине БиХ у Парламентарној скупштни Савјета Европе Милица Марковић данас је у Стразбуру, у говору у оквиру дебате о трговини људским органима на Косову, изразила увјерење да су ови злочини у вези са злочином над цивилима, међу којима је било 23 дјеце, у околини Брода 1992. године.
Истичући да је то злочин који је страшнији него онај на Косову, јер је ријеч о дјеци, Марковић је навела да су 1992. године на путу кроз Брод мистериозно нестала четири аутобуса у којима су се налазили путници који су били избјеглице и који су ишли према западној Европи.
"Године 2004. у селу Сијековац близу Брода откривена је масовна гробница у којој је нађено 59 лешева од којих су 23 дјечија", рекла је Марковић.
Dakle, NIGDE se ne kaže ko je izvršio zločin, ali pisac vikipedjinog članka zna da su to bili ustaše (plus koristi potpuno neodgovarajući naziv za hrvatske vojne jedinice, gde se vidi koliko je autor "objektivan").
U izvru piše da su u četiri autobusa bile izbeglice, i ne navodi se odakle, ali autor članka zna da su bili iz Srebrenice, Žepe i Skelana. Takođe zna i koliko je bilo odraslih a koliko dece, iako to u izvoru ne piše. Dakle autor je ili vidovit ili je težak falsifikator.
Treće, kakve uopšte veze ima zločin nad Romima (i to je pitanje da li su bili Romi, jer u izvoru NE PIŠE), sa ovim zločinom u Sijekvcu? Zato što su se desili relativno blizu? Svašta. Ovo ću da izbacim iz ovog članka jer, pod jedan, nije mu tu mesto, o tome treba pisati poseban članak, pod dva, apsolutno je nereferenciran i iznete su tvrdnje napisane napamet bez referenci. Verujem da ima gomila referenci o tom događaju na internetu samo ih treba naći i prema istima napisati tekst u kome bi se iznele istinite činjenice o tom zločinu. Ali ne ovde, nego u posebnom članku. --Јагодаиспеци па реци10:54, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
Osim toga, ima medija i medija. Ima medija sa većim i medija sa manjim kredibilitetom. Mediji RS svakako ne spadaju u one s većim kredibilitetom, ako već govorimo o medijima. --Јагодаиспеци па реци12:12, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
Поставља се питање да ли су медији у ФБиХ, Србији и Хрватској ишта објективнији од медија у РС?
Da, i to je takođe pitanje. Ne znam za hrvatske i bosanske, ali za srpske znam sigurno: postoji jedna velika razlika: dok u RS listom SVI mediji slede jednu te istu liniju, i listom SVI imaju taj epsko-lirski diskurs, srbijanski mediji su vrlo šarenoliki, između kojih ima i onih koji rade novinarski posao onako kako treba: daju ti informaciju i ne kmenatarišu, a pogtovu se ne upuštaju u lirsko-epske maštarije. No, ako će tako biti mirnije, onda u člancima sa temama o našem ratu devedesetih jednostavno ajde da ne kristimo uopšte medije, nego samo zvanične izveštaje suda u Hagu. Kladim se da vam se ni to neće dopasti.
S druge strane, zapravo nije toliki problem u medijima RS, nego u načinu na koji se koriste ovde na njiki, bolje reći kako se zloupotrebljavaju. A o falsifikovanju informacija koje donose da i ne govorim. Eto malo gore iznad upravo sam navela jedan primer. Pa ti vidi. Medij navodi dva podatka, a navodi se kao referenca za četiri. Pa gde to ima? Referenciraju se stvari linkovima i tekstovima u kojima to što se referencira uopšte ne piše!!! Nije problem samo u medijima RS, štaviše, to je najmanji problem, tj. bio bi najmanji problem kad bi se pravilno koristili kao reference. Ali ovde neko izgleda ima određenu agendu i sam tera po svome. Na kraju ova naša njiki neće biti ništa bolja (ako ne bude i gora) od hrvatske i bosanske kad je u pitanju pristrasnost. A zarad čega? Pitam se zarad čega? --Јагодаиспеци па реци17:27, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
Nije moja zamjerka za manipulaciju izvorima (to stoji) već sam samo dao komentar da mediji nisu validan izvor. Ne mislim samo na medije iz RS, FBiH, HR već i na CNN, Njujork tajms, BBC, itd. Za svo ovo postoje na stotine plasiranih lažnih informacija od strane istih tokom rata, da ne govorimo za Irak, Avganistan, Libiju itd. Ne vidim kako bi npr. Njujork tajms imao veći kredibilitet od Glasa, RTS, FTV, BHT, HRT itd. kad je svako može dokazati da su svi iznosili lažne informaije (i još iznose). Koji su po tebi mediji pouzdani, možeš li da navedeš neki? Ja smatram da takvi ne postoje i da se oni uopšte ne bi trebali koristiti na Viki (bar ne u sličnim člancima kao što je ovaj). Rade --109.165.140.87 (разговор) 20:33, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
RAde, več rekoh negde, ne znam više gde, jer ostavljam komentare i ne mogu posle da ih nađem, dakle, rekoh, nema ni jednog medija koji je 100% puuzdan, jer svako vodi neku svoju politiku. Ovde je problem u manipulaciji izvora, navođenju nečega što ne piše u njima, kao i namernom pogrešnom tumačenju istih. Mislim da smo se već složili da zbog nemogućnosti određivanja koji su to kredibilni koji nisu, da navodimo SVE izvore svih strana u ovakvim člancima. Ali, u ovom konkretno članku, nije to glavni problem, nego falsifikacija i manipulacija izvrima. To su dve razlilčite stvari. --Јагодаиспеци па реци00:46, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Nemoj da se slažeš sa mnom, jer ne verujem da sad prizanaješ da si ti manipulisao ii falsifikovao izvore (sećaš se, ono te je bilo 9, te 60, te 20 žrtava 26. marta). Ne navrći vodu na svoju vodenicu, jer ono što ti sad insinuiraš, takođe si i ti radio u ovom članku. U suštini, obojica izgleda vučete vodu na svoju vodenicu, a ja se ne slažem vala ni sa jednim ni sa drugim. Čisto da ne bude zabune. --Јагодаиспеци па реци02:31, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Викивинд уклања референце
Последњи коментар: пре 12 година39 коментара4 уредника у расправи
Сијековац - Овдје је све почело: од 24:36 до 41:36 http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=5871&x=1 Снимак из Сјековца 26. марта 2010. у којима говоре свједоци и породице убијених.
Викивинд је овај чланак свео на цитирање извора које је додао, између осталих „Ured Predsjednika Republike Hrvatske“. По мом мишљењу, ради се о манипулативном уређивању чланка од стране Викивинда. Изоставио је све ове податке који су овде наведени. Овде Сијековац - Овдје је све почело: од 24:36 до 41:36 http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=5871&x=1 се описује да је 3.000 војника оружаних снага Републике Хрватске прешле Саву 3. марта 1992. и окупирале Брод, да је извршен масакр у Броду у улици ЈНА 25. марта нас српским породицама. Даље се каже да је само 26. марта 1992. убијено 9, а од марта до октобра 229 српски цивила. У снимку се показује плоча са именима 46 Срба из Сијековца који су убијени (од 26:09 до 26:26). Гдје је све ово у чланку? Зашто су све ове информације манипулативно изостављене? --БаШ-ЧелиК(разговор)15:21, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
Викивинд није ништа избацио из чланка. Дакле, осјети се слободним да све то додаш, али пази, 26. марта је убијено 9 људи. Немој стављати да је 26. марта убијено више, када је убијено 9, именом и презименом.
Ево шта пише у уводу чланка (који нисам ја писао):
Масакр у Сијековцу је ратни злочин и злочин против човјечности који су починиле хрватске оружане јединице 26. марта 1992. године у Сијековцу код Брода
Дакле, срећно са уређивањем чланка, и молим те, немој да клевећеш, сваком новом клеветом тонеш све дубље и дубље. Извори које сам користио су:РТРС, Политика, Српска Православна Црква, Општина Брод, Фронтал (све српски медији), а ти се ухватио за Уред предсједника РХ. Дакле, у Сијековцу је 26. марта убијено 9 људи. Пропаганда је успјешно неутрализована. Ћао!--В и к и в и н дбла бла15:36, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
„Ево шта пише у уводу чланка (који нисам ја писао)“.- Да, знам да ниси ти, управо је у томе и проблем. Изворе које си користио си користио само како би нагласио да је 26. марта убијено 9 Срба, а све остало што је потребно да пише у чланку си намјердно изоставио. Стара прича! пс Гдје пише ово: Током марта у Сијековцу је убијено 80 српских житељаhttp://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=18555 ?????? Не видим да си додао у чланак?? --БаШ-ЧелиК(разговор)16:35, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
И да, злочини у Броду немају везе са Сијековцем. Масакр у Броду нема везе са Сијековцем. Остало се све спомиње у чланку.
Следећих дана Хрвати и муслимани су у Сијековцу убили још 51 Србина, укупно више од 70 Срба, док се деветоро и данас воде као нестали.
Manipulant si ti, i to smo već dokazali na sijaset članaka. A ovo što sad radiš jeste trolovanje. Viki je naveo deset izvora raznoraznih medija i svi do jednog kažu da je 26. marta ubijeno 9 ljudi, i svi d jednog navode najmladjeg i najstarijeg. Sad, neki takodje kažu da je kasnijih dana u Sijekovcu bilo ubijeno još ljudi, ALI NE 26. MARTA!!! A to je ono što ti uporno želiš da proturiš ovde. Nauči bre čoveče kako se koriste izvori, ne trpaj sve u jednu vreću jer to nije u redu ni prema ovoj enciklopediji, a bogami ni prema tim žrtvama kojima tako hladnokrvno manipulišeš. Sram te bilo! --Јагодаиспеци па реци16:59, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
Па кад већ сводиш расправу на лични ниво, онда овако. Доказали смо и ми да ти Јагода и Викивинд пристрасно уређујете чланке. Тонка/Награ/Раде ти је написао на страници за разговор да си пристрасно уређивала чланак Масакр у Сребреници. Овде сам дао примјер како идеш по чланцима и саботираш их свјесно уклањајући изворе и дијелове чланка. Црни бомбнардер је изнио примједбе на твоје уређивање чланака Раде Шербеџија, што игноришеш. Жељко ти је рекао на админ табли да тролујеш, што игноришеш. Друго, нико не негира да је 26. марта 1992. убијено 9 Срба. Проблем је у томе што се у изворима говори о многим другим стварима на које је Викивинд изгледа намјерно затворио очи. Постоји емисија о масакру Сијековац - Овдје је све почело: од 24:36 до 41:36 http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=5871&x=1 чији садржај је далеко свеобухватнији од садржаја овога чланка. Није довољно само рећи "убијено је 9 Срба" и готова ствар. Чланци о злочинима се не пишу тако! Напримјер овде у извору је много више речено: http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=18555 А ако неко не жели да изнесе све што се може наћи у изворима, онда сигурно има неки разлог за то. пс Моје је било да овде изнесем везе ка изворима и да наведем шта пише у изворима, а ако Викивинд не жели да то унесе у чланак, хм, шта рећи. --БаШ-ЧелиК(разговор)17:25, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
Heh. Koji si ti lik. Ja nemam ama baš nikakav problem sa Crnim, to da ti bude jasno, niti sam ga ikad imala. Ako se ne slažemo oko nečeg, mi razgovaramo kao dve odrasle osobe. I koliko god se neslagali, na kraju ćem naći neko rešenje, jer Crni je čovek koji ume da razgovara i da prihvati tuđe argumente. Članak Masakr o Srebrenici sam OČISTILA od tvog trovačkog uređivanja, tvojih lažnih referenci, lažnih navoda i preterivanja, i t samo deo, a ima još bogami dosta toga da se uradi, i to ne samo na tm članku, nego na SVIM člancima koje si ti dirao. Ne sećam se da je Željko rekao da trolujem, ali se sećam da se zabrinuo što se non stop povlači pitanje tvog falisifikovanja referenci i njihovog lažnog predstavljanja. Što se ovog članka tiče, niko tebi ne brani da napišeš da je i sledećih dana ubijeno još ljudi, ali NE SMEŠ da pišeš da je 26. marta ubijeno više od 9 kad to jednstavno nije istina. Plus, kao št je Viki već naveo, u samom uvodu članka tačno se definiše ono o čemu članak treba da govori, a to je 26. mart i ni jedan više drugi dan. Ako hoćeš da pišeš o drugim danima takođe, promeni definiciju u uvodu. Nauči bre već jednom kako se piše i kako se koriste reference, jer ovo što radiš nema nikakvog smisla. Štetiš ovom projektu sa svakim slovom koje napišeš. Sram te bilo!--Јагодаиспеци па реци17:37, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
Чланци о злочинима се не пишу тако!
Ti ćeš da mi kažeš! Nego kako se pišu? Preterivanjem, falsifikovanjem izvora, uvećanjem broja tvojih žrtava a umanjivanjem tuđih, pravadanjem tvojih zločina a osuđivanjem tuđih, epsko-liskim diskursom u člancima ... Ne, dragi moj. Ne pišu se tako članci. Tako se piše PROPAGANDA, što je izgleda tvoja namera bila od samog početka -- da Vikipediju pretvriš u svoju ličnu propagandnu mašinu. E, neće moći, čisto da znaš. Nećeš ti jedan da upropastiš nešto št su stotine drugih ljudi tokom deset godina marljivo stvarali. Neka ti to bude jasno. --Јагодаиспеци па реци17:41, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
А ако неко не жели да изнесе све што се може наћи у изворима, онда сигурно има неки разлог за то.
