Разговор:Марија Терезија/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први коментари

Ево, пошто сам из Суботице, приметио сам да нема ништа о оној повељи коју је издала Марија Терезија граду Суботици 1779. г. Ја имам нешто о томе.--Nvlado (разговор) 17:16, 1. септембар 2010. (CEST)

„Ми Марија Терезија по милости божјој царица - удова Римљана, краљица Мађарске, Чешке, Далмације, Хрватске итд., итд., овим обавештавамо и објављујемо свакоме кога се тиче: како ми, пошто смо дубоко у души размислили колика је корист краљевима и кнежевима од окупљеног народа у једном граду или једном политичком телу, - каква богатства, као потребна спона сваког времена, која произлази из слоге заједничког грађанског живљења, што је најчвршћи ослонац сигурности у свакој држави, и омогућује наду у развој, какве користи проистичу из олакшања трговине и обрта за Краља и народ, потпомогнут изградњом градова и проширењем њихових привилегија, прерогатива и олакшица; лако смо се дали убедити да давањем оваквих концесија, изградњом и прошире-њем градова уносним користима у сопственом интересу, пошто стари мудраци уче да је град ипак заједница изграђена тако да људи међусобно слични могу на најбољи начин заједно живети. “

--Nvlado (разговор) 17:16, 1. септембар 2010. (CEST)

Извор је следећи: Stevan Mačković, Gerhardt Rudolf, Hézső Zsolt. Privilegija slobodnog kraljevskog grada Subotice iz 1779. godine [Elektronski izvor]. Суботица : Историјски архив, 2009.--Nvlado (разговор) 17:16, 1. септембар 2010. (CEST)

Оно стално помињање да је изумрла династија Хабзбурга није сасвим тачно. Одакле Хабзбурзи после ње? То треба објаснити.-Јакша (разговор) 21:36, 1. септембар 2010. (CEST)

Nekoliko napomena i predloga

Mogla bi, umesto slike, da se na pocetku clanka stavi kutijica za vladare. Ima previse slika, deluje natrpano cak smetaju nekim naslovima, pa imamo ruzno belo ispod nekih slika jer zalaze u sledeci naslov. Sablon sleda na prestolu kaze Kralj Madjarske, a gospodja je bila Kraljica (opet ta rodna ravnopravnost, samo da mi sad ne iskoce odredjeni elementi i da mi tvrde da srpski jezik ne poznaje i ne priznaje kraljice nego samo kraljeve). Ako nije moguce napisati kraljica, ja bih tu kucicu izbacila jer je mnogo smesno da jednu kraljicu nazivamo kraljem. --Јагода испеци па реци 00:40, 2. септембар 2010. (CEST)

Takodje, crticu kod godina treba zameniti crtom. Svuda. --Јагода испеци па реци 16:25, 2. септембар 2010. (CEST)

Хабсбург, Хабсбурзи, хабсбуршки >>>> Хабзбург, Хабзбурзи, хабзбуршки. --Јагода испеци па реци 16:28, 2. септембар 2010. (CEST)

Jezuiti vs. isusovci

Зашто се форсира хрватска реч исусовци, уместо језуити.--Zrno (разговор) 13:24, 2. септембар 2010. (CEST)Зрно

Пар предлога

• Кутијица за бигорафије или владаре на почетку.
• Затим треба доследно испоштовати правила за ијекавицу и правопис ("нем." или "њем."), (Пруска или Прусија), (наводници), (тешко да се човек зове Тхебеном, волео бих да видим у оригиналу) (удовиштво??)...
• Чини ми се да је чланак преведен са енглеског или слично. Немачка страница, која је слабијег квалитета, даје неколико интересантних ствари попут:
  • прегледа важних догађаја,
  • њене жеље за градњом,
  • њених фондација које је основала и слично.
  • Такође ту је мала табела са прегледом њениг предака што је интересантно, али и шта се нпр данас зове по њој, споменици, новчићи... уопште њен значај
  • Ја сам превео њену титулу дословно али би било добро да то неко прегледа.
• Било би добро да се уведе на дну шаблон за аустриске владаре, с обзиром да је дат за мађарске. (евентуално чешке)
• Убацити грб током њеног периода.
• Списак њене деце или стабло као на ен.вики
• Можда је неодговарајуће и нисам нашао адекватну слику, али током њене владавине је дошло до одређених промена територије, било би лепо имати такву мапу у одговарајућем делу текста.

