Разговор с корисником:Ђорђе Д. Божовић/Архива 4

ОВА СТРАНИЦА ЈЕ АРХИВА, НЕМОЈТЕ ЈЕ МИЈЕЊАТИ!

Ова страница са архивираним разговором отприлике покрива поруке послате од 1-вог до 10-тог јануара 2006-те године.

Ако желите нешто да ми кажете, то можете да учините на мојој главној страници за разговор, а не овдје. Хвала.

Срећна Нова Година

Све најбоље жеље Ђорђе! Пуно успијеха и радости у Новој 2006 години.--Славен Косановић 11:41, 1 јануар 2006 (CET)

---

Happy new year to you Брате Ђорђе, Сретна ти нова година. — ^{Горан Анђелковић}_{разговор • message} • 11:46, 1 јануар 2006 (CET)

hr.wikipedia

Ђорђе, вретио сам твоју вандализовану страницу на хрватској Википедији. — ^{Горан Анђелковић}_{разговор • message} • 14:43, 1 јануар 2006 (CET)

Туризам

То је управо оно што сам и урадио. Он је прво преправивши оно што сам написао то све и обрисао. Затим сам ја вратио већину свог чланка имплементиравши га у његов како би било и једног и другог и како би чланак био квалитетнији и како би покушао на неки начин да образује читаоца. За то време, обратио сам му се с питањем зашто брише пола чланка. Међутим, он је запео да буде само његов чланак. Погледај мало боље историју чланка и наш разговор како би ти било јасније. --Покрајац |разговор| 15:48, 1 јануар 2006 (CET)

Моја добродошлица

Да. Око универзалне добродошлице је пре било јако пуно буке и полемике (што можеш видети на историји универзалне добродошлице). Највише се полемисало око тога да ли треба побројати и остале сличне Википедије, што сам ја урадио на овој својој добродошлици. Њу сам направио, јер сматрам да није лоше поменути и остале Википедије на нашем језику. Иначе, на ову идеју сам дошао, јер се нешто слично дешава и на енглеској Википедији. Тамо сваки администратор има право поставити своју добродошлицу. Давање "погрешних савета и упутстава" се може десити ако се препоручи читање странице као што је нпр. Википедија:Како вандализовати страницу или Википедија:Како писати неистину на Википедији :)). Сваки администратор зна шта треба препоручивати, а ако препоручује нешто што је несукладно политици Википедије, онда треба поразмислити о укидању његових овлашћења. Наравно, немам ништа против да се поред моје, стави и ова "универзална" добродошлица. Иза ове новостворене добродошлице стојим за сад само ја, а ако неко хоће да пожели добродошлицу у своје име, нека направи добродошлицу која је у складу са политиком Википедије. --Покрајац |разговор| 00:46, 2 јануар 2006 (CET)

Silnice

Nisam sigurna, ali mislim da bi se i srpski reklo jednako. To je magnetna sila. U školi su nam na fizici te sile učinili "vidljivim", tako da su na neku podlogu rasuli malo željezne "piljevine", sićušnih "strugotina" željeza. Prvo bi ležali na podlozi bez reda, a kad bi se ispod podloge stavio magnet, oni su kao "živi" počeli se po podlozi slagati i namagnetizirani se posložili u pravcu sjever-jug, onako kako bi stajao magnet ispod njih. Ili, bi se oko magnetnih polova poslagali u polukrugu. E, te sile kojima djeluje magnet i prisiljava željezo da reagira, bi bile "silnice". Nisam sigurna da sam dobro objasnila, ali ne znam bolje. Srdačan pozdrav i sve najbolje u 2006. želi vam Baka 11:37, 2 јануар 2006 (CET)

Македонски

Да, чуо сам за те Вукове речи... али не разумем шта си тиме хтео да кажеш!? -- Обрадовић Горан (разговор) 21:24, 2 јануар 2006 (CET)

Silnice

Da li sam ti pomogla? Ako moje objašnjenje nisi razumio, molim te pitaj nekog tko zna fiziku. Baka 21:58, 2 јануар 2006 (CET)

Silnice - n-ti put

Mislim, da nećeš pogriješiti ako ostaviš "silnice". Ja sam završila gimnaziju u Bosni, i profesor je bio iz Vojvodine. Zbilja mislim, da je riječ jednaka i kod nas i kod vas. Ako ti još nešto bude trebalo, radovat će me da pomognem, ako budem znala. Baka 22:16, 2 јануар 2006 (CET)

zašto uopće "hvala"

Nešto me prekinulo prije nego sam prešla na tekst. Htjela sam reći, da smo svi zajedno na jednom projektu koji je prekrasan, a kome se suradnja preko jezičnih i ostalih granica ne sviđa, neka se makne. Baka 22:29, 2 јануар 2006 (CET)

