Разговор:Република Српска Крајина/Архива 1

Активне дискусије
Архива 1 Архива 2

Ето мене опет где почињем кавгу, али Милоше, последња реченица није била једина парола у овом тексту. Текст је препун неприхватљивих констатација, ево само неколико да се види на шта мислим...

  • држава српског народа на територији данашње Републике Хрватске,тренутко окупирана (!)
  • ...усвојен је први устав Крајине. На овај нацин крајиски Срби су показали да зеле да зиве у миру и слози
  • Тако је досло и до сукоба када је хрватска власт кренула у програм униставања српске слободе и достојанства завадјајуци народе који су вец стољецима зивјели на истом територију

Ако се овде сви слажу да је овај текст баш супер, па не знам, наздравље --

Pa promeni ga,zato ima ovo uredi!

Dzordzm 05:50, 10 Апр 2005 (CEST)

Дакле, сматрам дефинитивно да треба средити текст. Ипак, то је знатно опширнији текст од оног који је постојао и даје неке чињенице које до сада у овом чланку нису постојале. Са друге стране, РСК јесте окупирана од стране Хрватске 1995. године. Без икаквих претензија на мењање било чега у будућности, окупација је факт. Као и етничко чишћење највећих размера на простору бивше СФРЈ. (Тога нема у тексту, а треба да га буде.) Е, сад. Па, нека га неко измени у будућности... Ко буде хтео тиме да се бави. --Милош Ранчић (разговор) 06:58, 10 Апр 2005 (CEST)

да треба мало да се среди али да се писе истина!


МОРА ДА СЕ ЗНА ДА ЈЕ РСК СРПСКА ЗЕМЉА И ДА ЋЕ ТО И ОСТАТИ!

УФ! КАКВА РЕЧЕНИЦА!:(


Само да се надовежем на ову расправу око израза окупација. Реч окупација има јасно одређено значење које у случају РСК није применљиво. Окупација подразумева насилно наметнуту управу од стране одређених војно-политичких структура народу који живи на одређеном простору. Међутим, народ РСК је истеран са тог подручја, и није живео под новом хрватском влашћу. Према томе, реч окупација је изван контекста овде. Корисник:PANONIAN


Кад већ настојимо да се придржавамо научног приступа у писању чланака што једино исправно онда ме стварно чуди зашто се користе омаложавајући и неприкладни изрази попут ИСТЕРАН(и) (?!) уместо прогнани /етнићки очишћени – што то је и разлог мој јављања на ту тему.

Циат: «Када је хрватска војска у децембру 1994. практично била поражена, ....је реорганизовао и наоружавао хрватске војне снаге и руководио операцијама „Бљесак" и „Олуја" у западној Славонији и у Крајини. У току мојих истраживања нашао сам се на положају једне хрватске бригаде и тамо је језик командовања био амерички енглески.» (Јозеф Хуч, ратни репортер)

па како се ово зове ако не окупација!АГРЕСИЈОМ ЈЕ ОДУЗЕТА САМОСТАЛНОСТ И СУВЕРЕНОСТ ЈЕДНЕ ДРЖАВЕ А ЊЕН НАРОД ЈЕ ПРОТЕРАН ИЛИ НА СВАКИ МОГУЋИ НАЧИН ЗАТИРАН???


ОКУПАЦИЈА ЈЕ ПРИКЛАДАН РЕЧ!

  • Републику Српску Крајину и Републику Српску као независне државе није признала ниједна држава на свету укључујући ту и тадашњу Савезну Републику Југославију, осим што су једна другу признале. Сецесија територије РСК од тадашње међународно признате Републике Хрватске нема ни јоту више правног или било ког другог покрића од сецесије Косова и Метохије од Републике Србије данас. Па како нигде на српској Википедији не пише да је Косово и Метохија независна држава, тако и овде. --Dzordzm 23:55, 8 мај 2005 (CEST)
  • Чињеница да је притом српски народ протеран (и да је заправо извршено темељно етничко чишћење тог простора) је непобитна и она свакако има своје место у овом чланку, али невезано за питање државно-правног статуса. Шта је тог дана и зашто радила власт у Београду, такође је тема којом би се ваљало позабавити. --Dzordzm 23:55, 8 мај 2005 (CEST)
Свакако би требало проанализирати зашто је РСК издата и продата. -- Обрадовић Горан (разговор) 04:15, 22 мај 2005 (CEST)
  • У своје веме продата је Далмација, Аљаска, па што не би и РСК? А Џорџм брка јабуке и крушке, кад успоређује РСК и Косово, не уѕимајући у обзир бивше, садашње и будуће стање. Срби су истерани и из Косова и са РСК. Косово ће постати самостално, а РСК неће. Па, каква је то Џорџмова бесмислена паралела. У основну школу па учити логику! :domatrios 04:27, 22 мај 2005 (CEST)
  • Dzordzm nekim korisnicima ovde mozhe da odrzhi nekoliko potrebnih lekcija, kako iz matematichke logike, tako i iz lepog ponashanja. Da cce Kosovo postati nezavisno si rekao ti, a ja nikada. Ovde smo da zapisujemo faktichko stanje a ne da se preganjamo kome je Srpstvo drazhe. Faktichko stanje jeste da je nekadashnja (rekao bih i samoproglashena, a ti uzmi pa mi odgovaraj ako bash hoccesh) Republika Srpska Krajina reintegrisana u Republiku Hrvatsku, de fakto uz pristanak vlasti u Beogradu, dok je Kosovo i Metohija u medjunarodno-pravnom smislu deo Srbije i Crne Gore, pod prelaznom upravom Ujedinjenih nacija chiji je mandat odredjen rezolucijom 1244, dok Savet bezbednosti ne odluchi drugachije. A ko hocce da pishe spomenare, ima boljih i manje restriktivnih mesta na Mrezhi --Dzordzm 03:42, 23 мај 2005 (CEST)

