Разговор:Светосавски национализам/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Примједбе

Текст је написан крајње пристрасно. Не видим зашто Млади Филозоф поновно почиње са оваквим темама када је и те како видљиво из његовог претходног понашања да не може непристрасно писати о оваквим стварима. Под прво, светосавље није политичка идеологија, нити се може тако грубо дефинисати као спој српског национализма и клерикализма (то је измишљена уводна ријеч). Дакле, идеологију потпуно одстранити из текста, јер овдје није ријеч о политичкој идеји. Каже се да га заступају појединци?! Па у Цркви се вазда слиједи светосавље, какви појединци? Неколико епископа сам чуо како говори о светосављу, а никада ниједног нисам чуо да је одбацио светосавље! Надаље, грубо се и лаички ставља шта је суштина светосавља, а то је у ствари само ишчупана реченица из бројних текстова. Не знам како залагање Образа за државне границе има везе с светосављем? Даље, каже се да припадници светосавља одбацују тамо неке -изме, па између осталог каже се да одбацују и људска права!? Каква је то глупост да Црква одбацује права човјека? И даље, каже се да је изражен антисемитизам међу појединцима који заступају ову „идеологију“, и референца је за то Пешчаник. Као озбиљна референца никада не може послужити Пешчаник, посебно када се ради о црквеним питањима, питањима национализма итд. Текст је потребно из темеља измијенити, и навести шта је заиста суштина светосавља, шта је то Свети Николај заступао, а не убацивати као суштину светосавља нека данашња тумачења, или некакве примјесе што неко убацује итд. --Жељко Тодоровић (разговор) 11:12, 28. март 2011. (CEST) с. р.

Ако ћеш избацити Пешчаник из извора, буди сигуран да цитираш Светог Николаја када говори о Јеврејима и њиховом оцу ђаволу, у супротном ћу ја то да урадим.--В и к и в и н др е ц и 13:44, 28. март 2011. (CEST)

Текс треба у комплету измијенити. Овдје је погрешно протумачено да се ради о некаквој идеологији, коју српски националисти усвајају, а да Црква ју избјегава, али ето има неки црквени појединац (он је одмах по функцији некакви екстремни), што не одговара истини. Црква у потпуности слиједи светосавље, сваки владика скоро држи бесједе о њему, и ту се не ради о идеологији како је овдје представљено. Ту се ради о филозофији живота, односно православљу по неком српском стилу. А та данашња тумачења, што је овдје и Млади Филозоф изнијео, па и то о јеврејском оцу ђаволу, итд. све може допасти под посебан одјељак односно како неки данас посматрају на то. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:48, 28. март 2011. (CEST) с. р.

„ То Европа не зна, и у томе је сва очајна судба њена, сва мрачна трагедија њених народа. Она ништа не зна осим оног што јој Жидови пруже као знање. Она ништа не верује осим оног што јој Жидови заповеде да верује. Она не уме ништа да цени као вредност док јој Жидови не поставе свој кантар за меру вредности. Њени најученији синови су безбожници (атеисти), по рецепту Жидова. Њени највећи научници уче да је природа главни бог, и да другог Бога изван природе нема, и Европа то прима. Њени политичари као месечари у заносу говоре о једнакости свих веровања и неверовања. Сва модерна гесла европска саставили су Жиди, који су Христа распели: и демократију, и штрајкове, и социјализам, и атеизам, и толеранцију свих вера, и пацифизам, и свеопшту револуцију, и каптализам, и комунизам. Све су то изуми Жидова, односно оца њихова ђавола. За чуђење је да су се Европејци, потпуно предали Жидовима, тако да жидовском главом мисле, жидовске програме примају, жидовско христоборство усвајају, жидовске лажи као истине примају, жидовска гесла као своја примају, по жидовском путу ходе и жидовским циљевима служе ”

--В и к и в и н др е ц и 13:56, 28. март 2011. (CEST)

Их, па то ти је предуг цитат. То се мора препричати. Замисли да је почнем убацивати цитате из бесједа, књига итд. Гдје би нам био крај. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:34, 28. март 2011. (CEST) с. р.

Moja primedba je da postoji http://sh.wikipedia.org/wiki/Svetosavski_nacionalizam na ovu temu koji se maltene moze iskopirati. --vox (разговор) 02:52, 18. јун 2012. (CEST)

Сугестије

Чланак сам доста средио, и избацио сам многа нетачна тумачења. Такође, промијенио сам писмо будући да планирам унијети још много садржаја на ћириличком писму. Чланак је преименован у светосавље, јер је заправо то прави назив. Називи, светосавски национализам или национализам Светог Саве су варијације тог имена. Чланак ћу још доста сређивати, али добродошле су све сугестије и примједбе на садашњи текст. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:53, 28. март 2011. (CEST) с. р.