Naravno da ima. Manipulacija podacima, to je ono što ti radiš.- Međutim, ovde se radi o podacima kojih NEMA U IZVORU a ima ih u članku. To se zove falsifikovanje izvora. I to je ono što ti vrlo često radiš. Još jednom ti kažem: ako ne znaš, nauči, ako ovo namerno radiš, trebalo bi da te banuju zauvek, jer to je jedini način da se čovek reši opasne štetočine koja podriva same temelje ovog projekta. Bre, ovaj projekat NIKAD nije bio ultranacinalistički orijentisan, ali zahvaljujući tebi sada to polako postaje. Ja se samo nadam da će oni koji moogu da te zaustave to učiniti na vreme. Dok još ne bude skroz kasno. --Јагодаиспеци па реци17:45, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
Овде ти је Жељко написао да тролујеш: [3]. пс Ти си се Јагода овде јавила доста пута, међутим никад ниси пунудила никакав извор. Једино изричеш своје личне ставове. пс Нико није рекао да је 26. марта убијено више од 9 људи. Исто тако инсистираш о чему може да се пише у чланку, што је различито од онога што пише у изворима. Изволи још једном изворе по којима треба да се пише чланак, а не по личним убјеђењима: Сијековац - Овдје је све почело: од 24:36 до 41:36 http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=5871&x=1, http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=18555 . Овде су дакле извори, а убјеђења остави за чатовање. --БаШ-ЧелиК(разговор)17:46, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
Je li tebi, bre, čoveče, jasno da nije problem u izvorima nego u tvom tumačenju istih? Jel može to da ti dođe do mozga? A šta Željko kaže ili misli, ič me ne zanima, jer ga ne smatram u ovom sukobu objektivnim (zapravo, ni u jednom sukobu u kom bi ti bio jedna od sukobljenih strana), jer je više puta otvoren pokazao kako ti drži stranu bez obzira bio ti u pravu ili ne, trolovo ili ne. Zato, to što Željko kaže, okači mačku o rep. --Јагодаиспеци па реци17:51, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
Ето први пут чујем да сад није спорно да је 26. марта убијено 9 људи. Овде се тврдило да је убијено 60 људи баш тог дана. Када сам раскринкао ту превару, онда је тај број изненада пао на 20. Међутим, и то сам раскринкао, тако да сада стоји исправна информација, и изгледа да сада то није спорно (претпостављам због многобројних и необоривих референци)--В и к и в и н дбла бла19:02, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
Дајеш ми једну спољашњу везу, али си је написао три пута да би изгледало као да дајеш три. Него, у том чланку је промашен чак и датум масакра, да не спомињемо друге ствари. Вјероватно је неко добио задатак да одради неки пропагандни памфлет па се у брзини запетљао и толико изгријешио да чак ни датум није исправно навео. Него, одо ја са овог разговора!--В и к и в и н дбла бла19:27, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
„Него, у том чланку је промашен чак и датум масакра, да не спомињемо друге ствари. Вјероватно је неко добио задатак да одради неки пропагандни памфлет па се у брзини запетљао и толико изгријешио да чак ни датум није исправно навео.“ Ма сигурно се уротио РТРС против тебе па лажу, а ти знаш боље од њих. Свашта! --БаШ-ЧелиК(разговор)19:38, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
Ја не знам, Јагода, што си се обрушила на медије у РС кад и сама знаш да ни федеративни, а ни хрватски медији нису објективни и да манипулишу подацима. Ајде, наведи ми барем један чланак из федератвиних медија (уопште није битно да ли је чланак објективан или не, а и питање је како то можемо да проценимо ми обични смртници) који се уопште бави овим догађајем (или неким другим догађајима у којима су Срби били жртве). Или из хрватских медија. Уверавам те да такав чланак нећеш наћи. И сад одједном, РТРС манипулише, а сви су остали оличење поштења, искрености, објективности и политичке коректности?
Догађај који се описује у чланку десио се пре нешто мање од двадесет година, што значи да не постоји довољна историјска дистанца за доношење неког објективнијег суда о свему томе (и не само томе). Још ниједан угледнији и реалнији историчар није написао чланак или књигу о тим (и другим) догађајима из тог периода, па се писци чланака довијају на разне начине, при чему увек некако у први план избију медији (и то углавном дневна штампа). Очигледно да БЧ као референце користи материјал који му је доступан, да би га се напало да ти извори нису објективни. То је сигурно тачно, али да ли неко може да наведе било какав извор или референцу из медија у ФБиХ или Хрватској која се бави тим догађајем? Сигуран сам да таквих извора нема, ила, ако их има, врло тешко их је наћи. Према томе, ми можемо избацити све референце које потичу из медија (без обзира о којој страни је реч) и шта ће нам онда остати? Врло мало или ништа. Даље, ова лицитација око броја жртава постаје помалу дегутантна, с тим да треба напоменути да лицитирање око броја жртава није ништа ново на овим просторима.
Aman, Slajo, po stoti put: nisu problem izvori, nego kaako ih BČ tumači i zloupotrebljava! Je l' Vikivind naveo deset izvra u kojima piše da je dana 26. marta bilo ubijeno 9 ljudi? Jeste. Je 'l u tim izvorima piše da su kasnijih dana bili ubijeni još neki ljudi? Piše. Zašto se onda ne napiše tako i u članku, nego BČ uporno pokušava da žrtve od nekoliko dana, čak nedelja ili meseci, strpa sve u jedan jedini dan? A da je degutantno, jeste. Ali izvini, degutantnije je to što BČ radi, falsifikujući i izmišljajući? Ili misliš da, pošto je degutantno, da treba da pustimo da BČ napiše broj koji se njemu dopada? Licitiranje vrši BČ, a Viki i ja samo navodimo ono što piše u ovde desetak navedenih izvora. --Јагодаиспеци па реци19:46, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
Јагода или лаже или не чита. Ако је у питању понашање као јуче на админ табли, онда је злонамјерно. Већ је десет пута Јагоди објашњено да масакр 9 Срба 26. марта 1992. није доведен у питање. Нико не покушава да у један дан убаци жртве из других дана. Напротив, напоменуто је да се треба поменути све што се помиње у изворима. То овде није случај јер је Викивинд парцијално приступио уређивању а Јагода то подржава стално напомињући како Срби и њихови медији лажу. Чланак једноставно не може да остане само на "26. је убијено 9 Срба" и готово! Навео сам изворе које треба цитирати. --БаШ-ЧелиК(разговор)19:58, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
BČ, molim te vrati se i pročitaj šta je Vikivind poslednje napisao. Prvo si pisao da ih je pginulo 60 tog dana, pa onda 20, i sad odjednom nije sporno da ih je bilo devet. Ajde, dosta više tog manipulisanja, stvarn je degutantno i otužno. A lažeš ti, a ne ja. To svako sa dva prsta mozga može da zaključi. --Јагодаиспеци па реци20:24, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
Суштина моје приче је да си ти у овој дискусији неколико пута изјавила да су медији у РС необјективни и да манипулишу подацима, а самим тим и читаоцима. Другим речима, по теби су медији из РС неадекватни извори и референце. Прво, не знам на основу чега си донела такав суд (будући да и сама знаш да увек постоје две истине) и друго, и ја се слажем да су медији у РС необјективни, али, нађи ми неки извор из Хрватске или Федерације који објективно (што год то значило) третира овај догађај. И да се не понављам, наставак је у мом горњем посту.
Suština priče jeste u tome da si ti dve priče spojio u jednu. Prva je da BČ manipuliše podacima (gore već deset puta objašnjeno), i koja je principalni problem ovog članka, a sasvim druga da su mediji u RS pristrasni, i ta priča je problem svih članaka koje piše BČ i članaka o ratu u BiH uopšte. Pominješ medije drugih strana u sukobu. Znam da su i oni pristrasni, nisam se juče rodila, ali, ako želimo napisati objektivan članak, onda treba da koristimo SVE medije, a ne isključivo samo medije jedne strane, a to je slučaj sa skoro SVIM člancima koji se odnose na rat u BiH. Pogledaj malo sve članke koje je napisao BČ: ima li jedan da ima neki druti izvor a da to nije medij RS? Izvini, Slajo, ali ja mislim da t ne može tako. A tu je i treća stvar, koja jeste na neki način povezana sa prvim dvema:BČ sistematski koristi članke iz medija koji nemaju veze s pričom članka koji piše, da bi referencirao npr. neku tako banalnu stvar kao što je godina rođenja, a članak kojim je referencirana eto, godina rođenja, vrvi od govora mržnje prema temi članka. --Јагодаиспеци па реци20:24, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
izjavio je predsjednik Udruženja za traženje nestalih boraca i civila općine Brod Marko Grabovac dodajući kako je u Sijekovcu 26. ožujka 1992. ubijeno devet, u naredna dva dana još 21, a ukupno više od pedeset srpskih civila.
По овом (хрватском) извору испада да је у Сијековцу у два дана убијено 30 цивила, а оно "укупно више од педесет српских цивила" је помало нејасно.
Даље, јагода, у једном од својих горњих постова кажеш да НИГДЕ (велика слова су твоја) није наведено ко је починио тај злочин. У овом (хрватском) извору цитирана је изјава Ане Михајловић:
Slušaj, Slajo. Ajde lepo, blago meni, vrni se gore i pročitaj šta sam napisala. To NIGDE je izrečeno u vezi sa nečim sasvim drugim, a ne u vezi sa događajima od 26. marta. Ja sam govorila isključivo o izvoru kojim je ona tvrdnja o Romima iz Srebrenice ubijenim kod Sijekovca bila referencirana, a ne da nigde u štampi nije rečeno ko je izvršio zločin, ili da se ne zna ko ga je izvršio. Super, našao si validnu referencu, sad možeš da vratiš pasus koji sam izbrisala i da ga valjano referenciraš. I ubuduće te lepo molim da PROČITAŠ PAŽLJIVO šta sam napisala pa tek onda da kritikuješ. --Јагодаиспеци па реци20:30, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
Да се надовежен на Слају, Сијековац - Овдје је све почело: од 24:36 до 41:36 http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=5871&x=1 Снимак из Сјековца 26. марта 2010. у којима говоре свједоци и породице убијених. Овде породице жртава и свједоци наводе чак и имена починиоца злочина. пс Ако су током мјесеца марта у више наврата извршена убиства Срба у Сјековцу, а то говоре и српски извори, као и хрватски извори, онда би било крајње манипулативно такве информације изоставити из овога чланка! Очигледано да те информације чак ни Хрвати не изостављају. Иначе ово што је Слаја навео се слаже са овим извором http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=5871&x=1 у коме се каже да су регуларне снаге Републике Хрватске, њих 3.000, прешли Саву 3. марта 1992. и окупитрали Општину Брод, гдје се налази и Сјековац. Не знам како то може да се не помене ако то помињу и Хрвати? Дајте људи, побогу. --БаШ-ЧелиК(разговор)20:24, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
Ево ти Слајо из Блица. Има и чланак из политике већ као референца. У самом нашем чланку се помиње и убијање након 26. марта:
Следећих дана Хрвати и муслимани су у Сијековцу убили још 51 Србина, укупно више од 70 Срба, док се деветоро и данас воде као нестали.
најмлађа је жртва злочина у Сијековцу 16. марта у којем је за само сат времена звјерски убијено 20 српских цивилаhttp://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=18555 као и ово: Он је подсјетио да је у марту 1992. године, прије почетка рата у БиХ, у Сијековцу извршен монструозан злочин над више од 20 недужних цивила из овог мјестаhttp://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=18555 А можеш и ово: Током марта у Сијековцу је убијено 80 српских житељаhttp://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=18555 Ове информације је Викивинд избацио из других чланака под изговором да је то мој фалсификат. Срећа па је Слаја пронашао и у хрватским изворима и ово: izjavio je predsjednik Udruženja za traženje nestalih boraca i civila općine Brod Marko Grabovac dodajući kako je u Sijekovcu 26. ožujka 1992. ubijeno devet, u naredna dva dana još 21, a ukupno više od pedeset srpskih civila. --БаШ-ЧелиК(разговор)20:37, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
Поново клевећеш: Фалсификовао си податке јер си написао следеће: "Тог дана је убијено укупно 20 Срба". Ја не знам да ли ти не можеш да схватиш неке ствари или се намјерно ругаш нама. У сваком случају, ружно од тебе. Пртестани са манипулативним понашањем!--В и к и в и н дбла бла20:42, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
Aman, čoveče, 26. marta je ubijeno samo devet!!!!!!! Stvarno si bezobrazan bez premca! Cifra of 80 je za ceo mesec mart, a ti pokušaŠ da proturiš tu cifru za sam jedan jedini dan! Stvarno nema smisla kako dezavuišete diskusije stvarima koje nemaju veze jedne s drugima i kako manipulišete podacima. S vama se ne može ljudski razgovarati, stoga se ja povlačim iz diskusije ovde. Radije ću raditi na članku nego ovde gubiti vreme s vama. Sram da vas bude. --Јагодаиспеци па реци20:42, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
Викивинд, зар не видиш да сам написао истину који су и ти сам коначно признао? Од почетка тврдим да си ти манипулисао овај чланак избацујући као и у осталих остале жртве. Ти си био упоран да је убијено 9 Срба 26. марта 1992. а ја сам инсистирао да се у овом као и у осталим чланцима дода и ових двадесет, као и остали. Па то треба да стоји у уводу. Ја сам од самог почетка тражио да то не бришеш, али ти си био претенциозан у негирању било каквих других жртава. Ниси дао да се у чланку помене било шта друго осим 9 Срба убијених 26. марта, као да су остали неважни! Твој приступ је створио проблем! Твоје референцирање само оних девет, док си дио о двадесет и осталима оставио нереференциран. Због тога се овде јављам читав дан јер у у чланку треба да стоји све, као и ово: Током марта у Сијековцу је убијено 80 српских житељаhttp://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=18555 . То и Јагода сте били искључиви урлајући да Срби лажу о још двадесет жртава у пар дана. Стално сте се будали у прса да је то лаж мадија из Српске! Сада мијењаш став и нападаш како би се оправдао! Не знам како уопште некоме може да падбне на памет да напише чланак о Масакру у Сијековцу а да у њему не помене да је у марту убијено 80 Срба у Сијековцу? --БаШ-ЧелиК(разговор)20:53, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
Овај проблем је настао јер је Викивинд константно из чланака уклањао податак о 20 Срба који су убијени у Сујеквоцу, јер је, претпостављам, вјеровао да је убијено само 9 Срба. Истина је да је убијено 9 Срба, али 26. марта 1992. што је постало познато јер је Биљана Плавшић када се то десило дошла на лице мјеста да види злочин. Међутим, у Сијеквцу се десило више убистава током марта. Дана 26. марта се десио само злочин у ових неколико кућа, док су се осталих дана дешавали други злочини. Један дан у марту је убијено 20 Срба у Сијековцу. Укупан број убијених Срба у Сијековцу у току марта је 80 http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=18555 . Сада када је Слаја употребом и хрватских медија коначно разјаснио, то једноставно треба да се помене. То све траба да стоји у уводу, а не да се гура на дно чланка. То стоји и у другим изворима, чак и хрватским. --БаШ-ЧелиК(разговор)21:09, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
И да поменем, да је највећи проблем у оваквим расправама понашање Викивинда и Јагоде. Њих двоје су изузетно ратоборни и нападачки расположени што се одражава у начину комуникације са другима. Константно негирају изворе на српском, нападају оне који другачије мисле, једноставно саботирају расправу која би могла већ одавно да се закључи да није негативног понашања ово двоје. Одавно смо могли да средимо чланак, међутим то је немогуће кад је саговорник пун мржње. И хвала Слаји на конструктивним коментарима. --БаШ-ЧелиК(разговор)21:14, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
I ja da napomenem, ti si lažov i manipulator. I to je dokazano ovde ne jednom nego deset puta. Što nisi napisao sve to tako kako si sad objasnio u članku, nego si uporno turao 20 mrtvih 26. marta? Lažeš da negiramo izvore na sprskom (pa pola izvora koje je viki dao su na srpskom), lažeš da napadamo one koji drugačije misle (ali ne dopuštamo tvoju manipulaciju), i lažeš da sabotiramo raspravu (to radiš ti, od samog početka). Manipulacija je TVOJA i dokazana sto puta, i ne samo na ovom članku, trebalo bi da se stidiš, ako uopšte znaš šta je to. Sram da te bude. --Јагодаиспеци па реци21:30, 22. јул 2011. (CEST)Одговори
Јагода, ти би исто тако врло пажљиво могла да прочиташ своје ПОВ коментаре о медијима у Републици Српској (је не кажем да је твој став погрешан, али ипак мислим да ниси надлежна да процењујеш објективност неког медија и на тај начин сугеришеш који ће се извор користити). Ја бих исто тако могао да кажем да ни Блиц ни Политика нису објективни (као што и нису) и да их не би требало користити као изворе.
Само бих још напоменуо да ће побијени цивили из Сијековца засигурно бити врло срећни када им се саопшти да смо их тачно пребројали.