У реду

Ок за слику. За корисничну ми не остаје ништа друго него да ти препоручим да пређеш компетно на ФФ, батали ИЕ и све остало, фајерфокс закон. — СашаСтефановић • 21:53 2-01-2006

Suradnja

To je zbilja sjajna riječ, ne znam bolju, bar ne kada je riječ o projektima u koje sigurno spada wikipedia. Baka 23:04, 2 јануар 2006 (CET)

Јасеново (други део)

Као прво, Срећна Нова Година!!! Ако се сећаш да смо разговарали о насељима у Општини Бела Црква, конкретно о насељу Јасеново. Послао сам писмо вебмастеру (иако није било потребе) и одговорио ми је "да им је велика част и задовољство да се нешто као текстови са њиховог сајта нађу у тако чувеној Википедији!" (да то је било мало улизивања са њихове стране...прија, зар не!?)...Мене занима, шта даље са дотичним Јасеновом!? --U Milan 00:27, 3 јануар 2006 (CET)

О боровима, о томе колико их је.

1. Панчић је 1875. године је писао »Златан бор што у једном комаду у близини села Негбине расте није ништа друго него обичан црни бор који је са било кога квара закржљао, те му се врх накривио а четина нешто пожутела«.

2. Биолог Коста Урошевоћ пише (чланак се може наћи у Завичајном одељењу Градске библиотеке у Ужицу, а ја ћу овде навести само три реченице):

«Обишао сам га први пут у јуну 1910. године. Старост његова је отприлике око 150-200 година. Кора његова као и четина све је као у осталих црних борова само што је четина жућкаста скоро до половине.

3. Ви сте у поруци коју сте ми послали такође написали Јосиф Панчић је видио златни бор 1875-те у Негбини и није повјеровао да је то посебна врста четинара, већ обичан црни бор који је оболио.

4. Панчићев наследник на Великој школи проф. Л. Адамовић је проучавао ово стабло и утврдио да је у питању посебан варијетет црног бора и назвао га Pinus nigra variegata Zlatiborica.

Да закључимо: тројица људи од струке, два професора универзитета и један професор средње школе, биолог, кажу да је у питању црни бор, а са тим се и ви слажете, што се види из горњег цитата. Латински назив Pinus nigra је назив за црни бор.

5. Салих Омановић, такође пише о бору а у вези са тим ви кажете да он закључује да је "у питању једна ријетка врста бијелог бора. Он је дао бору име Pinus silvestris variegata Zlatiborica". Из свега предњег произилази да су у питању два посве различита бора бора и да је један од њих црни бор други бели бор, тј. да су они пред собом имали различите борове. Наведена су чак и њихова научна латинска имена Pinus nigra variegata Zlatiborica ( за црни бор) и Pinus silvestris variegata Zlatiborica" (за бели бор).

После свега, ви из овако евидентних цињеница извлачите, са логичке тачке гледишта, немогућ и невероватан закључак да се ради о истом бору. Ја то даље не желим да коментаришем. Све је објашњено у мом чланку.

Нисте се, међутим, само на овом задржали. Отишли сте и даље и тврдите да име Златибор, које се по вама употребљава од 18. века, потиче од Омановићевог златног бора, Pinus silvestris variegata Zlatiborica, за који поуздано знамо да је никао тек после 1900. године. То је још једна нелогичност.

Мој чланак о златиборским златним боровима добар је исто онолико колико и онај о А. Потоку, али има већи значај јер аргументовано разбија једну заблуду (о само једном златном бору) која се у разним публикацијама до скора појављивала.

Златиборска висораван. Просто је невероватно да сте ви били написали да је цео Златибор висораван!!! Златиборска висораван је само један део, и то централни део, планине Златибор. Немогуће је говорити о Златибору а не говорити о тој висоравни. Златибор је управо по томе јединствена планина и код нас и у свету. Огронам, осунчан, отворен и релативно раван простор на планини. Захваљујући тој висоравни Златибор се и развио оволико колико се развио. Је ли уопште могуће говорити о туризму овде а не поменути висораван? Тиме се ништа не одузима планини као целини. Напротив.

Поменућу још две моје интервенције у вашем тексту о Златибору.

Наш срез се зове Златиборски срез од 1850. године а не од 1855. како ви тврдите. Погледајте Мићину књигу Чајетина, претпостављам да вам је при руци. Остале књиге да не помињем.

У вашем чланку о Златибору сте написали да име Рујно потиче "од кржљаве биљке руја". Ја сам избрисао реч кржљав пошто је реч неадекватно употребљена. Реч кржљав значи: недовољно развијен, заостао у расту. Биљка руј је жбун, али то није разлог да је прогласимо за кржљаву. Мислим да би било боље ставити биљке руј (руј, у номинативу), уместо биљке руја, у цитираној реченици.

