Разговор:Момчило Ђујић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Najiskrenije sam ubeđen da ovakvim izjavama nije mesto na enciklopediji jer predstavljaju poziv na nacionalnu mržnju. --Ford Prefekt 01:32, 5. март 2006. (CET)

Не видим да ишта води ка некој националној мржњи.Ђујић је легенда и херој и то ће и остати. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Pepi72 (разговор • доприноси) | 23:10, 10. септембар 2007.

Smeta mi neistina da su toboze Amerikanci Djujicu dali neki posjed, i to u "Libertywill-u" (koji uopste ne postoji). To su gluposti. Domogao se Amerike, i nastanio na jugu Cikaga. U gradicu koji se zove Libertyville (slobodno selo, a ne volja), tada se vec nalazio jedan manastir SPC-a.a koji je podignut jos 1925 godine. Kasnije, puno kasnije je ispred njega podignut spomenik Djujicu. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 24.14.247.100 (разговор • доприноси) | 08:33, 12. јануар 2008.

---

Нисам знао да је Ђујић био фашиста и нациста (http://hr.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Fa%C5%A1isti_i_nacisti_u_Drugom_svjetskom_ratu )--Награисаловићкажи/лажи 19:43, 15. децембар 2008. (CET)

---

Забога, земљаче, па ОНИ имају вееелико искуство по том питању.

--Sly-ah (разговор) 20:21, 15. децембар 2008. (CET)

---

"Pod njegovim su zapovjedništvom četnici počinili mnoge zločine nad hrvatskim stanovništvom."

Ово је ЈЕДИНА реченица у чланку о Момчилу Ђујићи на хрватској Википедији на основу које би се могло закључити да је Ђујић евентуално ратни злочинац. И уз све то, још је и нереференцирана. Што само показује да су комшије безнадежан случај, барем по том питању.

--Sly-ah (разговор) 20:27, 15. децембар 2008. (CET)

Нису то КОМШИЈЕ поставиле него србин из Книна чија породица памти како је Ђујић "спашавао" Србе и остале тако што их је испраћао у сточним вагонима заједно са талијанским командантом Книна на "одмор" у логоре у Инталију. Друга је ствар што се код нас нико не залаже за историјске чинјенице него за шупљу причу о легенди и јунаку. Замисли свештено лиц,па узело пушку. ...Не убиј... — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 78.28.145.210 (разговор • доприноси) | 10:32, 24. септембар 2010.

Надаље, прилично је занимљиво читати о Ђујићевом "јунаштву" из званичних докумената НДХ, Италијанских и Немачких команди. Њега су, наиме усташе штитиле приликом бјежаније од партизана у железничким композицијама. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 78.28.145.210 (разговор • доприноси) | 10:38, 24. септембар 2010.

Враћене измјене

Не могу да се у сам текст стављају везе ка хрватској википедији. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:49, 8. октобар 2010. (CEST)

Не могу у сам текст чланка да се уносе пуне везе ка другим чланцима на википедији као референце. Википедија не може да буде сама себи референца. --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:24, 9. октобар 2010. (CEST)

Херој, а не злочинац

Не могу се легенде српског народа етикетирати као злочинци само на основу хрватске википедије. Па и Гаврило Принцип је био у хрватској википедији до скоро означен као "убојица" и "терорист"?!?

Ђујић је био један од најбеспрекорнијих четничких војвода, да је било и наговештаја да је умешан у злочине не би добио политички азил у Америци, а он је преко 50 година живео у Америци без проблема, па га је чак и краљ Петар више пута примао и са њим разговарао, као и блаженопочивши патријарх Павле.

Без доказа не сме се нико називати злочинцем, а препоручио бих онима којима је до тога да се позабаве, рецимо, чланцима о Ранковићу и Крцуну, у којима нема ни РЕЧИ о њиховим злочинима, а свако дете зна да су им руке крваве до лаката!--Serbian (разговор) 23:32, 9. октобар 2010. (CEST)

Имаш референе ка историјским документима, немачким дописима и извештајима. сад ако ти се не свиђа, твој проблем....

А.Киш (разговор) 23:39, 9. октобар 2010. (CEST)

Нисмо се размели, то што је, у интересу спашавања народа од усташа, одржавао контакте са Немцима и Италијанима не значи да је био злочинац. Многи четници су сарађивали са окупатором како би спасли што се спасити може.