треба се још додати државна обележја и оно са стране и пребацити у државе! --RSK 04:07, 22 мај 2005 (CEST)

издана и продана је због Издајничког режима Слободана Милошевића којем није одговарало да председник и влада РСК ради како она жели,него да буде његова марионета као Црногорске "власти".--RSK 04:20, 22 мај 2005 (CEST)

Мапа

Људи, оставите обе мапе на чланку управо овако како је сада, мислим да се нико више неће бунити и не видим више поводом ћега треба да се расправљамо. Хвала унапред --Саша Стефановић разговор   13:41, 22 мај 2005 (CEST)

НПОВ

Избацио сам оне делове текста који представљају специфичну тачку гледишта. Социо-етнолошка истраживања (да не кажем нагађања) о томе шта је (свим) Србима у РСК драже, какав однос према поносу и сл. имају -- није место у чланку о једној државној структури. То се може обрадити у неком чланку који се може звати нпр. Обичаји Срба у РСК или сл. --Милош Ранчић (разговор) 14:53, 22 мај 2005 (CEST)

Расправљање

шта је ово где год одем на страницу разговора сви кажу:"да више не расправљамо"...итд.јел забрањено расправљати???--RSK 23:07, 22 мај 2005 (CEST)

па, јесте :) --Aleksandar (разговор) 01:25, 23 мај 2005 (CEST)

Ха, ха, па није забрањено расправљати, него је глупо стално нешто понављати! --Покрајац|разговор 13:03, 23 мај 2005 (CEST)

За оне који воле СРБОВАЊЕ: У делу о историји народа и пореклу - Зар не постоји један стари спис у коме се за време владавине Каролинга (VIII век) спомиње да неки племић бежи из Сиска у брда (Банију) код СРБА? Ова прича је страшно била у оптицају пре десетак година.

Чланак са енглеске Википедије преведен на хрватски

Треба узети последњу Водомарову верзију, пресловити је и инкорпорирати овде. --Милош Ранчић (разговор) 22:19, 19. август 2005. (CEST)[]

Od kada su Srbi u Krajini!

Hrvati tvrde danas (i njihova propaganda) da su Srbi tek dosli u 16. (!) veku na teritoriju danasnje Republike Srpske Krajine. To nije nikako u skladu sa istorijskim knjigama i izjave istoricara (mislim na Nemce). Slovak Pavel Josif Safarik, Vizantijski Car "Porfirogent", Mlecanin Mavro Orbini a i ostale istorijske knjige govore da su Sloveni dosli u 6. veku na ovu teritoriju. Cak i tada su se zvali "Srbima", a oni koji su sa planina su nazvani "Horvati" po zapadnoslovenksom HORA za srpsku rec GORA (zato oni i danas nazivaju Hrvate Horvati. Po danasnjem "srpskom jeziku" bi oni bili Goranci ciji naziv i postoji u Poljskoj za ljude koje zive na planinama. Zasto se njih nazvalo kod nas kao posebna nacija a u Poljskoj se njih tretira (normalno) kao Poljake to je druga prica. Uglavno, Srbi zive vec od 6. veka ovde a ne po nekoj Zagrebackoj propagandi od 16. veka. Jer sa time oni samo zele da kazu "Mi smo pre Srba bili ovde zato imamo i pravo da njih ponovo isteramo!" a nezele da govore ko je gradio grad Knin i ko su uopste bili Dalmatinci itd.!

Primite pozdrav iz Nemacke (zato mi i gramatika malo lose) 84.149.124.47 19:42, 10. март 2006. (CET)[]

Istorija Teritorija Republike Srpske Krajina tokom 2. svetskog rata

Fali tema o teritorije Srpske Krajine (ili barem o Srbima na teritoriju danasnje celokupne Hrvatske) tokom drugog svetskog rata kada je osnivana NDH, kada su Krajisnici bili zrtve hvratskih fasistickih koljaca (da podsetim na hrvatski patent Srbosjek). Jasenovac valjda treba nas sve da podseti na nesto! Jer na taj zlocin a i zbog politickih dejstva u Zagrebu krajem 1980-tih i pocetkom 1990-te su Srbi bili ponovo podsecani na 2. svetski rat. Pozdrav 84.149.124.47 19:48, 10. март 2006. (CET)[]

Образложење за стављање ПОВ-а

Како нисам најбоље упућен у то шта се тачно догађало на тим просторима, изменио сам само делове којима је тон био пристрасан, а на поглавље које је пуно пристрасносног тона ставио сам шаблон угрожене неутралности. Дакле, за почетак, кога то занима, нека измени чланак тако да стоји у складу са изнесеним тврдњама (било оне истина или не), а да уклони пристрасан тон "као награду" и сл. Ово је енциклопедија, а не место за полемику. --Милош Ранчић (разговор) 00:29, 24. јун 2006. (CEST)[]

Покушаћу мало да неутралишем тај одељак. -- Борис  Малагурски   бре! 00:30, 24. јун 2006. (CEST)[]

Најгоре од свега је што је чланак вероватно мазнут са неког острашћеног сајта. Ту је потребна темељна реконструкција или превод са енг. ако планирамо да остваримо неутралност. --Поки |разговор| 00:35, 24. јун 2006. (CEST)[]

Слажем се. Хвала што си се прихватио тог посла. -- Борис  Малагурски   бре! 02:02, 24. јун 2006. (CEST)[]

Сређивање спорног дела

Ево, део по део:

Срби се претрпели незамисливе страхоте и патње у усташкој Независној Држави Хрватској током Другог светског рата. Стварање нове хрватске државе током 1990-тих, али овај пут са неким територијима који никада нису били у никаквој Хрватској држави, бановини или било каквој заједници, Срби су схватили као претњу њиховој безбедности.

