Разговор:МиГ-23/Архива 2

Архива 1

Архива 2

Архива 3

Честитам на изванредном чланку, БРАВО!--mile (разговор) 22:36, 26. октобар 2009. (CET)

---

Premješteno sa stranice za izbor sjajnog članka. --XZ (разговор) 02:13, 5. новембар 2009. (CET)

Прије МиГ-23, сљедећи совјетски авиони су имали АА-3 ракету са полуактивним радарским самонавођењем [1] - видјети текст на линку: Сухој-11, Сухој-15 и Јаковљев-28П. Можда још неки, ово треба поправити у чланку.--Мирослав Ћика (разговор) 20:39, 4. новембар 2009. (CET)

Прочитај те чланке о тим авионима и види њихову опрему и наоружање и видећеш да то није тачно за сериски стандард. Нико није ни тврдидио да је могло бити испитивања у лету али већ на старим авионима.--Sahara (разговор) 21:01, 4. новембар 2009. (CET)

Кориштене су већ од почетка 1960-их као и амерички Спероу. Ево директног цитата: The K-8's development began in 1955, known as R-8 in service. Like most Soviet air-to-air missiles, it was made with a choice of semi-active radar homing or infrared seeker heads. The original missile was compatible with the Uragan-5B radar. It was upgraded to R-8M (better known as R-98) standard in 1961, giving the SARH weapon the capability for head-on intercepts. In 1963 it was further upgraded to the R-8M1, making it compatible with the RP-11 Oriol-D radar of the Sukhoi Su-11 and Sukhoi Su-15 and Yakovlev Yak-28P. Subsequent development led in 1965 to R-8M2, more commonly called R-98, with longer range and improved seekers, compatible with the upgraded RP-11 Oriol-M radar. The final variant, introduced from 1973, was the R-98M1 (NATO 'Advanced Anab') with better countermeasures resistance and longer range, matched to the Taifun-M radar of the Su-15TM and Yak-28PM interceptors.

То су били ловци совјетске ПВО, а она је добијала нове „играчке“ прије извозних верзија лаких МиГових ловаца.--Мирослав Ћика (разговор) 21:57, 4. новембар 2009. (CET)

---

Google translate napomena ili napomena napisana pomoću Google translatea, svejedno je kako je rečeno, jer je napomena i dalje nejasno napisana, počevši od prve rečenice koja nema nikakav rep. Podaci s referenci i oni u tablici Karakteristike se ne poklapaju. Luftwafe nikada nije koristila MiG-23, a po karti ispada da je. Znam koji mi je izvor za Omera, no, mene zanima izvor za njegov čin. Ako ga nema, treba to ukloniti. Trebalo bi referencirati da je MiG-19 oborio svjetski rekord u brzini leta uz samu tvrdnju, a ne na kraju čitavog podnaslova, ako se tamo nalazi referenca. Kako mi je SmirnofLeary rekao da generacije mlaznih zrakoplova nisu egzaktno definirane, a ne postoji niti članak o tome, uz tvrdnju da je to prvi sovjetski avion treće genracije bi bilo poželjno staviti barem napomenu u kojoj bi se objasnilo da se radi o kategorijama mlaznih zrakoplova i razlika između prve tri generacije. --XZ (разговор) 22:37, 4. новембар 2009. (CET)

---

Чему тај смајли, ту ништа није смешно. Трећа наведена слика је са оставе, има одговарајућу лиценцу. -- SmirnofLeary (разговор) 21:07, 31. октобар 2009.

---

Немам коментар за ово што си ставио „тражи се извор“ да је МиГ-23 први совјетски борбени авион треће генерације. Цео чланак се бави тиме. Први МиГ који нема пито усисник да би могао да се угради радар (напреднији радарски систем), први совјетски авион са променљивим углом стреле (МиГ-23 је полетио 1967, а Су-24 1977), детаљно описано наоружање и опрема. А ти ипак стављаш „тражи се извор“ за ту тврдњу. Било би добро да прочиташ чланак пре него што наставиш да га вандализујеш. -- SmirnofLeary (разговор) 21:42, 31. октобар 2009.

