Разговор:Милан Недић

Активне дискусије

Други о Милану НедићуУреди

Светлана Велмар - Јанковић у књизи "Лагум" на стр. 43 писе о колаборацији:

"Сарађујем са онима који нас уништавају, јел'да? Колаборирам, кажеш, и то не можеш да поднесеш. Има ствари које се не смеју урадити, тврдиш никад. Слажем се. Али има ствари које се не смеју н е у р а д и т и. Да ли би моја смрт или моје заточеништво могло спасити оне хиљаде људи тамо преко у логорима на Сајмишту и око Сајмишта? Или оне у Јасеновцу, у Госпићу или на Пагу? Спасиће их, мозда и парадоксално такозвана моја издаја и спасава их неке. Само неке, нажалост. Врло згодно је бити пун врлина, ако ти живот то допусти - али шта ћемо ако те стави пред избор између чувена два тамна вилајета?" Дејан Медаковић у књизи "Ефемерис" књига ИИ (Хроника једне породице) на страни 30 наводи: Полуде ови Србијанци од наших избегличких брига. Сви овде траже правду, притисли Србију са својим очајем, као да не виде и њен властити безизлаз. Неко овде мора да сачува јасну главу или ћемо пропасти сви заједно. Могу да замислим како је јадном генералу Недићу. Пригњечили га са свих страна, а помоћ никаква, нико неце да се жртвује, јер је свима јасан исход рата. Неће људи да се компромитују, али желе и очекују да им туђа жртва буде од користи. Ако се истини погледа у очи, да није било генерала Недића где би смо ми Срби из Хрватске нашли уточиште и заклон. Стављене ван закона, сви би нас убијали као зечеве". На стр. 144 "Једном приликом, свеједно којом, генерал Милан Недић рекао је Адаму Прибичевићу, који је као што знате био на другој страни: Лако је дати живот за Отаџбину, јер то боли секунд два. Али није лако дати образ, јер то боли и у гробу. Ви ћете ме стрељати или обесити кад се трагедија сврши. Али ја цу летети ка рају, не ка паклу, видети бар милион Срба који ми дубоко захваљују, јер их је у животу оставила моја 'издаја'." Пре него се и помисли да се да суд о ђенералу Недићу, подсетимо се на детаље плана израђеног по Хитлеровој наредби: Србију испразнити и у њу населити околне народе - немачке савезнике. Становништво преселити у окупиране просторе Совјетске Русије. Градове у Србији, приликом реализације пројекта, потпуно опколити, извршити претресање, кварт по кварт, улица по улица, кућа по кућа. Поступити као у Шапцу. Ко не може да иде ликвидирати на лицу места. Зеалтер Р. Робертс: "Тито, Михаиловић анд тхе аллиес 1941 1945" стр 258; "Дабоме, док је Квислинг утирао пут окупације своје домовине, док је Јосип Броз утирао пут бољшевизације Балкана (сарађујући при том и са Немцима и са Италијанима, све до краја рата), Милан Недић је сарађивао са окупатором да би утирао сузе и умањио страховите и непотребне жртве српског народа у једном туђем рату, у који је био увучен против својих сопствених интереса." Позната новинарка Рутх Митцхелл, рођена сестра чувеног америчког генерала "Биллy" Митцхелл-а у свом чланку објављеном у лондонском листу Дејли мејл од 7 маја 1947 пише;"постоје необориви докази да Милан Недић није колаборатор у смислу једног Квислинга Лавала или Чак Петена. Приликом честих конференција нацистичких вођа са својим сателитским, политичким и војним вођама Недићево име није било споменуто." Да не набрајам даље, навешћу само имена: Немачки социолог Јоханн Wусцт, професор славистике на универзитету у Грацу - др. Јозеф Матл, Др. инг Херман Нојбахер посебни Хитлеров изасланик за окупирана подручја Балкана -мемоари Сондер- ауфтраг Судост, Ладислав Хори, Мартин Бросат, Касе (немачки посланик у Загребу) и многи други употпуњују слику о Недићу као човеку, као патриоти, као најзаслузнијем субјекту за спас Срба у ИИ свј. рату. Американци су изручили ђенерала Недића, мучен је и убијен у затвору, а затим бачен кроз прозор са трећег спрата. Никако није било у интересу комунистичком режиму да се такав сведок појави на Нирберском процесу. Предлог Деклатације о рехабилитацији ђенерала Милана Ђ. Недића коју су потписали посланици у Скупштини Србије 13 маја 1992 год.: др. Војислав Недељковић, Слободан Ракитић, Влатко Вуковић и Милан Миковић: Ђенерал Милан Ђ. Недић, председник Владе националног спаса Србије од 1941 до 1944 године, заслужан је за спас милион људских зивота (искључиво Срба). Ђенерал Милан Ђ. Недић је жртвовао не само себе, свој живот него и своју част за спас Србије. Ђенерал Милан Ђ. Недић никада није био, нити може бити издајник народни, каквим га прогласише комунисти. Ђенерал Милан Ђ. Недић није издао народ, веру, истину или српску традицију, комунисте ионако издати није могао јер је њихов непријатељ одувек био. Као што је Свети Сава од стране Српске Православне Цркве проглашен духовним оцем свих Срба, тако је и ђенерал Милан Ђ. Недић од стране српског народа проглашен "Српском мајком" и "Оцем Отаџбине". Због бесмртног дела које је учинио на очувању српства, крајње је време да се са његовог имена скине жиг издајника народног,и да буде проглашен за једног од највећих српских синова, јер у величанственој загробној војсци Србије, армијском ђенералу Милану Ђ. Недићу припада једна од челних позиција.

