Разговор:Силмарилион/Архива 2

Архива 1

Архива 2

Архива 3

Кандидат за сјајни чланак на расправи

Расправа покренута 00:25, 28. јануар 2010. и траје до 00:25 4. фебруара 2010. SmirnofLeary (разговор) 07:28, 28. јануар 2010. (CET)

Коментари

Коментари SmirnofLeary (разговор)

Кутијица, нејасно је : Датум издања - Први пут 1993., најновије 2006, а у првој реченици и испод слике пише „Издање из 1977. године“. Да ли се ради о првом издању на нашем језику? Ако је могуће допунити информацијама о првом издању/издавачу на енглеском. Транскрибовати у кутијици: Издавач - Stylos, Стилос (потпуно: Izdavačka kuća Stylos Art). Унутрашњу везу ставити ка чланку: Издавачка кућа Стилос арт. О ком издању се ради о кутијици, тј. које издање има 466 страна. Пошто је слика овог издања из 1977, да се закључити да се ради о тој књизи. Ако се ради о овом издању на нашем језику, онда би било добро заменити слике. Ову ставити доле уместо слике: „Предња корица српског издања Силмарилиона из 2006. године.“ SmirnofLeary (разговор) 18:37, 28. јануар 2010. (CET)

Део „увод“: има доста недоречености. ... Први део „Аинулиндале“ говори о стварању Ее. Пошто немамо чланак Еа, требало би довршити реченицу, на шта се односи Еа. Као у следећој реченици, где је довршена реченица и дато објашњење за Валаре и Мајаре. Затим ... ратове Нолдора против Моргота за повраћај Силмарила. Исто довршити реченицу, на шта се односи Силмарил. SmirnofLeary (разговор) 18:50, 28. јануар 2010. (CET)

Део „Опште црте“: Првом добу када Моргот обитаваше у Средњој Земљи и Вилењаци водише рат са њим ... Појаснити ако је могуће реченицу: Да би се та идеја одржала, „Силмарилион“ је превод Билбова три записа Преводи са Вилењачког, које је написао док је био у Ривенделу. -- SmirnofLeary (разговор) 19:06, 28. јануар 2010. (CET)

Надам се да је сада мало потпуније. Иначе, ако је поента зацрњеног текста у последњој примедби само имперфекат, образложи своју примедбу. --PrimEviL | pismonoša 21:55, 28. јануар 2010. (CET)

Нисам видео да је пракса да се енциклопедијски чланак пише на тај начин. Ако се пак ради о цитату, онда реченицу навести као цитат. Није то толико ни битно, на мени је да прочитам чланак, преправим словне, граматичке и сл. грешке на које наиђем и да изнесем примедбе на овој страни. Надам се да немаш ништа против. -- SmirnofLeary (разговор) 22:14, 28. јануар 2010. (CET)

Нисам ја преводио. И поред тога, у тексту пре тога стоји "У унутрашњости књиге постоји запис исписан Тенгваром. У преводу значи" што било коме ко наиђе на тај део јасно говори да је цитат. --PrimEviL | pismonoša 02:36, 29. јануар 2010. (CET)

Део „развој текста“, реченица: Међутим Толкин, никада није завршио Књигу Изгубљених Прича, јер их је оставио да би написао два спева The Lay of Leithian и The Lay of the Children of Húrin. Превести ова два последња наслова. SmirnofLeary (разговор) 07:56, 29. јануар 2010. (CET)

Увод је кратак наспрам остатка текста. Још једно пасус-два би било добро.