---

На овај начин стварно не могу расправљати. Бацати овакве примедбе без реда, резона и основе на све стране незаслужују никакав коментар, а и није га могуће ни дати. Ако тако већ бомбардујеш који је то совјетски авион између МиГ-21 и Миг-23 имао ракету средњег домета с радарским полуактивним вођењем? Уосталом који је то серијски ловац заменио Миг-21? МиГ-21 је са ИЦ ракетама за блиску борбу (друга генерација борбених авиона)!--Sahara (разговор) 22:24, 31. октобар 2009. (CET)

Стварно немам више коментара. Текст наведен горе, ако га је ико схватио: „прва реченица је превод па следи оригинал на руском“. Откад то руси пишу латиницом?! Овако нешто видим први пут у свом животу. Следи оригинал на руском хехе :) Доста је било коментара од мене, поздрав. -- SmirnofLeary (разговор) 00:30, 1. новембар 2009.

Заменио си тезе (надам се да није намерно) о контексту напомене. Суштина је у једном примеру прекорачења оптерећења структуре авиона и последично трајне деформације исте, аније у томе ко је кога јурио. Омера си ти навео (то постоји у историји измена), с правом, пошто га је стварно прелетео. Човека лично познајем хвала ти, што си га ти навео.--Sahara (разговор) 21:40, 4. новембар 2009. (CET)

Свако има право на своје мишљење и право да гласа она како мисли да треба. Не желим тиме да се бавим или да евентуално утичем на исход гласања. Осетио сам потребу да напоменем да на нашој Википедији не постоје строго дефинисана правила када су у питању референце, тачније начин њиховог навођења. Иначе је та проблематика прилично сложена. Свако ко се бавио научно-истраживачким радом или се некад срео да предметом методологија научно-истраживачког рада зна о чему говорим. Систем навођења референци који је дао Лошми је прилично произвољан (а то се у исто време замера и аутору чланка који је на гласању). Постоји велики број начина како се ради позивање на резултате других радова, истраживања, разматрања која су објављена у литератури или су на други начин ауторизована. Начин навођења референци зависи од типа документа на који се позивамо, па чак и ту постоје разлике попут оних да ли рад (или књига) има до три или више од три аутора итд. Не желим да улазим у дубљу дискусију јер ово није место за то, али желим да скренем пажњу да је основни захтев који референца треба да испуни у чланку могућност да читалац лако може да одгонетне на шта се аутор чланка позива како би лако могао да провери неку информацију. Ако је у питању страница неког сајта онда би требао постојати линк ка тој страници, ако је у питању књига мора бити наведен аутор и наслов дела и барем ISBN број и сл. У сваком случају, навођење референце у изворном или преведеном облику је по мени подједнако добро све док се чланак уредно референцира и док су информације из чланка проверљиве. Ако некада изгласамо прецизан систем навођења референци, онда остављам могућност да се корисницима који пишу и уређују чланке пребацује да то нису учинили на одговарајући начин. Поздрав свима. --micki ^talk 21:52, 4. новембар 2009. (CET)

У потпуости се слажем за изнетим ставом. Нажалост на нашој википедији се покреће низ расправа иначе па и на тргу, које пролазе без икаквих закључака и донешених ставова и правила. Пример је последња покренута расправа о процесу верификације, на којој је изнет низ ставова која ће највероватније проћи без икаквог коначног закључка. Ипак, предлажем да за убудуће покренемо расправу о навођењу референци и извора. Уређивању и превођењу већ постојећих шаблона за референцирање веб извора Шаблон:Cite web, Шаблон:ref и Шаблон:напомене. Са друге стране треба бити обазрив са правилима, да правило буде смислено да не бисмо гушили нове кориснике који уређују чланке без основа. -- SmirnofLeary (разговор) 22:10, 4. новембар 2009. (CET)

И ја се слажем са овим шта је Мики написао. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:20, 4. новембар 2009. (CET)

