Разговор:Тихомир (велики жупан из 10. века)
| Ово је страница за разговор на којој можете да предлажете измене у вези са чланком. | |||
| Правила садржаја
|
||
Оригинално истраживање уреди
У чланку пише:
- Мађари и њихов Киш су били поражени, а њиховог Киша је убио Тихомир. Због свог јунаштва, Часлав је именовао Тихомира за војводу Дрине и дао му је своју ћерку. (Као референца се наводи Живковић.)
У преводу Попа Дукљанина,који је објавио и којим се служи Живковић (линк доступан у "изворима"),стоји:
- Онда се краљ Часлав на ово јако обрадовао па је дао Тихомилу Дринску жупанију и кћерку рашког бана за жену, зато што је убио принца Киша.
На наведеној страни и у наведеном делу,Живковић каже следеће:
- Часлав је наредио да Тихомил,који је погубио Киша,као награду за посебне заслуге добије на управу Дринску жупанију и кћер рашког бана за жену.
Стил и конструкције су,наново,најблаже речно "чудне" за српски језик XXI века. Црни Бомбардер!!! 
(†) 16:21, 2. јул 2019. (CEST)
Odlična primedba! Delo dukljanskog nadbiskupa ,,Gesta regum... je puno grešaka, a da mnogi istoričari nisu ispravili te greške... Te greške se pre svega tiču srpskih kneževa Tihomira, Ljudomira i njihovih članova porodice i dukljanskih kneževa Radoslava, Sedeslava i njihovih potomaka...
Smatram da je Dukljanin zamenio dukljanskog kneza Sedeslava / Seislava / Zdeslava / Svetislava zamenili sa srpskim knezom Časlavom, a naslednika srpskog kneza Časlava, kneza Tihomira sa dalmatinskim knezom Branimirom, koji je i bio naslednik slovenskog kneza Seislava / Zdeslava... Markon Padrino (разговор) 19:52, 15. септембар 2021. (CEST)
Ličnost kneza Tihomira уреди
U delu - ,,Gesta regum Sclavorum,, - pominje se knez Tihomir, kao vladar raške Srbije (Raška Srbija je Srbija Vlastimirovića i Nemanjića, moravska Srbija je država Hrebeljanovića. Raška oblast je prvo bila vladarski centar države, a potom Zetska i zatim Moravska oblast), dok je zetska Srbija bila država vladarske loze kneza Stefana Vojislava i kralja Mihaila...
Kako je poznato vreme i mesto i autor tog dela, kao i motiv nastanka istog, i to da je Tibor Živković gotovo sve otkrio i isto obrazložio, mislim da sam i ja nešto bitno otkrio i to sada saopštavam.
Razni srpski letopisi iz II polovine 14. veka, kao prve poznate pretke kneza Nemanje I (1113-1200) navode sveštenika Stefana, njegovog sina Ljubomira, Tihomira itd. Istina, nisu u svima iste pojedinosti navedene, niti su imena svih direktnih predaka Nemanjinih obuhvaćena u hronike, izuzev popa Stefana i sina mu Ljubomira (Tzv. Pejatovićev rodoslov i slični), ali svi pisci istorije (Sve te hronike, Mavro Orbin, Jovan Rajić, Ivan Švear i dr.) se slažu oko toga da su najstariji poznati preci: Pop Stefan i sin mu Ljubomir i Tihomir (kog mnogi mešaju sa Nemanjinim bratom, a bio je predak obojice), dok se dalje slažu ili ne, ali hroničari su zbog neznanja ispustili kneza Vukana i Zavidu.
Smatram da je autor konfuznog dela GRS (od 47 glava dela, u 31 je sama fikcija, uz poneke tačne i polutačne podatke, a i u onima u kojima je istorija, pune su grešaka i propusta, biblijskih domaštavanja i pripovedačkih idealizama) po ko zna koji put napravio grešku smestivši srpskog kneza Časlava (927/931-955) i kneza Tihomira u jedan vek, s obzirom da je Tihomir najverovatnije živeo u 11. veku, dakle jedan vek posle Časlava (siguran sam da je ovaj Tihomir onaj kog je Petar Deljan ubio 1040. god., dok je on, Tihomir, sa Srbima i Bugarima podizao bune protiv Vizantije u savezu sa Stefanom Vojislavom). Stoga, naslednici kneza Časlava, a preci i prethodnici Stefana Nemanje su: velikaš pop Stefan (955-971/75), Ljubomir Stefanov (971/75-1007), Tihomir Ljubomirov (1007-1040), Vukan Tihomirov (1075-1113) i Zavida Vukanov (1113, 1123-1127).