Разговор:Списак српских владара/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Потенцијално "вандалско" преуређење
А да ли сте размишљали да на овој листи оставите само "историјске" личности,мислим ипак је ово "енциклопедија"?
Није могуће одвајати владаре Србије и Црне Горе у раном средњем веку.
`ајде да се расџапамо овди да не буде после да ја дивљам. --CrniBombarder!!! 08:08, 28. август 2005. (CEST)
А кога сматраш "неисторијском" личношћу? Корисник:PANONIAN
Циљао сам на Дукљанинове ликове и на господу:Зорсинес(Ово смо већ донакле на старим Србима),Дерван,Кувер(Одакле вам имена ове двојице?).Не орају да се избаце,али их обележити и напоменути да су из Дукљанина и да он није претерано "поуздан".
Мислим да их треба поређати као владаре пре Немањића,Немањићи,па их раздвојити после Немањића,јер се Властимировићи и Војислављевићи практично надовезују и могуће је да су били у блиском сродству(но то су већ хипотезе). --ЦрниБомбардер!!! 19:51, 11. септембар 2005. (CEST)
Ок, владаре из Летописа попа Дукљанина сам још раније пребацио у чланак: Хипотетични српски владари, тако да је то питање решено. Дерван је био историјска личност, односно владар Полапских Срба, који су били преци и Балканских и Лужичких Срба. Што се Зорсинеса тиче, слажем се да смо о сличној теми расправљали код чланка Стари Срби. Искрено, немам баш превише литературе о њему, али мислим да пре спада овде, него у чланак у ком се налазе владари из Дукљаниновог летописа, који се углавном сматрају измишљеним личностима. О Куверу свакако треба прво прочитати чланак, па онда рећи да ли спада овде или не (Ја мислим да спада). Дакле, Зорсинес, Дерван и Кувер нису из Дукљаниновог летописа, то је важно напоменути. Што се тиче твог предлога за другачијом категоризацијом владара, основна идеја је била да владари буду категоризовани по географском критеријуму. Колико сам схватио, ти би да додаш поднаслове у одељак "Списак владара са подручја Србије", тако? Ок, пробај, па да видимо како ће изгледати. Корисник:PANONIAN
Ипак је боље овако.
Мени је било логичније да за Властимирови`има иду Бојислављевићи,али то после компликује даљи распоред.Нисам мислио у оквиру Србије,већ да пре свих тих подела иду типа владари пре Немањића,па Немањићи,па тек онда територијална подела.
Нек` Зорсинес остане(уз ову преправку),али мислим да Куверу овде није место,као Балаиосу,јер је ово листа владара који су Срби а не који су рођени или управљали овим замљама(у том случају би гадно проширили чланак и "благо" га отерали у идиотизам). Дерван,не знам,веза међу Лужичким и "обичним" Србима нешто баш и није доказана,а у доба кад је он владао Срби су већ пристизали на Балкан,тако да можда га треба мунути.
Под Дукљниновим чељадима сам мислио и на листу краљева после Бодина. --ЦрниБомбардер!!! 12:04, 14 септембар 2005 (CEST)
Ок, једно по једно:
- Кувер: У књизи Срби и Албанци кроз векове (Петрит Имами, Београд, 2000), дата су три списка владара: Ко је владао Србима, Ко је владао Албанцима, Ко је владао Косовом. У списку ко је владао Србима дата су имена свих владара који су у историји владали Србима, без обзира да ли су били Срби или не (на пример дата су и имена свих турских султана који су владали Србима). Кувер се налази такође у овом списку, а означен је као "поглавар Словенских племена на Балкану". То је разлог што сам га уврстио овде. Даље, слажем се ипак да је присуство Кувера, као и бугарских и македонских царева у овом чланку дискутабилно (јер они ипак нису српски владари). Види овако, мислим да би требало написати чланке о македонским и бугарским владарима, па их онда пребацити тамо, а док се то не уради, нек остану овде, чисто да их не обришемо тек тако (мада можда треба уз њих ставити неку напомену поводом тога). Ако је неко заинтересован може слободно да напише те чланке: Македонски владари, Бугарски владари.