Jel? A ko je nadležan? Ti? BČ? I ako ne kažeš da je moj stav pogrešan, u čemu je onda problem? U inatu i kontriranju? Što se tiče civila, meni tu nema šta da se prebacuje. Nisam im ja strateški uvećavala broj i menjala dan smrti, nego BČ. Što se tebe tiče, ja bih te zaista najlepše molila da kad odlučiš da se umešaš u jednu od ovakvih diskusija, a pogotovu kad odlučiš nekog da kritikuješ, da prvo dobro pročitaš šta je ko napisao, pa tek onda da se upustiš u kritiku. Jer, ono što si meni prebacivao, nema ama nikakve veze s onim što sam ja napisala. A o POV-u mi nemoj pričati, jer znamo odakle si. Ništa se drugo nije ni moglo očekivati nego da komšija brani komšiju. --Јагодаиспеци па реци00:24, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Јагодина уређивања
Последњи коментар: пре 12 година39 коментара7 уредника у расправи
Не знам уопште зашто се Јагода лати уређивања оваквих чланака, када је добро уочљиво да је пристрасна при оваквим темама. Немали број пута је исказивала своје ставове поводом сличних ствари, политичка мишљења о неким догађајима или личностима и томе сл., и немогуће је очекивати њену неутралност и објективност када изнесе салву својих таквих мишљења. А та мишљења се подударају и са стилом уређивања, па закључак је очигледан. И да, Јагода је прије мене знала оптуживати за некакво заједничко удружењено уређивање са Баш Челиком (што је вјечито одбацивала да докаже), а у задњих мјесец-два видимо такву координацију ње и Викивинда, да је то нешто незабиљежено у историји ове енциклопедије (бар од када сам ја ту). Људи који имају потпуно друго поље рада овдје, одједном се координационо лате уређивања оваквих тема. Мислим да је и ту закључак јасан. Што се тиче медија, добро је Слаја примијетио, ниједан корисник овдје нема право оцјењивати који је медиј погодан, а који не. Све у свему, мислим да би се корисници требали спустити са неког нивоа на коме замишљају да јесу, да се врате у стварност, у уређивање енциклопедије, и да се придржавају њених правила (везано за све), као и да не нарушавају атмосферу и уређивачки рад којекаквим оптуживањима и увредама. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:58, 22. јул 2011. (CEST) с. р.Одговори
Без „медијских“ манипулација, молим. Овдје се озбиљно треба радити и посветити објектиности уређивања. Овакве твоје реакције (гдје притом ниси ништа рекао везано за тему) не доприносе никаквој доброј атмосфери и озбиљном уређивању. Ако поједини имају намјеру да вјечито изазивају свађе, мислим да би се требали сабрати и схватити да је ово енциклопедија, не њихов приватни форум или томе сл. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:10, 23. јул 2011. (CEST) с. р.Одговори
Да, досадно ти је очигледно. у сваком случају ниси рекао ништа везано за тему овог чланка, тако да овај одјељак евентуално припада неком од тргова, овде је чисто троловање. Нема потребе за „црквеним“ наступом.--В и к и в и н дбла бла00:16, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
„Колико имаш година? Ја мислим да немаш више од 10, ако и толико.--В и к и в и н дбла бла 20:57, 22. јул 2011. (CEST)“ Ово је Викивиндов типични коментар, који би многи назвали троловање. Да не говорим о његовим личним нападима на друге. А овде је посреди планирано удруживање Јагоде и Викивинда, то је очигледно. --БаШ-ЧелиК(разговор)00:21, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Pazi ko mi kaže. Željko, verovatn si me pomešao sa svojim štićenikom, Baš Čelikom. Samo mi ti nemoj o pristrasnosti pričati. Sram te bilo! Cela Vikipedja zna tvoj odnos prema BČ. I posle se još usuđujete i jedan i drugi da drugima solite pamet o pristrasosti. Svašta. --Јагодаиспеци па реци00:19, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Иначе Јагода се на овој страници јавила највише од свих других, а никад није дала било какав извор или било шта осим својих личних острашћених ставова и напада на друге. Чисто троловање!!! Ја сам и под утиском да Јагода заправо појма нема о оваквим темама, него долази на странице пошто су се она и Викивинд договорили да заједно нападају чланке. Па то је свима јасно. Од ње сам једино чуо да не воли Републику Српску и не воли медије из Републике Српске, то је све што је Јагода имала да каже у својим пристрасним јављањима. И слажем се да је Јагода исувише пристрасна да би јој се дозволило да уређује овакве чланке. Питање је и за Викивинда, пошто је од овога чланка буквално направио ругло. --БаШ-ЧелиК(разговор)00:33, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Hahahaa... Kakvu ti bujnu maštu imaš. Pa nisu svi tako zaludni kao ti da se dogovaraju kako će drugima na njiki da zagorčavaju život, št verujem da ti radiš sa Željkom. Troluješ ti, od kad si došao na ovaj projekat, a tvoj lični administrator te zdušno podržava u tome. A što se tiče RS, nikad nisam imala nikakav odnos prema istoj, ali zahvaljujući tebi i samo tebi, verovatn će na kraju biti istina to što sad tvrdiš. Samo zahvaljujući tebi. Što se zabrane tiče, tebi bi trebal zabraniti da bre i čitaš a kamoli da urešuješ ovakve članke jer ih prljaš i gadiš kad god ih dirneš gurajući svoj ultranacinalistički pov svuda u njih. --Јагодаиспеци па реци00:43, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Као што рекох претходно, једна фасцинантна координација Јагоде и Викивинда, не само у уређивању, него и међусобном подупирању и удруженом оптуживању на страници за разговор. Надаље, не знам зашто сте почели да злоупотребљавате страницу за разговор и мој коментар зарад личних препуцавања. Под друго, Јагода, да се и ја сада обратим лично, мислим да и сама схваташ да овакве реченице — „Željko, verovatn si me pomešao sa svojim štićenikom, Baš Čelikom. Samo mi ti nemoj o pristrasnosti pričati. Sram te bilo! Cela Vikipedja zna tvoj odnos prema BČ. I posle se još usuđujete i jedan i drugi da drugima solite pamet o pristrasosti. Svašta.“ — немају више никаквог кредибилитета. Понављаш их већ можда неколико мјесеци без иједног понуђеног доказа о томе о чему причаш. Раније си чак знала и оптуживати да сам ПОВ и слично, и опет без доказа. Тога се треба одучити, мислим да смо као заједница доста напредовали, па да се служимо таквим стварима. Толико од мене. Дакле још једном, мој коментар нема уопште потребе да се злоупотребљава зарад личних циљева. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:36, 23. јул 2011. (CEST) с. р.Одговори
Ja ne moram da dajem nikakve dokaze za vaše "prijateljsvo". To svako vidi kad god BČ dođe u neku nepriliku, ti si tu da ga braniš. To samo slepci još ne vide. Ja rekoh već jednom: dobar si administrator, ali kad je BČ i pitanju, totalno promeniš ličnst i postaneš nešto sasvim drugo, što je sve samo ne dobro za ovaj prjekat. --Јагодаиспеци па реци00:43, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Као што рекох претходно, једна фасцинантна координација Јагоде и Викивинда, не само у уређивању, него и међусобном подупирању и удруженом оптуживању на страници за разговор.
Ма дај Жељко, ниси ти ваљда Јагоду озбиљно прихватао? Па она то говори јер не зна ништа о теми и нема никаквих других аргумената, па онда напада друге јер нема ништа да каже у вези саме теме. :) Па то је ваљда јасно. Јагода само воли да тролује, а и удружена је заједно са Викивиндом у њихов клан. --БаШ-ЧелиК(разговор)00:48, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Da, a ti kao znaš. Ti jedino što znaš jeste da terš vodu na tvoju vodenicu, da falsifikuješ izvore, proizvoljno i odokativno brojiš žrtve (ako su srpske nek ih je što više, ako su tuđe, nek ih je što manje, plus, zaslužili su). Treba da te je sramota. Vidim da si sad sav srećan i da si dobi polet što ti je laka konjica došla u pomoć. Ništa, sam vi nastavite da rajnzujete ovde i vređate, ja ne mogu više s vama da se smaram i gubim vreme, nego ću malo da sredim obo ruglo od članka u koje si ga ti napravio. --Јагодаиспеци па реци00:52, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Јагода, понашаш се неозбиљно, зар и сама то не увиђаш? Што се тиче некаквог „пријатељства“, и то је прича коју константно понављаш без икаквих доказа. И раније сам те позивао да видим гдје сам га то ја бранио, штитио и томе сл., а да притом нисам имао аргументацију, и никада ниси представила доказ. Често си знала назвати да сам некакав ПОВ, пристрасан и томе сл., а гле чуда, никада нисам имао ниједну примједбу на своје уређивање. Чак и од тебе немам примједбе, него све по фазону „Е ти си пристрасан, размишљаш другачије од мене?!“. То је све доста јалово, те стога, требала би размислити о томе како није добро некога оптуживати тек тако. Ти и Викивинд имате такву координацију у уређивању (чак и некакве приватне контакте), да је то просто невиђено, али не гледаш у своје двориште, већ често коцку бацаш другим људима. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:55, 23. јул 2011. (CEST) с. р.Одговори
Јагодо, ја ти само кажем да немаш никакво право да одређујеш који је медиј подобан, а који не и које су новине објективне, а које не. У ствари, имаш право, али не на Википедији. Подразумева се да то право немам ни ја, ни БЧ ни Викивинд ни било ко други. Колико се сећам, нисам се никада упуштао у авантуру процењивања објективности неких новина, а БЧ је само наводио изворе који су му били на располагању. Других, "објективнијих" извора напросто није било.
И да се разумемо, ја овде никога не браним нити сам нечији адвокат. Само ми смета твоја запенушени и набријани метод разрачунавања са својим противницима и неистомишљеницима у којима их називаш лажовима, манипулаторима и "срам да их буде" и успут их учиш објективности и демократији. Такође ми смета твој ПОВ став о медијима из РС и твоје априори одбацивање свега што има везе са РС (уколико није поменуто у оквиру БиХ). А, да, БЧ је починио стравичан злочин када је у чланку навео да је побијено 80, а не60 цивила у Сијековцу. Ја мислим да би га због тога доживотно требало прогнати са Википедије.
Што се тиче сољења памети, врло је развидно (што би рекле комшије) ко коме соли памет у последњих годину-две овде на Википедији. А што се тиче пажљивог ишчитавања оног што је написано, хвала на савету, а ја бих теби саветовао да се понашаш мало више у складу са оном помпезним мотом на твом потпису.
Слаја, нисам ја уопште писао овај чланак, него сам се јавио јер сам примјетио да су Јагода и Викивинд почели да га уништавају. Иначе, „у Сијековцу је убијено 80 српских житеља“ http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=18555 али то Јагода и Викивинд који су „уредили“ овако како сада изгледа чланак, не желе да додају у њега. А Јагода и њени ставови о Српској су ПОВ, и то жесток ПОВ! Ту нема никакве дилеме. --БаШ-ЧелиК(разговор)01:10, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Слаја, Жељко, а и ја, смо констатовали да је Јагода пристрасна.
E, baš mi je drago zbog vas. I ja sam konstatovala da ste vi pristrasni, pa šta? Čudo bi bilo da se vi iz RS niste složili da je pristrasan neko ko se usudio da dovede u pitanje vašu objektivnost i objektivnost RS medija. Eto vam članaka i eto vam Vikipedije, upropastite je do kraja. Do sada smo mogli da s ponosom kažemo da naša vikipedija nije pristrasna u ovim temama kao hrvatska i bosanska. Ali od sada, mislim da ćemo biti prvi na toj listi pristrasnosti. Samo napred, ja va s neću sprečavati. Meni u životu ne treba da me pameti uče ljudi koji nisu u stanju da objektivno sagledaju stvari i da se pogledaju u ogledalo i da priznaju i deo svoje krivice. SAmo napred, smanjujte tuđe žrtve, umnožavajte svoje, na kraju će biti da su u tom ratu samo Srbi ginuli, iako u Hagu sede samo Srbi kao ratni zločinci. Neka vam je na čast, svima. I tebi, BČ, i tebi Željko, a bogami i tebi Slajo. Ja u vom uništavanju vikipedije ne želim da učestvujem. --Јагодаиспеци па реци01:33, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Мислим да је овај цјелокупни коментар само потврда да си итекако пристрасна. Константно ствараш на силу некакав клан људи из РС који по правилу нису у праву, него их свагдје треба исправљати, а притом образлажеш то личним политичким мишљењима. Потврда теза пристрасности је о овакав став — „SAmo napred, smanjujte tuđe žrtve, umnožavajte svoje, na kraju će biti da su u tom ratu samo Srbi ginuli, iako u Hagu sede samo Srbi kao ratni zločinci.“ Узимати као основ уређивања оваквих тема то што рецимо Срби сједе у Хагу говори доста о томе како уредник размишља, тј. није у стању неутрално доприносити. Неко ко узима политичку идеологију и сл. ствари као основ уређивања никако не може конструктивно доприносити. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:47, 23. јул 2011. (CEST) с. р.Одговори
U pravu si, Željko. Moj poslednji komentar je bio rezultat iznerviranosti i napisala sam neke stvari koje zapravo ne mislim. Razmislila sam dobro o svemu što je bilo rečeno ovde, i zato sam otvorila temu na trgu u vezi sa izvorima, jer sam došla do zaključka da mora postojati neki opšti dogovor u zajednici oko toga šta se koristi kao izvor u člancima i na koji način, i da taj dogvor mora odgovarati svima a ne samo jednima, i da se onda taj dogovor mora poštovati, kako bi se ubuduće izbegle ovakve odvratne diskusije koje ničemu ne vode osim tome da se na kraju svi loše osećamo. Da ne bude zabune, i dalje mnogo toga što sam rekla u početku diskusije i dalje mislim, ali mnogo toga što mislim na kraju sam rekla na način koji nije baš najbolji jer sam bila iznervirana (plus pod gadnim bolovima leđa, koji me drže eto već peti dan i ne puštaju), i zato se izvinjavam. Stoga vas pozivam da kažete svoje mišljenje na trgu, i da vidimo da li smo u stanju da se ikako dogovorimo i da ubuduće izbegavamo ovakve situacije. --Јагодаиспеци па реци18:56, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Evo, neutralni izvori koji kažu da nema govora o "zločinu", o "ubijanju, i sukobima i pogibiji civila" da, ali o zločinu ne:
Pored toga, gdje je sudska presuda koja će potvrditi DA SE ZLOČIN DESIO? Nema je. Ustvari, samo srpski izvori govore da je to bio zločin i niko više.--MirzaM19:26, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
1. To nisu neutralni izvori.
2.Taj zločin ne spore ni učesnici ni hrvatske vlasti.