---

---

Без обзира што је завршено гласање треба разјаснити питање првог совјетског ловца са ракетама средњег домета. овај сајт се односи на ракету Р-8 која је била на спомињаним авионима, међу којима је и Су-11. Релевантан пасус је ,, Комплекс включал в себя четыре основных составляющих: самолет-носитель, ракеты, радиолокационный прицел и средства наземного обслуживания. Этот случай стал первым и единственным, когда на базе одного самолета на вооружении авиации ПВО появились два комплекса перехвата: Су-9-51 с ракетами РС-2УС и Су-11-ВМ с ракетами Р-8М, автоматизированной системой управлений полетом и огнем (состоявшей из бортовой РАС, автомата-вычислителя и автопилота). Су-11 мог обнаруживать цели на больших расстояниях, вести их автосопровождение и пуск ракет при выходе на разрешенную дальность устойчивого захвата (до 12 км). Тем не менее, и К-8М позволяла перехватывать лишь неманевренные цели”

Овде је у питању Радарски нишан. То није исто што је и вођење с одбијеним радарским снопом.

Код МиГ-23 је у питању полуактивно радарско вођење ракете. То значи циљ (непријатељски авион) је осветљен с радаром авиона МиГ-23 и ракета средњег домета Р-23 се води са радарским зрацима, одбијеним од авиона циља, све до последње фазе када прелази у самонавођење. На овом сајту је Р-23. Домет ове ракете је 35 km a Р-8 је 20 km

По класификацији генерација борбених авиона, подразумева се опремање треће генерације авиона с ракетама класе Р-23, на западу Супер-Матра, Спероу итд. Што се тиче припадности МиГ-23 то и подврђује и овај сајт, поглавље 1.4 четврти пасус цитиран:,, The Sapfir-23D radar finally allowed the MiG-23 to carry the new R-23R (NATO codename "AA-7 Apex") semiactive radar homing (SARH) missile, generally in a class with the US AIM-7 Sparrow AAM and providing the MiG-23 with a "beyond visual range (BVR)" interception capability. The similar R-23T with a heat-seeking head could be carried as well. A single R-23R/T could be carried on each wing glove pylon. A single petite R-60 (NATO "AA-8 Aphid") heat-seeking dogfight AAM could be carried on each fuselage pylon; a dual stores rack introduced later to double carriage of R-60s. The MiG-23M could carry offensive stores such as rocket pods or bombs, and could be fitted with a special adapter on a fuselage stores pylon for a tactical nuclear store.“

Посредно и други, а и први у поглављу 1.1 и други у 1.3.--Sahara (разговор) 13:22, 5. новембар 2009. (CET)

SARH је скраћено од semi-active radar homing, или полу-активно радарско самонавођење. У оном цитату што сам дао горе лијепо пише да је Р-8 имала 2 врсте глава за самонавођење, пасивну инфрацрвену и полуактивну радарску, и то од 1963. Међутим, МиГ-23 ЈЕСТ први МиГ са таквим ракетама, а могуће и први совјетски авион са гледај доље-пуцај доље радаром. Кад сам боље прочитао утврдио сам да то чланак тврди, а не да је МиГ-23 први совј. авион са САРХ ракетама. Према томе све је у реду засад у чланку.

И ево шта Руси кажу: Ввиду недоработанности Орла, на первом этапе отрабатывались К-8М с ТГСН (термална глава за самонавођење оп.прев.), затем - ракета с РГСН (радарска глава оп.прев.). В феврале 1962 года комплекс перехвата Су-11-8М был принят на вооружение. --Мирослав Ћика (разговор) 15:34, 5. новембар 2009. (CET)

Exocet

Exocet не се чита Егзосит (део Ирак и Иран), као jе написано, него Егзосé. Откуда jе то Егзосит? Bogorm (разговор) 17:41, 10. децембар 2009. (CET)

Irački migovi u SFRJ

Koliko je meni poznato ti migovi su pre dve godine vraćeni Iraku. --Bozilovic (разговор) 12:54, 28. јун 2012. (CEST)