Па ево и данас наша власт сарађује са окупаторима Косова, па их то не чини злочинцима, ни издајницима. Једно је сарадња са непријатељем у циљу очувања народа, а друго су злочини. Не може се неко називати злочинцем, ако никакав злочин није починио! --Serbian (разговор) 23:45, 9. октобар 2010. (CEST)

Ja nigde nisam govorio da je zločinac, ali saradnik okupatora, to da. Takve dokumente sam podneo kao reference. Njegovi razlozi su diskutabilni i ne migu se uzeti kao referenca, zato dajem dokumente o saradnji a svako neka ih tumači kako mu drago.

Poredjenje sa današnjom situacijom je smešno.

Djujić je bio lojalan Nemcima koji su bili agresori i zločinci, na primer to bi bilo kao kada bi neki Srbin napravio svoj odred koji bi pomagao UČK i Hašimu Tačiju na Kosovu "u cilju spašavanja Srba" Dakle, nije isto.

А.Киш (разговор) 23:47, 9. октобар 2010. (CEST)

Друже, НАТО је окупирао Косово, а шиптари су ту само на нивоу усташа према Немцима, значи зависни су од НАТО пакта, као усташе од Немаца.

НАТО пакт је починио многобројне злочине над Србима током бомбардовања, па ми морамо да сараљујемо. Немци су починили злочине, па је Ђујић свеједно морао да сарађује, да би сачувао српски народ.

Треба видети да ли је неко страдао због те његове сарадње, или је, као генерал Недић, сачувао хиљаде живота том сарадњом. Контекст сарадње је више него значајан за овај чланак. А што се Италијана тиче, они су за све године окупације починили мање злочина него НАТО пакт за пар месеци бомбардовања возова, избегличких колона, телевизије, болница итд.

А паралела са Косовом је и те како релевантна. --Serbian (разговор) 23:54, 9. октобар 2010. (CEST)

Враћене неправилне измјене

Корисник Киш треба да схвати да по правилима википедије у чланак не могу да се уносе спољашње везе, и да се у референце додају пуни УРЛ-ови ка чланцима на хрватској и српској википедији. Најљепше молим још једном корисника Киш да то не ради. Ако му је потребна помоћ за уређивање, може да се обрати на Тргу. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:49, 9. октобар 2010. (CEST)

Измене су уређена по правилима Вики

Корисник Баш челик константно мења чланак јер му се не свиђа његов садржај — Претходни непотписани коментар оставио је корисник А.Киш (разговор • доприноси) | 13:25, 10. октобар 2010.

Поново враћене измјене корисника Киш

Овде ћу да поновим корисники Киш да не може да:

• Уноси пуне УРЛ адресе ка чланцима на хрватској википедији у средину било којег чланка.
• Исто важи и за пуне УРЛ адресе ка чланцима на ср википедији
• Да прихвати да википедија не може да буде сама себи извор
• Не може да уноси буквално копиране блокове текста на латиници у ћириличне чланке
• Не може да буквално копира блокове текста из штампе у чланке на било којој википедији
• Не може да буквално копира слике из хрватске штампе и да их објављује под лиценцом да је он њихов власник
• Не може да у тагове реф (референци) уноси пуне УРЛ адресе ка чланцима на хрватској википедији
• Не треба да уноси садржај у чланке који није уопште везан за исти чланак, него више претставља политички став
• И не треба да користи википедију да би на њој изражавао своје политичке ставове, и од чланака правио политичке чланке

Већина ових правила је објашњена у прошлости, али их он није прихватио. Треба или да прихвати уређивачке смјернице или да одустане од рада на википедији. У супротном једина опција је блокада.--БаШ-ЧелиК (разговор) 12:52, 10. октобар 2010. (CEST)

Ispravka

SAM Vojvoda Momcilo Djujic svjedocio je za sebe da je porijeklom iz plemena Bratonozica u Crnoj Gori, pa je u najmanju ruku neprikladno uporno tvrdjenje kako potice iz Vasojevica. Postoje, osim usmenog, pisani dokumenti u kojima Vojvoda govori o svojem porijeklu. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 37.0.70.116 (разговор • доприноси) | 17:27, 14. септембар 2013.‎

Зашто игноришете тврдњу овог човека и бришете његове измене. Притом сте и заштитили чланак од измена. Где је уопште референца за тврдњу да он потиче из Васојевића?--Zrno (разговор) 17:07, 16. септембар 2013. (CEST)

U intervjuu za beogradski nedeljnik NIN od 12. 06. 1991, koji je Vojvoda Momcilo Djujic dao u Milvokiju, na pitanje novinara ( Nikole Ivanovica ), citiram : " Cime da objasnimo vase povecano interesovanje za Crnu Goru?Porijeklom " ?...Vojvoda odgovara, opet citiram: " Moji vode porijeklo iz Bratonozica. Prije oko 200 godina pobjegli smo od Turaka, odselili se, preko Hercegovine, u Bosnu, a odatle se stalno nastanili na izvoru Krke, kraj Knina, u Damaciji ". — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 37.0.70.231 (разговор • доприноси) | 18:13, 26. октобар 2013.‎