Koja sudska presuda kad preko 90% slučajeva ratnih zločina nad Srbima nije ni pokrenuto. Ni jedna Musliman nije osuđen pred Sudom BiH za zločine nad Srbima. Dakle nema presude nema zločina. Čista muslimanska logika. --109.165.195.54 (разговор) 19:34, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Oprosti, Mirza, ali meni ovaj tvoj neutralni izvor liči na sve samo ne na neutralni izvor. Ja se nešto zaista ne sećam da je u okviru same Srbije bilo ko bio masovno premeštan i iseljavan na silu. Znam da je Šešelj tome laprdao na sve strane, pminjao neke vozove u koje bi trebalo potrpatii sve Hrvate iz Srbije i poslati ih u Hrvatsku, ali tako nešto (fala bogu), i koliko ja znam, nikad se nije desilo. Osim toga, na str. 2 se kaže da su kao svi činili zločine ali eto Srbi su bili najgori, a potom se tačka po tačka svakog od prestupa navode samo i isključivo srpski zločini. Takva knjiga ne može biti objektivan izvor, ni pod tačkom razno. --Јагодаиспеци па реци19:43, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Jagoda ja ne mogu to nigdje pronaći što govoriš to da se spominju svi zločini a nabrajaju srpski, ako možeš da me uputiš.... Pored toga, iza ove knjige stoji kao odgovoran New York University press, kao neko ko je izdao ovu knjigu. Drugu knjigu je izdala organizacija koja posmatra ljudska prava u svim sukobima. Znači, potrebno je ovo zanemariti i dati prednost Glasu srpske ili ne znam Serbianni? U ovoj knjizi ne piše da civili nisu stradali, nego piše da ti civili nisu stradali jer su došli neki zli muslimani i hrvati i pobili ih, nego su stradali u sukobu dviju strana. Eto to.Ajde neka pronađe neko strani, neutralni izvor koji kaže jeste, u Sijekovcu se desio strašan zločin, hrvati/muslimani su uradili to i to. Ajde, neka pronađe bilo ko. --MirzaM (разговор) 23:50, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Mirza, nije zlato sve što sija. Vidi, kad su bombardovali Srbiju 1999, imala sam prilike da preko satelita gledm CNN izveštavanja i u roku od pet i po sekundi sam dobila želju da razbijem televizor. Gađali su CIVILNI VOZ i nazvali ga kolateralnm štetom. Gađali su centar Niša i ubili samo civile. Opet kolateralna šteta. Gađali su centar Surdulice, i opet pobili samo civile. Kolateralna šteta. Gađali su Kinesku ambasadu, i opet, kolateralna šteta. Gađali su RTS i ubili samo nedužne radnike - snimatelje, sekretarice, montažere. Zato, nemj molim te da mi pričaš o kolateralnj šteti kao da je smrt kolateralne štete nešto manje strašno od masakra. Osim toga, niko me ne može ubediti da su Ameri toliko glupi i neobavešteni da su u stanju da slučajno pobiju toliko civila. Što se tiče tvoje knjige, strana 7, naslov: Violations od the Laws of the War. Tu kažu da suu svi vršili zločine, ali a su Srbi prednjačili u tome. U daljem tekstu, Summary of executions of civilians, navedena su samo četiri primera zločina Srba. Hoćeš da kažeš da druge strane nisu vršile slične zločine? Nekako mi je teško poverovati u to. Hoćeš da kažeš da su bila samo četiri zločina i to samo srpske strane? Teško mi je poverovati u to. Sledeći naslov je Etnic clensing. Opet, samo selektivno birani primeri srpskih zločina. U poslednjem pasusu tog dela pomnje se i etničko čiščenje Vojvdine, što je notorna glupost. Ako je i bilo maltretiranja drugih nacionalnosti u Vojvodini ili Srbiji (verovatno je bilo, jer je Šešelj bio glavni baja u Zemunu dosta vremena, tako da ne sumnjam u to), to su bili sporadični slučaji, nikako organizovano etničko čišćenje kako se to ovde navodi. Stoga, molim te da se vratiš na pravi put kojim si došao ovde, jer ja sam jednom rekla da sam slepa za nacionalnosti i veru žrtvi i to i dalje tvrdim. Moja porodica u Sarajevu je multietnička, svih vera i svih nacionalnosti, i deo nje koji nije uspeo na vreme da se izvuče je sedeo u Sarajevu tokom cele opsade, neki članovi su proveli svo to vreme u dubokoj depresiji ne dižući se iz kreveta, cela porodica je sad raštrkana po celom svetu i samo bogu hvala da su svi ipak na kraju ostali živi, a psihičke posledice koje imaju to samo oni znaju. Dakle, kao što rekoh, meni je svejedno da li je žrtva Srbin, Musliman, Hrvat ili Tunguzijac. Za mene sve žrtve imaju samo jednu nacionalnost: ljudsku. A svi krvnici samo jednu definiciju: monstrumi. Prema tome, koliko god terala na čistac istinu u Srebrenici, budi uveren da ću isto tako terati na čistac istinu i u Kravici, i u Sijekovcu i u bilo kom drugom slučaju gde su stradali ljudi. Bez obzira na veru, na nacinalnost, boju kože ili pol. Toliko od mene i nadam se da smo se razumeli. --Јагодаиспеци па реци00:34, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Jagoda ja mislim da nisi razumila ovu na strani 7 i ovaj dio knjige. Mislim da se ovo govori općenito o vrstama zločina koji su se dešavali, a onda uz neki primjer tih zločina, znači daleko od toga da se detaljno sve teži predstaviti baš u ovom pasusu. Ja ono što vidim da ovdje piše jeste (parafriziram) "Da mi smo utvrdili da su sve strane vršile zločine ali u različitom opsegu". I onda da su muslimani uzimali kao taoce ljude, da su loše postupali sa njima kada su ih držali zatočene i da su "uznemiravali" srpsko stanovništvo ("harass" na engleskom). Srbi su radili zločine u mnogo većem opsegu". I onda kao što sam rekao navodi neke primjere zločina. Knjiga je 160 strana ja sam siguran da u njoj se navode svi zabilježeni zločini, a ovo što si ti navela kao nešto što kritikuješ je neki uvodni dio. Za ovo ostalo što navodiš kao kritiku, pa ne znam šta da ti kažem osim, ok to je tvoj stav. Ja nemam pojma o tome, apsolutno (mislim etničko čišćenje što ti osporavaš), ali ja znam šta piše u izvoru. Ja nisam imao ni pojma u ratu da se zločin u Srebrenici desio, a rat sam proveo u podrumu i kupio gelere sa kratera oko moje zgrade, jel sad ja trebam reći, ma kakva Srebrenica, nema od toga ništa? Pored toga, ajde mi reci, zbog čega je nemoguće pronaći neku stranu referencu koja će potvrditi postojanje zločina u Sijekovcu? Šta misliš, što se to ne može pronaći? Recimo za Srebrenicu, Markale, imaju strani izvori (pored Haškog tribunala), što nema za Sijekovac? Meni je apsolutno jasno tvoje stanovište, i ja ga poštujem i vjeruj da imamo apsolutno iste poglede, ali jel ti stvarno misliš da odražava stvarnost ako se članak napiše u smislu da su zli muslimani ili hrvati došli u sijekovac da pobiju civile? Ajde iskreno.--MirzaM (разговор) 01:14, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Prvo što se ne slažem s izjavom: „da su muslimani uzimali kao taoce ljude, da su loše postupali sa njima kada su ih držali zatočene i da su "uznemiravali" srpsko stanovništvo ("harass" na engleskom). Srbi su radili zločine u mnogo većem opsegu“. Ne verujem i neću da verujem jer to jednostavno nije istina, jer Beograd i cela Srbija bili su puni izbeglica prvo iz Hrvatske, onda iz BiH -- ti ljudi ne bi bežali da se nisu bojali za sopstvenu egzistenciju, zar ne? Dakle, odbijam da merim na kantar čiji su zločini veći a čiji manji, jer to nije ljudski. Silovana žena je upropaštena osoba za ceo život, a dobr se zna da su to radili SVI redom, i da su kako Muslimanke, tako i Srpkinje i Hrvatice bile žrtve. Hoćemo li sad licitirati broj? Mrtvi su mrtvi, bio jedan ili sto. Vidim na netu da od stranih izvora št se tiče Sijekovca, prilično su obskurni tekstovi, tvrdi se da samo Srbi tvrde da se to desilo itd. Nemam nameru da napustim ovo, i potrudiću se da pročitam sve što je vezano za Sijekovac kako bih mogla da dođem do neke istine. Drugo, kakvo to ja etničko čišćenje osporavam? Ne znam na šta misliš. Kakve veze ima gde si i kako si proveo rat (žao mi je što je tak bilo, da ne bude da omalovažavam), ali zaista ne znam kakve veze to ima sa tvojim navodnim negiranjem Srebrence? Srebrenica se desila, to svi znamo. Znamo i ko je izvršio zlčin i ko su bile žrtve, tu nema spora. Ali, zar ne misliš da treba napraviti uvod u srebreničke događaje, kao i vrlo bitnu ulogu Nasera Orića u svemu tome, jer, da budem iskrena, lično mislim da nije bilo Orića i njegovih izleta iz Srebrenice na srpska sela, možda bi tih 8000 ljudi još uvek bili živi. Ne znam, ne kažem da bi to bilo sigurno, ali moraš priznati da postoji i takva mogućnost. Drugo, zar ne misliš da bi se u tom članku takođe trebalo navesti i mogućnst da je tih 8000 ljudi bilo svesno žrtvovano kako bi se dobila NATO intervencija protiv Srba? Pa to tvrdi sam gradonačelnik Srebrenice! Musliman! Našla sam sasvim slučajno zanimljivu knjigu na netu o tome (tržeći informaciju o Sijekovcu), i koliko vidim na prvi pogled, tvrde se vrlo slične stvari kao u onom filmu koji je Rade linkovao. Evo linka, obratiti posebno pažnju na 7. poglavlje, može se daunloudovati. Autori su stranci, što je po tebi, ako sam dovro razumela ono što si napisao na Trgu, apriori objektivan izvor. Stranci koji su bilo kao civili bilo kao vojna lica boravli na teritoriji BiH u svojstvu UN radnika. Urednik tvrdi da je bio napadnut 1992. godine od strane muslimanskog snajperiste (kraj 9. i početak 10 strane)iako je njegv auto bio jasno obeležen kao vozilo UN. Ja sam je već daunloudovala i imam nameru da je odštampam i da je pročitam i da je iskristim za pisanje članka o Srebrenici. Zločin Srba je monstruozan u to nema sumnje, niti ima opravdanja, ali ono što je izgleda uradila vlada BiH je monstruoznost na kvadrat, i iako ne opravdava ni na koji način ono što su Srbi uradili, treba da bude u članku i svet treba da zna za to. Jer, jedno je kad te neprijatelj ubije, a sasvim drugo kad te onaj čija je dužnost da te brani, ladno napusti. Nema tog višeg cilja koji bi mogao da opravda takvu monstruoznost. Ja bih ti bila zahvalna da i ti isto uradiš, i da pročitaš tu knjigu, pa ćemo kad to uradimo, da razmenimo utiske i da vidimo kako dalje pisati članak o Srebrenici. Meni lično je jako bitno da u pisanju ovih članaka učestvuje i ona druga strana, i drago mi je što si tu, jer na prvi pgled ne ličiš na povremene padobrance kje imamo sa hr. i bs viki koji umejuu samo da vređaju i da izbacuju degutantne parole. Iskreno se nadam da ćemo moći da zajedno napišemo članak o Srebrenici koji će biti pravedan prema svim umešanim stranama. --Јагодаиспеци па реци01:57, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Ali Edward S Herman nije kredibilan izvor. Zašto? Zato što nije ni na kakav način učestvovao niti je profesionalno povezan sa Srebrenicom. Čovjek je profesor finansija i bavi se pisanjem. Zbog čega ga recimo, Haški tribunal nije pozvao da svjedoči? Šta misliš? Zbog čega ga strana wikipedija nije uvrstila kao izvor o Srebrenici? Ja sam na trgu rekao, strani ali kredibilan izvor. Nije jedini, ima na hiljade profesora koji negiraju holokaust. Trebamo li mi sad njih uzeti u smislu objašnjavanja Holokausta? Ali jagoda, svako može iznijeti svoje mišljenje, pa tako i gradonačelnik Srebrenice. Gdje je on bio tad 95? Što njega nije Haški tribunal pozvao recimo da svjedoči kada je upoznat sa temom? Jel sada trebamo da mi poberemo mišljenja koja nama odgovaraju recimo i svako da ih predstavi ko svoju istinu? Jagoda, evo pogledaj šta ovdje piše o muslimanskim napadima na srpska sela:http://www.un.org/News/ossg/srebrenica.pdf, strana 106. Eto pogledaj, znači opet strani izvor, i opet sve nije onako kako iznosi srpska štampa. Sad na tebi je kao osobi šta ćeš vjerovati. A znaš zbog čega ne možeš navesti Orića u uvodu? Zato što bi onda morala navoditi njegove sve "zločine", a ti zločini u TOJ MJERI ne postoje opet nigdje nego u srpskoj štampi i izvorima, ili u izvorima tipa Andy Wilcoxsona (koji uređuje stranicu www.free-slobodan-milosevic.org, a to ti sve kaže), ili tog Edwarda i slično. Pa ćeš onda morati navoditi izvore koji povezuju Srebrenicu baš sa tim, da je to akt osvete, pa ćeš opet navoditi sve srpske izvore, i izjave Karadžića, i Dodika i slično jer nepostoje neutralni strani izvori koji to navode, jer je to sve besmilica, laž, i samo jedan vid današnje moderne propagande iz srpskih medija i ostalih sličnih izvora, i kvazi naučnika (koji recimo imaju averziju prema NATO-u i Americi) da se opravdavaju zločini u prošlom ratu. I onda kad neko pogleda to, i pogleda te sve srpske izvore, može samo zaključit da je to napisano da se opravda masakar u Srebrenici. Jel to tebi cilj? Što se tiče Sijekovca, ja ovo neću ništa uređivat, ja ti predlažem da pročitaš sve što imaš od izvora i da skontaš nešto, mislim da ćeš ti to ok uraditi. Srebrenica kao članak je meni stvarno ok urađen, ja sad nemam vremena ni za šta maltene, kad budem imo malo slobodnih dana, dodaću i ja neke stvari.--MirzaM (разговор) 02:42, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
A sada opet, zaboravim stalno nešto. Pa dobro, ako su za povod na Srebrenicu bili Naserovi napadi, šta je povod za opsadu Sarajeva i smrt 10 000 osoba? Šta je povod za Markale, šta je povod za Tuzlansku kapiju? Šta je povod za granatiranje Bihaća? Za zločine u Ahmićima? Granatiranje Dubrovnika? Šta je bio povod da se granatiraju ljudi u redu za hljeb recimo? --MirzaM (разговор) 02:42, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Recimo za Srebrenicu, Markale, imaju strani izvori (pored Haškog tribunala), što nema za Sijekovac? Meni je apsolutno jasno tvoje stanovište, i ja ga poštujem i vjeruj da imamo apsolutno iste poglede, ali jel ti stvarno misliš da odražava stvarnost ako se članak napiše u smislu da su zli muslimani ili hrvati došli u sijekovac da pobiju civile? Ajde iskreno.
Što se Markala tiče, ova knjiga na jednom mestu navodi da je dokazano da su to učinili Muslimani. Ima čak referencu (br.5) neke druge knjige, takođe je strani izvor. Što se više upoznajem s tematikom, sve mi je jasnije da je bolje da se manemo pisanja tih člaaka na način na koji smo ih pisali do sada: stavljanjem bilo kakve reference nađene na netu. Sve je toliko konfuzno, ne znaš kome da veruješ. Verovatno svi govore istinu i svi lažu. Istina je negde na sredini, ali da bi je našao, ne može se proguglati pet minuta i nać pet prvih linkova koji govore temi. Da bi se ovakav članak napisao iole objektivno, mislim da treba mnogo, ali mnogo čitati pre toga i prići temi čistog srca i bez ostrwašćenosti, što nam je svima ovde izgleda vrlo teško.