--Оњегин (разговор) 23:11, 26. октобар 2008. (CET)

Пре него...Уреди

...некоме падне на памет да брише било шта, претходно нек да предлог за брисање у односу на своје цењено мишљење. Колико ме памћење служи бахатост се на википедији строго кажњавала... --Оњегин (разговор) 02:51, 20. фебруар 2009. (CET)

Ево, ја сам вратио твоју измену, а ево и зашто: Све на Википедији мора бити проверљиво. Каквог смисла има да у чланак унесеш нешто и сам га означиш са „тражи се извор“? Значи да си сам у чланак унео нешто за шта немаш извор. Такав унос је једноставно неприхватљив. --Dzordzm (разговор) 05:05, 20. фебруар 2009. (CET)

U SRB clanku pise Недић је 1939. постављен за министра војске и морнарице Краљевине Југославије, али због отвореног сврставања уз Немачку Адолфа Хитлера, регент кнез Павле Карађорђевић га је сменио са дужности 6. новембра 1940. годин u eNGL clanku da je smenjen jer je bio protiv (sto se slaze sa cinjenicom da ga je smenio regent Pavle koji je potpisnik Trojnog pakta)

Sto se tice misljenja da Nedic nije kvisling, naravno da jeste jer je civilna vlada kvazi drzave koji su formirali nacisti, isto kao i NDH. U toj "drzavi" je bilo 100:1, logori na Banjici, sprovodjenje Jevreja i protivnika nacizma u ustaske logore, antijevrejske propagande a "kvazi vojska" su bili Ljoticevci koji su bili zabranjeni u KRJ. Sve u svemu, ukaljana casna biografija, bas kao i kod Petena. Tuzno na sta je covek pristao. {{bp|79.175.97.194|00:27, 7. јануар 2012.

Крајње увредљиво је поредити окупирану Србију са нацистичком творевином НДХ, од које су се и сами Немци згражавали. Мислим да је Недићева улога у време окупације јако лепо и прецизно изнешена у тексту Светлане Велмар Јанковић који је објавио Оњегин. Такође, треба поставити питање Недићеве смрти јер постоје две верзије: о убиству и самоубиству. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Konstantin Todorović (разговордоприноси)

Niko ne izjednačava NDH i Nedićevu Srbiju. Normalno da je tekst Svetlane Velmar-Jankovic lep o Nedicu, jer je njen otac pod Nemcima i pod Nedićem uvodio nacionalsocijalizam u srpsku prosvetu. Tekst Svetlane Velmar Janković je malo licemerna hagiografija coveka, jer su ljudi koji su njemu sluzili saucesnici u punjenju Sajmista i Banjice, koji je (i previse) verno služio Hitleru da uspostavi novi poredak u Evropi, pozivao na istrebljenje Srba koji su se suprotstavili Nemcima (pretežno komunista, mada Nedić nikada nije bio naročito popularan i među ne-komunistima), govorio protiv parlamentarne demokratije, ostao uz Nemce dok su oni spovodili genocid nad Jevrejima u Srbiji i streljali 100:1 i ostao uz njih do kraja kada je i nemački poraz bio očigledan. Nema dokaza i smisla da je Nedić ubijen. -- Bojan  Razgovor  05:52, 7. септембар 2014. (CEST)

Сад немам времена за озбиљнију расправу али очигледно је да су нам погледи супростављени. Како смо из кознакојих разлога једина земља у Европи у којој није дошло до националног помирења мислим да има смисла да макар овде овај чланак направимо што неутралнијим. Ево два линка које бих волео да погледаш.