Tacno se zna od kojeg bratstva iz Bratonozica potice Vojvoda Djujic...kako su njegovi preci prvi put promijenili prezime kad su otisli iz Bratonozica prije nego sto su se prozvali Djujic...sve je licno Vojvoda pricao jednom od Vladika SPC... — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 37.0.70.231 (разговор • доприноси) | 11:09, 29. октобар 2013.‎

Борбе усташа и Динарске дивизије

Нисам никада чуо за борбе између њих,јер их је тешко могло и бити. Четници су сарађивали са Италијанима, а Италијани нису дозвољавали усташама да буду у италијанској зони 2. Касније, када су дошли Немци после италијанске капитулације, ни они нису дозвољавали оружане сукобе четника и усташа. -- Bojan  Razgovor  03:04, 27. новембар 2017. (CET)

Кандидат за добар чланак на расправи

Након вишенедјељног рада на чланку и коначног привођења крају радова, покрећем расправу о избору чланка за статус дорог. Чланак је преведен са Википедије на енглеском језику уз поједине дораде и знатно је проширен у односу на стање прије мојих измјена.

Расправа траје до: 18. новембар 2018, 18:15 часова. — Ранко   Нико лић  ✉ 18:17, 9. новембар 2018. (CET)

Коментари

 Коментар: @Ранко Николић: Мислим да овде нешто није добро → Почетком априла, Ђујићеви четници су започели одмазду над Хрватима због усташких звјерстава над Србима широм НДХ у исто вријеме.Према италијанским извјештајима, Ђујић је тог мјесеца имао око 300 четника под својом командом, углавном око Книна. Средином мјесеца, његови четници су покренули рације у селима под комунистичком контролом између Босанског Грахова и Дрвара, у сарадњи са Италијанима → Све ово се тешко могло дешавати у априлу 1941. године, да није можда у питању неки други месец? --Pinki (разговор) 18:32, 10. новембар 2018. (CET)

@Pinki: „Почетком априла” тј. „As early as April” се може превести и као „Већ у априлу” или „Још у априлу”, тако да се мисли на тај мјесец. — Ранко   Нико лић  ✉ 18:53, 10. новембар 2018. (CET)

Морам да признам да ми је тешко да полемишем с тобом у вези овог чланка, јер ниси његов аутор, већ си га превео са друге Википедије. Без увреде, али мени није потребно тумачење превода са Википедије на енглеском језику, већ објашњење ове тврдње. Почетак априла је лош термин јер је тада још трајао Априлски рат, до 17. априла (средина априла). Тешко да се било шта од овога дешавалао у априлу, јер је било потребно времена и италијанима и усташама да успоставе власт, као и Ђујићевим четницима да се организују, о партизанима и да не говорим. --Pinki (разговор) 18:59, 10. новембар 2018. (CET)

Док се љето приближавало, Ђујићеви четници су заузели Дрвар од усташа. например ни ова тврдња није у потпуности тачна јер је општепозната чињеница да су у нападу на Срб и Дрвар, 27. јула 1941. године учествовали и комунисти. Такође, у овом крају тада није било јасно дефинисане поделе на четнике и партизане и постајали су само устанички герилски одреди. Датум 27. јул се након рата обележавао као Дан устанка у БиХ и Хрватској. --Pinki (разговор) 19:03, 10. новембар 2018. (CET)

Ма нема љутње, мислио сам да ниси погледао енглески чланак. Ево шта сам ја пронашао на Гугловим књигама, можда ти буде јасније . — Ранко   Нико лић  ✉ 19:09, 10. новембар 2018. (CET)

За другу тврдњу: „1941 he had organized a Chetnik uprising in northwestern Bosnia, seizing the city of Drvar from the Ustashe, as the Croatian fascists were known. The revolt soon spread to neighboring Croatia's coastal region, Dalmatia.”.