Što se tiče zlih Muslimana i zlih Hrvata, ja ne mislim da su zli svi Muslimani, niti da su zli svi Hrvati. Vidi šta sam još zanimljivo našla na netu: Muslimanski odred u okviru vojske RS. Svedočanstvo njihovog komandanta je veoma zanimljivo. Vredi pročitati. To samo dokazuje koliko je ceo sukob kontroverzan, neobjašnjiv i sulud. Obrati pažnju na uvod, šta čovek kaže ko je izazvao rat u Bosni, šta je on mislio, a šta se na kraju desilo, i zašto je kao Musliman, ipak stao na stranu Srba. Daleko da ovim želim opravdati Srbe i ono što su činili, ali mislim da treba ipak pokušati razumeti korene ovog sukoba pa tek onda se upustiti u pisanje o njima. --Јагодаиспеци па реци02:07, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Ali zbog toga je, zbog tih svih "mišljenja" osnovan međunarodni sud koji je ustanovio istinu, i koji je to sve filtrirao. Galić je osuđen na doživotnu robiju. Čovjek će provesti život u zatvoru, a mi treba sad da unosimo Edwarda profesora finansija koji nema veze jedine sa BiH, a kamo li sa ratom, a kamo li sa Markalama a koji kaže da su muslimani to uradili. Vidiš kolko je to sve besmisleno. Ali normalno, logično da se presuda ne sviđa svakome. Pogledaj stranu wikipediju, znaš li da oni imaju članke za sve ove naše članke koje uređujemo? I sa Sijekovac čak. Ukucaj Sijekovac killings. Pogledaj čime se oni vode. A znam ja da je bilo bosanaca i u srpskoj vojsci, bilo je jako puno i srba u Armiji BiH, to je tako, ludo vrijeme je to bilo.--MirzaM (разговор) 02:56, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
ОписЈа бих се надовезао на Јагодин коментар. Она помиње случај америчких медија у случају бомбардовања Србије. Такав је исти случај био и када су страни медији извјештавали о рату у Сарајеву. Жао ми је што Јагода инсистира на тим истим медијима и њиховој употреби у случају Српске, док очигледно Јагода примјећује пристрасност у случају Србије. Било би ми драго да Јагода има исти приступ у обадва случаја. Даље, Јагода помиње како је њена породица у Сарајеву мултиетничка, и како су билу у Сарајеву за вријеме "опсаде Сарајева" како то Јагода каже. И моја породица је из Сарајева, није мултиетничка, али је прогнана из својих домова 1992. Наиме, живјели смо у Сарајеву и било смо грађани Југославије. Онда су деседесетих на власт дошле националне странке. Знамо сви да су у Словенији сви жељели да се одвоје од Југославије, и то се десило без много натезања. Када су Хрвати жељели то исто да учине, они су то желени и на подручју гдје су Срби били већина. Срби то нису жељели. Тако је настала РС Крајина која је ужасно страдала за вријеме Другог свјетског рата. Рат је кренуо када су Хрвати из Загреба хтјели да припоје Крајину Хрватској, а да Србе прогнају, што су на крају и учинили. У Сарајеву је било слично. Сарајево је било мултуиетнички град, до пописа 1971. су Срби били најбројнији народ (ево демографске слике Сарајева [4]). Ово пишем јер је Јагода говорила о њеној мултиетничкој подорици у Сарајеву, па сматрам да и ја као Сарајлија треба да напишем своја искуства. Када су на власт у Сарајеву дошле националне странке, мултиетничко Сарајево се као и мултиетничка Југославија подијелило. Муслимани су гласали за Алију Изетбеговића који је желио да створи националну државу за тадашње Муслимане на подручју мултиетничке СР БиХ. Срби су гласали за Радована Караџића, који је желио останак у Југославији, а Срби су жељели да остану да живе заједно са осталим Србима. Хрвата је у Сарајеву било увијек јако мало, а они су као и свуда гласали за ХДЗ, пошто је то била странка за све Хрвате у Југославији и она је била директно под контролом Загреба. Они су хтјели Хрватску колико год може да буде већа. Онда је мултиетничко Сарајево преко ноћи постало националистичко Сарајево. Прво су почеле националне подјеле међу политичарима, истицала се све више религија. У Сарајеву је током СФРЈ био популаран Тито, Здравко Чолић, Брега, Куста, а онда је преко ноћи у центру странка Алије Изетбеговића организовала концерт „Илахије и Касиде“. То су арапске пјесме које је исламска заједница тада прилагодила Муслиманима јер је тада било популарно враћање вјери, пошто је то био распад комунизма. Овај догађај је довео у шок тадашње Сарајево, које је преко ноћи промијенило изглед. У исто вријеме су тадашњи југословенски рокери одржавали концерте за мир и за Југославију. Али и ту су се правиле подјеле. На концертима за мир Срби су доносили југословенске заставе, а Муслимани и Хрвати нису. Тако да сена концертима за мир публика подјелила на Србе и на Муслимане. Срби су викали "Југославија" и махали југо заставама, а Муслимани су викали „Босна“ и нису имали никакве заставе јер тада нису постојале никакве заставе. Временом је мултиетничко Сарајево постало толико подјељено да је морао да избије рат. Прво су почеле свађе и пријетње по сједницама. Муслиани су стално инсистирали да се прекине свака веза са Србијом. Они су говорили да је Босна њихова држава и да они немају друге државе, а да је Србија увијек била непријатељ. Жељели су да се одвоје од Југославије. Срби то нису жељели. Србима као народу није били у интересу национална држава Муслимана. Србу су Муслиманима предлагали да остану у Југославији, и да живе заједно као и прије. Алија Изетбеговић је то одбио и заједно са Хрватима покренуо референдум Муслимана и Хрвата за отцјепљене од Југославије. Фрањо Туђман је дошао у Сарајево и са Алијом се договорио о сарадњи и отварању фронта у Сарајеву. Прво се десило да је неко у ноћи дошао са маљем и унишио спомен плочу Гаврилу Принципу. Онда се десило убиство једног Србина. Онда се десило више појединачних убистава Срба. На крају се десило убиство старог свата на Башчаршији. Након тога су Срби подигли барикаде у већинским српским дијеловима Сарајева. Муслимани су прије тога у муслиманским већинским дијеловима окружили ЈНА касарне. Онда се након тога десио масакр у Добровољачкој и други масакри у којима су страдали Срби. Тада је рат у Сарајеву већ почео, а становништво је у тој конфузији почело да се сели из једног дијела града у други. Пошто су учестала убиства Срба почела да застрашују Српско становништво, а и због страдања у Сарајеву за вријеме Другог свјетског рата, поједини Срби су почели да се исељавају у Београд. Пошто многи Срби имају неког у Београду, онда је доста људи размишљало да оде у Београд „само док се ситуација не смири“. Аеродром Сарајево је био под контролом Срба. Момо Капор је написао о томе "Посљедњи лет за Сарајево", мада да будем искрен, он је о томе чуо само од једног Јатовог пилота. Тада се у прољеће 1992. из Сарајева иселило по неким процјенама 100.000 Срба. Било је и Муслимана који су се иселили за Београд, али врло мало. То су били углавном југословенски оријентисани људи. Велики број овога народа (Срби а и Муслимани) се није снашао у Београду за паре, па су отишли преко којекавих веза у избјеглиштво у иностранство. Највише се убједљиво иселило Срба из дијелова града који су потпали под власт Алије Изетбеговића. Они који су били Срби, или који су били из мијешаних породица као што је Јагода поменула, они су на силу регрутовани у муслиманску армију. Јако велики број Срба који је остао у дијелу Сарајева под контролом Муслимана је одведен у разне логоре, на копање ровова, а многи су убијени. На муслиманској страни су владале разне мафије, пријератни криминалци од којих је Алија Изетбеговић у прољеће 1992. створио муслиманску Армију Републике БиХ. Хрвати су имали ХВО док између њих и Муслимана није пукла веза када су их Муслимани разоружали и регрутовали у Армију Републике БиХ. Пошто сви знамо да је ЈНА напднута од стране паравојних муслиманских јединица у Добровољачкој, они су након тога изашли из Сарајева, они који су преживјели Добровољачку. А убрзо након тога по наређењу Слобода Милошевића ЈНА се повукла У Србију и распала у љето 1992. Срби су када су Муслимани и Хрвати најавили референдум за отцјепљивање од Југославије, одмах прогласили Републику Српску, као саставни дио Југославије. Муслимани и Хрвати су изашли на свој референдум, и отцјепили се од Југославије (то је данашња Федерација БиХ). У самом некадашњем мултиетничком Сарајеву је између Срба и Муслимана повучена линија. Настало је Сарајево под контролом Муслимана а Срби су прогласили Српско Сарајево под контролом Срба. Прво је сједиште била Грбавица, затим Српска Илиџа, а затим Пале јер је Председништво Српске одлучило да се због бомбардовања Српског Сарајева повуче на положај који није директно на линији сукоба. Претходно овоме Радован Караџић је радио у Сарајеву као психијатар и одржавао је вечери поезије. Биљана Плавшић је била професор на сарајевском универзитету итд. Када је почео рат, то је био рат на улицама Сарајева. Са једне стране Муслимани, који су под контролом држали центар, а са друге стране Срби, који су држали Српско Сарајево. Борбе су се водиле на улицама, између комшија из улаза. Муслимани су користили снајпере, али и Срби. Предратни чланови стрељачких друштава су постали снајперисти. Муслимани су снајпере у Сарајево допремили преко Хрватске, односно Мостара још 1991. године. Муслимани су гранатирали Српско Сарајево а Срби су гранатирали муслиманско Сарајево. Моју мајку су муслимански снајперисти промашили на балкону 1992. Оцу су ми на Муслимани послу пријетили јер је био официр у резерви, а можда јер је био Србин. Двоје чланова моје породице ја погинуло у својим становима од муслиманских снајпера. Ја сам био избјеглица у Српском Сарајеву јер су ми на мајку пуцали из снајпера, а оцу ми пријетили, па је пола моје породице побјгло у Српско Сарајево док се још могло. Неки од чланова моје породице су остали на муслиманској страни. Они су остали одсјечени и нису могли да побјегну. Пошто су постојале везе између криминалаца, ми смо у Српском Сарајеву дали паре да се пребаце у муслиманско Сарајево, да покушамо да спасимо родбину. Они су добили паре, и платили су муслиманску мафију да их шверцује у Српско Сарајево. Један члан је успио да пребјегне у Српско Сарајево, а другоме су направили намјештаљку, узели паре а њега стрпали у логор. Још двоје чланова моје родбине су одведени у муслимански логор у Сарајеву 1993. Један је убијен од батина у логору. Сво вријеме рата је Српско Сарајево нападано из муслиманског Сарајева. Српско Сарајево је било под опсадом колико и муслиманско Сарајево, али то западни медији нису хтјели да преносе. Република Српска је стално контактирала стране новинаре да дођу и да сниме страдања по Српском Сарајеву, али чак и када дођу и сниме, медијске куће то нису хтјеле да објаве. У Српском Сарајеву су свуда на лини разграничења качене тканине као вид штита од муслиманских снајпера. У Српском Сарајеву и у Српској није никад нико употребио израз "опсада Сарајева". Ми то једноставно не видимо као што то виде Јагода и Мирза. Као што Јагода мисли да бомбардовање Србије није колатерална штета, тако ни ми у Српској не мислимо да смо били агресори ни у Сарајеву, а ни нигдје друго. На некадашње мултиетничко Сарајево су Срби имали право једнако колико и муслимани или мијешани као што Јагода наводи за своју породицу. Оно што је мођда Јагода слушала од своје мијешане породице, то је и моја породица проживљавала у Српском Сарајеву. Ево како је изгледала Грбавица у Српском Сарајеву: http://www.youtube.com/watch?v=GE9fj2j_QC4 . Оне крпе, то је заштита од муслиманских снајпера. А кога занима како је Србима било у муслиманском дијелу, нека погледа овај филм са детаљним свједочењима преживјелих Срба: http://www.youtube.com/watch?v=5p2Xd0Far9A&playnext=1&list=PL90BDC254F94299AB . Овај филм се зове „Sarajevo logor(i) za Srbe“, и састоји се од 8 дијелова. Ово пишем јер је Јагода писала о својој мултиетничкој фамилију у Сарајеву, а ја пишем о својој српској породици која је пребјегла 1992. у Српско Сарајево. Имамо и ми своје виђење. --БаШ-ЧелиК(разговор)03:07, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Ne vidim svrhu ovoga. Samo još jedan vid ublažavanja (malo duži i sentimentalniji) ovog ratnog zločina. Nebitno sasvim. A i nisam siguran da ti baš vjerujem oko ovih nekih stvari. Totalno bespotreban post--MirzaM (разговор) 03:27, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Ne moraš ti meni, BČ da pričaš o snajperistima i Sarajevu, jer dok smo mogli da se čujemo telefonom, znala sam ja za snajperiste, a bogami se čulo o njima i na TV u Srbiji. Takođe znam za pokušaje održanja jedinstva sve tri konfesije (o tome takođe priča i onaj Musliman što je imao odred u VRS). Deo porodice koja mi je ostala u Sarajevu su bili Hrvati i Muslimani, Srbi su uspeli da pobegnu u Srbiju, a neki od Hrvata su jedno vreme bili u Zagrebu, a sada su u Australiji ima tome već podosta godina) a živeli su u srpskom delu Sarajeva, pomoć smo im slali preko pravoslavne crkve, tako da znam šta se dešavalo tamo gde si i ti bio, te verujem da nam je perspektiva manje više ista. Ja u neku ruku razumem i tebe, zaista: ne znam kako bih se ja ponašala i šta bih osećala da sam prošla isto što i ti, ili isto što i Mirza, ili isto što bilo ko drugi koga je rat direktno dotakao. Ali ako hoćeš da pišeš enciklopediju, moraš (blje da kažem morate, jer se ovo i na Mirzu odnosi), morate da se barem potrudite da ta svoja traumatična iskustva ostavite iza sebe i da pokušate da na te događaje gledate kao neko ko nije učestvovao u njima. Ako je to ikako moguće. Što se mog besa, ljutnje i sl. tiče, nisam besna na vas nego na sve Šešelje i Arkane i Oriće, Izetbegoviće, Miloševiće, Tuđmane i ostalu gamad koja je isplivala na površinu u ratnoj situaciji i koja je rat pod izgovorom da brani svoj narod iskoristila da ga zapravo uništi i da se obogati na njihovoj bedi. Opet kažem, mene nacionalnosti žrtava ne zanimaju, kao ni krvnika. Prvi su ljudi, a drugi monstrumi. I smatram da to treba reći u člancima koje pišemo, bez milosti i protekcije, samo zato što su ove ili one nacionalnosti. Jedno pitanje za obojicu: da ti neko spasi život tako što će hicem u potiljak ubiti nekog ko leži na zemlji, ili otići u drugo selo i poklati starce i decu, šta bi mislio o njemu? --Јагодаиспеци па реци03:59, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Управо ово што си ти мени Јагода написала, управо ово ја пукушавам да објасним теби, Викивинду у Мирзи. Ви желите да напишете чланак, али избацујете српске изворе и одбацујете их као пропаганду медија из Републике Српске. Због тога вам и пишем да сазнате истину и са друге стране. То што ви називате „Опсада Сарајева“, то је за мене пропаганда, јер сам био тамо. Пропаганда се у том рату користила жестоко. Плаћане су стране агенције великим парама. Арапи су слали милионе долара Алији Изетбеговићу. Опет сам допустио теби и Мирзи да напишете чланак „Опсада Сарајева“ са бошњачке тачке гледишта. У том чланку има и гомила неистина. Што се тога тиче, неутрална тачка гледишта не постоји. Ако пишемо о „Опсади Сарајева“, значи да смо у старту кренули са бошњачке тачке гледишта. Са српске стране гледишта, Срби су прогнани са својих огњишта а бивше мултиетничко Сарајево је данас етнички чист град који су тадашњи Муслимани узели за себе. Како након што прочиташ овај велики текст који сам ти написао, може неко да тврди да је чланак "Опсада Сарајева" неутралан? Немогуће! Рата није требало да буде, али треба схватити да су народи тражили своје националне државе, и то управо ради тога што нису жељели да живе заједно. Муслимани у Федерацији 1992. нису жељели да им главни град буде Београд. Да ли то разумијеш? Али ни Срби 1992. нису хтјели да Сарајево буде њихов главни град. Посебно данас. Данас у федералном Сарајеву нема ни 5.000 Срба. И то су све старци. Како то може да буде главни град Србима у Српској? Сјети се да многи данас прихватају да Бошњаци не морају да пристану на то да им главни град буде Београд. Не можеш никога ништа на силу натјерати. Ако Бошњаци у Федерацији не желе да буду у заједничкој држави са Србијом, онда је то њихов избор. Ништа не може на силу. Исто тако треба гледати на Србе. Ако Срби у Српској нешто не желе, не може се ништа на силу. А могли смо сви да живимо у једној држави као и прије, али није било воље за тим. Тако је и сада. Свако жели свој дио, и свако има своју истину. --БаШ-ЧелиК(разговор)04:26, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Mogli smo, BČ, mogli smo, ali zli ljudi to nisu hteli. Ali ti zli ljudi nisu samo ne-Srbi. Kad to budeš shvatio, možda ćeš moći da shvatiš i nešto od ovog što ti sve vreme pričam. U svakom žitu ima kukolja, kao što i u svakom narodu ima ogavnih i zlih ljudi. Ti pričaš, Hrvati i Muslimani nisu hteli, samo su Srbi hteli da ostanu u zajedničkoj državi. A ja ti kažem, moja familija je hrvatska, a izašli su na ulicu radi očuvanja Jugoslavije, i nisu sugurno bili jedini Hrvati, niti jedini Muslimani koji nisu hteli da se dele. Dakle, ništa nije na ovom svetu skroz crno ili skroz belo. Što se Sarajeva tiče... Ima još puno da se radi na tom tekstu. Ali puno, puno, da bi bio objektivan. Par izmena koje smo uneli ne znače ama baš ništa. Što se imena tiče... Pa sad. Ja tebe savršeno razumem, ali ti moraš shvatiti da je to tvoj lični osećaj, a ne najuobičajeniji naziv za taj događaj, a vikipedijina pravla nalažu da se članci imenuju onako kako su u javnosti najpoznatiji. A taj događaj je poznat kao Opsada a ne rat u Sarajevu. Što se srpskog dela tiče, budi bez brige, biće i Srpsko Sarajev uključeno u članak, jer je deo tog događaja i jednostavno se ne može i ne sme izostaviti. --Јагодаиспеци па реци05:36, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Baš Čelik, otvori blog i piši o viđenju opsade Sarajeva kroz oči vas Srba. Niti kroz oči bošnjaka. Wikipedija se ne bavi sa tim. Članak o opsadi Sarajeva je upravo pov zbog tvojih spoljašnjih veza koje nisu neutralni članci nego srpski izvori, eto zašto. Ostalo je sve napisano neutralnim člancima.--MirzaM (разговор) 13:15, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
МирзаМ — коментар
Последњи коментар: пре 12 година16 коментара6 уредника у расправи
Srpski mediji nisu neutralni izvor Kao što nije neutralan izvor i na primjer "www.mivolimoAliju.ba Tu nema puno pameti. I ti izvori smiju koristiti u pravom kontekstu tipa, RS kaze to, prema tim medijima to, odvojena mišljenja, a kao istina neutralni, kredibilni izvori, kao što je CNN, BBC, kao što je Human rights watch, kao što je Haški tribunal, izvještaji stranih eksperata i slično. Wikipedija je tu jasna, a ti željko konstantno ignoriras wikipedijne smjernice o izvorima. Znači konstantno kršiš wikipedijne smjernice i pravila, sa svojim izjava kako mi ne mozemo procjenjivat kakav je izvor, kako treba sve izvore staviti, što je apsolutno i 100% pogresno. Mene je sramota da mogu od nekog "administratora" to cuti, takve izjave. Ti nikad ne bi mogao biti Admin na nekoj stranoj wikipediji, bio bi odstranjen odmah. I ti i Baš Čelik. Međutim ovdje očigledno nema dovoljno volje i snage za to.