- Слично решење би се могло наћи и за Балаиоса, који би могао бити пребачен у нов чланак: Владари са подручја Црне Горе.
- Дерван је био владар Срба док још нису дошли на Балкан, дакле, сматра се да је један од његових синова довео Србе на Балкан. Иако као што кажеш неки оспоравају да су Срби дошли одатле, можемо код његовог имена написати неку напомену поводом тога ако хоћеш. Дакле, код његовог имена пише да је био владар Бојке, а ти тврдиш да неки сматрају да Бојка није била ту, тако? Онда можемо написати да је Дерван био владар Полапских Срба, што свакако одговара истини.
- Што се тиче краљева после Бодина, шта је конкретно проблем са њима? Тврдиш да су они из дукљаниновог летописа? Ја сам их нашао у књизи: "Три цара и тридесет и један краљ српског народа", где се тврди да су они владали као византијски вазали. Корисник:PANONIAN
Ок,нек` они остану,али Кувер није био Србин,није чак био ни Словен,већ припадник неког турског племена,тако да му заиста нема места овде.
За њега може да стоји одредница поглавар Словенских племена на Балкану,као што би за Сулејмана Величанственог могло стајати поглавар Срба на Балкану.
Слажем се да је Баласиосу место у тако неком чланку,али му овде није и зато ћу га мунути(јер нема ни Јустинијана,ни Александра Великог,ни Теуте,...)
Ок,слажем се за Дервана нек` остане.
Јесте,ти их јеси нашао у тој књизи(и наћићеш их у још стотину),али је она писана на основу Дукљанина и других дела која су га преписивала.Тих имена нема ни у једном византијском извору(а били су њихови вазали !?!?!?),нити у било ком другом.Помиње се додуше извесни кнез Михаило(који Немању и браћу означава као ујаке) који се нешто кобајаги шибао са Немањом,али њега нема.
- Успут,ово неидентифицирано мењање македонски у бугарски,неће дуго стајати. --ЦрниБомбардер!!! † 17:39, 20 септембар 2005 (CEST)
Ево овако, извини што тек сада мењам чланак, али био сам заузет другим стварима. Направио сам три нова чланка и пребацио тамо македонске, бугарске и илирске владаре и мислим да су тиме ови проблеми решени: Македонски владари, Бугарски владари, Илирски владари. Што се тиче ових владара за које тврдиш да су из Дуклјаниновог летописа, слободно их пребаци у чланак Хипотетични српски владари ако сматраш да спадају тамо а не овде. Корисник:PANONIAN
Велика грешка!
Нису председници Југославије,па ни председници Србије "српски владари"...Зна се шта је владар а шта председник.То би требало променити,јер кад неко чита чланак и види да су нпр. наташа Мицић,Зоран Лилић или Милан Милутиновић били "владари" не може, а да се не насмеје...Мислим да би то требало променити у "председници Србије" ,јер је владар појам потпуно другог значења. Нажалост,неко је закључао тако да сад не може да се мења.........Dzoni 02:36, 13. фебруар 2006. (CET)
Председници нису ВЛАДАРИ
Молим да ли неко може да ми објасни зашто су у исти чланак стрпани и председници почев од СФРЈ до данас? Ово је да извинете, али будалаштина. Председници треба да се издвоје у посебне чланке. Нису они никакви владари, него су оно што им име каже - председници државе. Владари су краљеви, цареви итд. Не председници, молим вас... --Maduixa
kaži 13:58, 10. јун 2007. (CEST)
Осим тога, ради се о различитим државама, и сваки од тих спискова треба да има посебан чланак... Трпати у исти чланак Душана и Милутина са Милошевићем, и Месићем, мислим....
