Разговор:Списак хрватских владара

Неопходна хитна и темељна прерада, ако не и потпуно брисање

Овај чланак садржи нис запрепашћујућих фактографских грешака и измишљотина. Уређивач је некритички пренео све што је затекао на хрватској верзији Википедије, и није се чак ни потрудио да хравтски новоговор преведе на српски језик. --Хаеул (разговор) 19:14, 23. децембар 2019. (CET)

Uzevši u obzir kompozicije sledećih dela i spise sledećih hroničara: Ajnhardovu hroniku, Gesta regum Sclavorum, J. T. Pešina itd., dolazimo do sledećih zaključaka (Bio ja genije ili ludak, možda samo ja).

Kako se dokazano zna da su neki hrvatski vladari preuzeti od drugih naroda ili samo izmišljeni, (i to: Kubrat (bio bugarski vladar) i njegovi sinovi Mouhlo, Lobelos, Koseg, Kluk, Tuga i Buga (svi izmišljeni), zatim, Kuber (Kubratov sin), Porga ili Porin (Kubratov unuk od sina Alceka, avarskog kana (Istorija Hrvata, veliki vatikanski falsifikat, dr. Stevan Tomović.)), Radoslav (deda srpskog kneza Vlastimira), Višeslav (zapravo Vojislav, pradeda srpskog kneza Vlastimira), Budimir (srpski knez Budimir (Mutimir), sin kneza Vlastimira), Vojnomir (Hormidor = Hordomir, tj. Gordomir, otac moravskog kneza Momira i deda kneza Rastislava (J. T. Pešin.)), Ratimir (sin slovenskog kralja Bladina, Senudslavljevog unuka), Bra(ti)slav (Bratislav, sin Svetopolka Velikog (870-894) od Moravske), Ilko (mitski vladar), Muncimir (srpski knez Mutimir (zapravo Budimir)), Tomislav (Domaslava, kraljica Dalmacije, supruga kralja Pavlimira Ratobornog), Trpimir jr. + Krešimir I (Tresimir i Tugomir kod Dukljanina / Desimir, sin Pavlimira i Domaslave), Mihail Krešimir II (Mihail Višević + Prelimir, unuk Pavlimira Ratnika), Miroslav (stric Jovana Vladimira i Stefana Vojislava), Držislav ((D)Leget(slav) / Dragoslav, sin kralja Prelimira), Svetislav (Silvestar / Svevlad, sin kralja Prelimira), Krešimir III (Hvalimir, sin kralja Desimira), Stjepan + Stjepan Praska (Stefan Vojislav), Krešimir IV (imao kćer Nedu, tako se zvala mati zetskog kralja Mihaila I) + Zvonimir (Mihailo I Svetomir ili Slavomir (Saganek / Spelank i Suinimir / Suonomir) od Zete) i Petar Sv(et)čić ili Sla(v)čić (Petar Konstantin Bodin)), dolazimo naposletku do toga da su stvarni i nezavisni vladari Dalmacije bili Borna (Božegost Božen, brat Momira Moravskog (J. T. Pešin.)), Vladislav (Rastislav, bratanac Momira Moravskog), Mi(lo)slav (Miloslava, ćerka Dragomisla, supruga Rastislava Moravskog, po J. T. Pešinom), Pribina (preimenovan u Trpimir), Domagoj (neretvanski knez i uzurpator dalmatinskog prestola), Svetislav (brat Predislava i stric Pavlimira Ratobornog), Branimir (iz Ravnih kotara?), Pavlimir Ratnik, Domaslava, Desimir, Predimir, Dragoslav, Svevlad, Hvalimir, Petar, Jovan Vladimir, Dragomir, Stefan Vojislav, Gojislav, Mihailo I Svetomir, Petar Konstantin Bodin i Mihailo II, a smrću poslednjeg su Zagorje i Dalmacija pale pod Mađarsku (u rasponu 1102-1105 god.). Zagorjem su vladali: Ljudevid Posavski, Pribina, potom u sastavu Moravske (njom kao udeoni knez vladao Bratislav (pominje se i kao Predislav), sin Svetopolka Moravskog (870-894)), zatim pod Mađarskom...

Markon Padrino (разговор) 13:09, 23. новембар 2021. (CET)

Ti si se baš zaigrao kao malo dijete. Nije Wikipedija stvorena za komedijaše, već za ozbiljan rad. Nađeš li kakvu pogrešku, prijavi ili daj svoj doprinos u poboljšavanju članka, umjesto što se igraš s imenima izmišljenih i poluizmišljenih vladara iz Ljetopisa Popa Dukljanina. Walter9 (разговор) 00:15, 9. јануар 2022. (CET)

Bilo kako bilo, treba izbaciti nepostojeće vladare, koje su povjesni znanstvenici NDH ubacili u udžbenike, a komunistička Jugoslavija nastavila tradiciju i ostaviti samo one postojeće...

