Разговор:Пи/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Погледаћу ја за пар сати --Dzordzm 02:24, 6. мај 2005 (CEST)

Hvala --Dungodung 02:27, 6. мај 2005 (CEST)

Свака ти част за превод овог чланка. Ставићу га на листу предлога за изабрани чланак! --Покрајац | разговор 02:30, 6. мај 2005 (CEST)

Хвала - прво па мушко, да тако кажем --Dungodung 10:26, 6. мај 2005 (CEST)

• Обављено, узело ми је пар сати да прегледам и исправим, али укупно гледано good job, само настави! Једино нисам сигуран да ли је Мачин, Махин, или Мејчин; ја сам сада ставио Мејчин јер ми се тако чини да би се презиме читало на енглеском језику, али нисам сигуран, то би се могло негде проверити; за остала имена која сам исправио сам сигуран. --Dzordzm 07:29, 6. мај 2005 (CEST)
  • Па и ја сам се двоумио и на крају одлучио за Мачин... ако имаш времена провери, ако не, ја ћу. --Dungodung 10:26, 6. мај 2005 (CEST)

Можда је ситница али ево једно зрнце соли

Одличан рад!

Управо један ред из овога чланка (који се понавља у свим преводима Википедије) који је немогуће наћи на другим сајтовима (пробајте Гоогле) посвећених Пи

3. век пне. Архимед 223/71 < π < 22/7 (3.140845... < π < 3.142857...) 211875/67441 = 3.14163...

Овај разломак на крају је разлог једне дискусије на

http://www.elitesecurity.org/tema/123995-Neko-je-oklevetao-Arhimeda

и закључак је отприлике да је то навод из друге руке (записао га је Херон) и да се не може поуздано потврдити. Код Херона се као друга граница опсега појављује разломак 177888/62351 што је очигледна грешка. То такође умањује смисао навођења овог извора и вредности које се спомињу.

Исто тако се онда може тврдити и да је Аполонијус дао ту апроксимацију, јер Еутоциус тврди то.

Предлажем да се разломак искључи из српске верзије јер мислим да је неко у енглеској верзији убацио несмотрено а да остали то преписују без провере.

Поздрав.

Захваљујем се на речима хвале и на овом зрнцу соли - грешка коју си уочио је измењена. :) --Дунго ☼ (р) 12:21, 26. јул 2005 (CEST)

тачке, зарези

да ли се мени чини или су у целом чланку коришћене децималне тачке, уместо зареза, а за одвајање хиљада,милиона, милијарди, итд. зарези уместо тачака? било би добро да ово неки математичар испреправља, да не дође до катастрофалних грешака =) --Wlodzimierz 16:13, 24. октобар 2007. (CEST)

Референце

И овде не достају референце, а сјајан је чланак.—Филип Кнежић (разговор) 20:58, 4. децембар 2007. (CET)

Рађен је и изабран у време када референце нису ни постојале. Требало би додати их, али то би био подужи посао за било кога. --филип ※ 00:04, 5. децембар 2007. (CET)

Добро, сада рефернце постоје, политика каже да мора да има.—Филип Кнежић (разговор) 19:23, 5. децембар 2007. (CET)

Ајте математичари додајте неку референцу. Мислим да је глупо да немамо ниједан сјајан чланак из математике. Што се мене тиче нема нарочите потребе за журбом.--Срећна нова година 22:54, 1. јануар 2008. (CET)

Нема никакве потребе за журбом, али уколико неко нешто не учини за недељеу дана, неко од администратора би требао да постави чланак на гласање.—Pirke say it right 18:39, 3. јануар 2008. (CET)

Ја бих обратила пажњу и на Влодову примедбу! ВЕОМА је битно и то поготову у једном математичком чланку да се хиљаде и децимале одвајају на правилан начин, а не како то раде Амери. Дакле, хиљаде се одвајају тачком, а децимале зарезом. То је, поред недостатка референци, још један веома велики мањак за овај чланак и озбиљан разлог да се скине са списка сјајних.--Јагода испеци па реци 19:15, 3. јануар 2008. (CET)

Pi humor

Mislim da je bolji naslov Zanimljivosti, jer citam i ne vidim sta tu ima smesno. Zanimljivo da, ali smesno ama bas nista....

