Разговор:Илкин атентат

Додај тему
Активне дискусије

Први поднасловУреди

Не слажем се са постојећим информацијама на тему атентата на Краља Милана 11.октобра 1882 године у Београду, у Саборној цркви. У архиву града Београда постоје релевантни записи поводом тог догађаја, са којима се слажу многи еминентни историчари ове земље. Илка Марковић јесте била удовица Јеврема Марковића, и јесте пуцала тог дана на Краља Милана, у тренутку крунисања. Но, није осуђена па помилована. Судио јој је преки суд, и сутрадан по неуспешном атентату, нађена је у затворској ћелији, удавњена. Саопштење за јавност гласило је-самоубиство. Обдукција није рађена. Њена саучесница у атентату, Лена Книћанин, није била удовица у то доба-њен супруг, Антоније Книћанин, био је познат као опозиционар, Карађорђевац. Код Лене је нађен пиштољ из кога није пуцано. Њих две нису биле у крвном сродству, као што горе поменути извор наводи. Ни она, а ни Илка Марковић нису могле бити у Пожаревачком затвору јер у то доба женски затвори нису постојали у Србији. Лена Книћанин је у пратњи једног жандара из београдске жандармерије била спроведена у Римски бунар на Калемегдану-наводно, до доношења коначне пресуде. Одатле су њено тело, као и тело јавности непознатог жандара, након неколико дана изнели, са прострелним ранама нанесеним барутним оружјем. Не зна се где је покопана; сви наизглед мање битни подаци у вези овог неуспелог атентата обрисани су из наше историје, под владавином Краља Милана. С поштовањем, Светлана Фуцић, књижевник. — Претходни непотписани коментар оставила је корисница Svetlana fucic (разговордоприноси) | 08:45, 16. јануар 2012

Врати ме на страницу „Илкин атентат”.