--Maduixa kaži 14:00, 10. јун 2007. (CEST)
Најстарији владари
Убаците и Зорсинеса. :-) --Baks 12:45, 27. јул 2007. (CEST)
Добро бре!!!!!!
Хоће ли неко реаговати или да ја узимам маказе у руке? Не може да Тито буде владар или Мика Шпиљак дса буде Владар Србије! Па дајте молим вас, не изигравајте лудило! Овај списак не може овако да стоји, јер је:
- нетачан
- пшретенциозан
- не темељи се на историјским чињеницама.
- личи на џумбус салату
- бескрајно глуп
Ово последње није објективан разлог него лично мишљење, али су зато остали врло објективни разлози за прекрајање овога и издвајање у посебне спискове. Тито није био српски владар, него југословенски председник или председник СФРЈ. Исто то важи и за све након њега. Они пре њега се могу звати владарима али нису сви српски, јер је у Југославији Србија била у оквиру Краљевине Југославије. Дајте мало логике, молим, ово нема смисла. --Maduixa kaži 16:38, 31. јул 2007. (CEST)
Хабзбурзи
Да ли овде можемо ставити Хабзбурге од Карла V до Јозефа I ставити као краљеве Срба,а Карла VI као краља Србије?Не знам да ли је ово тачно,али на Википедији на Енглеском језику јасно пише да су краљеви Србије,односно Срба.--Aleksa787 (разговор) 09:32, 14. јул 2013. (CEST)
Ta Srbija nije bila nezavisna država. Postojala je samo da bi austrijski car imao dužu titulu. -- Bojan Razgovor 09:33, 14. јул 2013. (CEST)
И шта сад?Да стављам или не?--Aleksa787 (разговор) 10:05, 14. јул 2013. (CEST)
- Ja to ne bih stavio. Habzburzi su imali dugačku titulu u kojoj su nazivani vladarima mnogih zemalja (čak i Jerusalima kojim nikad nisu vladali). Ipak, oni su bili jedino vladari Austrije, a ove druge zemlje kojima su vladali ili hteli da vladaju ih ne bi ni prihvatile za vladare da su mogle birati. Srbi svojom voljom nikada ne bi birali Habzburga za kralja Srbije. PANONIAN (разговор) 10:32, 14. јул 2013. (CEST)
- Ако ће мо тако,једини Хабзбург изабран за краља Срба од стране Срба је Леополд I.Да њега ставимо?И да ставимо још Карла VI као краља Србије(што је и био).--Aleksa787 (разговор) 12:28, 14. јул 2013. (CEST)
Stariji srpski vladari
Izučavajući srpske i jugoslovenske vladare starije od 8. stoleća, iz dela „Gesta regum Sclavorum“, „De administrando imperio“, Joakimovog letopisa, Fredegarove hronike itd., došao sam do sledećih zaključaka...
Stavka 1) Ubeđen sam da srpski vladari pre kneza Vlastimira Vojislavljevića (822–853) su: - Senudslav / Senubald / Stolposvjat / Svetopolk / Svetislav (~480–~496), - Brus / Bris / Boris / Bo(ri)drag (~496–~530), - Ostroil (~530–532), - Senudslav / Senulad / Svevlad / Svetislav (532–544), - Silimir / Želimir (544–565), - Bladinus / Vladan (565–584), - Ratimirum / Hatson (Raden) / Radomir (584–616), - Četvorica vladara (616–626), - Nepoznati arhont / Zsaramir / Satimir od loze Radomirove / Samo / Svetomir (626–660), - Svetopolk, sin Saramirov (660–672), - Vladislav (672–689), - Tomislav / Polislav / Dobroslav ili Borislav ? (689–703), - Sebeslavus / Svetislav (703–728), - Rasbivoy / Razbivoj / Ime mu je značenja: Razbijanje vojske, Sebeslavljev sin. / najverovatnije Vojislav (On i brat mu Vladimir se borili za vlast, vladao u 2-3 navrata i 750–780), - Vladimir (On i brat mu - Razbijač vojske - se borili za vlast, vladao u 2-3 navrata, skupa oko 10 godina), - Radoslav, sin Vojislavljev (780–800/812) - „Prosegoj“ / Predivoj, sin Radoslavljev (800/812–822), - Ljudovid Posavski (822), - Vlastimir, sin Predivojev (822–852/853/854) - „Mutimir“ / Budimir, sin Vlastimirov (853–891/892), - Pribislav, sin Budimirov (892), - Petar, sin Gojaka Vlastimirovog (892–918), - Pavle, sin Brana Budimirovog (918–921), - Zaharije, sin Pribislava Budimirovog (921–924/925/926), - Časlav, sin Hranimira Stroimirovog (927–955), - Tihomir, sin Stefana Budimirovog (955–970/71), - Ljudomir ili Ljubomir, sin Tihomira Stefanovog (970/71–1006/07), - Tugomir / Tihomir (ubio ga Petar Deljan 1040.), sin Ljudomirov (1006/07–1036), - Ljudovid, sin Ljudomirov (1036 –1075 (posle 1054.)) - Vukan, sin Tihomira Ljudomirovog (1075–1113), - Uroš, sin Marka Ljudovidovog (1113–1123 i 1127–1147), - Zavida, sin Vukana, dede Stefana Nemanje (1123–1127), - Uroš Pribislav, sin Uroša Markovog (1147–1152 i 1154–1162), - Desa (Desimir ili Desislav) (1152–1154 i 1162–1165), - Tihomir, sin Zavide Vukanovog (1165/66), - Stefan Nemanja, sin Zavide Vukanovog (1166–1196) ...
Stavka 2) Smatram da su slovenski vladari: Dobreta (565–580), Radgost (584–597), Mužok (593), Pirigost (593–597), i četvorica vladara (611–626) bili regenti usled maloletnosti trenutnih vladara. O knezu Bodrić Radgostu (630–664) dela kažu da mu je otac bio Radgost prvi, najverovatnije Radgost (584–597), a prethodnici na vlasti, Radgost prvi i Fredebald... Njih trojica, uz karantanskog kneza Valuka (Vuk) moraju biti ta četvorica loših vladara. Smatram da je slovenski vladar Hatson iskrenuta verzija slovenskog imena Raden i da je on bio knez Radomir iz Gesta regum, a da je slovenska dinastija Bodrić potekla od kneza Borisa (496–530) iz Gesta regum, (odnosno Bodraga) i da se grad Bodrog iz Vojvodine, koji su Tatari uništili 1243. godine, zvao po njemu. Postoji stranica o tom gradu, na hrvatskoj vikipediji. Po meni su Samo, nepoznati arhont i knez Saramir jedna ista osoba. Po meni su knez Radgost Bodrić (~630–664), oko 630., a pre njega knez Dervan / Dražen (610–636), 20 godina ranije, sa delom naroda se odselili sa Balkana u Lužicu i uopšte u Nemačku, a nipošto obrnuto...
Stavka 3) Vladari Duklje ili Zete, pre kneza Stefana Vojislava (1018–1048) su: - Vladimir, sin kneza Sebeslava i brat kneza sa značenjem imena - Razbijanje vojske (740–760), - Karanimir / Hranimir, sin Vladimirov (760–770), - Tvrdoslav, sin Hranimirov (770–774), - Ostrovoj, stric Tvrdoslavljev (774–797), - Tolimir / Htelomir, sin Ostrovojev (797–807), - Pribislav, sin Htelomirov (807–812), - Cepemir / Čedomir, sin Htelomirov (812–837), - Svetozar, sin Čedomirov (837–843), - Radoslav, sin Pribislavljev (843–852) - Seislav / Sedeslav, sin Radoslavljev (852–864), - Predislav, sin Radoslavljev (864–879), - Predimir, sin Predislavljev (879–910), - Domaslava / Dobroslava, supruga Predimira Predislavljevog (910–930), - Tešimir / Desimir, sin Predimira I i Dobroslave (917–947), - Predimir II, sin Desimirov (947–970/71), - Hvalimir (ili Čedomir), sin Predimira II (970/71–971/72), - (D)Leget(lavus) / Dragoslav, sin Predimira II (971/72–976), - Svevlad, sin Predimira II (976–980), - Hvalimir, sin Desimirov (980–990), - Petar Predislav, sin Hvalimira Desimirovog (990–1007/1008), - Jovan Vladimir, sin Petra Predimira (1007/08–1016), - Dragomir, sin Hvalimirov (1016–1018), - Stefan Vojislav, sin Dragomirov (1018–1048), - Gojislav, sin Vojislavljev (1048–1051) ...