--Алекс (разговор) 15:02, 2. септембар 2010. (CEST)

Чланак није изашао на гласање. Расправа је покренута 1. септембра и изнето је неколико предлога и сугестија које нису уважене до окончања расправе. Предлагач би требао да уважи примедбе, па да поново покрене ново гласање. --SmirnofLeary (разговор) 20:52, 9. септембар 2010. (CEST)

Кандидат за добар чланак на расправи

Расправа траје до: 30. децембра 2010 (16:00) -- Ђорђе Стакић (р) 15:56, 23. децембар 2010. (CET)

Коментари

Овај чланак је био предложен у септембру за сјајни, али нису исправљене набројане ствари. Прошао сам кроз чланак и поправио део онога што је затражено (кутијица за владаре, наводници, цртице, шаблон за владаре на дну чланка и сл.) и зато постављам чланак поново на расправу, овога пута за добар чланак. Разлог зашто га постављам за добар је да чланак бар добије тај први статус ако га заслужује, а када (ако) се исправе и остале примедбе онда ће можда бити биран и за сјајни. --Ђорђе Стакић (р) 15:56, 23. децембар 2010. (CET)

Могао је и да буде сјајан, исто као и Котстантин. -- Bojan  Razgovor  08:09, 26. децембар 2010. (CET)

• Слажем се у потпуности, зато расправа и служи да се изнесу мишљења. Погледај и ове остале што су предложени за добре па остави и код њих коментаре да би имали довољан број учесника у дискусији. --Ђорђе Стакић (р) 13:37, 27. децембар 2010. (CET)

Научна апаратура

Требало би навести са које смо и које стране то и то сазнали, јер оваквим фуснотама, на којима није наведена страница, ја или неко други неће бити у прилици да у тој књизи пронађе тај одељак којим се поткрепљује оно што је у чланку написано.--Џингис-кан (разговор) 10:27, 28. децембар 2010. (CET)

To bi imalo sisla kada bi neko zaista narucivao i kupovao knjige. Posto je ovde takvih celih 0,0000%, suvisno je. -- Bojan  Razgovor  10:43, 28. децембар 2010. (CET)

Не слажем се. Те књиге се могу наћи на Google Books-у и могу ти рећи да су читане више него што би ико претпоставио... Али, независно од тога, сваки рад који тежи ка озбиљношћу захтева да буде поткрепљен правилном научном апаратуром, а то значи ово што сам рекао. Ни Википедија није изузетак.--Џингис-кан (разговор) 10:55, 28. децембар 2010. (CET)

Ne mogu se sve naci, a i one koje se mogu naci ne mogu se skroz procitati. A oni koji ipak onu na Google Books su dovoljno pametni da koriste tekstualnu pretragu. Drugo, nismo mi pisali ovaj clanak, tako da je to i pored sve moje dobre volje - nemoguca misija. -- Bojan  Razgovor  11:00, 28. децембар 2010. (CET)

Може се све наћи, није истина да не може. Једни време биле су изложене чак и две књиге Слободана Јовановића, али су неким случајем скинуте... Него, као што рекох, то не оправдава разлог зашто апаратура није онаква каква се захтева код свих чланака који су с правом изабрани за добре. Ако нема тих, ви потражите друге а њих има на гомилу.--Џингис-кан (разговор) 11:20, 28. децембар 2010. (CET)

Апаратура, браћо и сестре, апаратура, а не звона и прапорци! ;) Потпуно се слажем да референце треба да буду што је могуће прецизније (мада, потребна/одговарајућа прецизност зависи и од теме), међутим као што видиш некад није могуће постићи академску прецизност. Нажалост. Уосталом, радови су овде вечно у току, и слаба је вајда од жалби око (ваљда) неспорних ствари, најефикасније је да кад видиш овако нешто покушаш то ако можеш да поправиш. Не може ти нико замерити ако побољшаш референце. EOF; [sabate]$ talk; 12:11, 28. децембар 2010. (CET)

