Разговор:Уздоље
| Ово је страница за разговор на којој можете да предлажете измене у вези са чланком. | |||
| Правила садржаја
|
||
Први поднаслов уреди
Книн није општина него град у Шибенско-книнској жупанији (према важећим прописима градови у свом саставу немају општине). Друго Уздоље се налази у општини Бискупија у Шибенско-книнској жупанији које према попису из 2001 године има 214 становника. Незнам зашто се пише текст 2008. са подацима из 1991. Треба навести важеће податке, а у делу текста навести како је некад било. Ово се односи на све текстове о наељеним местим у Лици написаним данас.--Drazetad (разговор) 22:40, 7. фебруар 2008. (CET)
Опет исти "проблем"? уреди
Подаци из 1991. године се пишу да би се знало чије је то село, ко је ту до рата живео итд. Обзиром да си заинтересован за исту тематику, имаш лепо на нету на сајту Државни завод за статистику Хрватске попис из 2001. године, па напиши лепо послератне податке, ко ти брани? А по твом 2038. године, нико неће знати да је ово село некад и постојало, а камоли ко је у њему живео. Да то не би било тако, има неко ко брине о томе, да не би било као са Јасеновцем, па сад налазимо и податке да је страдало и то угл. од слабе хране и вашака око 10 тисућа комуниста и противника НДХ, углавном Хрвата. Е зато се пише податак из 1991. године. Сад ти је ваљда мало јасније. Иначе, Уздоље није у Лици него у Далмацији. --Оњегин (разговор) 23:53, 29. мај 2008. (CEST)
Општина Книн, шта је сад проблем? уреди
Општина Книн је постојала до 1992. као и остале велике општине, док се неко паметан није сетио да их лепо испарцелише па сада имамо општинице са по 30 кућа. Уосталом у тексту је наведено да је била у саставу бивше општине Книн, јер око 60% некадашњих грађана није ни привирило у "Хрватску" од 1995. године, па ни не зна у којој му се опћини сада место налази. Зато је наведено да би се знало да је то книнско подручје, јер за Бискупију 99% људи никад није ни чуло вероватно, који нису из тих крајева. Иначе, општине су подељене и уситњене тек онда када је почео рат у Хрватској, а потврђене после етничког чишћења Срба из Крајине. Да је то учињено раније од тих неких 430 градова и опћина данас у Хрватској бар би око 150 имало српску већину. Чист пример је општина Српске Моравице у Горском Котару, која је била изван Крајине, где су Срби у већини остали (нису избегли). Полемика у јавности је била невероватна, па зар Срби да добију у Хрватској опћину са својом већином? Наравно на то подручје касније су досељени Хрвати из Босне, име је прмењено у Моравице и сад аје то једна мирна католичка средина, са нешто мало православне мањинске заједнице. И ко би икад знао да су тамо до скоро живели Срби у већини, нико никад. Стара хрватска пракса се наравно наставила. Историја не траје од јуче, и није само овде и сада.
Да те подсетим на најружније примере уреди
Ккао је већински српска територија постајала већински хрватска. Најизразитији пример је западна Славонија где се компактно и неиспрекидано етничко српско подручје, општинским границама било подељено и у старој Југославији. Па смо добили Грубишно Поље, Пакрац и Дарувар са релативном српском већином (за Дарувар чак нисам ни сигуран можда је и релативна хрватска већина била, јер тамо има и пуно Чеха, и Грубишно Поље је имало релативну хрватску већину), остатак је припојен Подравској Слатини, Вировитици, Новској, Новој Градишки и Славонској Пожеги, па је настала изразита хрватска већина и огромни делови истих општина насељени Србима који су постали изразита мањина, па се то водило као хрватске "опћине", са нешто мало "шизматика". Исти је случај са општином Суња , у Банији, која је укинута 70-тих година и припојена већински хрватском Сиску, Крњак у односу на Карловац, Плашки у односу на Огулин и пуно још примера...