Ево још једне језичке рогобатности којој се у своје време смејао Кочићев Давид Штрбац. У чланку о Божовићима пише: Михаило је оженио Лепосаву. Оваквих примера има неколико. Као - Божовићи кренули да жене жене. Мушкарци се жене а жене се удају. У српском језику, оженити се значи довести себи (мушкарцу) жену - особу женског пола (девојку, удовицу) за брачног друга. Зашто тај Михаило доводи Лепосави жену за брачног друга?. Јасно је да је то логичка бесмислица. Хтело се рећи да су њих двоје ступили у брак, из чега је произашло као да је "несрећни" Михаило - жена, што је за њега несумњива увреда. Овоме можемо додати још нешто. Кад наши људи, Златиборци погову, запазе да је жена подјармила мужа, онда кажу да се није оженио он него се оженила она. Тиме хоће да укажу на подређен положај мужа у брачној заједници. Могли би се неки од Божовића, кад буду читали чланак, овом језичком рогобатношћу осетити повређеним и по овом основу.

Магла на Златибору. Податак о магли који сам навео потпуно је тачан, узет је из приказа временских прилика на Златибору за период од двадесетак година и односи се баш на време када тог тунела још није било. То што ви тврдите, то је ваше мишљење, морате имати верификоване податке. Могао би неко да тврди да на самом врху Чиготе повремно успевају лубенице и мандарине.

Видим да сте веома заинтересовано за ново име Златибора. То се може разумети. Не можете, међутим, намерно потпуну неистину ставити у енциклопедију јер тиме грађане доводите у забуну и заблуду. То, и још неколико грубих превида, срозавају углед и Златибору и овој енциклопедији, чији сте, колико сам могао схватити, "функционер". Највише срозавате сопствени углед. Није енциклопедија књига у коју се уносе жеље и приозвољности. Зашто не покренете акцију прикупљања потписа за промену имана места? То је једини исправан пут. Шта бисте рекли кад би неко сваког дана кренуо да то име замењује са Кулашевци (да ову реч узмемо у множинском облику, као што сте ви урадили)?

Да ли постоји неки орган у енциклопедији који добронамерне грађане и учеснике може да заштити од таквих поступака?

Име Златибора, енциклопедија

Зар ви мислите да је енциклопедија ваш или мој приватни забран па да можемо да сечемо како хоћемо и мењамо имена и датуме како нам падне на памет? Или мислите да је ово пијаца па да се слободно погодимо, да мало попустите ви мало ја. Не ради се ни о вама ни о мени. Чињенице су чињенице.

Зар мислите да би било дозвољено и уљудно да људи почну да вам измишљају имена. А има их разних.

Једна је ствар ако наведете нешто и направите ненамеран пропуст или грешку. Намерне нетачности су нешто сасвим друго. Ако ништа друго постоји барем морална одговорност. Законску не желим да помињем.

Пошто ви упорно инсистирате на очигледној неистини, морам вас питати да ли је тај критеријум постао важећи за српску енциклопедију. Ви то свакако морате знати пошто имате ту функцију. Како онда на то реагују остали чланови "управе". Да ли они кажу да је члановима "управе" дозвољено да тако нешто чине, тј. да слободно измишљају. Ја још гајим наду да ће разун превладати.

Немам податак о годинама издања Мићиних књига, претпостављам да је ова коју сам навео свежија.

Желео бих да ми објасните шта значи вандализам и како се против њега борити.

Нека нам свевишљи опрости што овако олако потресамо блаженопочившег Микаила

Prijedlog

Pogledaj, ako ti se hoće, kod nas minaret i džamija, upravo sam ih ovih dana dovršila. Ni vaši nisu bolji nego što su bili kod nas, ali sad, mislim, dosta dobro izgledaju. I, mislim da nema riječi tipa "silnica". Baka 19:44, 3 јануар 2006 (CET)

Кутијице

Драги колега, замолио бих те да се придржаваш правила о корисничким кутијицама, која су видно излажена на страници за разговоре. С поштовањем. — ^{Горан Анђелковић}_{разговор • message} & ^{ГетоБот}_задаци • 14:56, 4 јануар 2006 (CET)

Кутијице које наводиш су стављене пре постављање правила, те не подпадају под исти критеријум. Захваљујем на разумевању. — ^{Горан Анђелковић}_{разговор • message} & ^{ГетоБот}_задаци • 15:01, 4 јануар 2006 (CET)

Божовићу опет кршиш правила. Врати да је невраћам. — ^{Горан Анђелковић}_{разговор • message} & ^{ГетоБот}_задаци • 16:06, 4 јануар 2006 (CET)

Божовићу, још једном те озбољно опомињем да не нарушаваш правила. Ако ниси упознат с њима, прочитај их три пута. — ^{Горан Анђелковић}_{разговор • message} & ^{ГетоБот}_задаци • 16:28, 4 јануар 2006 (CET)

Пошто се очито правиш луд, ево ти извод из правила:

• Нетреба мењати кутијице корисника који је већ направио и поставио као предлог на страници за разговоре, већ коментарисати и предложити промене. Треба дозволити креатору да их сам измени или објасни разлоге за такву креацију.

