Разговор:Убиства Срба у Сиску

Активне дискусије

Предлог текста (Донатус)Уреди

У Сиску је 1991. и 1992., у време рата у Хрватској нестао и убијен велик број Срба,[1] а процене се крећу од неколико десетака до неколико стотина. Према неким новинским изворима, за те су догађаје знали Фрањо Туђман, Јосип Манолић и Фрањо Грегурић.[2]

Већ у лето и јесен 1991, а посебно од септембра након што је ЈНА заузела Петрињу, а тамошње хрватско становништво избегло према Сиску и Загребу, већи број грађана Сиска углавном српске националности одвођен је из својих кућа и са посла и нестајао. Неки од њих касније су нађени мртви. Град је у то време био на првој линији фронта, под сталним знаком опште опасности и изложен минобацачким нападима, па је у њему владала несигурност, а део јавних служби није функционисао. Део Срба већ је раније отишао родбини на Банију или у Босну и Херцеговину, део у западне земље, а део је остао у граду. Неки су се придружили и Збору народне гарде. Док је део грађана хрватске националности у Сиску настојао наставити са заједничким животом у национално измешаном граду, групе наоружаних особа, неки мисле и уз подршку утицајних лица из полиције или власти, застрашивале су сисачке Србе. Тако је било паљења локала чији су власници били Срби, 1992. бачена је ручна бомба пред православну цркву св. Петке и парохијски дом, а већи број људи нестао је или је убијен.

Државно тужилаштво Хрватске (Државно одвјетништво) располагало је 2006. подацима о 35 убијених,[3] а списак са именима несталих и убијених, њих 116, објавила је Хрватска љевица, где се каже да су у списак „Унесене особе чији су лешеви нађени, или су покопани на сисачком и сеоским гробљима и које су уведене у матичне књиге умрлих“, као и да се „истинитост тврдњи да су биле изложене тортури, измасакриране, да имају прострелне ране можда још увек може проверити путем ексхумација и обдукција“. Исти лист наводи да постоје пријаве чланова породица о више стотина несталих, али и да има и оних који тај списак стављају под знак питања.[4] Тај опширнији списак садржан је у казненој пријави од 25. априла 2007, коју је Заједница Срба у Хрватској поднела против тадашњег политичког врха Хрватске на челу са Грегурићем, као и утицајних лица из Сиска (Ђуро Бродарац). Они се терете да су били упознати или су сами сурађивали у догађајима из 1991. и 1992, када су грађани српске националности одвођени, зслостављани, мучени и убијани на локацијама: „Барутана“, „ОРА“ и „Јодно“ (бивше лечилиште). На том је списку 611 жртава.[5] 25. јула 2007. државно тужилаштво у Сиску одбацило је казнену пријаву против чланова владе из 1991. (7 лица) уз следеће образложење: „Из документације и свих других података... произлази како је Влада Републике Хрватске, а самим тиме и чланови Владе, у оквиру својих овлашћења подузела потребне мере да би се могући злочини спречили и санкционисали.“[6] Државно тужилаштво још није донело одлуку по казненој пријави против лица са подручја Сиска.

У недељнику Национал објављен је још 1999. текст у којем су представљени материјали о нестанку Срба, које је Националу предао Стјепан Комарац, председник грађанског одбора за повратак Сисачко-мословачке жупаније. У тим документима се за масовне ликвидације Срба оптужују Јосип Брајковић, Иван Бобетко и Ђуро Бродарац. Један од сведока Златко Диздаревић тврди да су припадници Сивих вукова ликвидирали Србе у јодном лечилишту. Били су то манијаци, бивши легионари, који би резали Србима уши и низали их у котловници. Касније би ликвидирали Србе.[7] Ови материјали нису још добили своју судску потврду.