Ovo su bili pravi vladari kneževine Panonije (Zagorje i Slavonija) i kneževine Dalmacije i Liburnije (Krbavska i Istra).

Panonska kneževina Vladar Vladavina Napomena Ljudovid Posavac 811. – 823. Bio je brat kneza Borena. Bio je vizantijski vazal. Pribina 823. – 833. i 840. – 861. Panonija je bila u sastavu Moravske, od 833. do 840. godine. Zbačen je od strane svog strica, Momira I od Moravske, vratio je Panoniju pod svoju vlast, pomoću Franačke. Gorčilo 861. – 876. Bio je franački vazal. Panonija je pripojena Moravskoj 876. godine. Moravska je pala pod Mađarsku 907. godine. Kneževina Dalmacija Vladar Vladavina Napomena Borna 811. – 821. Bio je brat Ljudovida Posavca. Bio je franački vazal. Rastislav 821. – 846. Borenov i Ljudovidov bratanac. Vladao je Dalmacijom dok nije postao knez Moravske. Pribina 846. – 861. Izmirio se sa stricem Mojmirom I od Moravske i bio je vladar Dalmacije. Bio je samostalan vladar Dalmacije. Gorčilo 861. – 876. Bio je franački i vizantijski vazal. Svetislav 876. – 879. Zbacio je i zamenio je Gorčila na prestolu. Branimir 879. – 894. Bio je samostalni vladar Dalmacije. Dalmaciju je naposletku, 894. god., sebi pripojila Duklja, u vreme kneza Predimira (879–910) i kneginje Dobroslave (910–930), i u njenom sastavu je bila, dok je nije osvojila Mađarska, 1102. godine, u vreme kralja Mihaila Vojislavljevića (1098–1102). Vladari Duklje: Predimir (879-910), Dobroslava (910-930), Desimir (930-947), Predimir (947-971), Dragoslav (971-976), Svevlad (976-980), Hvalimir (980-990), Petar (990-1007), Jovan Vladimir (1007-1016), Dragomir (1016-1018), Stefan Vojislav (1018-1048), Gojislav (1048-1051), Mihailo Svetomir (1051-1081), Petar Konstantin Božin (1072-1098) i Mihailo (1098-1102)... Markon Padrino (разговор) 14:35, 12. март 2022. (CET) Први поднаслов Ђе Белош Вукановић к’о хрватски бан? --93.86.58.121 (разговор) 18:46, 4. октобар 2009. (CEST) Obnašao je tu dužnost. U čemu je problem? I Hrvat Gabriel Borić je čileanski predsjednik pa što? Walter9 (разговор) 00:25, 9. јануар 2022. (CET) Kotromanići nisu hrvatski vladari Kotromanići su bili srpska vladarska dinastija u srednjovekovnoj Bosni, koja je vladala približno od 1250. do 1463. godine. Kotromanići su vladali na srpskom etničkom prostoru,i zato se ne mogu smatrati "hrvatskim vladarima". Naravno da nisu. Kralj Tvrtko I Kotromanović (1338-1391), kao i njegovi prethodnici, ali i naslednici, pre bi se mogli identifikovati kao Srbi, nego kao Hrvati. Da mogu da ožive, kao da bi pre tvrdili da su Srbi... Markon Padrino (разговор) 12:48, 23. новембар 2021. (CET) To su tvoje proizvoljne opaske i nagađanja. Baš nigdje ne piše da su Kotromanići bili porijekom Srbi, ne spominje se uopće otkud su, niti postoje kriteriji po kojima bi ih trebalo ubrojiti u srpske vladarske dinastije. Također, povijesna je činjenica da su vladali i dijelovima hrvatskog etničkog prostora kojim su bosanski vladari kroz povijest ovladali oduzevši ih Hrvatskoj. Treće, ono što se zna o porijeklu kralja Tvrtka I. je da mu je majka, dakle predak prvog reda, bila Hrvatica iz roda Šubića, a jedna od baka, predak drugog reda, Srpkinja, rodom iz dinastije Nemanjića. Četvrto, Tvrtko I. je uzeo naslov "kralja Hrvatske i Dalmacije" pred smrt 1390. godine i kao takav sasvim opravdano ulazi u red hrvatskih vladara. Walter9 (разговор) 00:21, 9. јануар 2022. (CET)