Stavka 4) Dukljanski knez Seislav / Sedeslav (852–864) je najverovatnije posle svoje vladavine Dukljom, postao vladar Dalmacije, najverovatnije uz pomoć svog brata Predislava (864–879) i srpskog kneza Budimira (853–892). Njega Hrvati zovu Zdeslavom. Dalmatinskog kneza Branimira (879–892), Zdeslavljevog naslednika na vlasti, pisac dela Gesta regum je zamenio srpskim knezom Tihomirom, naslednikom srpskog kneza Časlava (927–955), a Časlava sa Sedeslavom. Časlav i Tihomir su živeli 50 godina posle Seislava i Branimira...
Stavka 5) Čeh Jan Tomaš Pešin (1630–1680) je sastavio delo - Mars moravicus, u kom je pisao o istoriji slovačke države - Moravske, kojom je vladala dinastija kneza Rastislava (846–870). Od moravskih vladara zapisao je: Sama (626–660), Svetoša Moravca, Vladuka, Svetopolka Svetana, Hormidora, Miomira (812–846), Rastislava (846–870) itd. Gesta regum pominje kao vladare južnoslovenske države u 7. i 8. veku: Svetomira, Svetopolka, Vladislava, Borislava, Svetislava, Razbivoja i Vladimira, stoga dolazimo do toga da je Samo – Svetomir, Svetoš Moravac – Svetopolk, Vladuk – Vladislav, da su Borislav, Svetislav, Razbivoj i Vladimir Vladislavljevi potomci, a da su Svetopolk II Svetan, Hormidor, Miomir i Miomirovi naslednici, potomci Svetopolka I ili Svetoša. Hormidor (Gordomir ?) je najverovatnije slovenski vođa Vojnomir (~790–~810), otac Ljudovida Posavskog, oko kog se Hrvati i Slovenci spore, oko toga čiji je bio knez, karantanski ili posavski. Ukratko, srpska dinastija Vlastimirović i moravska dinastija Momirov su istog porekla. Moravski knez Momir (812–846) je imao braću: Svetomira, Boso-hostiusa (Božegost) i Ljudovida Posavskog. Svetomir je imao sinove: kneza Rastislava (846–870) i Bogoslava, oca kneza Svetopolka (870–894). Ljudovid Posavac je imao Pribinu, a Pribina je imao Kocelja (Gorčilo ?).
Svi koji su čitali Gesta regum bi trebali shvatiti da su to delo sastavili zapadni Romeji, rimokatolici i da zato u delu nema srpskih vladara počev od kneza Vojislava zaključno sa knezom Časlavom, jer oni su podržavali crnogorske vladare iz loze zetskog kralja Mihaila (1051–1081), u nameri da budu južnoslovenski vladari, u nadi da će ta jedna slovenska država biti katolička... To delo mora da je sastavio dukljanski biskup Grigor Krizogon (1172–1196), a prepisao nadbiskup Mihail (1282-1298), Ruđer (1298–1301) ili Marin...
Први поднаслов
Поздрав и добродошао !
Нисмо те на време обавестили о важећој терминологоји коју смо усвојили за писање имена старих српских владара. Чланак ти је на овом линку:
http://sr.wikipedia.org/wiki/Списак_владара
Мислим да нема смисла да то сад мењамо. Уколико имаш неке предлоге - јави. Голија
- додао сам и Војисављевиће али сада је поремечен хронолошки ред...