За неколико убистава полиција Хрватске покренула је већ и раније истражне радње.[8]

Коментар

Мислим да би овакав текст био прихватљив јер је покривен изворима, главни извор није му жута штампа, него Хјуман рајтс воч, казнена пријава Заједнице Срба и одлука државног тужилаштва. Нема коментара и тумачења, него сухи извјештај, уз приказ контроверзе. Додао сам дио о атмосфери у граду и другим догађајима који су имали за циљ преплашити Србе. Осим тога, из овога се види да је корисник Срејовић износио неистине кад је цитирао Хрватску љевицу. У референци коју је он сам навео налази се 71 име (а не 115 како он наводи). Пребројао сам имена на списку, па допуштам да сам можда направио грешку од 2-3 имена, али не од 45.--Donatus 16:43, 31. август 2007. (CEST)[]

У чланку Хрватске левице ја видим преко 100 имена. Преброј поново.--СрејовићНенад 22:50, 31. август 2007. (CEST) И никако не може стајати од неколоко десетака до неколико стотина. Не слажем се са почетком. Јер Хјумен Рајтс Воч утврђује доњу границу и говори преко сто. Горња граница је 500. Дакле у првој реленици можемо да говоримо од сто до 500 жртава. Надам се да се слажеш.--СрејовићНенад 22:53, 31. август 2007. (CEST)[]

Број убијених по подацима Заједнице Срба је преко 600. То је из Копија пријаве.--СрејовићНенад 22:59, 31. август 2007. (CEST)[]

Државно тужилаштво Хрватске и хрватско правосуђе је пристрасан извор, о чему би могли наћи многе доказе. По њима готово се ништа није десило. --СрејовићНенад 23:01, 31. август 2007. (CEST)[]

Хјуман рајтс воч каже преко сто и то се може узети за доњу границу. О десетинама је заиста жалосно говорити.--Војвода (разговор) 23:46, 31. август 2007. (CEST)[]

Точно, ипак сам погријешио код бројања. Точан број Хрватске љевице је 116 и то сам измијенио. Испричавам се због горњег коментара с тим у вези. Хјуман ратс воч доноси оно што се претпоставља и што може постати предмет оптужнице. Ако прихватите ове бројеве као реалне (прије суђења), онда и у свим другим чланцима требате прихватити и све могуће податке из оптужница у Хагу, прије него их се на трибуналу потврди. Постоји ли нека референца да је Државно одвјетништво од 2006. (од те године су подаци) пристран извор? Лист Српског демократског форума, колико сам видио, не критизира Државног одвјетника у том интервјуу. Државно одвјетништво је 2006. имало 35 потврђених случајева убојстава. Остала тек треба истражити. Не може википедија судити и пресудити. Она може само донијети чињенице. Чињенице су да има 35 доказаних убојстава. Остало је сумња и казнена пријава (чак још није подигнута ни оптужница). Стога мислим да је најбоља опћенита реченица на почетку, а у чланку су ионако присутни сви бројеви, свих страна. Могуће је да је локално правосуђе у Сиску пристрано, али Државно одвјетништво баш и не. То је доказало у случају Осијек и у Случају госпић премјештањем суђења у Загреб и Ријеку. Буде ли потребно, сигуран сам да ће то направити и у случају Сисак.--Donatus 05:19, 1. септембар 2007. (CEST)[]

ПОВУреди

Може ли неко да напише шта недостаје чланку да би се избацио ПОВ? --Алекс (разговор) 01:04, 29. новембар 2010. (CET)[]

Садржај чланкаУреди

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 07:44, 17. октобар 2013. (CEST)[]

Spisak žrtavaУреди

Na tom je spisku 611 žrtava. Ubijeni su iz sela: Blinjski Kut, Kinjačka Gornja i Donja, Blinjska Greda, Bestrma, Trnjani, Čakale i Brđani.[

I zato je popis neupotrebljiv, jer su većina žrtava stradali za vrijeme ratnog djelovanja na području pod srpskom kontrolom, u srpskim selima. Stavljeni su na popis svi koji su tako stradali na području nekadašnje velike općine Sisak.

Kakve veze ima netko tko je stradao za vrijeme granatiranja sela pod srpskom kontrolom sa stradalima u samom gradu Sisku?

Ni onaj popis od stotinjak žrtava nije mogao nabrojati samo one koji su stradali u gradu, bilo im je premalo pa su i oni stavili na dobar dio popisa ljude poginule u selima pod srpskom kontrolom na području velike općine Sisak.

Врати ме на страницу „Убиства Срба у Сиску”.