То сам још мислио и да исправљам, али овај се део ниједном реченицом не бави својим насловом: Хрватској у СФРЈ, већ се бави управо догађајима пре и на распаду (условно, после) СФРЈ. --Милош Ранчић (разговор) 20:34, 24. јун 2006. (CEST)[]

У првим послератним картама јасно се види да Барања није у саставу Хрватске. Барања, источна Славонија и западни Срем додељени су Хрватској на основу националног састава након Другог светског рата, и то упркос сазнању да је за време НДХ око 200.000 Срба са тог простора што отерано, што побијено.

Толико историје знам да могу да констатујем да је ово делом чиста лаж, делом искривљавање података. Уместо тога, описао сам територијалне разлике у односу на пређашње творевине. Треба, наравно, детаљније то обрадити; молим неког историчара да се тиме позабави, укључујући и тренутак уједињења Хрватске и Далмације у оквиру Краљевине Југославије. (Погледајте карте en:Image:Granice_Hrvatske.jpg и en:Image:Banovina.jpg.) --Милош Ранчић (разговор) 20:34, 24. јун 2006. (CEST)[]

Остало су ситне измене стила. --Милош Ранчић (разговор) 20:34, 24. јун 2006. (CEST)[]

Plitvička jezera nisu u RSK,već u Hrvatskoj! RSK je fašistička propala tvorevina nastala na teroru nad hrvatskim stanovništvom. Plitvička jezera možete samo sanjati da su vaša. Pa,hajde,ja ću napisati članak Republika Hrvatska Krajina,koja bi obuhvaćala Srbiju s većinskim hrvatskim stanovništvom. Stavio bi sliku i pisalo bi:Dunav:ljepota u RHK.--Jolo,27. kolovoza 2006.,9:27
Još nešto. Gledajući razgovor vidim da su srpski Wikipedijanci(osim nekih vrlo rijetkih) još duboko u svinjarijama Dragoljuba i Slobodana. Još samo fali da na Srebrenicu stavite to su se oni sami klali,da napišete za Vukovar to su bombe koje same rade... Ma,jeste li u vremenu Dragoljuba Mihailovića ili u vremenu demokracije koja ne prihvaća čišćenje. Sve na razgovoru je obrnuto,Hrvatska nije htjela oduzet nacionalnu svijest Srbima,već Srbija Hrvatima. Stavite u centar Beograda Trg herojskih koljača,kad ste tako zaluđeni. Ne mislim na sve Srbe,već na zločince i njihove miljenike. Ako je Hrvatska vrijeđala srpsko dostojanstvo,to su bile "bolesne" jedinke,jer u svakom narodu ima "bolesnih" jedinki,je li od Hrvata očekujete da su savršeni??? Koliko je Hrvatska puta napadala,1. A koliko Srbija,dvadeset??? Vi pokušavate "bolesne" jedinke usporediti s masovnim ubijanjem Hrvata i Bošnjaka. Konačno otvorite oči koje su slijepe i uši koje su nijeme.--Jolo,27. kolovoza 2006.,13:14
i uši koje su nijeme хехе, ово је најбоље, мислио сам да причамо на уста, али можда је и то српска пропаганда. --Јованвб 13:32, 27. август 2006. (CEST)[]


Вредело би овде константовати да је чланак о РСК повод да се некакав усташа напише да је то фашистичка творевина, да су Срби кољачи, да су злочинци итд. и да то тако стоји (нико није дошао ни са хр. вики да се извини). Можда и треба да стоји (мада верујем да је за овакве увреде корисника ред опоменути а онда блокирати док се не смири), али примећујем да овакви испади утичу на неке да чланке приближе што више оваквим схватањима, верујући да су тако објективни. --Манојло 13:42, 27. август 2006. (CEST)[]

Pišeš gluposti ili ne shvaćaš. Kao prvo,da sam ustaša,a ustaša bi se hrvatski narod trebao sramit,ne bih pisao da su "bolesne jedinke" što ubijaju srpske civile loše,već bih rekao:Samo koljite,koljite. Ustaše su jedini nevaljali Hrvati i jedini hrvatski zločinci u tisućugodišnjoj povijesti hrvatskog naroda. Ne vrijeđam,jer se napisano ne odnosi na srpske civile.--Jolo,3. rujna 2006.,12:00

Za Jola

Jolo, znam da ne citas pravila na svojoj vikipediji, ali OVO OBAVEZNO procitaj.

  1. Википедија:Шта Википедија није
  2. Википедија:Проверљивост

P.S.