Ne verujem da je ruzno da ima nalepnicu radovi u toku. Svaki sjajan clanak se moze unaprediti, sto ti sad upravo radis, Mihajlo. Nalepnica moze samo da ti pomogne da ti neko ne uleti u izmenu...--Јагода испеци па реци 12:15, 7. јануар 2008. (CET)

Ма цели чланак је жешћа канта од организације коју углавном трба писати испочетка, као што сам и почео да радим. Михајло ^{_[ talk _]} 14:07, 8. јануар 2008. (CET)

Референцирање

Нисам хтео нешто посебно да солим поводом овога, али мислим да је ово референцирање кренуло погрешним током. Када се разматра да ли се референцира папирни или веб извор, увек је превага на страну веба. Овога пута се јасно разоткрила непримереност тога. Када се потражи дефиниција броја пи и првих не знам колико децимала појави се између 1.500.000 и 150.000.000 веб погодака. И шта човек да уради него да изабере првих неколико и да их обилато цитира? Успут, међу њима нема ништа на српском језику, што ми је потпуно нејасно и разочаравајуће, али мораћу то да преживим. Оно што не могу да преживим је да се цитира сајт, или барем наводи као извор (мислим на [1]), и ту се заврши сва потреба за цитирањем извора. Међутим, шта пише на том сајту? То је сајт доктора Мат. Мислим ваљда га одржава угледни и поштовани академик др Мат? Јесте мало сутра. У питању је неки факултет (нисам провалио да ли је онлајн антигравитационо шумарство или менаџмент парапсихологије) мени до сада непознат, али сам на њему (као и на хиљадама других) прочитао да су Египћани и Вавилонци знали за постојање броја пи! Колико су они знали да постоји веза између обима и пречника би се можда могло провалити да је неко референцирао на Ахмесов рукопис (који се успут речено налази у Лондонском музеју) и текст Архимедовог списа о кругу. Обзиром да папируси нису претерано популарни као референце, вероватно би било боље референцирати неки превод са критичким освртом. Овде је неприкосновени ауторитет Нојгебауер, али његових књига нема ни на енглеском, а камоли на српском. У тој ситуацији се може узети Гилингс, што сам ја урадио са чланком о Ахмесовом папирусу, али онда долазимо до другог проблема. За малопре наведене тврдње ја преферирам академске изворе у односу на веб са свакоме-детету-јасним реченицама које можда и нису и најтачније али ко сад има времена да се смара досадним неразумевањем (пред)античког третмана знања. И шта смо добили? Цитира се било шта па нек људи сами изаберу. Има ли других решења? Има. Цитира се озбиљна референтна литература. Чак се може наћи и на српском, међутим, тада се морамо окренути књигама. Овде мислим да је од књига на српском свакако међу најбољима (сада већ стар и веома редак) превод Дирка Стројка, али ако неко жели може да убаци и Милана Божића у општем и историјском делу. За неке друге ствари би вероватно могли да цитирамо неке старије или новије универзитетске уџбенике. У овом делу се уопште не слажем са праксом са енглеском википедијом где они цитирају дела и текстове скоро искључиво из 2007. године, што није ни приближно близу првобитним изворима информација које су временски удаљени од нас. Тако смо дошли до ситуације да неки сајт, па шта год да је на њему, буде цитиран само зато што је близак данашњем кориснику. Тако смо изгубили једну од идеја википедије: поуздана и тачна енциклопедија.

У сваком случају, ја ћу додавати домаће референце где год их нађем. Волео бих када би и други то радили. -- JustUser  JustTalk 01:14, 15. фебруар 2008. (CET)

Tu referencu sam ja stavila, tj. prepisala sa engleske vikipedije. Posto sam videla da niko od matematicara nema nikakav interes da sredi ovaj clanak, probala sam ja, da vidim da li ista razumem, i ocigledno je da sam zabrljala. Slobodno izbrisi tu referencu ako mislis da je bezveze, i ja sam takodje vise za referenciranje ozbiljnom literaturom nego web stranicama, ali ja nisam matematicar, i najvise sto sam mogla da uradim je da prepisem sa eng. vikipedije, sto se pokazalo kao los potez. S druge strane, drago mi je da se ipak nasao neko ko se razume u temu i ko je voljan da sredi ovaj clanak kako treba. —Јагода испеци па реци 09:43, 15. фебруар 2008. (CET)

Ja i dalje ne kontam zašto Jagodi mora da se napismeno kaže da je pi odnos obima (2*r*pi) (btw, mi smo ga označvali velikim slovom O, a ne sa c) i precnika (2r) nego prost dokaz.

$\pi ={\frac {O}{d}}={\frac {2r\pi }{2r}}=\pi$

-- Bojan  Razgovor  10:00, 15. фебруар 2008. (CET)

A izvini, zasto meni? Ja niti sam trazila referencu za taj deo, niti sam je stavila. Budi ljubazan i skini mi se s grbace, inace cu morati da trazim zastitu. --Јагода испеци па реци 12:07, 15. фебруар 2008. (CET)

Oh yes you did -- Bojan  Razgovor  12:23, 15. фебруар 2008. (CET)

A to! Pa lepo rekoh da sam prebacila ref. sa engl. vikipedije. Takodje rekoh, ako neki MATEMATICAR (gde TI svakako ne spadas!) misli da to ne treba tamo da stoji, neka slobodno skine. Kao sto rekoh, ja sam pokusala nesto da uradim jer videh da oni koji znaju, nisu zainteresovani. Ako sam time uspela da privucem paznju nekih matematicara da promene misljenje i da ipak srede clanak, meni je dovoljno. Nemam ambicija da se pravim da sam matematicar (kao neki) kad to nisam. A sad, ili doprinesi clanku ako hoces, a ako neces, ne davi i ne troluj samo zbog svoje bolesne sujete.--Јагода испеци па реци 13:01, 15. фебруар 2008. (CET)