Ако ти имаш друге изворе за неке тврдње, слободне унеси, мени не смета. — Ранко   Нико лић  ✉ 19:11, 10. новембар 2018. (CET)

@Ранко Николић: Што се тиче ослобођења Дрвара, то није проблем, постоји доста литературе о томе, а имамо и чланак Дрвар у Народноослободилачкој борби, где је описано прво ослобођење Дрвара. Што се тиче прве тврдње, последња реченица → Средином мјесеца (мисли се на април), његови четници су покренули рације у селима под комунистичком контролом између Босанског Грахова и Дрвара, у сарадњи са Италијанима → није у сагласности са следећим реченицама → Почетком љета, четнички командат Стево Рађеновић и Ђујић су ступили у контакт са Италијанима и Дана 13. августа, на састанку у селу Пађене, војвода Ђујић и још неколико српских националиста пристали су на колаборацију са Италијанима, онда испада да су контакти и сарадња већ успостављени средином априла!? --Pinki (разговор) 19:18, 10. новембар 2018. (CET)

Истина, за реченицу са Ређеновићем: [1], а за реченицу са селом Пађене не могу да нађем ништа конкретно. — Ранко   Нико лић  ✉ 19:31, 10. новембар 2018. (CET)

Мени се из овога много више нелогичније изгледа ова прва реченица, јер никаквих села под комунистичком контролом није било средином априла!? Ја сам написао тону чланака о НОБ овде и на тако нешто нисам наишао. Као неко ко се доста бави истраживањем, историје Другог светског рата у Југославији могу да потврдим да све ово из првог пасуса није истина. Ђујић има 300 четника почетком априла, а већ крајем истог месеца се са Италијанима (с којима сарадњу успоставља у августу) бори против партизана, који не постоје!? --Pinki (разговор) 19:38, 10. новембар 2018. (CET)

Шта се онда дешавало у тим селима у то вријеме према изворима који су теби доступни и који си читао? Можемо тај дио и избацити, али горе то што постоји извор који поткрепљује ту тврдњу. — Ранко   Нико лић  ✉ 19:44, 10. новембар 2018. (CET)

Ранко не знам колико си познавалац ове теме, али да јеси овај део би ти сам по себи био нелогичан. Књигу на енглеском коју ми дајеш као извор је страног аутора и бави се историјом Три Југославије од 1918-2005, а не ратним дешавањима у Лици и Босанској крајини 1941. године. КПЈ је тек на Мајском саветовању отпочела припреме за оружани устанак, тако да тада тамо није било никавих комунистичких група на терену у априлу месецу. Ево на основу тих страних књига ми дај објашење да ли је сарадњу са италијанима отпочео у крајем априла 1941. у борби против партизана којих није било или је отпочео у августу, једна од ове две тврдње мора отпасти јер се неподударају, без обзира на референце. --Pinki (разговор) 20:12, 10. новембар 2018. (CET)

Ранко мој лични савет ти је да пронађеш мало домаће литературе и дорадиш чланак. Ево на пример → У октобру 1934. године, бугарски националиста Владо Черноземски извршио је атентат на југословенског краља Александра I Карађорђевића у Марсељу. Овом приликом, сусрео се по први пут са будућим врховним заповједником четника Драгољубом Михаиловићем. Не разумем овај део, да ли су се Ђујић и Михаиловић сусрели приликом атентата!? или поводом атентата? Такође, било би интересантно појаснити који је био разлог сусрета једног попа из Книна и активног потпуковника Краљеве гарде. --Pinki (разговор) 20:17, 10. новембар 2018. (CET)

 Коментар: Немам примедби, чланак овде је бољи од оног са ен. вики, гласаћу ЗА.--Soundwaweserb (разговор) 20:04, 10. новембар 2018. (CET)

У одељку о „Међуратном четничком удружењу” одмах након помена марсељског атентата стоји ти реченица да се неко сусрео са женералом Михаиловићем, а из ње се баш не може закључити ко се сасато са њим, Ђујић или неко трећи. Није ми јасно како то да се одједном један сеоски поп састаје са једним генералом. Ту би требало још коју реченицу додати, чисто да се повеже садржај. У одељку о смрти непотребно је да стоји последња реченица да су челници једног фудбалског клуба посетили његов гроб, крајње ирелевантан податак. Не знам да ли би требало додати и категорију за осуђене за ратне злочине, пошто су га југословенске власти осудиле за исте? Иначе, исправио сам ситне грешке на које сам наишао читајући чланак. Што се мене тиче коректан чланак --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:51, 10. новембар 2018. (CET)

@НиколаБ: Iznad sam izneo zamerku na potpuno istu stvar, s tim što Draža tada nije bio general, već potpukovnik na službi u Kraljevoj gardi. :) Što se tiče ovog ga za navijače zvezde, dodao bih i to da je i link koji vodi na tu vest pokvaren. --Pinki (разговор) 20:58, 10. новембар 2018. (CET)

Иако се може претпоставити на кога се реченица односи, ипак треба избегавати такве недоречене реченичне конструкције --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:00, 10. новембар 2018. (CET)