Zar ti ne bi bilo lakše da se registruješ i kucaš ~~~~, nego da pises svoje ime i datum? --BokicaK 13:31, 3. септембар 2006. (CEST)[]

Ne bi bilo lakše. Mislim bi,ali ne treba. Nisam registriran ni na jednoj Wikipediji osim bjeloruske. Bio sam na hrvatskoj,makedonskoj,srpskohrvatskoj,te sad bjeloruskoj.--Jolo,3. rujna 2006.,17:45

Есеји и остале приче

Ха, ха,... (графички) смешнији чланак нисам прочитао још од Доматриосове тачке. Предлажем да покренемо такмичење: ХАЈДЕ ДА СКЕЊАМО ЧЛАНАК. Пропозиције су једноставне. Чланак ћемо произвољно одабрати (без иницирања споља) и произвољни графички елемент применити довољан број пута да чланак учинимо бесмисленим (и бескорисним). Потом ћемо имати СКЕЊАНИ ЧЛАНАК НЕДЕЉЕ који ће стојати на насловној страни. Ово ће побољшати посећеност Википедије а угрозити Ненциклопедију (и учинити је потпуно неозбиљном). а ништа није говорило да ће дан бити овако весео -- JustUser  JustTalk 12:50, 2. март 2007. (CET)[]

Хехе, Доматриосова тачка је уистину један од најистанчанијих тренутака ове енциклопедије :) Као и "суперсрпска ауторска права" ({{Суперсрпски}}). Ова Википедија никад неће бити иста без Доматриоса... А како би било да применимо рецепт Доматриосове тачке. Односно да овај драгуљ пребацимо по једну копију у Милошев и Б2'ов кориснички простор, а чланак из главног именског простора избришемо. Ионако неће бити нека штета. Па кад га мало среде, свако на свој начин, нека га врате. Није озбиљан предлог, али ни чланак на шта сада личи није озбиљан, не мислим само на шаблоне него и на остатак. --Dzordzm 13:14, 2. март 2007. (CET)[]

Што није озбиљан предлог? Ти мислиш да Милош није у стању да нађе још десет места где би тражио да се референцира изјава. Рецимо изјава

док је Србија била под турском влашћу

јесте проблематична јер ако се Душан Немањић потписивао као "владар Србљем, Грком и Подунављем" то се његова држава морала звати "Краљевина Србља, Гркља и Подунавља" али опет без референцирања Службеног листа број икс из 1351. године то није могуће поуздано утврдити. Друга је ствар што Србија тада није постојала те онда значи и није била под туђинском влашћу. Оваквих реченица је могуће наћи пуно у овом пребогатом чланку. Стога предлажем да се овај чланак уклони одавде (што је и била првобитна намера учиниоца). -- JustUser  JustTalk 15:14, 2. март 2007. (CET)[]

Славене, открио си неке чињенице које ми не знамо? -- JustUser  JustTalk 00:19, 3. март 2007. (CET)[]
Ма то ја нагађам, бавим се оригиналним истраживањем, а ко жели да настави да ради на чланку, па и преправи моје корекције само напријед... :) Што се тиче овог срања са шаблонм факт, треба га избацити из употребе, јер је ово стварно аутентично срање, мислим љепљење шаблона на практично сваку ријеч... ---Славен Косановић- {разговор} 00:31, 3. март 2007. (CET)[]
Знаш шта, није проблем налепница већ њена злоупотреба. Ја сам за принцип да кад се стави било која налепница иза ње следи бар некакво објашњење на страници за разговор. Налепнице би около умела да лепи и моја покојна баба да сам је само обучио како се то ради. Међутим, пошто је била мало писмена, бог да јој душу прости, не би умела баш ваљане коментаре да напише. -- JustUser  JustTalk 00:37, 3. март 2007. (CET)[]
Предлог: у случају лепљења налепнице (већине налепница) без икаквог објашњења - налепница се има ревертовати под хитно. -- JustUser  JustTalk 00:37, 3. март 2007. (CET)[]
Не треба га избацити из употребе него користити за оно за шта је предвиђен а не за истеривање правде. Погледај моју измену, последњу пре "напада": http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0&oldid=825824

--Dzordzm 00:39, 3. март 2007. (CET)[]

Ма ОК нек стоји шаблон, али треба користи и страницу за разговор, са инструкцијама зашта се тражи извор. Овај чланак јесте да има произвољних констатација, али није међу најгорим, има их много горих... осим тога и код нас и у свијету постоји тенденција да се заборави да су ту икада живјели Срби, што мене страшно иритира, јер имам фамилије са ових простора разбацаних свугдје по свијету... ---Славен Косановић- {разговор} 00:48, 3. март 2007. (CET)[]
Извињавам се, да ли је неко можда поводом ове целокупне расправе чуо питање "која књига (или који документи) су релевантни за доказивање било чега у вези Српске Крајине"? Ја нисам. Једноставно није битно доказивање или утврђивање чињеница. Као да постоји нека друга агенда. Или ја грешим? -- JustUser  JustTalk 00:55, 3. март 2007. (CET)[]

Па не знам која је агенда и нећу да нагађам, нити да оптужујем било кога. Чињеница је да смо допустили да ове/сличне чланке пишу људи који додају произвољне констатације. Нико не зна тачно која би била релевантна литература за овај чланак, јер се и код нас нија баш писало о РСК, тачније и за многе у Србији РСК је била нека егзотична српска република чије су људе тек упознали када су исти постали избјеглице у Србији, прво послије 1945. када су већином населили оно што се данас зове Земун у Београду, неки из моје фамилије су били те судбине, неки су се вратили 50 и 60-их, па поново бјежали у Србију 1995... Ако имаш неку идеју одакле/гдје се може наћи провјерљива литература, ја те слушам, тачније отварам очи да читам. :) ---Славен Косановић- {разговор} 01:39, 3. март 2007. (CET)[]