Хтео бих ја, врло радо, али кад нисам довољно упућен у тему... а и лакше би ми било да почнем од клице да уређујем, него са већ урађеним текстом. Зато сам поборник тога да они који су највише допринели чланку сами предложе чланак за добар, а не они који се слабо познају у тему. Не кажем да чланак није лош, али бих рађе волео да видим неког ко се боље разуме у тему. Од жалби: „Ех, нисмо ми урадили, јадни ми, то би потрајало...“, нема ништа. Приметио сам горе да је један корисник предложио да се некако, ако је могуће, убаци део који говори о уручивању привилегија Сомбору и Суботици, али га нико није послушао, а то је врло важно, барем за оне читаоце који се оријентишу читајући чланке о Хабзбуршкој монархији на основу тога. Суботица и Сомбор су први градови на тлу данашње Војводине који су добили статус слободног, тј. аутономног града.--Џингис-кан (разговор) 12:52, 28. децембар 2010. (CET)

Dzingis, ta tvoja teznja za je čist sadomazohisam. Probaj, pa ćeš videti da tvoj rad, ljudi sa strane ne zarezuju i da koliko god se ti trudiš, Vikipedija će uvek ostati Vikipedija, slobodna enciklopedija koja ne garantuje tačnost -- Bojan  Razgovor  13:24, 28. децембар 2010. (CET)

Ух, ух, сад сам тек провалио да је ово номинован чланак на расправи, па да напоменем да се мој горњи коментар не односи на овај чланак у том контексту, већ је начелне природе. Дакле, за потребе расправе о добром чланку игноришите оно што сам горе написао. EOF; [sabate]$ talk; 13:28, 28. децембар 2010. (CET)

Бојане, ја сам настојао бити објективан и критичан, али у исте време сам имао у виду да имам посла с људима а не с ванземаљцима; али на основу овог твог одговора могу да закључим да ти мене не сматраш људским бићем. Добро, није проблем. Само је питање времена кад ћу да напишем неки чланак, пошто имам довољно скупљеног материјала, једино да ми се одобри да поставим слике које су у мом власништву и видећеш како се пише један озбиљан чланак. Ја не кажем да твој рад не ваља ништа, али те само саветујем да кад већ нешто пишеш да обратиш пажњу на научну апаратуру, јер то је нешто што се не може никако заобићи. Такође, исто као и Sabate, моји коментари се не односе на оно што је написано у чланку, већ су начелне природе.--Џингис-кан (разговор) 13:44, 28. децембар 2010. (CET)

Nisam ja napisao ovaj clanak, tako da se ne ljutim. Ja sam samo duže ovde i svačega sam se nagledao tako da sam uveren da navođenje stranice knjige ič ne doprinosi članku. Kao što sam rekao, ovde tačno 0,000% ljudi ide u biblioteke ili kupuje knjige preko neta. Pošto su teško proverljivi, neko može da unosi neistine, da izmisli nešto što ne piše u knjizi, a da naučna aparatura izgleda korektno. -- Bojan  Razgovor  13:57, 28. децембар 2010. (CET)

'Ајде не причај напамет, сигурно да има и таквих људи. Ето, нпр. ја купујем преко лимунда и идем сваки пут кад могу у архив или музеј, јер ми је тамо и место, да не дужим... Свестан сам ја да постоји и тога, али смо зато ту ми да то проверимо. Сигурно ми изгледа сумњиво када видим све наведене податке о једној књизи сем странице са које је та и та чињеница преузета (или већ шта...). И зато сам уосталом и коментарисао. Не бих сигурно коментарисао да видим како је све уредно наведено.--Џингис-кан (разговор) 14:02, 28. децембар 2010. (CET)

Ајде нека постоји шацица људи. Ти слободно пиши онако како умеш, али немој због ситне замерке као што је недостатак само редног броја странице (уосталом, не купујеш целу књигу да провериш само једну страницу, већ је целу прочиташ, а и знаћеш где ћеш пронаћи неку тврдњу и без броја странице) рећи да чланак није добар.-- Bojan  Razgovor  14:10, 28. децембар 2010. (CET)