Незграпни преводи

Примјери лошег превода: Тајм је описао Силмарилион као „величанствено дело које је било веома дуго и снажно у пишчевој машти да превазилази читалачку“.[34] Хорн Бук Магазин је чак лаудирао „величанстени сет легенди уверљивим силама маште и испричане на прелепом језику“.[41]

Ове реченице горе не значе ништа у садашњем облику. Претпостављам да има овога још. --Мирослав Ћика (разговор) 22:06, 28. јануар 2010. (CET)

Пример лошег превода:

Заиста, иако се тада није звао Силмарилион, постојао је још пре пола столећа; и у избледелим свескама које се протежу чак до 1917. године могу се прочитати најраније верзије, често исписане оловком на брзину, централних прича ове митологије. Али он никада није објављен (мада су неки наговештаји његовог садржаја могли да се напабирче из Господара прстенова), и током целог свог дугог живота мој отац га никада није напустио, нити престао чак ни у својим последњим годинама да ради на њему.

Незграпна конструкција. SmirnofLeary (разговор) 08:03, 29. јануар 2010. (CET)

Реченица испод: Имала је 28 стране који су имали намену да објасне позадинску причу о Турину Толкиновом пријатељу Р. В. Рејнолдсу којем је послао неколико прича. SmirnofLeary (разговор) 08:05, 29. јануар 2010. (CET)

Преконтролисати део „развој текста“, има лоших конструкција, недоречености и контрадикција. Пример. Квента Нолдоринва је била задња верзија Силмарилиона коју је Толкин написао, а касније се каже да је предао издавачима много развијенију верзију Силмарилиона, под називом Квента Силмарилион. SmirnofLeary (разговор) 08:12, 29. јануар 2010. (CET)

Лоше је преведено. "Квента Нолдоринва је била последња целисходна верзија Силмарилиона коју је Толкин написао." То је био последњи пут да је [Толкин] Силмарилион приредио у облику погодном за штампање. Наредна реченица је "у реду".--PrimEviL | pismonoša 15:05, 29. јануар 2010. (CET)

Различито линковање у чланку и у шаблону

Аинулиндале, Валаквента, Квента Силмарилион, Акалабет, О Прстеновима моћи и Трећем добу, све у чланку линкује на посебне чланке (нема везе што нису написани), а у шаблону на дну стране све линкује на Силмарилион. Да ли је то случајно или намерно? Пера Којот ^{Шта је, бре???} 11:26, 29. јануар 2010. (CET)

Линкове у шаблону сам повезао према постојећим "одредницама". Ако би неко написао те странице, најмањи проблем би био променити везу. За сада је боље овако него да остане црвено. --PrimEviL | pismonoša 14:57, 29. јануар 2010. (CET)

Кандидат за сјајни чланак на гласању

Гласање траје до: 11. фебруара 2010 у 04:15.

Коментари

Смирнове, погледај једну клаузулу из изгласаног предлога политике:

Уколико у седмодневној расправи није учествовао нико осим аутора или аутора чланка, кандидатура се архивира. У овом случају, могуће је поново предложити кандидатуру и отворити јавну расправу, након седам дана од момента аривирања.

Мислим да би требало да архивираш ово (ја нећу, гласање уједа :) ) јер што се пре архивира, то ће пре опет моћи да буде предложено. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 05:44, 4. фебруар 2010. (CET)

Зашто мислиш: то ће пре опет моћи да буде предложено? Можда ће чланак бити изгласан за сјајан. Нажалост у расправи није учествовао Вукашин, али јесте Марко који је један од аутора. Од осталих корисника, чланак смо прочитали Ћика, Wile E. Coyote и ја. Чланак се доста начекао на верификацији, тако да га не бих више задржавао, па и да није било расправе. SmirnofLeary (разговор) 11:55, 4. фебруар 2010. (CET)

Шта сте ви радили, требало је да документујете на страни за разговор. Ово је све рекла-казала. Политика је јасна по овом питању, јер у дискусији евидентно није нико учествовао. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 13:21, 4. фебруар 2010. (CET)

Погледај мало боље. На страни за разговор се налази и архива у горњем десном углу. Кликнеш на бр. 2 и отвориће ти страну: Разговор:Силмарилион/Архива 2. За сваки сличај, ево и линк, ако се не снађеш. SmirnofLeary (разговор) 14:18, 4. фебруар 2010. (CET)

