Архива 1 Архива 2

Религиозни цитати?

Буде ли ова енциклопедија озбиљна, раније или касније морате макнути те религиозне цитате. --ВКокијелов 05:35, 19. април 2006. (CEST)Одговори

Пасха и Ускрс?

Пасха и Ускрс нису исто.—Награкажи/лажи 22:59, 1. фебруар 2008. (CET)Одговори

Мислим да би се могло рећи да се Васкрс каже Пасха на грчком, али нам дефинитивно треба одвојан чланак Пасха, јербо овде и унутрашња одредница која би требала да нас одведе на Пасху (јеврејски празник) нас враћа на сам чланак. --Erin (разговор) 21:20, 27. април 2008. (CEST)Одговори

Ускрс се каже Пасха и на руском, наравно то нема везе с нама, чисто као још један податак. Можда би умјесто ових fire-ball исл. јаја било боље ставити јаја каква су код нас традиционално, тј. кувана у љусци од лука, и шарана разним травама, попут першуна, дјетелине, исл. --Дарко Максимовић (разг.) 23:17, 19. април 2009. (CEST)Одговори

Naziv članka

Iz Klajnovog RJN: „Vaskrs je crkvenoslovenski oblik: u običnom govoru nema razloga da mu se daje prednost nad narodnim oblikom Uskrs“. -- Loshmi (razgovor) 18:47, 31. март 2010. (CEST)Одговори

Može li neko da premesti stranu na Uskrs? -- Loshmi (razgovor) 18:57, 31. март 2010. (CEST)Одговори
Премештено.--Јагода  испеци па реци 10:34, 22. април 2011. (CEST)Одговори

Интересује ме разлог промене назива чланка из Васкрс у Ускрс? У горе наведеном цитату пише да речи Васкрс не треба давати предност у обичном говору, а не да није правилно написати Васкрс под којим је називом овај чланак започет. Замолио бих неког од администратора да врати стари назив чланку! Такође морам напоменути да је веома својеглаво и субјективно мењати назив чланка који је исправно написан само на основу цитата из једне књиге који чак и не каже да је Ускрс "правилније" написати него Васкрс што заиста јесте у духу српског језика. --C T E B A H (+) 05:13, 23. април 2011. (CEST)Одговори

Običan govor znači nije crkveni govor. Ovo nije crkvena, nego svetovna enciklopedija, dakle jednostavno je zaključiti koji oblik treba da se OVDE koristi. U crkvenim knjigama i na crkvenim sajtovima, sasvim je ok upotrebiti reč Vaskrs. No, u jednoj svetovnoj enciklopediji, treba koristiti standardni jezik na koji i Klajn upućuje u odrednici u svom rečniku. I da, upravo to kaže: osim ako ne pišemo crkveni tekst, pravilnije je napisati Uskrs. Pošto ove dve reči NISU ravnopravne u okviru standardnog srpskog jezika, ne može se primeniti sistem kao kod latinice i ćirilice. Nadam se da je sad malo jasnije. --Јагода  испеци па реци 11:50, 23. април 2011. (CEST)Одговори
BRAVO!-- Pedja  (kaži slobodno, прилози, датотеке) 22:47, 1. мај 2013. (CEST)Одговори
Takođe, umesto da trošiš energiju bez veze na stvari koje su jasne kao dan, bolje unapredi članak tako što ćeš ispraviti pravopisne greške i dodati tačke iza svih tih godina. U srpskom jeziku godine se pišu SA tačkom iza. --Јагода  испеци па реци 11:54, 23. април 2011. (CEST)Одговори

Немојте пуно тупити с тим у вези да ли је ово световна или духовна енциклопедија. То не игра пуно улоге приликом утврђивања шта је исправније. Сасвим је нормално у неким стварима користити црквени рјечник, иако ово није црквена енциклопедија. Овдје се да фино објаснити да и сам Правопис, односно Рјечник уз њега наводи да се форма Ускрс више користи у неутралном смислу, а Васкрс више у свечаном. Дакле, за нешто општије (као што је овдје), увијек је Ускрс. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:48, 23. април 2011. (CEST) с. р.Одговори

Жао ми је ако сам неког увредио исхитреном реакцијом и изменом наслова овог чланка, али исто тако са жаљењем костатујем да има људи који нису у стању да признају грешку и извине се због неоправданог и константног враћања/брисања једне сасвим оправдане измене на овом чланку као што је ова.

Што се назива тиче не бих се сложио са вама. Изворно српски назив за овај празник до 20. века је био, а и даље је, Васкрс. Као што сам више пута нагласио не видим разлог да се на основу само једног извора који чак и не тврди да је неправилно у световном говору рећи Васкрс, већ се само објашњава порекло овог појма и говори да он не мора бити у предности, али не и да не може бити равноправан (под тим називом је покренут чланак), мењати назив чланка у Ускрс.