Оригинална истраживања

Соу, бришем од сада свако оригинално истраживање. Народна припадност по попису из 1991. је оригинално истраживање, пошто не постоји ниједан рад који описује тачно територију РСК (да су макар општине биле исте и у РСК и претходно у СРХ, могло би се нешто извући, овако је оригинално истраживање и то нема места у једном енциклопедијском чланку). --Милош Ранчић (р|причај!) 11:49, 3. март 2007. (CET)[]

Може, с тим да теоретски би се из резултата пописа 1991. могла извући доња и горња граница за проценат Срба. Мени не пада на памет тиме да се бавим, а док се неко не позабави, неакви квазитачни подаци су првобитно истраживање. --Dzordzm 12:48, 3. март 2007. (CET)[]
Пошто је врло тешко наћи провјерљиву литературу за овај чланак, треба почети одавде http://www.youtube.com/watch?v=lVQcm3fyUZM... Дакле, овдје има „историјских докумената“, које није неко препричао него се базирају на филмским записима, документима... Ово је једина поуздана литература коју имамо, а која одговара чињеницама. Било ко жели да ради на овом чланку мора прво погледати тај документарац.. ---Славен Косановић- {разговор} 12:25, 3. март 2007. (CET)[]

Не знам да ли је неко бирао и прогласио овога анархисту за председника српске википедије или је можда и он самопроглашени и међународно непризнати председник. Такође, с обзиром да је по опредељењу анархиста чуди ме да му титула председника толико прија. Искрено речено није ми било јасно његово питање постављено на тргу: "Да ли се играмо мице или правимо енциклопедију", али сад ми је јасно шта он под тиме подразумева. Дакле, по њему прављење енциклопедије подразумева изгурати туђи потез и допринос без икаквог објашњења и без икаквог пардона, баш као у дечијој игри мици. Има једна изрека која каже да "Чега се паметан стиди тиме се будала поноси", па једино због тога потрудићу се да објасним нашем анархисти ову моју измену у чланку о Републици Српској Крајини. А ви онда када га видите проверите да ли се застидео или је још увек поносан због тога што је то избрисао и прогласио за глупост, односно да ли је он паметан или је још увек будала. Дакле, читајући разговор о мици и енциклопедијама на тргу нисам схватио, а ни обраћао пажњу на то да је повод тог разговора Милошева садистичка интервенција над овим чланком. Такође, није ми баш јасно да ли тај садизам извире из његове мржње према свакој држави, која је природна за сваког анархисту или , не дај боже, из мржње према овој српској републици што би било потпуно неприродно с обзиром на његову титулу, а и порекло, чини ми се. На срећу има овде и других корисника који су те његове интервенције донекле анулирали и поништили. Ипак читајући касније овај чланак приметио сам да већ на почетку стоји реченица о самопроглашеној и непризнатој РСК, која ми је засметала из следећег разлога. Пре свега, сувишно је и непримерено за било коју републику рећи да је самопроглашена јер је свака нормална држава и република на овоме свету настала управо тако, дакле самопроглашавањем или самопрокламацијом у скупштини или парламенту који је изабран вољом њених грађана. Према томе, Милоше, ако волиш да бришеш глупости онда је требало, пре свега да обришеш ову, која још увек стоји у овом чланку за који си тако "очински" забринут. С друге стране, придев непризната, мада није нетачан, такође је овде претерано и сувишно наглашен, с обзиром да је у истој реченици наведено да се ради о Републици која је постојала свега четири године, дакле једно сувише кратко време за њено признавање. Ако је требало о томе проговорити, било је за то места и у даљем делу текста, рецимо у делу где се говори о присилном протеривању целокупног становништва ове Републике четири године након њеног оснивања. Ипак, пошто нисам био склон игри мице, или ти мицању или можда подмицању у овом случају, одлучио сам да оставим овај део реченице, али да је допуним делом који ће ублажити њену непримереност, која би се можда могла схватити и као злонамерност. Допунио сам је тврђењем, да је Република Хрватска такође била самопроглашена и непризната у тренутку оснивања Републике Српске Крајине на њеној територији. Ради се о историјској чињеници или факту којег је лако проверити, а и већина нас га се врло добро сећа с обзиром да се ради о нашој скоријој историји. Међутим, пошто наш анархиста, (опет ми чудно за једног анархисту), воли да се факти и "фактуришу" и "прокњижавају" направио сам линк са овог факта на Џорџов чланак Данке Дојчланд где јасно пише да је Европска економска заједница (ЕЕЗ) признала Хрватску 15. јануара 1992. године. С обзиром да су се и РХ и РСК самопрогласиле 1991. године, очигледно је да је РСК настала на тлу једне у то време самопрокламоване а непризнате државе. Ово је важно нагласити, поред осталог, и због тога што се Хрватска самопрогласила на тлу наше, у то време самопрокламоване и међународно признате државе СФРЈ. Према томе, ако неко жели да критикује и извргне руглу самопрокламацију РСК, још више би то требало да уради у случају РХ, јер је ова прва очигледно имала за то више права од ове друге, иако је то урадила после ње. Односно, опет подсећања ради, самопрокламација РСК представљала је у ствари акт отцепљења од непризнате РХ, што је уједно значило и акт останка у својој, признатој, СФРЈ. Ова лојалност својој, признатој, држави и поштовање међународног поретка је нешто што се такође мора поштовати и у данашњем свету и што већина људи на срећу још увек поштује, осим ако можда нису анархисти. Ето то су отприлике били аргументи за моју измену, коју је наш врли председник, анархиста Милош, прогласио за глупост и одмах избрисао. Немам ништа против, што нам је председник анархиста , јер сам и ја у више наврата нас саме називао Википе индијанцима, што сугерише да је и наша Википе индијанска заједница донекле анархистична, па је логично да имамо и таквог председника. Само би можда требало још да му направимо и перјаницу поглавице. Елем, одох ја опет да вратим ону моју измену о самопроглашеној непризнатој Хрватској, па да дам прилику нашем поглавици да се још мало поноси или стиди.Поздрав.--Зоран.Д. 14:56, 3. март 2007. (CET)[]