Е, па тако може. Лоше си архивирао, зато је изгледало као да није било ничега. Приликом архивирања никад не премешташ страницу, већ само садржај пребациш на нову. Гласање може да продужи. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 14:47, 4. фебруар 2010. (CET)

Пажња: Проблем није отклоњен: „величанствено дело које је било веома дуго и снажно у пишчевој машти да превазилази читалачку“ итд.--Мирослав Ћика (разговор) 17:20, 8. фебруар 2010. (CET)

Пробао сам да исправим тај део. Нисам баш сигуран да и постоји "најбољи" превод, но добро. --PrimEviL | pismonoša 19:24, 8. фебруар 2010. (CET)

Мислим да овај чланак није требало да се кандидује. Има граматичких и правописних грешака, као и лошег превода. Свака част Вукашину на труду, али тексту треба детаљан и темељан преглед, што у смислу провере превода, што у смислу лектуре.

1. па им је Толкин послао рани текст „Силмарилиона“. -- рани текст? Очигледно је у питању лош превод.  Урађено
2. Средња Земља -- то би требало да је континент, а имена континената се пишу само првим великим словом.

Извор? Име ког континента је написано само првим великим словом? --PrimEviL | pismonoša 19:23, 8. фебруар 2010. (CET)

1. Због неразумевања, издавачи су одбацили овај текст пре него што су га до краја прочитали. -- због неразумевања? Ваљда неразумљивости. Опет лош превод.

Не. Баш због неразумевања. Неразумљивост се односи на текст, неразумевање на издавача. Ако је издавач у стању да да оцену како је текст "превише келтски", тешко да га није могао прочитати. --PrimEviL | pismonoša 19:23, 8. фебруар 2010. (CET)

1. али је старији Толкин имао замисао и жељу да буду издати као једна целина -- опет лош превод. Како старији Толкин? То није природно на српском. Под старе дане, касније, кад је Толкин постао старији, нешто тако. Ал никако старији Толкин.

Обојица су Толкин. Ја сам отворен за све сугестије како би се направила нека друга дистинкицја од називања оца Толкином, а сина Кристофером... --PrimEviL | pismonoša 19:23, 8. фебруар 2010. (CET)

1. Није све преведено, тако да недостатак информација прави реченице недореченим.

The five parts were initially separate works, but it was the elder Tolkien's express wish that they be published together. Because J. R. R. Tolkien died before he finished revising the various legends, Christopher gathered material from his father's older writings to fill out the book. In a few cases, this meant that he had to devise completely new material in order to resolve gaps and inconsistencies in the narrative.

Превод:

Пет делова је првобитно писано засебно, али је старији Толкин имао замисао и жељу да буду издати као једна целина.[1] Након његове смрти, Кристофер је сабрао сва очева ранија дела и попунио књигу. У неколико наврата било је потребно смислити потпуно нов материјал, како би се отклониле противуречности.

Како би требало:

Првобитно, пет делова је представљало засебне целине, али је касније Толкин изразио жељу да буду заједно објављени. Пошто је Толкин умро пре него што је успео да заврши преглед разних легенди, Кристофер је сакупио материјал из ранијих очевих радова како би попунио књигу. У неколико наврата ово је значило да је морао да измисли потпуно нов материјал како би попунио рупе и недоследности у причи.

Ако налазиш за сходно, не разумем зашто не измениш. Само бих предложио мање измене у твом преводу, пошто ми се свиђа. :)

Првобитно, пет делова је представљало засебне целине, али је касније Толкин изразио жељу да буду заједно објављени. Пошто је Толкин умро пре него што је успео да заврши редакцију разних легенди, Кристофер је сакупио материјал из ранијих очевих радова како би попунио књигу. У неколико наврата ово је значило да је морао измислити потпуно нов материјал како би попунио рупе и недоследности у причи.