Скратио сам цитат и убацио у чланак. Немогуће га је више скратити пошто се Жидови у једва седам редова, помињу чак 13 пута.--В и к и в и н др е ц и 15:38, 28. март 2011. (CEST)

A izvini, što si menjao pismo? Zašto bi ovaj članak, ili ti, bili izuzeti od dobro nam poznatog pravila? Vrati latinicu, i dodaj tekst pismom u kojem je članak započet. --Јагода испеци па реци 15:50, 28. март 2011. (CEST)

Писмо се може промијенити, ако ће садржај двоструко (или више) премашити претходни садржај. Ја планирам унијети много текста, неких цитата итд., а не могу их све пребацивати на латиницу. Не бих сигурно мијењао писмо да се радило о неком великом тексту, садржајном итд. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:53, 28. март 2011. (CEST) с. р.

Takođe, da li si baš siguran da su svetosavlje i svetosavski nacionalizam jedno te isto? Ja ovde vidim pre svega TVOJU pristrasnost i tvoju preveliku samovolju. Čovek je započeo članak o jednoj temi, ti si mu upao u rad i jednostavno obrisao članak (jer, kako drugačije da se nazove primenovanje koje si uradio), promenio pismo i rešio da pojam svetosavskog nacionalizma jednostavno nepostoji, bez ikakve konsultacije sa MF (tj. onim koji je započeo članak), kao ni sa bilo kojim drugim urednikom. Postoje imena, vrlo ružna za takvo ponašanje, ali ja ih neću pominjati, iz prostog razloga što ih ti već znaš i sam. Dakle, vrati tekst koji si obrisao, vrati pismo i vrati naslov koji je bio ovde, a ako ti se pišu hvalospevi o svetosavlju, izvoli otvori novi članak. I posle se Bokici skidaju prave zbog "samovolje". Svašta. --Јагода испеци па реци 15:55, 28. март 2011. (CEST)

Čak sve i da nisi uradio sve ovo što sam nabrojala, nego da si samo pismo promenio, ovaj članak nije imao jednu rečenicu pa da možeš da menjaš pismo kako se tebi svidi. Vrati pismo, Željko, kad ti lepo kažem. I za tebe, kao i za sve ovde imaju da važe Vikipedijina pravila. --Јагода испеци па реци 15:57, 28. март 2011. (CEST)

У ранијем периоду, светосавље и светосавски национализам су били идентични. Данас, светосавље се углавном веже за Цркву, док се појам светосавски национализам некако више везује за десничарске организације (иако не би требало). Укратко речено, заправо тај појам светосавски национализам и представља идеологизацију светосавља (о чему овдје има посебан одјељак), односно његово искривљење и често се данас спомиње као основна врста српског национализма. Дакле, можда би се и могло одвојити ти појмови како би се видјела јаснија слика о томе, јер су данас ипак различита тумачења, а не може се сврставати на било коју страну. Еј Јагода, ти опет о администраторима. Па хоћу ли ја када не будем администратор изгубити способност писања, хоћу ли ја икада више моћи написати чланак или било који коментар? Ајд, уозбиљи се. Јагода, и мало се примјереније понашај, озбиљни смо људи, нема потребе за некаквим тактичким потезима. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:04, 28. март 2011. (CEST) с. р.

Не соли ти мени памет и понашању, јер ово што ти радиш је за сваку осуду. Био администратор или не. Уопште нисам помињала администраторе због администратора, него због самовоље због које сте наводно Бокици хтели да скинете права, а ти овим показујеш да си десет пута гори. Дакле, не мећи ми у уста оно што нисам рекла и враћај овај чланак на првобитну верзију! --Јагода испеци па реци 16:12, 28. март 2011. (CEST)

Знаш и сама да је ово ствар уредништва, нема ово везе с администрацијом! Немој стално да мијешаш те појмове. Не знам зашто мене трпаш да сам ја наводно хтио лишити БокицеК права, такво нешто нигдје нисам рекао. Да си читала моје коментаре, видјела би шта су моје биле замјерке и какав имам однос према скидању права. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:14, 28. март 2011. (CEST) с. р.