Википедија:Без личних напада --BokicaK Got something to say? 16:02, 3. март 2007. (CET)[]

Лични напад започео је горепоменути Милош, избрисавши моју ревизију уз напомену, "Уклоњена глупост", и то без икаквог додатног образложења. Па ако се ово, Бокице, односи и на нашег поглавицу Милоша, прихватам твоју интервенцију као оправдану.--Зоран.Д. 16:16, 3. март 2007. (CET)[]

Na obojicu se odnosi. --BokicaK Got something to say? 17:18, 3. март 2007. (CET)[]

DOMOVINSKI RAT Siječanj 1991. godine. Jugoslavenska armija prijeti iz svojih vojarna u Hrvatskoj. U nazočnosti predsjednika Tuđmana i hrvatske delegacije Predsjedništvo SFRJ odlučuje demobilizirati pričuvni sastav hrvatske policije i ukinuti borbenu spremnost Jugoslavenske armije. Jugoslavenska vojna kontraobavještajna služba (KOS) uhićuje skupinu uglednih Virovitičana, Đuru Dečaka i druge. Oni će poslije bunta Zagrepčana i prosvjeda pred Vojnim sudom biti pušteni na slobodu. Nema sporazuma o budućem uređenju Jugoslavije. Srbija želi reformiranu federaciju u kojoj bi vodeća tijela bila izabrana prema načelu jedan čovjek - jedan glas, što bi značilo veliku Srbiju pod jugoslavenskim imenom. Srpski odmetnici iz kninskog kraja osnivaju srpsku autonomnu oblast Krajinu u koju uključuju i neke sjevernodalmatinske i ličke općine, a potom i neke s Korduna i Banije. Sredinom ožujka proglašavaju odcjepljenje od Hrvatske. Zauzimaju Plitvice i postavljaju zasjedu hrvatskim redarstvenicima, koji na Uskrs uspijevaju potisnuti odmetnike. Pogiba Josip Jović, prva žrtva na službenom zadatku u obrani Republike Hrvatske. U istočnoj Slavoniji djeluju pripadnici Srpske demokratske stranke i brojni militantni političari iz Srbije, poput Vojislava Šešelja. Srbima u hrvatskom Podunavlju dostavlja se oružje iz Srbije, a pristižu i naoružane četničke terorističke skupine. 1. svibnja dva hrvatska policajca ubijena su u Borovu Selu. Nedugo nakon toga srpski teroristi ubijaju dvanaest i ranjavaju dvadeset policajaca. U kninskoj općini Srbi, otvoreno surađujući s Jugoslavenskom armijom, opsjedaju Kijevo. Hrvatska, kojoj je već u svibnju 1990. godine oduzeto oružje Teritorijalne obrane, ima samo policiju. Potreba obrane samostalnosti potiče stvaranje redovite Hrvatske vojske - Zbora narodne garde. Prva smotra održana je završetkom svibnja 1991. na stadionu Zagreba. Referendum održan 19. svibnja pokazao je kako 94 posto državljana Republike Hrvatske želi da Hrvatska napusti Jugoslaviju i osamostali se. Ustavnom odlukom od 25.lipnja 1991. Sabor RH proglašava Republiku Hrvatsku samostalnom i suverenom državom. Potkraj lipnja 1991. dolazi do sukoba slovenske Teritorijalne obrane i Jugoslavenske armije, koji prerasta u rat na slovenskom tlu. Brijunskom deklaracijom traži se da prestanu oružani skukobi, te da Hrvatska i Slovenija odgode za tri mjeseca primjenu svojih odluka o samostalnosti i suverenosti. No, rat u Hrvatskoj tek započinje. Istoga dana kada je potpisana Brijunska deklaracija, jugoslavenska vojska počinje zaposjedati Baranju, a žestoke se borbe vode u Tenji kod Osijeka. Mladi ljudi dobrovoljno polaze u obranu. Rat se rasplamsava u istočnoj i zapadnoj Slavoniji, na Baniji i Kordunu, u Dalmaciji oko Kijeva, Sinja, Šibenika, Zadra i Maslenice, te u Lici. Četnici ubijaju i kolju hrvatske civile, pljačkaju i raketiraju javne objekte. Ubijanja i progoni Hrvata nastavljaju se i nakon sporazuma o obustavi vatre, te memoranduma o promatračkim misijama koje dolaze u Hrvatsku. Vukovar trpi združene napade jugovojske i četnika od 24. kolovoza. Do tada je u neobjavljenom ratu protiv Hrvatske ubijeno 2200 Hrvata, 140000 prognano, razorena su sela, granatirani gradovi, uništavani hrvatski kulturni spomenici, crkve i bolnice, starački domovi i vrtići. Razaraju se i televizijski odašiljači, ubijaju snimatelji i novinari Hrvatske radiotelevizije. Prva žrtva bio je Gordan Lederer.