@НиколаБ и Ранко Николић: Ево објашњења → Mr. Djujic's first and only encounter with Draza Mihailovic came when the body of King Alexander, who was assassinated in Marseilles in 1934, passed through the priest's native region. Mr. Djujic was chosen to stand by the coffin as the funeral train proceeded. → Први и једини сусрет господина Ђукића са Дражом Михаиловићем дошао је када је тело краља Александра, убијено у Марсеиллу 1934. године, пролазило кроз домовину попе. Г. Ђујић је изабран да стоји поред мртвачнице док је погребни воз настављен. (гуглов преводилац) Ово је ипак био случајни сусрет, што је битна разлика. Ранко још једном ти саветујем да чланак детаљно претерсеш, јер ипак је разлика у томе када неко самостално на основу референци напише чланак и када неко преведе чланак. Уверен сам да си погледао ову референцу да не би ово написао. Ти си квалитетан корисник и аутор неколико изабраних чланака, поради још на овоме. --Pinki (разговор) 21:13, 10. новембар 2018. (CET)

Управо тако. Из те реченице се стиче утисак да се он плански и са одређеним циљем састао са Михаиловићем, што по свему судећи није истина --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:20, 10. новембар 2018. (CET)

@НиколаБ: Баш тако јер чему сусрет једног сеоског попа из околине Книна и потпуковника Краљеве гарде, поводом убиства краља!? Такође, сам Ранку скренуо пажњу на следећи део → Почетком априла Ђујићеви четници су започели одмазду над Хрватима због усташких звјерстава над Србима широм НДХ у исто вријеме.Према италијанским извјештајима, Ђујић је тог мјесеца имао око 300 четника под својом командом, углавном око Книна. Средином мјесеца, његови четници су покренули рације у селима под комунистичком контролом између Босанског Грахова и Дрвара, у сарадњи са Италијанима → ипак се све ово није могло дешавати у априлу 1941. године. Јер је до 17. априла трајао Априлски рат, а оно што је сасвим сигурно је да се под комунистичком контролом нису налазила никаква јер партизански одреди тада нису ни били формирани. Такође у чланку се даље сугерише да је сарадња Ђујића и Италијана почела тек у августу, а по овоме испада да су сарађивали већ у априлу!? Да ли је овде опет неки „изгубљени превод” или шта, не знам, али савим сигурно знам да је овакав сплет догађаја не могућ у том временском оквиру. --Pinki (разговор) 21:27, 10. новембар 2018. (CET)

@НиколаБ и Pinki: Преконтролисаћу поново све до краја расправе, искрсле су ми неке обавезе. Можда је проблем у томе што сам чланак преводио из више дијелова, нисам све радио одједном, па сам губио везу између догађаја. Углавном хвала вам на указаним грешкама, потрудићу се да их исправим. — Ранко   Нико лић  ✉ 17:22, 11. новембар 2018. (CET)

Након два дана од краја расправе (18. новембар) закључујем расправу као неуспешну, јер предлагач до краја расправе није отклонио примедбе изнете у коментарима. --Pinki (разговор) 13:01, 20. новембар 2018. (CET)

Cohen, Judah, Pinson

Prvo, Pinson na 143 strani nigde ne pise o odmazdi cetnika nad Hrvatima. Judah i Cohen su davno diskvalifikovani kao autori

• Judah i Tanner nepouzdani; negatian pregled njihovih knjiga je dao Dusan Djordjevich, profesor Stanford Univerziteta, zatim tu je C. Simiceva recenzija Judahove knjige, pa D.B. Macdonaldov pregled Tannerove i Judahove knjige
• O Tomislav Vukovicu tj Philip Cohenu citaj pregled Miroslava Svirčevića i D. B. MacDonalda --Bocin kolega (разговор) 22:11, 22. мај 2019. (CEST)reviews

Корисник:Gjergj333

Корисник:Gjergj333 убацује реченицу — Ђујић је 16. априла 1998. године признао да је имао везе са Костом Пећанцем, и по његовим речима му је Пећанац на самом почетку рата илегално слао оружије. — а као тврдњу ставља исечак интервјуа са Момчилом Ђујићем са јутјуба Војвода Ђујић о Кости Пећанцу Неко је невешто исекао овај део интервјуа, а први део приче које се односи на на Пећанца и на оружје је од пре рата, а не за време рата, тако да је тврдња коју корисник нетачна. Човек очигледно није довољан познавалац тематике, а пошто интервју није цео, већ је само исечак у питању не разуме о чему је реч. — Пинки (разговор) 17:33, 29. децембар 2020. (CET)