Наравно да је ствар уредништва. Ако ти се не свиђа шта пише овде, знаш каква је процедура, стари си уредник. С обзиром на искуство које имаш овде, ово што си сад урадио једино се може протумачити као самовоља, јер на незнање сигурно не можеш да се вадиш. --Јагода испеци па реци 16:29, 28. март 2011. (CEST)

Први поднаслов

Мислим да светосавље или светосавски национализам није синоним појаму српски национализам. А ако неко сматра да су сви српски националисти аутоматски светосавци, нека то објасни на страници за разговор чланка Српски национализам. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:31, 14. септембар 2010. (CEST)

Предложио сам преусмјерење за брзо брисање, јер заиста не постоји било какав доказ да су наопримјер сви гласачи Српске радикалне странке уједно и светосавци. Уопше не постоји повезаност. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:37, 14. септембар 2010. (CEST)

Овај појам не може преусмјеравати на српски национализам јер нису идентични. Српски национализам нема тачно одређене своје границе, нити своје ауторе, творце, главне и одговорне за једну јединствену идеологију. С друге стране, светосавље или светосавски национализам представљају искључиво оно учење односно ставове које је излагао Свети Николај Жички. Додавање примјеса на светосавље није светосавље. Прави сљедбеник светосавља је Црква, и можда покоја организација. Али, светосавље се не може надограђивати новим стварима, или правити разноразна тумачења на учење Светог Николаја. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:16, 26. март 2011. (CET) с. р.

Жељко, враћај стару верзију чланка!!

Апсолутно ме не интересује ништа што причаш док не будеш вратио ОВАЈ чланак на првобитни назив, првобитну верзију и првобитно писмо, јер то је једино исправно што можеш да урадиш, а не да отвараш нови чланак са старим именом ОВОГ чланка и тако да једноставно забашуриш измене које је направио МФ. Чланак Светосавски национализам је ОН започео а не ти, и тако треба и да остане. Још једном ти понављам, враћај све на своје место, а ако ти се пише о светосављу, отвори сам нови чланак, нико ти не брани. --Јагода испеци па реци 16:10, 28. март 2011. (CEST)

Као што сам и рекао, смири се. То је ствар техничке природе, нисам обраћао пажњу на историју измјена и готова ствар. Шта си се узбудила као да је сада то бу-ха-ха? Заборављаш принцип да претпоставиш добру намјеру, а крећеш одмах с нападима. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:12, 28. март 2011. (CEST) с. р.

Враћај чланак, лепо сам ти ракла. А о доброј намери само ми ти немој говорити. --Јагода испеци па реци 16:13, 28. март 2011. (CEST)

Добро, не би требао бити проблем овај чланак вратити на старо, а отворити нови „Светосавље"--В и к и в и н др е ц и 16:16, 28. март 2011. (CEST)

Slažem se da je ranija verzija bila daaleko sadržajnija i bolja, iako sam protivnik ideje da misli i dela Svetog Save mogu biti osnov nacionalizma i politickog pokreta, vec pre svega jeste licni primer humanog rada, obrazovanja (prosvetiteljstva) i rada na zdravlju stanovnistva. U tom smislu su za mene "Svetosavci" humanisti a ne nekakvi desnicari u realnosti huligani koji sanjaju o 14. veku (koji za stanovnistvo osim feudalaca nije nimalo idealan) --vox (разговор) 23:43, 15. јун 2012. (CEST)

Спајање

Не постоји потреба за овом темом с обзиром да нема ништа значајнијег. У чланку је нпр дата биографија Димитрија Љотића? Чему то? То ваљда иде у чланак о дотичном. Даље Владика Николај се напада због неких текстова који су проглашени национализмом. То ваљда треба да иде у чланак о њему. Иначе увод или делови могли би да се убаце Светосавље и да се споје са одељком који се тиме бави. Молим да се корисници википедије изјасне. --Алекс (разговор) 19:47, 11. август 2012. (CEST)

Мислим да нема потребе за том темом и слажем се са горњим предлогом.--Klupko (разговор) 21:54, 11. август 2012. (CEST)

Koliko se sjećam, ovo je ranije sve bilo strpano u jedan članak, pa je onda bilo žalbi da članak nije neutralan i da su svetosavlje i svetosavski nacionalizam dvije odvojene stvari. Zbog toga je članak i razdvojen na dva različita članka. E sad, ne slažem se da tema nije značajna jer se svetosavski nacionalizam kao ideologija pominje na mnogo mjesta (dovoljno je pogledati naše članke o pojedinim organizacijama koje same kao svoju ideologiju ističu "svetosavski nacionalizam").