Banijska praskozorja Hrvatski državni vrh odlučuje da se blokiraju neprijateljske vojarne i zračne luke. U pet dana osvojeno je 36 vojarni i skladišta, 230 tenkova i oko 400 topničkih oružja. 25. rujna Vijeće sigurnosti donosi rezoluciju o općem embargu na uvoz svih vrsta oružja i vojne opreme u SFRJ. To znači da Hrvatska ne može legalno nabaviti oružje pa ga mora oteti od neprijatelja ili kupovati nelegalno,što i čini uz pomoć hrvatskih iseljenika. Tisuće dobrovoljaca polaze na sve bojišnice. Šibenski branitelji u žestokom sukobu zaustavljaju prodor jugoslavenske vojske u grad.

"Oba su pala!", 21. rujna 1991. Vode se bitke za Karlovac, Vukovar i Vinkovce. Četnici zauzimaju Petrinju, a jugovojska Drniš, zatim pomaže crnogorskim postrojbama da zauzmu Konavle. Početkom listopada vode se borbe za Dubrovnik, Sisak i Zadar, te u jugoistočnoj Hercegovini. Dva dana nakon Predsjednikova poziva na obranu Hrvatske jugoslavenski zrakoplovi raketiraju Banske dvore. Dogodilo se to 7. listopada. 8. listopada Hrvatski sabor prekida sve veze s Jugoslavijom i proglašava nezavisnu državu. Neprijatelj pojačava napade na opkoljeni Dubrovnik. Napada se Slunj, Nova Gradiška, Požega i Pakrac, granatira se Split. Hrvatska dobiva bitku u Bračkom kanalu i tjera brodove jugoslavenske mornarice južno od Pelješca. 18. studenoga pada Vukovar, grad koji je mjesecima odolijevao srbijanskoj vojnojsili i uništavao njezine elitne postrojbe. 2000 branitelja i građana Vukovara je poubijano, 800 je nestalih, a 42000 prognanih. Iz vukovarske bolnice izvučeni su ranjenici i ubijeni na Ovčari, blizu Vukovara. Žrtvama pokolja postaju Hrvati u Nadinu, te posebno u Škabrnji pokraj Zadra, gdje je okrutno poubijano više od 80 Hrvata. Granatira se Zadar, srušen je Maslenički most, jedina preostala veza južne sa sjevernom Hrvatskom. Hrvatska vojska ima uspjeha na Papuku i Psunju, oslobađa se Lipik dok je u akciji Otkos 10 početkom studenoga oslobođeno 300 četvornih kilometara u Slavoniji. Međunarodna zajednica, pod pritiskom javnosti u svojim zemljama, razmišlja o upućivanju snaga UN-a u krizna područja. U tom je trenutku u slobodnim dijelovima Hrvatske već oko 500000 prognanika. Gotovo 15000 četvornih kilometara (26,5 posto kopnene površine) Hrvatske je u rukama agresora. Svijet postaje sve skloniji ideji da Hrvatska bude međunarodno priznata. Posebnu ulogu u tom razdoblju ima papa Ivan Pavao II., koji priznaje voljenu Hrvatsku, kako je naziva, a 13. siječnja 1992. godine Vatikan će službeno priznati modernu hrvatsku državu. Do sredine siječnja to su učinile Slovenija, Litva, Letonija, Estonija, Ukrajina, Island, Njemačka, San Marino i Austrija. 15. siječnja Hrvatsku su priznale sve članice Europske zajednice, a 22. svibnja Hrvatska je primljena u UN. U Hrvatsku na godinu dana dolaze plave kacige. One su raspoređene u sve dijelove hrvatskoga teritorija zaposjednutog jugovojskom i srpskim odmetnicima, tzv. UNPA zone. UNPROFOR nije učinio ništa od onoga što mu je bila zadaća. Hrvati su i dalje proganjani, pljačkane su hrvatske kuće, rušeni mostovi, postavljeno je bezbroj nagaznih mina. Hrvatskim prognanicima pridružile su se mnogobrojne izbjeglice iz BiH, gdje je rat planuo u travnju 1992. godine. U svibnju 1992. godine jugoslavenska armija napušta zadnja uporišta - Lastovo i Vis. Hrvatska vojska tijekom listopada 1992. godine, pod zapovjedništvom generala Janka Bobetka, oslobađa dubrovačko primorje i Konavle. Oslobađaju se Miljevci, prostor između rijeke Krke i Drniša. Pritisak na Zadar umanjen je zauzimanjem brda Križ iznad Bibinja. Plave kacige mirno gledaju kako srpski topovi razaraju Osijek, Gospić, Sisak, Karlovac, Zadar i Šibenik. Izbjeglička kriza je na vrhuncu, pa u jednom trenutku Hrvatka zbrinjava milijun prognanika i izbjeglica. Dio njih će otići u treće zemlje. 1993. godina donosi oslobađanje zadarskog zaleđa od Zemunika do Maslenice, uključujući i zadarsku zračnu luku. Zbog oslobođenja vlastitih teritorija Hrvatskoj se prijeti sankcijama. U ljeto 1993. Beograd uključuje sva okupirana područja u svoj novčarski, poštanski i radiotelevizijski sustav. U zaposjednutim krajevima Hrvatske rabi se srpski jezik i ćirilično pismo. Vijeće sigurnosti UN-a nameće Srbiji najstrože sankcije, potpunu međunarodnu izolaciju. Istodobno, u listopadu Vijeće sigurnosti prvi put izričito potvrđuje da su UNPA zone integralni dio Republike Hrvatske, ali ne nudi mehanizme integracije. Stoga Hrvatska vojska oslobađa područje jugoistočno od Gospića, tzv. medački džep. Sporazumom o stvaranju bošnjačko-hrvatske federacije, u ožujku 1994. godine, između Hrvata i Muslimana prekinut je kratkotrajni rat u BiH. Federacija bi trebala usko surađivati s Republikom Hrvatskom. Istodobno se vode razgovori između Hrvatske i Srbije o mogućoj normalizaciji odnosa. Te godine Hrvatsku posjećuje papa Ivan Pavao II. koji se hrvatskom narodu obraća na hrvatskom jeziku. Njegove riječi znače ohrabrenje i nadu. Međunarodna zajednica, pak, predlaže gospodarske sporazume s odmetnutim Srbima, otvaranje autoceste, željezničkih veza i naftovoda, a tek potom politički sporazum. Nezadovoljstvo potezima međunarodne zajednice pojačava i plan veleposlanika zemalja Kontaktne skupine prema kojemu bi Srbi u Hrvatskoj dobili državu u državi, tzv. plan Z4. Hrvatska otkazuje gostoprimstvo plavim kacigama, na što Vijeće sigurnosti preimenuje mirotvorne postrojbe u Hrvatskoj u UNCRO (United Nations Confidence Restoratin Operation inb Croatia). One imaju zadaću nadzirati prekid vatre i hrvatske državne granice prema BiH, Srbiji i Crnoj Gori. Hrvatska je u međuvremenu ojačala svoju vojsku. U akciji nazvanoj Bljesak 1. i 2. svibnja 1995. godine Hrvatska voska i redarstvenici oslobađaju zapadnu Slavoniju. Većina lokalnih Srba bježi u djelove BiH koji su pod srpskim nadzorom, odakle se za osvetu tuku hrvatski gradovi. U Splitu se sastaju najviši predstavnici Republike Hrvatske i Federacije BiH, te donose Deklaraciju o zajedničkoj obrani od srpske agresije. Sjeverno od Dinare započinju zajedničke akcije HVO-a i HV-a, nazvane Ljeto 95. Zauzimaju se Bosansko Grahovo i Glamoč. Knin je odsječen od zaleđa. Srbi odgovaraju granatiranjem Karlovca, Siska i Gospića. Na pregovorima u Ženevi odbijaju prihvatiti mirnu reintegraciju. 4. kolovoza počinje ključna hrvatska vojno-redarstvena akcija Oluja. U samo 48 sati oslobađaju se okupirana područja sjeverne Dalmacije, južne i istočne Like, te Korduna i Banije. 30000 srpskih vojnika i 80000 srpskih civila bježi iz Hrvatske, premda ih hrvatska vlast od početka akcije pozivaju da ostanu. Akcijom Oluja završen je Domovinski rat u kojemu je poginulo 11000 Hrvata, 37000 ih je ranjeno, a 3000 je nestalih. U BiH je do tada poginulo 10000 Hrvata, a ranjeno ih je više od 12000. Hrvatsko Podunavlje, tih 4,6 posto neoslobođenoga teritorija, neće biti vraćeno vojnom silom, nego mirnom reintegracijom. Misija UNTAES-a završila je 15. siječnja 1998. godine. Hrvatsko Podunavlje je razvojačeno, uspostavljena je hrvatsko-srpska prijelazna policija, uvedena je kuna i hrvatsko zakonodavstvo. Hrvatska kreće u obnovu - izravna materijalna šteta koju je imala u ratu iznosi približno 30 milijardi dolara.