Било би добро да се направе две расподеле, једна хронолошка а друга по династијама. Голија
Србија под Бугарском 924–927
Hi, can you write something in Serbian about this period? I.e., how did Bulgarians conquer Serbs; how did Serbs restore their sovereignity, etc. --Webkid 15:01, 24 Окт 2004 (CEST)
Наставак дискусије са странице Разговор:Листа српских владара
Голија, прво си се жалио што има два чланка, а сада се жалиш што сам их спојио, одлучи се за једну варијанту. Даље, откад то ЛИСТА није српска реч??? Пошто је мени потпуно свеједно какав ће наслов имати овај чланак, ставио сам да наслов буде Српски владари, али оваква врста аргументације (да ЛИСТА није српска реч) је непримерена. Следеће, пошто тврдиш да Бодин није био владар Црне Горе, тај поднаслов сада гласи: Списак владара са подручја Црне Горе. Је ли то ок? И на крају: ова два чланка сам спојио у смислу да се у садашњем чланку налазе готово сви подаци из оба (Слободно упореди део по део, и исправи ако се негде не слажеш са начином на који је то урађено). Једину већу измену сам направио ту, што сам хипотетичне владаре из летописа попа Дукљанина преместио у нов чланак: Хипотетични српски владари, јер није потпуно сигурно да ли они спадају у историју или научну фантастику. Корисник:PANONIAN
E sada mi je mnogo lakše!!!!!!!!!
Године владавине
Непознати корисниче 62.108.101.11: Стефан Немања је владао до 1196. године, после чега се повукао са власти и замонашио, тако да је умро 1199. Код његовог имена треба да пише година његове владавине, а не година његове смрти. Самим тим је и Стефан Првовенчани почео да влада 1196. године. Краљ Александар Обреновић је почео да влада 1893. године, тако што је извршио државни удар и прогласио себе пунолетним. Даље, не постоји разлог да обришеш Милана Недића из списка, будући да је председник владе била највиша државничка титула у Србији у то доба. Дакле, он је владао Србијом, и самим тим му је место у овом списку. Што се тиче оне напомене да Србија није имала владара између 1945 и 1974, можда би ту требало набројати председнике владе, ако већ није постојао председник. Што се тиче Слободана Милошевића, он је постао председник 1989. године. Што се тиче твоје последње измене о Филипу Цептеру, то је чисти вандализам, и замолио бих те да убудуће не понављаш такве испаде, јер ћу бити принуђен да заштитим садржај странице од нових измена, док се претходно те измене не продискутују овде. Хвала унапред. Корисник:PANONIAN
У вези Милошевића:
http://www.factmonster.com/ce6/people/A0833245.html
president of Serbia (1989–97) and of Yugoslavia (1997–2000)
Спајање чланака
Голија, пошто си тражио да неко од администратора обрише твој помоћни чланак Списак владара, ја сам то сада урадио, али сам ту ипак нашао неке податке, које сам убацио у овај чланак. Зато те молим да ми појасниш неке ствари:
- Написао си да су оба сина херцега Стефана Вукчића владала до 1489. Да ли је то тачно. Можеш ли мало да ми појасниш тај део?
- Стана, filia regis Dabišae. Можеш ли да ми кажеш што си њу убацио у списак. Да ли је и она владала Босном?
- Ђурађ Кастриот Скендербег, (Georgius Castriot). Пошто си и Скендербега убацио у списак, да ли има основа да и њега споменемо у овом чланку?