Što matematičar? Ovo je osnovnoškolsko gradivo. Dole je matematičar Mihajlo (kome ti veruješ) rekao da ne treba jer je dokazano. -- Bojan  Razgovor  13:14, 15. фебруар 2008. (CET)

hehe... Sta je, da nisi ljubomoran na Mihajla... Pa ugledaj se na Mihajla i ne ponasaj se kao pubertetlija, pa ces i ti postati kredibilan. --Јагода испеци па реци 13:18, 15. фебруар 2008. (CET)

Не видим ту потребу за позивањем "експерата". Нико овде нема примат јер је стручњак за неку област, већ само зато што има аргументе. Википедија се не заснива на слави људи, већ на њиховим доприносима. --ФилиП ⁈ 13:23, 15. фебруар 2008. (CET)

Лепо је што радите, није лепо што се свађате. Ако ће нематематичарима душа бити мирнија ако се свака формула референцира (wolfram.com би могао бити НЕИСЦРПНИ извор) нек` буде референцирано. Михајло ^{_[ talk _]} 12:12, 15. фебруар 2008. (CET)

Притом ако се нешто докаже у чланку, референца је сувишна. Плус, ако се неки сајт масовно користи, може да се кркне у литературу без кићења чланка референцама. Михајло ^{_[ talk _]} 12:13, 15. фебруар 2008. (CET)

Cak iako se koristi puno puta jedan te isti sajt/knjiga, mora da se referencira, jer to zahtevaju pravila. S druge strane, tako se tacno zna koje tvrdnje potvrdjuje taj sajt/knjiga, a koje ne. Kad stoji samo u literaturi, u tekst se moze ubaciti i nesto sto nema u toj knjizi/sajtu, a moze lako da se protumaci da i ta tvrdnja stoji u navedenoj literaturi. Sad, mislim da nema potrebe stavljati reference na same formule, ali na tvrdnje da. Uzgred budi receno, ne vidim zasto se ne bi referencirala prva definicija pi (koju sam ja referencirala prebacivsi ref sa engl. viki). Jedina primedba koja stoji je da bi se mozda mogao upotrebiti ozbiljniji izvor... --Јагода испеци па реци 13:23, 15. фебруар 2008. (CET)

С једне стране, могло је све да се заврши референцирањем неке срењошколске књиге, а са друге стране ако се крене доказивање чињенице о константности односа обима и пречника креће се од Архимеда а завршава са рецимо Томасом Хитом (што може да се наведе као литература) али се онда распреде прича и то би било довољно материјала за самосталан чланак (додуше не онако како га је Растко написао).

Успут, за формуле се слажем да је Волфрам добар и поуздан извор, али сувих формула. Ту би онда испод сваког пасуса требало имати списак препоручене литературе за дочитавање о теми. Ове ергодичке зезалице су за мене шпанска села и тражио сам около где могу нешто да нађем о томе, за сада безуспешно. Мислим да је ту питање једино времена (да не кажем доконости) да се стрпљиво скупља шта се све нађе.

Дакле, да завршимо дугу причу, хоћемо ли неки једноставан извор за референцирање или да кренемо од Кулина бана? -- JustUser  JustTalk 12:25, 15. фебруар 2008. (CET)

Just, nema potrebe stavljati r-words tamo gde to nije, niti može biti sporno. -- Bojan  Razgovor  12:41, 15. фебруар 2008. (CET)

Reference se ne stavljaju samo tamo gde su izjave SPORNE. Reference sluze da daju ozbiljnost i tezinu clanku. Koliko puta jos treba da ti se to ponovi da bi ti uslo u tu tvoju glavu? --Јагода испеци па реци 13:26, 15. фебруар 2008. (CET)

Што инсистирати толико на веб изворима?--Војвода разговор 13:18, 15. фебруар 2008. (CET)

И то код тривијанлости. Хајде да се референцира нешто што не спада у основну школу, али неке најосновније ствари могу да прођу и само са навођењем узорне литературе (без детаљисања џаст!). Михајло ^{_[ talk _]} 13:23, 15. фебруар 2008. (CET)

Сад сам се сетио Бронштајна. Има га на српском. У њему је милион формула. (ја имам на руском па боље да то не наводим) -- JustUser  JustTalk 14:17, 15. фебруар 2008. (CET)

За пи културу

Мали допринос српској пи филологији. Ово сам нашао негде. Јесте да нису нешто дуге мнемоничке реченице али биће и бољих.

Још и круг у школи упознајеш = 3.14159

Ето, и број п можеш запамтити из текста одмах, без бриге = 3.1415926535

Штета што Едгар Алан По није писао на српском.