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:410393-Presuda-srpskoj-majci

Други линк је блокиран - Смрт Милана Недића - на форуму крстарице. Има интересантних ствари за прочитати. Konstantin Todorović (разговор) 03:46, 16. септембар 2014. (CEST)


Besmisleno je miriti se sa fašistima i sledbenicima ljudi koji su pozivali na zatiranje semena.-- Bojan  Razgovor  04:42, 16. септембар 2014. (CEST)

I na linku ka vecernjim novostima nema nikakvih svedoka koju bi potkrepili verziju da je ubijen. Nedica je cekalo sudjenje. -- Bojan  Razgovor  04:45, 16. септембар 2014. (CEST)

Искрено, ово прво уопште нисам разумео! У Србији баш никада није постојао никакав организовани фашистички покрет. Рецимо, и сам Љотић је више пута рекао да он и његова политика немају везе са фашизмом, који је иначе био јако популаран у Европи пре рата. Добровољачки одреди су нешто друго. и успут ја немам никакво лепо мишљење о њима. Сад, коју тежину имају "докази" победника?! Суђење би можда било поштено? Мислим да је најпоштеније поставити обе верзије. Коста Тодоровић (разговор) 22:48, 10. децембар 2014. (CET)

Љотићева политика (и свих других личности Недићевог режима) итекако има веза са фашизмом. Као и сви немачки нацисти, и збораши су били екстремни националисти, антидемократи, антикомунисти, антисемити, антимасони. Разлика збораша у односу на нацисте је што су они пропагирали светосавски национализам и оданост монархији, док су нацисти заступали супериорност аријевске расе. Љотић, иако јесте истицао да он није фашиста, је бранио фашисту Мусолинија када је овај напао Абисинију. Бранио је и Франкове националисте у Шпанском грађанском рату. Љотић је био немачки агент, Немци су му плаћали да утиче на трговину између Немачке и Југославије и тако Југославију економски веже за Немачку (разоткрио га је Херман Геринг из својих интереса). Поздрављао је приступање Југославије Тројном пакту. Када су фашистичке силе Осовине окупирале Југославију, први им је притекао у помоћ да прогони комунисте и британске агенте. Што се тиче Недића: да ли је Недић служио Немцима, да ли је организовао одреде СДС, да ли је говорио против антихитлеровске коалиције, Јевреја, демократије? Да ли је величао Хитлера и нацизам и покушао да Србију изгради по нацистичком узору? На сва ова питања одговор је да. И то је још радио јавно. Сваки суд би га прогласио кривим за издају и осудио на смртну казну. Прича о Недићевом убиству пре суђења служи да од њега направи лажног мученика и замаскира све лоше што је Недић урадио. -- Bojan  Razgovor  10:05, 11. децембар 2014. (CET)

Слободна енциклопедија???Уреди

Управо сам покушао да сам увод чланка направим мало неутралнијим (по смерницама Википедије) а он је враћен у претходно стање у року од пар минута. Да ли могу да добијем некакво објашњење?


Konstantin Todorović (разговор) 00:56, 10. септембар 2013. (CEST)

Можеш. Као што може да уређује и онај коме се није свидело што си обрисао, између осталог и реч квислинг. -- Bojan  Razgovor  02:39, 29. октобар 2013. (CET)

Сматрам да фраза "сарадник окупатора" није адекватна у овом случају. Рецимо, измена типа "...премијер марионетске владе, познате као...", је по мом мишљењу довољња (прикладнија је и неутралнија) а саму реченицу чини мање незграпном.

Konstantin Todorović (разговор) 18:56, 21. децембар 2013. (CET)

Недић је имао и ћеркуУреди

У Смедереву му је погинуо син, али није био јединац, Недић је имао и ћерку, а преко ње и унука који је и дан данас жив, то је Миша Костић, чувени монархиста, председник Књижевног клуба "Карађорђевић", био запослен у Радио Београду — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.87.191.245 (разговордоприноси) 19:14, 29. децембар 2013.