Морам да наведем и један пример везан за назив чланка - Одвијач. Као што знате народни облик је Шрафцигер. Изворно српски назив ове алатке је Одвијач и чланак се тако и зове, а не Шрафцигер. Поздрав, --C T E B A H (+) 16:58, 23. април 2011. (CEST)Одговори

Мала опаска - одвијач је српски назив а шрафцигер је немачки, док Ускрс и Васкрс су обе словенског (српског) порекла. Тако да пример и није баш... Мада ко разуме, схватиће----László (talk) 17:25, 23. април 2011. (CEST)Одговори
Стеване, по чему "изворно српски назив"? Ја сам из Војводине, краја од којег не постоји "изворнији" када је у питању црквена традиција, неговање православља кроз векове и везаност за цркву и црквене обичаје и увек се говорило и говори се УСКРС! Зна се шта је "васкрс", реч као и "Востани Сербие", или "вожд" или "књаз" - архаизми које сви знамо и који се у цркви и даље користе, али их народ не користи у говору. Колико ја знам, ово форсирање речи "васкрс" су иницирали они код којих је породична и органска веза са традицијом била прекинута током једне или две генерације и сад је та вековна веза остала прекинута и ствара се нова. Као када би, на пример, на сличан начин нестала усмена и историјска традиција везана за Први српски устанак, па да неко, користећи црквене изворе, одједном престане да користи реч "устанак", него крене да форсира "востанак", јер је то "изворнија" српска реч. Мене, као некога у чијој породици се Ускрс прослављао и када то није било политички коректно, прилично иритира насилно уметање црквенословенских архаизама у говорни језик под велом "повратка" на неку традицију, а које није ни било. О томе сведоче и српске владике које су се бавиле књижевношћу и списатељством, Његош, владика Николај, ава Јустин и др., а који такође говоре и пишу Ускрс, ускршњи, ускрсење, када се обраћају простом народу који не познаје црквене термине. Стога се и радујем што је примарни наслов ове странице Ускрс. 109.93.251.2 (разговор) 00:46, 27. април 2011. (CEST)Одговори
Разумем шта хоћеш да кажеш, али нисам подвукао паралелу између ова два већ само навео као пример. Иначе Шрафцигер је германизам, претпостављам да си то хтео да кажеш, што не значи да је неправилно рећи шрафцигер. Немачка реч је иначе: Schraubendreher (чита се: Шраубендреер). Но није то тема. У сваком случају имај на уму да нисам изједначио ове две ствари већ само навео као пример. Поздрав, --C T E B A H (+) 17:34, 23. април 2011. (CEST)--89.216.234.60 (разговор) 17:33, 23. април 2011. (CEST)Одговори

П.С. само једна година није имала тачку све остале имају. Пошто сам додао тачку на ту годину надам се да ми и ову измену нећеш вратити због, очигледне и још једном доказане, површности. За коју и даље чекам извињење. --C T E B A H (+) 17:06, 23. април 2011. (CEST)Одговори

Замолио бих неког од администратора да чланку врати назив Васкрс на основу изложеног, пошто је Maduixa на веома непоштен начин онемогућила враћање чланка на стари назив (тако што је, након последњег пребацивања чланка на Ускрс започела чланак Васкрс и сад не може да се врати стари назив). Молим администраторе да имају у виду то да ова енциклопедија није субјективна енциклопедија кориснице Maduixa која ће на своју руку крстити већ крштене чланке онако како њој одговара односно онако како она тумачи одређене цитате књига. Хвала, --C T E B A H (+) 22:39, 23. април 2011. (CEST)Одговори

Ниси ништа изложио осим свог мишљења, а у прилог садашњег назива је цитирана релевантна литература. Дакле, ако оспораваш садашњи назив чланка морао би се позвати на литературу која је бар истог нивоа релевантности као ова цитирана.--В и к и в и н дбла бла 22:46, 23. април 2011. (CEST)Одговори

Назив Васкрс преусмјерава на овај чланак, никакав чланак није корисник Јагода отпочела, не знам откуда та тврдња. Што се тиче самог назива чланка, већ је објашњено да и сам Правопис наводи да је Ускрс општија форма (рецимо, католици никада не кажу Васкрс, а православци могу рећи и Васкрс и Ускрс. Прво је црквенословенска форма, друго народна). Дакле, не ради се о тамо некој литератури, него о Правопису. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:47, 23. април 2011. (CEST) с. р.Одговори

Обичаји

Не туцају сви јаја за Ускрс, а овде се ваљда говори уопштено о Ускрсу, а не само о српским обичајима. У Шпанији нит фарбају јаја, нити их туцају, него праве јаја од чоколаде, на пример. Треба видети негде разне обичаје и СВЕ их навести (или барем већину), а не да опет од уопштеног чланка правимо српски чланак. --Јагода  испеци па реци 10:43, 22. април 2011. (CEST)Одговори