Znači nije ovdje problem Baš Čelik nego ti Željko koji ga štiti i kojem si utočište gdje on ide da može nastaviti pisati svoje ruglo od članaka i srpsku propagandu. I to je to, zato što to tebi Željko odgovara tj odgovara ti Baš Čelikov rad kroz falsifikovane reference i POV izvore (mislim stavljanje Karadzica kao izvor...ono, ruglo ovosvjetsko), zato sto takvi clanci umanjuju ono sto je vojska RS-a radila u proteklom ratu i to je to. Ti se Zeljko javljaš kada neko dira u sramotne Bas Celikove clanke, a nisi se javio da se nešto uradi sa članakom opsada u Sarajevu kada se nije moglo iz clanka saznati KO JE VRSIO opsadu, a moglo se saznati kako su muslimani izvrsili IZMISLJENI zlocin u Sijekovcu. Sramota i ruglo, velika sramota! Ja bih volio da postoji neki mehanizam koji se moze pokrenuti da se Zeljko i Bas Celik odstrane sa ovog projekta jer jednostavno i direktno onemogućuju normalan rad ostalih urednika, ili da im se zabrani uplitanje u rad na clancima koji se ticu ratne tematike. Ja sam jos neiskusan iz ovoga, ali bi volio da znam da li postoji neki nacin, ili neko glasanje, posto bi to objerucke podrzao.--MirzaM (разговор) 18:03, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Наравно, сви српски медији могу се равнати са тим твојим примјером, са Алијом. Веома несмотрено и пристрасно. И надаље, мислим да су поједини корисници узели превише себи за право, па се и баве процјењивањем објективности медија и томе сл. (као правила су то већ процјенила, што је најобичнија глупост). Вратите се у реалност, заглибили сте толико у пристрасност и политику, да сада то чак и коментарима потврђујете. Надаље, очигледно да не разликујеш функције админа и уредника, но тиме се не намјеравам бавити. То могу само корисници који су дуже времена овдје, дакле још је рано за тебе. Сав твој коментар је политичке природе, нема потребе да коментаришем такве ствари. Што се тиче ових чисти који предлажеш, мислим да си погријешио сајт на који си дошао. Википедија не функционише по принципу ајмо некога одстријелити јер другачије размишља, овдје је озбиљан рад. Ова реченица — „Ja sam jos neiskusan iz ovoga, ali bi volio da znam da li postoji neki nacin, ili neko glasanje, posto bi to objerucke podrzao.“ — говори све о твом начину размишљања и схватању Википедије. Њом си показао заправо да и ниси за Википедију, да се тако изразим. Људи који Википедију доживљавају као демократски форум апсолутно нису за њу. Дакле, узми мало слободног времена, проучи правила Википедије, сазнај њен дух, и онда се већ може озбиљно разговарати. Овако не иде. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:57, 23. јул 2011. (CEST) с. р.Одговори
Jel ti stvarno Željko misliš da su Srbi glup narod? Ne ozbiljno? Ajde zamisli se ti da otvoriš prijašnju stranicu "Opsada Sarajeva" ili "Masakar na markalama", da si srbin i da želiš saznati šta se tamo dešavalo, i baciš pogled na na izvore kad tamo "Radovan Karadzic kaze ovo, Dodik kaze to, Glas Srpske, Serbianna, Srpskaumomsrcu, slobodnisrbi.com, samozasrbe.com i slično. I samo to znači. Ajde, jel ti misliš da će ijedan Srbin vjerovati tome šta ondje piše kad vidi takve izvore? A vamo, na primjer, čovjek za Markale i Sarajevo osuđen na doživotnu Robiju :), šta misliš hoće li on ostati na takvim člancima, ili će brže bolje upisat u google "Sarajevo siege" i pogledati stranu wikipediju. Ruglo i sramota.--MirzaM (разговор) 18:30, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Види овога, пусти опет „медијске“ наступе... Зар не увиђаш да су овдје озбиљни људи, не дјеца? Уосталом, опет вршиши спољну политику према новопридошлим корисницима (народски речено, врбујеш их). Мало се сви саберите и уозбиљите се. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:57, 23. јул 2011. (CEST) с. р.Одговори
Везано за други Мирзин коментар, не знам уопште зашто ми постављаш питања која се тичу уређивачке природе. Ја те чланке нисам ни уређивао, нити могу нешто коментарисати у глобалу. Образложења се могу давати само појединачно, а не за сијасет чланака. И поручио бих и теби да се уозбиљиш. Ове реченице — „Ruglo i sramota.“ — користи још један корисник често, али оне заправо само стварају обрнуто дејство. Овакви коментарима чисто изражаваш своје политичко мишљење чиме доказујеш да ниси непристрасан. И Викивинд, понашаш се неозбиљно. Ако већ не знаш како треба одговорити, немој свашта ни писати. Мисли о свом кредибилитету. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:02, 23. јул 2011. (CEST) с. р.Одговори
Ја не могу веровати. Не могу веровати да ликови попут извесног Мирзе слободно вршљају по овој Википедији, уче Србе демократији и објективности, прописују који ће се извори користити и успут, онако у пролазу, хладно констатују како је злочин у Сијековцу ИЗМИШЉЕН! А председник Хрватске се ономад поклонио жртвама тог злочина. Сироти Иво, баш су га ови геноцидни Срби добро намагарчили. Ја бих се овде сложио са синоћњом Јагодином констатацијом: Википедија на српском је стварно спала на најниже гране откад постоји. А није то ништа. Ускоро ћемо увести и цензуру: ове новине могу бити извор, ове не, овај медиј може бити извор, овај не итд. А онда ће бити: овај сарадник може писати о тим темама, а овај, богуми не.
А сад позивам Мирзу, Јагоду и Викивинда да, за почетак, наведу било које изворе из Федерације који су се бавили "измишљеним" злочином у Сијековцу. Све се нешто мислим да ће то бити немогућа мисија, будући да се новине у Федерацији уопште нису бавиле тим злочином држећи се оне: ако се о нечему ћути, значи да се то није ни догодило.
Evo, neutralni izvori koji kažu da nema govora o "zločinu", o "ubijanju, i sukobima i pogibiji civila" da, ali o zločinu ne:
Pored toga, gdje je sudska presuda koja će potvrditi DA SE ZLOČIN DESIO? Nema je. Ustvari, samo srpski izvori govore da je to bio zločin i niko više. Eto, i šta sad?--MirzaM (разговор) 19:28, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Ja nikad nisam rekla da je taj zločin izmišljen, nije u redu to što radiš, Slajo. Takođe sam se izvinila za neke svje komentare od juče, jer fakat je da nisu bili na mestu (opravdanje imam, ali neću da ga mnogo ističem, jer onda izvinjenje ne bi bilo izvinjenje). Ne želim više da se nadmudrujem i svađam, a želela bih da probamo da rešimo ko ljudi ovaj spor oko medija, zat sam otvorila temu na Trgu. Ako imaš bilo šta da kažeš (pa makar i da je ideja totalna glupost), molim te priključi se toj diskusiji. Ajmo da ne budemo, kako to Željko voli da kaže, "deca", ajd malo da pokušamo da se ponašamo kao odrasli.--Јагодаиспеци па реци19:27, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Замолио бих активног админа да уклоне коментаре Мирзе и Викивинда из ове расправе, пошто су личне природе и нападачког карактера. Заправо најбоље би било да се обрише читав поднаслов „МирзаМ — коментар“ заједно са свим коментарима и да неко од админа контактира кориснике Мирзи и Викивинда да им скрене пажњу да странице за разговор не користе за личне нападе. Мислим да би коначно било потребано упозорити и Јагоду и Викивинда, да не стварају раздор и свађу сваки дан на страницама за разговор. Требало би коначно увести ред и забранити личне нападе које спроводе ово двоје већ подуже. Исто тако упозорити Јагоду за изливе мржње према Републици Српској, њеним медијима и људима из ње. Ово је потхитно потребно! --БаШ-ЧелиК(разговор)19:24, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Eto, i tebi se izvinjavam najiskrenije, ali da znaš da si me ti isprovcirao da kažem stvari koje bih radije da nisam rekla. Ne mrzim ja nikoga, a ponajmanje Republiku Srpsku, što bih to radila? Jedino što želim jeste da se članci o događajima iz devedesetih prikažu objektivno, i da ne vuku ni na čiju stranu. Zar je to toliko loše, BČ? --Јагодаиспеци па реци19:30, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
SVaka ti čast, BČ. Kakav je to čovek koji nije u stanju da prihvati izvinjenje, ili barem nakon njega da prestane sa napadima? Nemam više šta dodati i oduzeti. Naša dela nas odaju i prikazuju kakvi smo zaista. Kako kaže Slaja, pametnom dosta. --Јагодаиспеци па реци19:45, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
A usput, moga bi da naučiš i da čitaš. Jer, kažaš kako ja kažem Mirzi kako da obrišemo sadržaj ovog članka, a na linku koji si dao lepo se vidi da ga upućujem na raspravu na Trgu koju sam otvorila. Šta je to ako nije manipulacija? Jedina druga mogućnost jeste nepismenost, a t znamo da nisi. Mislim, pametnom dosta. --Јагодаиспеци па реци19:49, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Da li je bilo uopšte zločina?
