Разговор:Medved lenjivac
| Ово је страница за разговор на којој можете да предлажете измене у вези са чланком. | |||
| Правила садржаја
|
||
Први поднаслов уреди
Зар ово не би требало спојити са страном Уснати медвед? --Stripar (разговор) 12:10, 9. новембар 2012. (CET)
- Ево ћириличне и екавизоване верзије, ако неком затреба кад се буде спајали чланци. Шта је „плодношење“ - не знам
--Stripar (разговор) 12:20, 9. новембар 2012. (CET)
Медвед лењивац (Melursus ursinus) настањује једино индијски потконтинент, где се налази уз или се незнатно преклапа са ареалом азијског црног медведа, иако је медвед лењивац више низијска врста.
Име рода је Melursus потиче из њихове похлепе за медом, неуморно ће се пењати по дрвећу и подноси убоде разјарених пчела да би дошао до саћа са медом. Па ипак, мед чини само мали део у њиховој исхрани која обухвата бобице током целе сезоне плодношења. Када њих нема довољно, медвед живи од термита, мрава и других инсеката. Морфолошке прилагођености копању и исхрани инсектима укључују друге, благо повијене канџе, широко непце за сисање, одсуство два горња секутића и велике, истурене усне - због њих је раније називан „уснати медвед“ (U. labiatus).
Дуго крзно је загонетна особина за медведа тропских крајева. Његова улога би могла да буде слична оној која има широка, комотна одећа коју носе народи у врелим и сувим подручјима, где нема хладовине. Током еволуције медведа лењивца, индијски потконтинент је претежно био прекривен травнатим пространствима и шумама са раштрканим жбуноликим дрвећем.
Кроз традицију која сеже вековима уназад, Кваладари, номадски народ Индије, увежбавали су медведе лењивце да „плешући“ проводе живот. Мечиће су узимали из брлога, уклањали им зубе и канџе и стављали конопац или алу у нос или њушку, да би контролисали њихове покрете.