Када су у питању наши народни обичаји, мислим да би требало споменути и обичај даривања деце на начин сличан новогодишњем - у плетеним котарицама се прави "гнездо" од траве, и у њему ређају офарбана јаја, колачи и слаткиши и сакривају негде око окућнице (или у савременим условима, у стану), обично подно неког дрвета, а деци говори како је те поклоне донео Ускршњи Зека. Овај обичај је у Срба јамачно средњоевропског порекла и не знам колико је распрострањен, али у Војводини је и те како присутан. 109.93.251.2 (разговор) 00:51, 27. април 2011. (CEST)Одговори

etimologija reci Uskrs

Mislim da se previse dalo vaznosti etimologiji nemacke i engleske reci za Uskrs (izgleda malo manji od ostatka clanka) dok se nije dala jedna korisna recenica o etimologiji srpske reci Uskrs. Bar se moze napisati da potice od predmetka uz/vaz dok koren je krs od glagola krsnuti koja znaci rasti. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.234.60 (разговордоприноси) | 17:33, 23. април 2011.

Тачке

Ударите тачке иза свих тих година. Ја сам мало стављала, али има бре много година, не могу више. --Јагода  испеци па реци 10:48, 22. април 2011. (CEST)Одговори

Ali, ta teorija negira postojanje života posle smrti

Kakva je ovo izjava? Čija? Prvo je besmislena i nema veze sa logikom, a drugo to je isto neko "teološko" stanovište i trebalo bi da se tako i naglasi a ne da se napiše kao da je nekakva činjenica. Govori se o navodnoj pobedi grehova a ne o životu posle smrti. Dakle, nakon rečenice gde se kaže da su po nekim protestantima grehovi pobeđeni kad je Džibus pandrknuo izvodi se totalno nevezani zaključak o nekom životu posle smrti?!? Nigde ne kaže da se po tumačenju nekih protestanata Isusovom smrću potvrđuje postojanje života posle smrti već da se pobeđuju grehovi. Znači, nigde veze...-- Pedja  (kaži slobodno, прилози, датотеке) 22:47, 1. мај 2013. (CEST)Одговори

Њуз.нет

Кад прочитах ово, сетих се ове расправе...  --Јагода  испеци па реци 18:51, 5. мај 2013. (CEST)Одговори

Кандидат за добар чланак на расправи

Гласање је завршено. (освежи) -- Vux33 (разговор) 13:10, 9. децембар 2023. (CET)Одговори

Коментари

  Коментар: Чланак јесте за статус доброг. Волио бих да садржи пасус-два више о васкршњим традицијама код нас (СРБ/Српска/ЦГ) и можда о поезији и прози на српском језику на тему Васкрса, као што имамо за Божићна књижевност. — Садко (ријечи су вјетар) 13:32, 9. децембар 2023. (CET)Одговори

  Коментар: У инфокутији не треба да стоје читаве реченице, већ само кратки одговори. Свакако   за сам да чланак буде добар. — Ничим неизазван (разговор) 13:38, 9. децембар 2023. (CET)Одговори

  Коментар: На СзР пише да је чланак написан јекавицом, а у чланку срећем и јекавицу и екавицу. — Ничим неизазван (разговор) 15:03, 9. децембар 2023. (CET)Одговори

Садко, писао сам о обичајима на западу и на истоку засебно, плус додатно у дијелу о данима Ускрса и Великом петку, не знам шта бих могао да додам још што се тиче обичаја. За пјесме сам већ убацио Ускршње јутро хора Чаролија, али виђећу могу још шта додати. Ничим, чланак јесте написан ијекавицом, али како је допуњат свакако да може да се деси да неке реченице остану на екавици. Грешке се дешавају колико год да се прегледа. Проћи ћу чланак још једном, али можеш и ти исправити ако си наишао на такве реченице. Што се инфокутије тиче, нисам дирао ништа, односно реченице су биле такве и прије и нијесам био сигуран како да их исправим и ли је потребно. -- Vux33 (разговор) 16:18, 9. децембар 2023. (CET)Одговори
Не мора се детаљисати али ваљало би поменути обичај писанке, веома важан за источне Словене, као и традиционалну припрему погаче или погачица. По реченица-двије, не више. Ако ти по негдје фали добра референца, чланак Балкан Инсајта може бити од користи. — Садко (ријечи су вјетар) 18:14, 9. децембар 2023. (CET)Одговори
Ја сам се углавном ослонио на текст са Википедије на енглеском и на оно што ја знам па то тражим да бих нашао референцу. Код нас се не прави погача па нијесам ништа тражио на ту тему. Погледаћу и додаћу још по нешто. -- Vux33 (разговор) 18:48, 9. децембар 2023. (CET)Одговори

  Komentar: Чланак има моју подршку Пинки (разговор) 22:30, 9. децембар 2023. (CET)Одговори

Врати ме на страницу „Ускрс/Архива 1”.