Последњи коментар: пре 12 година11 коментара4 уредника у расправи
Evo, neutralni izvori koji kažu da nema govora o "zločinu", o "ubijanju, i sukobima i pogibiji civila" da, ali o zločinu ne:
Ајде ти Мирза, сад мени објасни (могуће да године чине своје, јбг) разлику између "злочина" и "сукоба и погибије цивила", односно, деде ми, помоћу својих "неутралних медија" објасни ко је побио те цивиле? Да се нису можда сељани међусобно посвадили око међе на Сави, па су они са друге стране Саве дограбили оружје које им је случајно било при руци, препливали Саву и у три дана у афекту убили 30 комшија са друге стране? Дакле, ово је нешто ново у правној пракси: није злочин, него је "само" убијање цивила. Па јер ти схваташ какву си глупост одвалио? --Sly-ah (разговор) 19:48, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Nisi nikad cuo za razliku kada civili izgube zivot u razmjeni vatre ili kao kolateralna šteta, od toga da akcije neke vojske ili pojedinca budu usmjerena da ubiju te civile? Prepoznaješ li razliku u tome. Pored toga, naveo sam ti izvore, jesi li ih pročitao? Nisi spomenuo moje izvore koje sam naveo a koji su neutralni, znači nisu bošnjački. Ovo gore za Baš Čelika neću ni da komentarišem, mislim šta mogu da kažem osim da ne zna da čita--MirzaM (разговор) 23:07, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Ааа, значи. они побијени цивили у Сијековцу су колатерална штета. Добро, сад је све објашњено. Само ми још објасни између кога је "размењивана ватра" која је начинила толику колатералну штету? А кад си, уз помоћ својих "неутралних извора", сада све тако лепо објаснио, зашто не унесеш измене у чланак Масакр у Сиејковцу? На пример, да наслов буде Колатерална штета у Сијековцу или можда Побијени цивили у Сијековцу који се нису на време склонили у подруме приликом размене ватре? А не би било лоше да у самом чланку избациш онај линк који води ка сајту кабинета Председника РХ, тамо има неких података који ти се никако неће свидети. У ствари, најбоље би било да замолиш неког од администратора да обрише чланак, будући да никаквог злочина ни масакра није било, а најбољи доказ за то је што медији у Федерацији нису објавили нити једну вест о томе.--Sly-ah (разговор) 23:43, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Ja nisam nikad, a niti ću nešto mijenjat ovdje na svoju ruku, bez suglasnosti ostalih, na bilo kojem članku. Pored toga evo čitam i evo šta piše: Predsjednik Josipović položio vijenac na mjestu pogibije srpskih civila (HINA)
Predsjednik Republike Hrvatske Ivo Josipović, koji se nalazi u dvodnevnom posjetu BiH, položio je vijenac i zapalio svijeću kod pravoslavne Spomen crkve Sv. Ognjene Marine u Sijekovcu nedaleko Bosanskog Broda, u spomen na srpske civile ubijene u tom mjestu. Da ubijeni srpski civili, jesam li ja rekao da nisu? Ja sam ti naveo izvore koji kažu kako su ubijeni, da to nije zato jer su zli muslimani i hrvati došli tu da ubiju neke civile nego da su stradali u razmjeni vatre. ne govorim JA to, nego izvori koje sam ti naveo. --MirzaM (разговор) 23:59, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Претпоставаљам да смо обојица прочитали исти чланак. Да си се удостојио да прочиташ чланак до краја видео би и ово:
Član Predsjedništva Saveza logoraša Republike Srpske Ane Mihajlović rekao je u izjavi novinarima kako je posjet hrvatskog predsjednika Sijekovcu "priznanje da je zločin u Sijekovcu počinjen od strane hrvatskih regularnih i paravojnih snaga i muslimanskih paravojnih formacija i Armije BiH".
"Zločin su 26. ožujka 1992. godine počinili pripadnici Interventnog voda koji je bio u sastavu Armije BiH a sudjelovali su i pripadnici HOS-a predvođeni Antom Prkačinom kao i regularne snage Hrvatske vojske, koje su u Brod ušle 3. ožujka 1992. godine", naveo je Mihajlović.
И шта ће ти консултације са другима, ако имаш "објективне изворе"?
Da da, definitivno Savez logoraša Republike Srpske. Misliš isti savez logoraša koji je "proizveo" 8000 srpskih žrtava koji su ubijeni u muslimanskim logorima u Sarajevu i stavio taj spisak na internet, a radi se o žrtvama koje niko na svijetu ne može potvrditi osim njih? Kredibilno sigurno.--MirzaM (разговор) 00:18, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Ја лично мислим да се МирзаМ мало превише уживио и уиграо у ово уређивање, па мисли да сада може стављати како год. То што је он имао мало прилику да ставља примједбе на поједине чланке, мислим да је лоше утицало на њега, јер се очигледно ваздигао превише. Ево, мислим да је и Јагода увидјела да од његове неутралности нема ништа, мада и не знам зашто се упуштала у ту релацију Викивинд — МирзаМ, по мени је то најприје наивност, ваљда мислећи да се ради о озбиљном уреднику. Једноставно, не могу да схватим, како неко не може избити политику из главе. Мислио сам да ће дуже трајати, али политички коментари су већ послије неколико дана испливали на површину, што је заиста поражавајуће. Дакле, ти нападачки коментари и изношење политичких мишљења као основа уређивања не могу проћи на Википедији, видим да имамо позитивног помака у томе. Треба рестартовати позиције и вратити се озбиљном уређивању, као што је било некада раније, какво ја памтим. Нападачки коментари овдје немају мјеста, а то се односи на све. Ако је Јагода већ понудила извињење за неке своје коментаре и томе сл., и изразила спремност да се чланак неутралише, онда то треба и прихватити. Из тога ће произаћи озбиљан рад, из ничега другог неће. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:50, 23. јул 2011. (CEST) с. р.Одговори
Ајде, бре, Јагода, што си параноична. Мислио сам на Мирзу: дошао је овде (очигледно по задатку), примљен је без зазора и сумњичавости, унео је (наводно) неколико конструктивних измена у чланке везане за последњи рат и онда је наједном почео да открива топлу воду, да даје селективне доказе, да забрањује ово, да одређује који се медији могу користити као извори и да на основу "објективних извора" кроји истоију ових простора. Добро је рекао Жељко: мало се ваздигао.
Последњи коментар: пре 12 година8 коментара4 уредника у расправи
И опет је тема успјешно скренута са Баш-Челиковог фалсификовања референци на нешто потпуно друго. Наравно, Жељко је ту да подржи Баш-челика чак и када овај износи неистине. Та њихова релација траје већ више од годину дана, гдје се Жељко увијек понаша као Баш-Челиков адвокат, смањује му блокове, итд. Занимљиво да Жељко никада није примијетио пристрасност у Баш-челиковом уређивању, а соли памет другим уредницима. Једно је наводити изворе који ти се свиђају (ја против тога нисам био нешто пуно против) а нешто потпуно друго изврћати њихов садржај, што се зове фалсификовање. У овој расправи, а и у расправи о другим чланцима изнио сам гомилу Баш-Челикових фалсификата, али то Жељка Тодоровића није брига. Вјероватно и подржава такво уређивање. Међутим, увијек је ту да соли памет другима о тобоже неутралном и разумном уређивању. Дакле, једном ће Жељку и Баш-Челику неко стати на пут, али бојим се да сада ништа не може да се учини, и да је ово само млаћење празне сламе. Ја ћу се посветити прављењу списка Баш-Челикових фалсификата у чланцима, како бих оставио користан материјал некоме ко то буде поправљао у будућности. Дакле, боље је да се ова расправа не наставља јер ничему не води.--В и к и в и н дбла бла21:12, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Ја овом коментару овдје уопште не видим мјеста. Што се тиче теме фалсификовања, то је већ негдје речено, односно ја и Мики, о томе се мора водити озбиљна дискусија, а не нешто смимуђурено по разноразним страницама (ја немам времена то тако пратити, а вјерујем ни остали). Дакле, понављам моју претходну реченицу однекуд, неозбиљан приступ проблему не може донијети озбиљно рјешење. Ти опет овдје излажеш некакав свој експозе, као да корисници немају појма шта дешавало у протеклом времену... Свашта! Уосталом, не знам зашто би мене баш нешто морало бити брига, ја нисам централна личност овдје, нити такво нешто постоји, безброј је других корисника. Многи корисници нешто стално мени реферирају све примједбе на Баш Челика, као да сам ја постао задужен за њега, да га кажњавам, унапређујем, да једино ја с њим могу разговарати и томе сл. Маните се таквих ствари, нисам му ја родитељ. И надаље, овдје су скоро сви корисници очигледно спустили лопту и мало изгладили позиције, а како видим, ти си и даље расположен чисто само за нападање. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:20, 23. јул 2011. (CEST) с. р.Одговори
Ево спуштам лопту. Међутим, очекујем и од тебе исто, односно да не користиш стандардне изразе типа „медијска пропаганда“ и слично. То мени итекако није свеједно. Дакле, од сада да разговарамо људски и без прозивања, ја обећавам да ћу се суздржати од прозивања било кога али очекујем исто и од других. Наравно, ако други наставе са прозивањем, одговорићу им у истом стилу.--В и к и в и н дбла бла21:30, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Ја вазда држим спуштену лопту и вазда позивам на озбиљно уређивање. Ја те изразе користим јер не знам како назвати рецимо када ти реферишеш другима шта сам ја радио у прошлости, или било ко. Откуд то сада има било какве везе са разговором о чланку? Ја то онда посматрам чисто као да ти причаш причу другима о мени, као да ти људи нису у стању схватити без твоје помоћи како је шта. Ја не волим такво понашање и када год сретнем такво нешто осуђујем. Волим да се озбиљно прича, а не нападачки. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:26, 23. јул 2011. (CEST) с. р.Одговори
Молио бих администраторе да уклоне коментар Викивинда јер је нападачки, личне природе, нама никакве везе са темом, јер је троловање, и јер је написан у сврху подстицања нетрпељивости, свађе, напада, личних обрачуна итд. Молио бих даље присутне админе да упозоре Викивинда да престане са оваквим начином понашања, и да му изрекну упозорење. Ови лични напади који најчешће немају никакве везе са темом су најобичније вербално обрачунавање са неистомишљеницима и морају да моментално престану. Ако му се дозволи, онда ће и други да врше личне нападе и томе нема краја. Требало је раније реаговати Викивиндово понашање а не допустити да ово прерасте у троловање и нападање до изнемоглости. --БаШ-ЧелиК(разговор)21:27, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Баш Челиче, колико ја могу да приметим, овде ти водиш расправу која нема никакве везе са оним због чега је она и започета, већ позиваш администраторе да реагују због ствари које се теби чине таквим. Мислим да би требало да престанеш да то радиш, да се јавиш ако имаш да допринесеш дискусији, а не да се убацујеш у разговор и одједном започнеш дискусију на сопствену тему. Ако проблем и постоји, јасно је да ће се он решити референцирањем изјава, а не блокирањем корисника који не мисле исто као други корисници. --Анапиши ми23:30, 23. јул 2011. (CEST)Одговори
Уопште не желим да расправљам о томе што сам ти написала - рекла сам шта сам рекла и у праву сам, зато престани да проналазиш у различитим темама оно што тебе интересује и да о томе водиш расправе. Такође, није ми потребан нико да ме уводи у пројекат, пошто сам на њему довољно дуго да знам како ради, и довољно често да знам шта се дешава (а за твоју информацију, свакодневно пратим дешавања). --Анапиши ми00:23, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Odgovor Mirzi, jer se više ovde ne snalazim.
Последњи коментар: пре 12 година20 коментара3 уредника у расправи
Ali Edward S Herman nije kredibilan izvor. Zašto? Zato što nije ni na kakav način učestvovao niti je profesionalno povezan sa Srebrenicom. Čovjek je profesor finansija i bavi se pisanjem.
Ne znam ko je Edvard, ali znam šta piše na stranicama 9. i 10. A taj koji je pisao to tvrdi da je bio član UN u BiH, i da je na njega izvršen atentat. Koliko vidim, zove se Filip Korvin, i tvrdi da je u doba pada Srebrenice bio "hightest ranking UN civilian official in BiH" Nisi ni pogledao kjigu, jer da jesi, video bi da je Edvard samo uređivać, ali ne i pisac. Pisali su oni koji su bili na terenu i koji pišu iz iskustva. Ne znam da ti iskreno kažem, šta da mislim o kjizi, to ću znati da ti kažem kad je budem pročitala. Što se tiče gradonačelnika Srebrenice (ja sad se izvinjavam, ne znam da li je baš gradonačelnik i zaboravila sam ime, ali u filmu se pojavljuje jedan čovek koji je neka civilna vlast u Srebrenici i koji priča kako je razgovarao lično sa Izetbegovićem koji mu je u lice rekao da se dogovorio s NATO genralima da svesno žrtvuju Srebrenicu, jer su znali šta će da se desi kad srpske snage dođu, kako bi se stvorili uslovi za napad NATO na RS. To je ono što on kaže. Da li ti tvrdiš da laže, i ako to tvrdiš, na osnvu čega? Taj film nije snimala srpska televizija, ako sam dobro zapamtila. Ja lično sve uzimam sa rezervom, ali takođe ne odbacujem ništa apriori. Jednostavno prvi put sam čula za tu verziju u tom filmu, ono što sam videla delovalo mi je autentično, naišla sam na ovu knjigu i želim da pročitam više o tome. Nasera nisam ni mislila da pominjem u uvodu, jer u uvod uvek treba da ide samo suva nvinarska činjenica:šta ko gde kada. Ništa više. Ali u daljem tekstu, u odeljku Pozadina, TREBA pomenuti Orića, treba pomenuti njegove izlete na srpska sela, treba pomenuti kršenje demilitarizacije zone (takođe sam u ovoj knjizi našla na njegovu izjavu identičnu sa tvrdnjom iz filma: da mu je naređeno da preda sam dotrajalo i neupotrebljivo oružje a da ono pravo sakrije. Sve to ništa ne opravdava ono što je učinjeno, jer NIŠTA na ovom svetu ne može opravdati ubistva nenaoružanih ljudi, ali daje širi uvid u događaje. Uostalom, to nije ništa neobično za pisanje o istrijskim događajima: uvek je potrebno navestii pre svega pozadinu i uzroke nekog događaja kako bi se sam događaj bolje razumeo. Evo ti primera: Vartolomejska noć, u kojoj su katolici po navodno naredbi Katarine Mediči ubili na stotine i hiljade protestanata. Dugo vremena u istoriji Katarina je bila žena dželat i zlica kja je naredila pokolj (moće se slobodn reći i genocid, jer po broju onih kji su tih dana bili ubijeni, to bi bila prava reč). Međutim, pažljivijim istraživanjem došlo se do zaključka da se ona i njen sin Anri III skovali zaveru da ubiju samo jednog jedinog čoveka, vođu protestanata koji im je smetao, ali im se zavera otela iz ruku i pretvorila se u opšti pokolj. Ova činjenica nikako ne opravdava Medičijevu i njenog sina, i smrti tih svi ljudi i dalje leže na njihovim dušama, ali ono što je bitno jeste da se sad zna istina i KAKO je došlo do toga. Ne da bi se neko opravdao, nego jednostavno da bi se zbnalo šta se zapravo dogodilo. Naravno, mi nikako ne možemo sa sigurnošću utvrditi šta se tačno desilo, ali mislim da je pre svega fer prema svima, a ponajviše prema žrtvama da se navede sve što je u opticaju kao mogući uzrok tragedije. Ne radi opravdanja bilo kogoa, nego radi istine. Jer sam istinom se mogu jednog dana razumeti koreni onog što se desilo i na taj način pokušati sprečiti da se ikada više tak nešto ponovi. --Јагодаиспеци па реци03:22, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
PS: Što se Sarajeva, i ostalih događaja tiče za koje pitaš, ne znam. A želim da znam. A to ću znati tek kad budem pročitala sve što budem mgla da nađem o tome. Shvati jednu stvar: uopšte mi nije cilj da opravdavam bilo koga, rekla sam to već sto puta. Jedini cilj mi je da ovi članci budu koliko toliko objektivni i da obuhvate sve verzije događaja, predstavljene na neutralan način. Jer za sada, drugačiji pristup nije moguć, kao što rekoh, treba još mnogo vode da prođe i Savom i Dunavom pre nego što budemo znali sa sigurnošću SVE o svim zločinima kji su se desili na našim prostorima devedesetih godina. --Јагодаиспеци па реци03:27, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Pa ne mogu ja znati da li on laže ili ne, kada je to nečije mišljenje jednostavno, nečiji stav. Ako je to sve što imamo u vezi te teme da je Alija dao Srebrenicu, mislim ono...To treba staviti ali tipa, taj i taj je rekao to i to i gotovo. Pogledaj onaj gore moj dokument o napadima na srpska sela. Evo ti stranog članka o Kravici http://en.wikipedia.org/wiki/Kravica_incident_%281993%29 i njihovih izvora, mislim, za mene je to sve jasno šta se dešavalo. Uglavnom o Oriću je sve sukob strani izvori/presuda VS srpski izvori. Procjeni i vidi. Ja tebe razumijem u potpunosti i ja vjerujem a i znam da tebi nije cilj da opravdavaš ništa. Pa pratio sam tvoj rad ovdje i na članku o Srebrenici koji je jedini i valjao od ovih članaka, tako da, jasno je meni kako radiš i uređuješ, i ja se manje više stvarno oko toga sve slažem.--MirzaM (разговор) 03:54, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Mirza, ajde stvarno uozbilji se malo. Nije to njegov stav, nego je to nešto što je on doživeo. I ne, nemamo samo njegovu izjavu nego je tu i ova knjiga koju dam našla, čim prije ću je ištampati i pročitati, da vidim šta kažu i ko kaže i na osnovu čega sve u vezi sa tom tvrdnjom o izdaji. A verujem da se može naći još stranih referenci o tome, tako da se svakako mora uneti i ta verzija u članak. Drugo, pošto se stalno pozivaš na pravila vikipedije, trebalo bi da znaš da vikipedija ne može sama sebi biti izvor, tak da taj engleski članak ne dokazuje ama baš ništa. Može eventualno poslužiti kao ideja za pisanje našeg članka, ili da se pogledaju izvori koje su oni koristili, ali dalje od toga svakako ništa više. A za Orića, omrznuta od strane velikosrba, Nataša Kandić je rekla da je njegovo suđenje veliki propust, jer se njemu nije sudilo za sve što je učinio, nego mu se sudilo isključivo za ono što je radio u Srebrenici, te nije ni čudo što je oslobođen. E, kad najomraženija osoba u Srbiji od strane srBskih rodoljuba koji je nazvaju svakakvim imenima i rado bi je propustili što kroz svoje šake što među noge, kad ona kaže tako nešto, onda ja nemam razloga da ne verujem da je istina sve što se priča o Oriću. Ne radi se tu o sukobu srpskih i stranih izvora, nego se radi o nesposobnosti (namernoj ili slučajnoj) suda u Hagu. Da se razumemo, nemam neko visoko mišljenje o Hagu, i veruj mi, zaista se iznenadim kad čujem da se tamo nađe i neko ko nije Srbin, ali to je jedino zvaničn telo koje se bavi zločinima na teritoriji ex-jugoslavije i kao takvo, kakvo god da je, validno je za referenciranje naših članaka. --Јагодаиспеци па реци04:39, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Да Јагода, али како да референцирамо пресудама у Хагу чланке о злочинима над Србима кад Хаг никад није никог осудио за убијање Срба? Колико знам, Хаг само осуђује Србе, али не и друге за злочине над Србима. Ко је одговоран за убијање цивила током бомбардовања Српске и Србије? Нико? И како то да таква институција никога не осуди за толико убијених Срба? Ајде молим те ми ти то објасни пошто видим да си стручњак у доношењу судова шта треба а шта не треба коруистити и како. --БаШ-ЧелиК(разговор)04:46, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Znam, BČ, znam. Ima toga u novinama. Koristićemo onda SVE raspoložive izvore, kako je rekao Slaja. Ono šta ima. Ne budi zajedljiv, molim te, pokušavam da nađem s tobom zajednički jezik. Evo, našla sam ono što je Kandićeva rekla za Orićevu presudu. Malo sam pogrešila, ali suštna je ista: Kandićeva kaže da je Orićevo oslobođenje greška Haškog suda zbog loše postavljene optužnice.