a ko je prvi poceo?

Ovo sto si napisao gore je mozda istina gledana sa hrvtske strane, ali jeste li se svi vi koji ovaj grazdjanski rat u ex-Yugoslaviji zovete "domovinskim ratom" upitali:- KO je uopce prvi poceo? Ko se i zasto poceo ilegalno naoruzavati iz Madjarske iako je tu bila JNA, jedina militarna sila u drzavi? Ko je prvi prijetio Srbima u Dalmaciji i drugdje u RSK? Koji je bio razlog sto su se i Srbi poceli naoruzavati u RSK? Ko je zelio stvoriti ilegalnu i nepriznatu drzavu Hrvatsku dok je Jugoslavija jos postojala i dobivala svijetsku podrsku da ostane cijelovita? - Oprostite na istini, ali to ste bili VI, dio hrvatskog naroda koji je antijugoslovenskim ponasanjem prouzrokovao rat! Sami ste sebi donijeli rat i samo cete i snositi poslijedice. Smijali su vam se svi na Zapadu, i vidjeli svu vasu glupost, ali tako je! A Srbi ce se opet vretiti u RSK, i udje li Hrvatska u EU, morace primijeniti EU standarde za autonomije te dati RSK autonomiju. Knin ce opet biti i srpski i hrvatski grad! Nije ovo da podrzavam Srbe, njih ne volim vise od dobrih i postenih Hrvata, koji su sve vise na broju u Hrvatskoj. Jedino sto ne volim je kada se najblizi napadaju i sire mrznju medju sobom, stvarajuci time idealnu 'sapunicu' za gledanje Zapadu i okruzenju. Time se oni samo site svima vama i nude vam lazne nade u buducnost, a buducnost je jedina stvar koju mozete graditi samo kada ste zajedno! Cheers!


Не него је настала на усташком клању и избацивању Срба из устава.--Драган Стошић 17:12, 12. јун 2007. (CEST)[]



Све референциране чињенице ће на енциклопедијски начин бити имплементиране у текст чланка.

Молим без политиканства, сопственог истраживања, вријеђања, паушализовања и осталог троловања!!! Само конструктивни прилози ће се толерисати! --Kaster 18:39, 12. јун 2007. (CEST)[]

Врати ме на страницу „Република Српска Крајина/Архива 1”.