S druge strane, slažem se da je ovaj članak loše napisan, što i nije čudo s obzirom da ga je pisao mladi filozof, majstor za izvrtanje činjenica i manipulaciju izvorima. Velimirovićev citat je vjerodostojan, ali za uvodni dio nisam siguran.--В и к и в и н д 18:36, 12. август 2012. (CEST)

Према свему судећи експеримент са овим чланком није успео јер ово нема тежину. Друга ствар ако постоје цитати онда их треба пребацити у викицитате. Када се и то склони онда не видим шта остаје, јер је све већ дато у чланку Светосавље и одељку Идеологизација. --Алекс (разговор) 18:57, 12. август 2012. (CEST)

Slažem se sa spajanjem, ali ne zato što tema nije značajna, nego zato što je ovaj članak praktično smeće. Kada budeš spajao, obavezno ostavi preusmjerenje zbog povezanih članaka.--В и к и в и н д 19:27, 12. август 2012. (CEST)

Пребацити на цитате ако има шта, а остало само преусмерити. Млада филозофија... --БелиПисац ^{има реч} 03:18, 14. август 2012. (CEST)

svetosavci

Ko i kako se odredjuje pojam?Da bih bio dovoljno dugacak,ko pominje izraz svetosavci i u kom kontekstu?Da li to znaci da su svi pravoslavci podeljeni po svojim svetim ljudima? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 87.116.152.103 (разговор • доприноси) 03:12, 7. март 2015. (CET)~

Kroz tamnički prozor i Svetosavski nacionalizam

Ljudi, za onu knjigu "kroz tamnički prozor" ne postoji dokaz da je nju zaista napisao vladika Nikolaj Velimirović, a objavila se skoro pola veka posle smrti Velimirovića. Originalni spisi ne postoje, barem nisu poznate. Svojevremenom je episkop Atanasije Jevtić pokušavao da dokaže da je knjiga falsifikat, ali nije uspeo da nađe dovoljno dokaze pa je odustao. Samo sebe ocrnjavamo i ozloglašavamo ako takve gluposti poput te knjige uzimamo kao izvor.

Nemojte od vikipedije da pravite privatnu političku zbornicu, a kamoli još tipa peščanik & co., ovako srpska vikipedija neće dobiti nikad priznanje srpskog naroda, a članke koje pišete onda zabadava pišete (i zabadava se trudite) jer ih retko ko onda i čita.

Šta se tiče "svetosavskog nacionalizma", alternativno isto hrišćanski nacionalizam, to je samo fora, jedan pojam gde svako razume nešto svoje. O tome smo godinama diksutovali po pravoslavnim forumima i nikad nismo došli do jednog konsenzusa šta bi sad tačno bio taj jedan svetosavski ili (srpsko-) hrišćanski nacionalizam. Ono je jednostavno želja za jedan srpski patriotizam koje bi se zasnivalo na pravoslavnom Hrišćanstvu. A pošto i u pravoslavne Srbe postoje liberalne struje, konzervativne struje, levičarske i desničarske struje, tako onda od svega toga može da se nađe i u tom svetosavskom nacionalizmu, sve zavisno ko ga u tom trenutku citira i "priziva" za sebe. Sa obzirom da liberali i levičari više izbegavaju taj termin, ali ga ne priznaju ni konzervativcima ili desničarima. Ali svakako, ono nema jedan određeni program. Svetosavski nacionalizam je jedan apstrakt, jedna ideja koja nije konkretna, opipljiva.

Pojam je izumio pomenuti vladika Nikolaj Velimirović i nešto o tome kratko napisao. Jedni vele da je time hteo da ponudi jedan domaći nacionalno-politički program koji bi zaustavio populizam totalitarističkih (i uglavnom ateističkih) ideologija koje su u ono vreme mučile Evropu, kvazi po formuli: Ako ne možemo sprečiti, onda ponuditi nešto domaće što ne bi bilo onako radikalno; drugi, pak, ono uzimaju kao dokaz da je Velimirović gajio simpatije za fašističke ideje. Ni ovde nemamo slaganje šta mu je bila namera, koji povod, ciljevi itd. Ali dalje Velimirović nije pratio taj koncept niti ga je razvijao.--Carski (разговор) 20:48, 9. октобар 2015. (CEST)

Кроз тамнички прозор је објавила СПЦ, тј. владика Лаврентије Трифуновић. Велимировић је био близак Збору, одржао је говор на сахрани Љотића. Зашто бисмо сумњали да је фалсификат? -- Bojan  Razgovor  20:56, 9. октобар 2015. (CEST)