Разговор:Руђер Бошковић

Последњи коментар: Владимир Нимчевић, пре 1 дана у теми Бошковић alias Подкрајчић

Бошковић alias Подкрајчић

"Поред српског различити извори наводе и могуће хрватско порекло, извори такође нису јединствени ни по питању изворне верске припадности његове породице."

Накарадна реченица.

Колико ја видим, нису цитирани извори, него литература.

Породица Бошковић је чувала традицију о сродству са племићком породицом породицом Подкрајчић. О томе нема говора у чланку.

Ова публикација преноси традицију о сродству Бошковића с Покдрајчићима.

Rod Boškovićev potječe starinom iz Hercegovine. Prema obiteljskoj predaji oni su potomci stare plemenite obitelji Pokrajčića ili Podkrajčića ; tek jedan od pređa da je uzeo ime Bošković prema očevu imenu Boško . Bilo je doba , kada je Boškoviću bilo mnogo stalo do toga da se utvrdi plemićki značaj njegove obitelji , napose kada je postao službenik francuskog kralja Louisa XV . , a i poslije ; grbom obitelji Pokrajčića služio se i za pečaćenje svojih pisama . Otac Boškovićev Nikola , prema jednoj vijesti , bio je najprije u službi Rade Gleđevića u Dubrovniku , koji ga je u trgovačkim poslovima poslao u Novi Pazar , gdje je bila znatna dubrovačka trgovačka kolonija , koja je u 17. stoljeću imala i crkvu i svoga kapelana . Otac Nikola postao je ugledan član te kolonije , stekao imetak , no radi nesigurnosti položaja u Novom Pazaru morao je odanle otići . Vrativši se u Dubrovnik oženio se Pavom , kćeri trgovca Bara Bettere . Obitelj Bettera doselila se u Dubrovnik početkom 17. stoljeća iz Bergama u sjevernoj Italiji , ali , kao tolike druge , brzo se nacionalizirala.

Владимир Нимчевић (разговор) 20:56, 25. март 2024. (CET)Одговори

Јован Дучић у својој књизи Jedan Srbin diplomata na dvoru Petra Velikog i Katarine I, grof Sava Vladislavić пише о пореклу Руђера Бошковића:


Бошковићи су, по предању које постоји у Херцеговини , пореклом од требињски Покрајчићи , што је помињао и др Трухелка . Бошко Покрајчић , отац Николин а дед Руђеров по мајци , рођењем је из Голог Брда изнад Требишњице код Арсланагића моста , на два корака од Требиња . На томе истом месту и данас станују Бошковићеви рођаци Гундељи . Бошко Покрајчић се одселио из Требиња у Дубровник за време Морејског рата ( 1683—1699 ) , и ступио онде у службу код Раде Глеђевића . Овај Бошко ( Бошко је у Херцеговини име православно, а Божо име и православно и католичко ) бавио се трговином кожа из Србије и Новог Пазара , и , ако се не варам , и сам имао оца по имену Николу који се бавио по Санџаку , са сином , малом трговином. Др. Б. Трухелка каже да Никола пише сину у Дубровник писма која су сачувана ; и да има у њима један необично леп и топао његов талијански опис старих рашких задужбина које је он видео кад су још стојале у сјају. Овај први Нико- ла , отац Бошков је имао сина у и Млетцима , а једног и у Бугарској. Његовог сина Николу Бошкова или Бошковића су у Дубровнику покатоличили, као што је то већ рађено кроз векове , после чега се оженио кћерком Баре Бетере , Павлицом , која му је родила осмеро деце од којих петеро мушке. Међу њима је рођен 18 маја 1711 године и славни астроном Руђер Бошковић, назван Руђером по имену свога ујака Руђера Агостини , а Бошковићем по свом деду Бошку Покрајчићу . Велики део ове деце Николе Бошковог Покрајчића , човека из рапсодског Требиња , бавили су се књижевношћу.


Како пише Željko Marković у књизи Ruđe Bošković (1968), појединости о Руђеру Бошковићу и његовом пореклу истражио је Ћиро Трухелка. :

U rodnom domu Boškovićevu sačuvala se predaja o srodstvu njihova plemena sa starom nekom plemenitom obitelji Pokrajčića ili Podkrajčića . Najstariji sin Nikolin , Božo , na- pisao je na latinskom kratke ali za nas važne obavijesti o svojoj obitelji , Malo o našoj obitelji ( Pauca de familia no- stra ) gdje se kaže : » Da je obitelj Pokrajčića bila ubrajana medu plemenite » slovinske « obitelji ( inter nobiles illiricas ) , zna se i inače , ali glavno iz knjige koja se čuva u contâ Ohmućevićâ , u kojoj se nalaze opisi grbova plemenitih obi- telji te pokrajine ( Bosne ) , među kojim se spominje i (grb) te (obitelji). Ali naš pradjed, uzevši staro ime kao prezime po očevu imenu (sed antiquum cognomen proavus noster patronimico assumpto), što se običava u slovinskih naroda (illiricas nationes), promijenio ga je. Iz ove je (obitelji) Nikola kao dječak doveden najprije u Dubrovnik , zatim u Novi Pazar u Raši , bavio se trgovinom i stekao dovoljno obilno bogatstva kao nagradu za svoju radinost . Ali desilo se tada u punom jeku rata među carem Leopoldom i Turcima , koji je počeo opsadom Beča , da je nenadanim dolaskom neprija- telja Novi Pazar zauzet , spaljen i uništen , a ( Nikola ) je iz- gubio najveći dio svog imetka te je jedva zajedno s bratom na brzim konjima izašao živ i zdrav i sabravši ostatke ( imo- vine ) došao u Dubrovnik gdje je postao građaninom i oženio se Pavlom , kćeri Bartolomeja Bettere , čovjeka vrlo ugled- noga i nadarena svim vrlinama , od koje je imao vrlo brojno potomstvo .

Владимир Нимчевић (разговор) 15:24, 26. март 2024. (CET)Одговори

Врати ме на страницу „Руђер Бошковић”.