Разговор:Пресељење српске индустрије у западне југословенске републике

Први поднаслов уреди

@Sadko: Овај чланак класичан је пример како се од јефтиних сензационалистичких прича може направити енциклопедијски чланак. Основно непознавање термина за почетак је сигнал да писац не влада материјом (СФРЈ је назив државе тек од 1963, а у време које се описује држава се звала ФНРЈ). У тексту се форсира прича о пресељењу великог броја фабрика у Словенију и Хрватску, а у самом тексту се не наводи ниједна конкретна фабрика која је пресељена. Наводе се само две фабрике које су пресељене у Босну и Херцеговину. Читава ова прича била је Милошевићева пропаганда у време распада СФРЈ, а сада је пригрљена као једна од омиљених антикомунистичких теза. Читалац чланка може стећи утисак да је привреда Србије у време СФРЈ умањена, а не знатно увећана, што је реалност. Након Другог светског рата, у време прве и друге петољетке, што се поклапа са временом кризе са Информбиром, дошло је до реструктурирања целокупне индустрије и до премештања одређених погона (не комплетних фабрика). Као прво Икарус није премештен из Земуна, ту је и дан данас. Чињеница је да је Краљевина Југославија имала развијену аероиндустрију, али су тадашњи авиони били знатно технички слабији. Трка у наоружању која је наступила након рата, условила је брз развој авијације, који већина земаља, укључујући и ФНРЈ, није могла да прати. Одмах након рата Икарбус и Змај су обједињени, а касније је погон за производњу авиона премештен у Херцеговину, јер је БиХ према ратним плановима била предвиђена као одбрамбена база. Икарус и Змај су и даље остали у домену металске индустрије — Икарус је прешао на производњу аутобуса, а Змај на производњу комбајна, пољопривредних машина, приколица, аутомобилских фелни и млинова (једно кратко време је производио и камионе). Завод Александар Ранковић је формиран након рата у Бежанији и од њега није настао ИМР већ ИМТ (индустрија мотора и трактора) која је била највећи произвођач трактора у овом делу Европе. Иначе и ИМТ и Змај су купили лиценцу канадске фирме Масеј Фергусон. ИМР је након пресељења погона за производњу камиона, преоријентисан на производњу трактора, с обзиром да је његова основна делатност била производња авионских мотора, а не камиона. Србија није изгубила пресељењем тих погона, јер је убрзо добила две нове фабрике камиона једну у Прибоју (ФАП) и једну у Крагујевцу (Заводи Црвена застава).... — Pinki (разговор) 18:43, 26. октобар 2020. (CET)Одговори

Коришћени су поуздани извори, формулације су неутралне, чињеница је да је дошло до пресељења фабрика из Србије, из овог или оног разлога. Чланак је преведен са енглеског. Буди слободан да исправиш поједине терминолошке грешке, које су се могле омаћи током превођења а поједине сам и сам имао у виду али није било луфта да их средим. Такође хвала на додатном појашњењу и представљању твог става на СЗР, иако Википедија није форум. Немам намјеру да улазим у расправу са поузданим изворима, нити да их етикетирам као "јефтине приче", шта год то значило у било чијем свијету. Лијеп поздрав, Садкσ (ријечи су вјетар) 19:07, 26. октобар 2020. (CET)Одговори
@Sadko: Прича свако јесте јефтина и то потврђује да се нико њом није бавио на озбиљан начин. Када се неки чланак преведе са неке друге Википедије уреду је да се онда и повеже са тим чланком. Википедија није форум, и ја овде не износим своје мишљење већ примедбе на чланак. Кажеш поуздани извори, а онда наводиш Батрића Јовановића који је био један од перјаница Милошевићевог режима с краја 1980-их и почетка 1990-их. Не знам како то ниси имао времена да завршиш чланак? Чланак је ту и на њему можеш још да радиш. Има доста словних и других грешака. Кажем ти си однекуд преписао чланак и он је поред словних грешака, пун других грешака. Тврди се да су фабрике пресељене, а не наводи се које. Оне које су набројане управо руше почетну премису чланка, јер се не наводе фабрике које су пресељене у Словенију (само једна наведена) и Хрватску (ниједна наведена), већ само оне које су пресељене у БиХ. Чланак је написан тенденциозно то једино могу да кажем. — Pinki (разговор) 19:28, 26. октобар 2020. (CET)Одговори
За време које си издвојио да споменеш грешке, могао си их и исправити. :) Све словне грешке ће бити сређене. Чланак је ту да остане, пошто је тема свакако релевантна. Хвала ти на изложеном мишљењу. Поздрав, Садкσ (ријечи су вјетар) 19:31, 26. октобар 2020. (CET)Одговори
Овде није реч о словним грешкама, него о суштинским. И сама Дубравка Стојановић коју наводиш у чланку, потврђује горе написано — Da bi se pokazali razlozi zbog kojih je Srbija bila nezadovoljna u federaciji, navode se poznati argumenti o preseljenjima srpskih fabrika u druge republike. Било би лепо навести које су то фабрике, односно погони, што би био тачнији термин, пресељени. — Pinki (разговор) 19:52, 26. октобар 2020. (CET)Одговори

Налепнице за неутралност и проверу тачности на енВики уреди

Хтео бих да скренем пажњу да је чланак преведен са енглеске Википедије, међутим тамо има две налепнице, једну за неутралност а другу да захтева проверу тачности некога упућеног у историју Југославије. Ненад (разговор) 03:00, 2. јануар 2021. (CET)Одговори

@Marnenrm: Чиме је чланак написан, односно преведен, ја сам указао на нетачности у њему. — Пинки (разговор) 19:27, 3. јануар 2021. (CET)Одговори
Врати ме на страницу „Пресељење српске индустрије у западне југословенске републике”.