Извори чланкаУреди

Да кренемо прво од Борковић Милана, већ у предговору се види о каквој је овде књизи реч „krivom svetlu prikazuju kolaboraciju srpske buržoazije sa okupatorom”. Даље: „Njihovi autori nisu ih pisali na osnovu dokumenata, već uglavnom na osnovu sećanja, svojih i mnogih drugih političkih emigranata koji su bili u službi okupatora u toku drugog svetskog rata. Pored toga, svi ovi radovi su pamfletski intonirani; u njima se citiraju mnogi falsifikati kako bi se opravdala saradnja sa okupatorom i dokazalo da kvislinški predsednik srpske vlade Milan Nedić nije bio kvisling, već istaknuta ličnost najnovije srpske istorije.” (Мисли се на квислинге у емиграцији)

Господин Борковић овде једноставно одбацује примарне изворе уз аргумент да су ти сведоци непоуздани, јер немају никакве документе. Треба имати на уму да ти сведоци тог времена уопште код себе нису ни имали документе, јер су вероватно остали у Србији. Овим је господин прекршио неутралност, одбијајући их уз једини аргумент да су „фалсификати” (за шта се господин није ни потрудио да докаже) и да немају документе (који им нису ни били доступни, нити је за сваку ствар био могућ документ као доказ). Кроз дело се може видети да је идеолошки орјентисано.

Дело је углавном написано примарним изворима, што је за сваку похвалу наравно, само што су неки контраверзни делови написани неким примарним извором, који нису доступни јавности, тако да не бих могао да знам да ли су неки од њих злоупотребљавани. У овој литератури не помиње се да је Недић имао контролу над логором Бањица (вероватно јер ни не постоји икакав документ који говори да је Недић имао потпуну контролну над логором Бањица).


Дело Оливере Милосављевић је убедљиво и најгори извор од свих у овом чланку. Већ на самом уводу се види каква је ово литература:

  • ИЗДАВАЧ: Хелсиншки одбор за људска права у Србији (Иначе, ова институција тврди да су Срби починили геноцид у Сребреници, вређа СПЦ и САНУ кривећи их за српски „екстремизам”)
  • Финансија за издавање је од Европске Уније (Овим већ видимо шта не сме, а шта сме да пише у делу)

И ако је Оливера Милосављевић историчар, ја имам осећај као да читам неку фантазију, буквално се од 1. до 60. стране не појављује ни један извор, него је све после разбацано свуда по књизи. И у овом делу се по мом мишљењу крши неутралност, где је аутор опредељен за једну страну и тако идеолошки пише, док другу жели само да оцрни. --MilosHaran Ум? 20:14, 21. мај 2020. (CEST)

Pokojna Olivera Milosavljevic je odlicna istoricarka, zapusila je usta nekim publicistima i istoricarima. Izvori za njenu knjigu su novinski clanci na kraju knjige. -- Bojan  Razgovor  11:54, 24. мај 2020. (CEST)
Какав финансијер такво и дело. Молим те ми пронађи примарни извор да је Недић „био фасциниран немачким нацизмом”. Ово је чисто кршење неутралности. Баш занимљиво да је нациста сврстан у 100 најзнаменитијих Срба. --MilosHaran Ум? 00:47, 25. мај 2020. (CEST)
Sudiš delu, a nisi ga ni pročitao. Ne možeš da porekneš da je Nedić zaista tako govorio i pisao. Da pročitamo reči samog Nedića:

A VAS ŠALJEM U VELIKI NEMAČKI RAJH DA SE TAMO USAVRŠITE, DA BUDETE STUBOVI NOVOG PORETKA – …U novoj sredini […] u koju sada odlazite, imate zaista što da izučite, jer je nemački narod najkulturniji narod, nemačka država je jedna od najnaprednijih država […] U Nemačkoj ćete videti jednu savršenu državnu organizaciju, savršeno društveno uređenje, pa ćete se diviti koliki je tamo red i disciplina.