Не знам о чему говориш и зашто се мени обрачаш. Не знам на основу какве логике сматраш да сам ја аутор тог чланка. Колико сам упознат са предметом скендербег је био владар Епира а Косача Херцеговине. Голија
Тек сад видим да имаш у микслим мој чланак Списак владара а не овај - сроски владари. Писао сам то одавно и рекао сам ти да је то био само помоћни чламнак. Не знам одакле сам преузео нити могу то да проверим пошто си већ обрисао поменути чланак. Дај ми комплетан текст да знамо о чему се ради а не некакве мрвице избаћене из контекста. Тај је чланак био Списак владара (без придева српски) и замишњен је као помоћно средство у писању имена и није се односио само на српске владаре. Голија
Ако те занима информ. могу то да потражим а што се мене тиче нема потребе да се то преноси у овај чланак што и није био мој предлог па тако не видим у чему је проблем.
Мислим да сам до тих података дошао из неких повеља (већ сам сасвим заборавио на њих) па би ми сад требало доста времена да посебно проверавам све то (а нема потребе) јер то представља много пипав посао пошто књига нема index. Мислим да има и неких повеља Јована Заполље што би можда тебе занимало...углавном у догледно време биће и тих повеља више. Голија
Vladislav Hercegovic d 1489 son of SVK
Vlatko Hercegovic d 1489 son of SVK
http://www.gaminggeeks.org/Resources/KateMonk/Europe-Eastern/Former-Yugoslavia/Bosnia/Rulers.htm
Скендербег ... Кастриоти
Шта је ово??? Зар он није Албанац???
Јесте, и ево убацио сам га у нов чланак Албански владари.
Probajte ovako
Vladar je uglavnom terminlogoija monarhije, dok je za republičkog "vladara" termin Državnik. Dakle Državnici Jugoslavije, Srbije itd...
Ne. Predsednici država i vlada i ministri sa razlogom imaju svoje stranice.
Лужички Срби
Да ли било добро да додамо и овде владаре Лужичких Срба? --
SRBMilosHaran (разговор) 14:35, 14. јун 2017. (CEST)
Ne. -- Bojan Razgovor 22:59, 14. јун 2017. (CEST)
А Људевита Посавског? -- SRBMilosHaran (разговор) 18:25, 16. јун 2017. (CEST)
Mišljenje
Mislim da svi oni bitniji velikaši iz vremena Srpskog carstva mogu biti upisani u odeljak Spisak vladara u pododeljak - Oblasni gospodari - koji bi se nalazio između pododeljaka - Dinastija Vukanović-Nemanjić i Dinastija Mrnjavčević.
Markon Padrino (разговор) 01:41, 26. март 2022. (CET)
- Могу. Зашто су Вукановићи слијепљени са Немањићима на листи? Вукановићи требају имати засебан сегмент. — Садкσ (ријечи су вјетар) 09:32, 26. март 2022. (CET)
Zato, dragi Sadko, što su oni jedna ista dinastija, glupo bi bilo brojati jednu dinastiju kao dve različite... (1. Vlastimirović, 2. Nemanjić, 3. Mrnjavčević, 4. Hrebeljanović, 5. Branković, 6. Berislavljević (u izgnanstvu), 7. Obrenović i 8. Karađorđević - to je osam dinastija, a ovako bi bez racionalnog razloga bilo 9)
Напомена
Где вам је Мирослав син Завидов, муж сестре Кулина Бана у стриц Светог Саве.
Srpski vladari
Ova stranica je nekompletna.
Posle dinastije Vlastimirović, a pre dinastije Nemanjić nedostaje dinastija Vojislavljević. Vojislavljevići su vladali počev od smrti kneza Časlava Vlastimirovića do zbacivanja Radoslava Gradinjevog 1163. godine. Prvi vladari Srba od dinastije Nemanjić su bili Desa, Tihomir, a potom Nemanja (Sv. Simeon Mirotočivi). Vladari od dinastije Nemanjić koji su prethodnici Dese (Vukan, Uroš, Uroš Pribislav i Beloš) su bili samo gospodari Raške, ali ne i celog srpstva, mada su verovatno tome težili... Kao što su i kralj Petar I Karađorđević i knez Nikola Petrović Njegoš težili da njihove dinastije nastave da vladaju ujedinjenim srpstvom.