Инфинитив у другој измени ми изгледа складније, мада је у принципу ствар укуса. --PrimEviL | pismonoša 19:23, 8. фебруар 2010. (CET)

1. Преводи са Вилењачког, -- ако је вилењачки језик, онда треба малим словом, јер се ради о језику, као српски, шпански, енглески итд.   Урађено
2. Тенгвар -- исто као и ћирилица, латиница и сл. малим словом.   Урађено
3. Први одељак Силмарилиона, Аинулиндале (Квенија: Музика Аинура[5]), је мит о настанку света. -- не је, него јесте. Иза зареза, никад не иде ЈЕ, него ЈЕСТЕ.  Урађено
4. Многи Аинури су прешли у Арду узимајући физичку форму и тиме се везавши за свет. -- и тиме се везавши за свет, и тачка? Биће да је опет буквалан превод. Ова реченица нема много смисла.

Али заправо, баш има. Када су попримили физичку форму (која им и даље није била неопходна), попримили су карактеристике неких елемената света, те су се (пре емотивно него физички, додуше) везали за исти. Предочени синопсис је ионако (прилично) скраћени опис дела, где је избегнуто залажење у дубље детаље. Или би требало тако да се учини? --PrimEviL | pismonoša 19:23, 8. фебруар 2010. (CET)

1. Људи и Вилењаци -- биће да овде иде мало слово, јер се ради о врстама живих бића, не о народима (ако сам ја добро разумела). Исто као што је Шрек огар, а не Шрек Огар.

Ја сам, заправо, баш става да се овде ради о народима. Било би занимљиво да се чују и ставови других. Као што сам већ навео, (барем) ја разликујем појам вилењаци од појма Вилењаци. --PrimEviL | pismonoša 19:23, 8. фебруар 2010. (CET)

И тако. То је само уводни део и првих три-четири наслова. Ако се не повуче овај чланак са гласања, мислим да ћу гласати против. --Јагода испеци па реци 18:31, 8. фебруар 2010. (CET)

Једно од википедијских смерница је да будете храбри. Стога очигледне ствари би требало исправити у чланку. Мислим да вам је то лакше исправити, него тако детаљно описати грешку. Аутори чланка ће то ценити. -- Bojan  Razgovor  18:38, 8. фебруар 2010. (CET)

Можда. Али чак и да сам све ово одмах исправила, чланак и даље не би био спреман за кандидатуру. Осим тога, писаније овог од малопре одузело ми је 15 мин времена, а темељно читање чланка, упоређивање са оригиналом, исправка свих граматичких, правописних и преводилачких грешака би сигурно трајала више дана, за шта заиста немам времена. С друге стране, чини ми се да је већ одлучено да се више не врше веће исправке у тексту кад је једном на гласању. Па због тога сте и изгласали нова правила, седам дана дискусије, колико ми се чини. Овај чланак није имао довољно учесника у дискусији, и није продискутован темељно, то се може видети и на стр. за разговор. Резултат тога је фалични чланак на гласању. --Јагода испеци па реци 18:44, 8. фебруар 2010. (CET)

Коментари су требали да се износе на страни за разговор чланка. Разговор на расправи је архивиран и отворен је нови одељак за ове коментаре. Овде је требало изнети само коментар везан за образложење гласа. Док ће остали коментари везани за конкретне примедбе бити пребачени на разговор чланка по окончању гласања, како би их аутори имали у виду при даљој обради. Нажалост расправа се није водила у оном обиму као код чланака „Венкувер“ и „Историја Срба пре Немањића“, чему могу да захвале и аутори који се нису одазвали да поново прођу кроз текст и преправе грешке које су наведене у примедбама. Пошто је по новом правилнику за успешно закључење гласања потребно 8 позитивних гласова, давање негативног гласа не доприноси кворуму. Чланак сам прочитао 2 или 3 пута, мој глас је против, а образложење је изнето на расправи. Кратак уводни пасус, лош превод, лоше реченичне конструкције, недоречености и контрадикције. SmirnofLeary (разговор) 19:44, 8. фебруар 2010. (CET)