— (Milan Nedić, Obnova, 2. jun 1943., citirano u knjizi Olivere Milosavljević)
Zar Nediću da ne veruješ? -- Bojan  Razgovor  05:06, 25. мај 2020. (CEST)
Pod uslovom da je to Nedić zaista napisao a ne neki službenik režima ili da to nije izmišljotina pripisana Nediću. Čak i da je to potpisao lično Nedić, može biti samo iznuđena kurtoazija. Izvoditi uopštene zaključke zasnovane na nepouzdanom primeru je daleko od naučne ozbiljnosti. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.86.175.228 (разговордоприноси)
Naravno da je iznudjena kurtoazija. Nedic je u stvarnosti bio pritajeni komunista, skriveni jevrejofil, ljubitelj britanske demokratije koga su Nemci oterali u logor u Nemacku i toliko su bili glupi da cak Nedic nije prosao proveru Abvera, ili RSHA. Ups, njega Nemci nisu oterali u logor posle Aprilskog rata, kao vecinu njegovih drugova aktivnih generala... -- Bojan  Razgovor  05:16, 27. мај 2020. (CEST)
Pored neophodnog obrazovanja, istoričari neguju ličnu kulturu komunikacije zasnovanu na visokim etičkim standardima. Standardi pomenute kulture komunikacije isključuju postavljanje besmislenih pitanja i poredjenja, karikiranje , izrugivanje, itd. Spavaju noću a danju razmišljaju i komuniciraju. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.86.175.228 (разговордоприноси)
Istoricari se bave činjenicama, a teoretičari zavera maglom. Sarkazam je dozvoljen za ismevanje glupih nedokazivih teorija istorijskih revizionista. Nek naš Milanče i ona onom svetu ode Adolfu Hitleru u posetu da mu kuka, kako ga sad ljudi smatraju germanofilom (germanofilom prema velikom nemačkom rajhu, ne prema recimo vajmarskoj eri) -- Bojan  Razgovor  04:10, 28. мај 2020. (CEST)
Milosavljevićeva nije nikakav istoričar niti se bavi činjenicama. Pogledao sam tvoje piskaranje o Apelu srpskom narodu. Plus ovo gore, žalosno je da ti ne primećuješ da drugi vide čime se ti baviš. Zajedno sa Milosavljevićevom, falsifikatima, lažima, propagandom, rekla-kazala. Ismevaš ti samog sebe ali, na tvoju žalost, nisi toga svestan. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.86.175.228 (разговордоприноси)
Ne, ti si niko i nista, jedan anonimni blokirani lažov tipa Miloš Zankov, Vujkovića brdo. Hvala sto si se odao. -- Bojan  Razgovor  22:41, 28. мај 2020. (CEST)
Поздрав, за ово што је Недић рекао, треба имати на уму да је Недић био убеђен да ће Немци победити рат (а поготово јуна 1943. године, када долази до врхунца Немачке), због чега помиње нови поредак. Занимљиво да се у другим новинама „Српско село” не помиње уопште уређење Нацистичке Немачке.

Драга децо моја, синови отаџбине, Видео сам вас, сеоске омладинце, како збратимљени и загрљени заједно са обвезницима Националне службе и добровољцима под српско заставом и са српским шајкачама чините једну целину… Зато Вас ја шаљем у Велики Немачки Рајх да се усавршите, да будете стубови новог поретка… Ви сте четврта група сеоских омладинаца коју ја шаљем ове године у Велики Немачки Рајх…..

— (Милан Недић – “ Српско село” 5.јуни 1943.године)

Занимљиво да се скорз исти тај цитат помиње у књизи „У Београду рат је трајао 1311 дана”, али овог пута је датум 3. мај и у питању је пета група сеоских омладинаца.

Онда се од једном помиње исти тај цитат опет у књизи „Српска православна црква и фашизам”, али овог пута намењен представницима српксе цркве??? Овај извор је исто релијабилан као и Оливера Милосављевић, чак су и аутори слични.

На жалост, ми данас немамо дигитализоване новине Недићеве Србије, тако да примаран извор ни не може да се погледа, доступан је изгледа само „посебним” историчарима.

Постављам следећа питања аутору:

  • 1. Да ли је аутор свестан ко је финансијер дела?
  • 2. Да ли аутор може да ми објасни зашто се у четири различита извора помињу различити датуми и групе? Ако да, зашто се у другом извору не помиње део кад наводно хвали немачку идеологију?
  • 3. Да ли аутор може да нађе оригинал новине како би се доказала релијабилност цитата?

И молим аутора да се понаша пристојно и објективно. Ваша субјективност да ли је ово „ревизија историје” никог не занима, нити је ово било какав аргумент. --MilosHaran Ум? 16:34, 9. август 2020. (CEST)

Prosto resenje je brisati tekst koji nema dovoljno ozbiljnih referenci na koje se oslanja. O. Milosavljevic je daleko od ozbiljnog istoricara a onaj ko je finansirao njeno piskaranje nije nikakva akademska institucija vec propagandna masinerija.— 109.93.216.100 (разговор) 16:41, 11. новембар 2020. (CET)
Врати ме на страницу „Милан Недић”.