Па да знаш, студенте руше кад виде да им у радовима фали „само редни број странице“. Зато се студира увод у историјске студије и методологија и слични „досадни“ предмети којима је за циљ да оспособе онога ко хоће написати нешто добро. Ја не кажем да чланак није лош, али кажем да би требао да се провери, с обзиром да је преведен једним добрим делом с језика Бошњака за чију јуче створену историографију наши професори кажу да је непоуздана колико и они сами.--Џингис-кан (разговор) 14:27, 28. децембар 2010. (CET)

Ovde se ljudi ne obaraju. Kao što sam rekao, slobodno radi onako kako su te ucili. Inace, adaptirano je sa njihove, a oni su to preveli sa engleske. -- Bojan  Razgovor  14:33, 28. децембар 2010. (CET)

У праву си, не обарају се људи, већ њихови чланци.--Џингис-кан (разговор) 14:42, 28. децембар 2010. (CET)

• Научна апаратура је потребна и пожељна, за ових неколико година цео систем рада на Википедији иде, тежи ка томе и критеријуми су све виши и прецизнији. Само бих запазио да ова расправа овде остаје скрајнута на страници за разговор једног чланка и да је боље пребацити је на трг, такође погледати и Википедија:Навођење извора јер су то релевантна места за овакве теме. --Ђорђе Стакић (р) 14:22, 28. децембар 2010. (CET)

Ovaj clanak nema sanse da prodje kao dobar. Ne samo sto mu fale preciznije reference nego је vrlo sturo prikazana njena veza sa Srbima. Trebalo bi to prosiriti.--109.92.76.63 (разговор) 23:07, 1. јануар 2011. (CET)

Кандидат за добар чланак на гласању

Гласање траје до 6. јануара 2010. у 16:00. --Новак (разговор)

Коментари

 Коментар:...

Коментари са странице за гласање

• Према ономе што је тренутно на снази: референце су нужан услов за избор за сјајан чланак, а не и за избор за добар чланак. На пример, имамо добрих чланака који немају референце него само литературу, као и чланке који имају штур одељак са референцама које су у још горем стању него код овог чланка. И ја се апсолутно слажем да је потребно прецизније навођење референци али то није довољан разлог да се гласа против избора за добар чланак. --Ђорђе Стакић (р) 23:22, 1. јануар 2011. (CET)

Не слажем се. Као што рекох, али ћу поновити још који пут све док вам не досади па сами почнете бити критичнији према себи. Дакле, ја нисам савршен, јесте да критикујем да не ваља ово и оно, али, као што видите, нисам једини коме се то не свиђа, ја се кладим да има још људи који ћуте али ће кад-тад дати своје мишљење. Има ту ствари које треба дорадити, нпр. онај предлог да се убаци одељак у ком се спомиње однос Марије Терезије према градовима данашње Војводине остао је неуслишан, али морам вам рећи да је то врло важно јер то је у склопу испитних питања на одсеку за историју. Чак вам је Владо навео одакле је добавио ту информацију, а они који су чланак предложили за добар ћуте и праве се као да они нису дали учинка, мисле да овај шопа глупости и рекламира свој родни крај и тај несрећни архив око ког је вођен читав рат неповерења с обе стране.--Џингис-кан (разговор) 22:34, 2. јануар 2011. (CET)

Добар чланак

Чланак је изабран у категорију добрих чланака 6. јануара 2011. (16:00) --Новак (разговор) 19:32, 6. јануар 2011. (CET)

Коментари

 Коментар:

Марија и Срби

Требало би барем реченицу написати о њезином крвавом односу према Србима у Крајини,како их је прогонила у убијала.У њено вријеме Србу нису имали никаква права.--Aleksa787 (разговор) 14:57, 12. август 2013. (CEST)

Марија Терезија као краљ а не краљица Угарске

С обзиром да су се други европски владари противили Прагматичној санкцији и праву Марије Терезије да влада због њеног пола, она је крунисана као краљ Угарске, краљ Чешке, надвојвода Аустрије, те је неисправно наводити да је она била краљица односно надвојвоткиња ових земаља.