Ona je ukazala da je optužnica glavni problem u slučaju Orića i da se zbog toga može uputiti velika kritika na račun tužilaštva haškog tribunala, jer nije istraživalo odgovornost za počinjene zločine nad Srbima, već je Orića optužilo za nesprečavanje zločina.
Види Јагода, немој да ме прихваташ као заједљивог, него ако поставим конкретно питање, онда размисли о томе шта кажем. Зар није истина да пресуде Хага не можемо да користимо у случају злочина над Србима, јер Хаг није никог осудио за злочине над Србима? Насер Орић је једна особа, али Хаг генерално суди само Србима. Хаг се заправо бави само Србима, а уопште не разматра злочине над Србима. Уосталом, знамо на чијој страни је био НАТО током бомбардовања и Српске и Србије. А тај исти НАТО је и основао Хаг. Будимо реални. Сви чланци који се базирају на пресудама Хага су пристрасни, јер је и Хаг очигледно пристрасан на свој начин. Свако има своју агенду. --БаШ-ЧелиК(разговор)05:07, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Ni meni se ne dopada mnogo taj Hag, ali to su zvanični dokumenti, i moraju se uključiti u članke, kad ih naravno, ima. Ne zaboravi da pišemo enciklopediju koja nam ne pripada, i ne treba da se služimo njome da prikažemo samo svju stranu istine, nego u članku treba da stoji sve što se može reći o toj temi. Dopadalo se to nama ili ne. Sad stvarno, laku noć. --Јагодаиспеци па реци05:40, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Jagoda pa i pokazao sam ti članak wikipedije, ne da ti bude referenca nego da vidis okvirno kako oni to pišu i koje izvore koriste i ništa više. Naravno da se ne može koristiti kao referenca. Pored toga nisam upoznat sa situacijom tog čovjeka. AKo je on to sve doživio ok, ali molim te pronađi dokaze da je on to doživio, a ne da je to samo negdje izjavio.--MirzaM (разговор) 13:05, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Мирза, већ сам ти рекла да сам на такве оптужбе наишла и у оној књизи. Кад је прочитам, верватно ће бити још референци за такве тврдње. Друго, и сами судови полазе од тога да сведоци говоре истину. На основу изјава сведока, људи се ослобађају или осуђују. Према томе, не видим разлог толикој сумњи да је он то заиста доживео. Уосталом, и није наше да то утврђујемо, него да изнесемо све шта знамо о том случају. Ако постоји неко ко тврди да је Алија продао Сребреницу, то треба уписати у чланак на одговарајући начин о ком смо се ваљда већ још синоћ сложили. Тако да нема више сврхе овде млатити празну сламу. Битне су чињенице и референце. Наше мишљење је апсолутно нерелевантно. Закључке нека доносечитаоци чланка. На нама је да им дамо чињенице и све што има у вези са случајем, а на њима је да доносе закључке. --Јагодаиспеци па реци13:15, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Ne znam šta da ti drugo kažem osim da se slažem sa tim. U suštini tako treba pisati. Kada se govori o Haškom tribunalu, to je sud, koji je jednostavno u ovom slučaju i ovoj temi iznad svega. Zato što je to tijelo jedino od nas sviju pregledalo sve dokaze, saslušalo sve svjedoke, i donijelo njih 3 sudija odluku na osnovu stručnosti i svoga sudskog iskustva i slično. Ne postoji ništa više iznad toga. To je tako, ne može se reći na primjer "RAtni zločinac, ubojica, krvoločni kasapin (pretjerujem) Naser Orić je pobio civile", a ovamo ga Sud oslobodio optužbe za to. Zar ne misliš da bi to bilo apsurdno da stoji tako? To nije neutralno pisanje, to je pisanje da se Orić predstavi tako čitaocima, da se vidi kako i muslimani imaju svoje krvnike. Kao što sam rekao, Tribunal je iznad svega, ali dakako da se trebaju navesti i kritike ako imaju za rad tribunala. Recimo Orić je dobar primjer gdje se dosta ljudi ne slaže sa tom presudom, to je ok sve da se navede. U suštini to su samo priče (vidjećeš dok budeš tražila), tipa "aj ja ne mislim na da je to pravedno", "aj nije to tako trebalo biti", a ne postoji nijedna suštinska kritika za neki rad, neku pravnu pogrešku ili slično što se može ozbiljno i razmotriti. Vidjećeš da ljudi koji daju te kritike su ili srpske nacionalnosti, ili osobe koje nemaju profesionalnu kredibilnost da daju takve izjave, primjer ti je Edvard Herman koji je profesor finansija, i pisac u slobodno vrijeme. Ovo što ova Nataša navodi je za optužnicu, a optužnica je odgovornost tužioca, ne haškog tribunala odnosno sudskog vijeća. Uglavnom to je to što sam ti htio reći, vidjeću i ja kad nađem slobodnog vremena da se uključim za Srebrenicu, a Sijekovac neću dirati, pošto manje više sve sam rekao ovdje, a pošto ćeš ti to uređivat, mislim da će to biti ok.--MirzaM (разговор) 13:38, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Ни у једнм чланку не треба да стје квалификације типа, крвник, злочинац, крволочни касапин и сл. јер то су поетско-лирски моменти који су недопустиви за један енциклопедијски чланак. Дакле такве квалификације ни код Орића, али ни код Младића нити било кога другог. Оно што треба навести јесте хашка птужница, резултати хашког суђења, резултат, тј. пресуда, и наравно реакције оне друге стране, контроверзе, и сл. Пази, нема тог суда ни пресуде који ће мене да убеди да је Орић невин и да није ником такао ни длаку с главе, то једноставно заборави. Није ни први ни нажалост последњи пут да се због пропуста суда и тужилађштва на слободу пуштају убице и злочинци, због недостатка доказа, и то не само у овом нашем случају, него иначе (па Ал Капонеа су на крају стрпал у затвор због утаје пореза, а не због свог мафијашког деловања, исто због недостатка доказа, ваљда ниси толико наиван да не верујеш у те ствари). А докази могу недостајати на разноразне начине: нема ко да прича јер сви који могу нешто да кажу, или су мртви или на смрт преплашени, или имају неки свој интерес. Орића још нисам толико истраживала, али буди сигуран да хоћу. С друге стране, сасвим је природно да о његовим злочинима муслиманска штампа ћути, а да о томе причају Срби. Па исто се дешава са Сребреницом, само у обврнутом смеру. Зар ти заиста мислиш да толики људи који имају физичке озледе од зверских мучења кје су претрпели од Орићевих батинаша измишљају? Да измишљају своје мртве, силоване и заклане? Ето, у филму има један форензичар из Београда и новинар чини ми се Времена (исто врло антирежимска новина, и трн у оку срБским националистима), који сведоче о зверствима над Србима почињеним од стране Орића и компаније. Да ти кажем нешто: ово постаје већ поприлично мучно. Лешеви постоје, форензички извештаји постоје. Нису то ти људи сами себи учинили, и стварно постаје дегутантно то апсолутно негирање Орићевих злочина. Ја о томе не могу више да разговарам, нити да се убеђујем. Зверства су чинили сви, и заиста је дегутантно негирати било чије жртве. Како муслиманске, тако брате Мирза, и српске. Ајмо да пишемо енциклопедију, доста је било дискусија и убеђивања. Дајте референце, да дискутујемо о њима, да видимо шта пише у њима и да пишемо чланке. --Јагодаиспеци па реци14:08, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Ja se opet slažem sa svim što kažeš. Ali opet mi o tome ne možemo i ne smijemo pisati u članku, u smislu diskusije da li je on kriv ili ne, kakvi postoje gdje dokazi i slično, zbog čega to sud nije uzeo. Sve to apsolutno stoji. Zbog nesposobnosti na primjer tužioca da pokupi sve dokaze, ljudi koji su krivi su oslobođeni i sigurno da se to dešavalo i dešava se i sada. Međutim ni ja niti nismo stručni da diskutujemo sudske procese, niti se u wikipediji o tome može jednostavno pisati. Zbog toga treba to izbjegavati. Na nama je da napišemo, Desilo se to i to, Haški tribunal je osudio, presudio, oslobodio toga i toga, ili šta već. I onda postoje takve reakcije toga i toga, ta presuda je ignorisana tu i tu, i ne znam šta već piše. Mislim u suštini onako kako ti kažeš to je ok.Uglavnom, drago mi je što ćeš ozbiljno pristupiti tome, i ja ću nastojati da se uključim čim pronađem vremena.--MirzaM (разговор) 15:18, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Нисам ни имала намеру да дајем своје мишљење у чланку, него да наведем мишљења и сведочења других. Срба на пример, који су преживели његове тортуре (верујем да има судских записа из Хага о томе), или ето изјаву Наташе Кандић тј. њену критику траљаво одрађеног посла хашког тужилаштва. --Јагодаиспеци па реци15:21, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Jagoda znam, to što kontaš staviti meni je sve ok. Evo šta kaže optužnica za Orića: In 2006, he was sentenced to two years' imprisonment by the Trial Chamber of the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (ICTY) in the Netherlands for failing to prevent the deaths of five and the mistreatment of eleven Bosnian Serb detainees during the period from late 1992 to early 1993 on the basis of superior criminal responsibility.[1]He was acquitted on the other charges of wanton destruction and causing damage to civilian infrastructure beyond the realm of military necessity. Znači on je osuđen na dvije godine zbog toga što nije mogao spriječiti te zločine. Koji su se bez sumnje desili. Niko to ne spori. Nije baš sto posto on van krivnje. Ovo je sa engleske wikipedije. Mislim ovako ti u komadima i nezgrapno iznosim neke reference, nemoj zamjeriti zato što nisam toliko istraživao o Oriću, evo ti link strane wikipedije: http://en.wikipedia.org/wiki/Naser_Ori%C4%87 pa pogledaj kako su oni to uradili i šta su koristili. Uglavnom to što želiš staviti je po meni sve ok.--MirzaM (разговор) 16:07, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Знам ја шта пише у пресуди Орићу и то се поклапа са оним што каже Наташа Кандић. Тужилаштво је траљаво радило и није поднело доказе према томе није имало основа да се осуди, тако да он фактички, пред лицем правде, испао је само малкице крив што је, признаћеш, ноторна будалаштина. А за то за шта је осуђен, то је заиста шамар у лице његовим жртвама. То ти је исто као кад би Менгелеа осудио да није знао да су експерименти које је вршио на Јеврејима опасни и против сваке докторске етике. Није него, Орић је заиста толко глуп и наиван да није знао шта се дешава, или није умео да спречи. Да је хтео, могао је да спречи, али није, штавише наредио је сва та зверства. Та прича може да прође код неког неуког америчког каубоја, али људи који су преживели Орићеве оргије знају шта је истина и њихова страна приче никако не сме бити ни на који начин скрајнута, омаловажена, доведена у питање или изостављена из чланка о Сребреници, а богами и других чланака где се он помиње као актер. --Јагодаиспеци па реци16:20, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
Pa ok, ti stavi to sve kad budeš pisala, i te izjave žrtava, naravno uz reference. Samo sad nisam baš siguran kako to sve ima mjesta u članku o Srebrenici. Zar ne bi bolje bilo da se napiše poseban članak o Oriću, ili o ne znam napadu na Kravice ili ako već postoji da se te stvari ubace?--MirzaM (разговор) 17:36, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
У Сребреници би све то требало да буде поменуто укратко, наравно, као позадина догађаја. А наравно, у чланку о самом Орићу и Кравицама, и сл. треба да буде обрађено детаљније. --Јагодаиспеци па реци17:57, 24. јул 2011. (CEST)Одговори
испеци па реци 10:34, 22. јул 2011. (CEST)
испеци па реци 10:21, 22. јул 2011. (CEST)
Него, у том чланку је промашен чак и датум масакра, да не спомињемо друге ствари. Вјероватно је неко добио задатак да одради неки пропагандни памфлет па се у брзини запетљао и толико изгријешио да чак ни датум није исправно навео. 
Него, одо ја са овог разговора!--В и к и в и н дбла бла 19:27, 22. јул 2011. (CEST)
пиши ми 23:30, 23. јул 2011. (CEST)
![[4]](https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Sarajevo_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1961.gif){kind=link}