Као тренер који ти је дао диплому, мислим да имам права да тер опоменем. Мој принцип је да невраћам ничије постове, али изузетци потврђују правило. — ^{Горан Анђелковић}_{разговор • message} & ^{ГетоБот}_задаци • 16:33, 4 јануар 2006 (CET)

Божовићу вараш се. Ако овако наставиш ставићу наш сукоб на страну за посредовање. Кутијица није изгласана. — ^{Горан Анђелковић}_{разговор • message} & ^{ГетоБот}_задаци • 16:40, 4 јануар 2006 (CET)

Посредовање

На страни Википедија:Посредовање/Анђелковић, Божовић, Горан Анђелковић је покренуо посредовање у сукобу између вас двојице. Молио бих те да се укључиш у разговор на тој страни. --Милош Ранчић (разговор) 16:55, 4 јануар 2006 (CET)

Лиценца за додељивање Покрајчевих признања

- Додељујем ти лиценцу за додељивање Покрајчевих признања корисницима Википедије због твог изузетног учешћа на Википедији. Погледај како се користи лиценца на страници признања, а знак лиценце стави на своју корисничку страницу. --Поки |разговор| 01:21, 5 јануар 2006 (CET)

Zahvala

Lijepo hvala, ali nisam bas sigurna da bi ovo sa "spomenicom" prošlo neke objektivne kriterije. To razumijem kao neki oblik dobroćudne dobrodošlice, i raduje me. Baka 13:17, 5 јануар 2006 (CET)

Petronije 20:01, 5 јануар 2006 (CET) Земљаче, хвала на лепим жељама и на подршци. На Златибору ћу бити између 6.6. и 20.6. 2006. Спремио сам ти литературу. Ваљало би да се видимо и да ти донесем књиге. На Водама сам око поднева, други дан Божића. Ово су телефони за комуникацију 064/11-51-338 и 031-840-261. Поздрав и срећни празници.

Христос се роди

Ђорђе, прекидам спор, имена Божијег ради. Сретни ти празници. Праштај, нека ти је Богом просто. Овако можеш да се причестиш. — ^{Горан Анђелковић}_{разговор • message} & ^{ГетоБот}_задаци • 11:55, 6 јануар 2006 (CET)

Чланци на ијекавици

Направио сам Шаблон:Ијекавица. Кад направиш неки нови чланак, постави овај шаблон ако се сетиш. --Поки |разговор| 21:19, 6 јануар 2006 (CET)

Сребрну Златиборку Декију

Не знам да ли си отпратио рад овог појединца тј. Декија76,али мислим да његов досадашњи рад јасно указује да је заслужио овакво ласкаво признање.Илустрације ради упутићу те на следеће чланке:

• Корисник:Деки76
• Симићево
• Јанков Кладенац

Претпостављам да ћеш(си) све ово и сам уочио,али сам пао на теме чланком о Јанковом кладенцу и(не знам ни сам зашто) о`ма` се сетио тебе и твоји` Златиборки. --Црни Бомбардер!!! (†) 21:56, 7 јануар 2006 (CET)

• Теби и твојима срећни празници и наравно хвала на правима,како је кренуло севаће те златиборке на све стране. --Црни Бомбардер!!! (†) 17:41, 8 јануар 2006 (CET)

---

Va istinu se rodi! Baka 23:36, 7 јануар 2006 (CET) Ma, krivo! To vi odgovorite kad ja kažem: Hristos se rodi. No, nevažno, važno je samo da vam želim sretan Božić. Baka 23:43, 7 јануар 2006 (CET)

Срамно гласање на сх. Википедији

Молим те, ако си у могућности погледај ондашње гласање и дај свој глас. --Поки |разговор| 01:03, 8 јануар 2006 (CET)

Божић

Хвала, такође. --Филип ۞ ☼ 01:04, 8 јануар 2006 (CET)

---

Ваистину се Христос роди! Како оно иде...колико жарица, толико годиница... :) --Поки |разговор| 01:43, 8 јануар 2006 (CET)

Ваистину се роди. — СашаСтефановић • 00:52 8-01-2006

И ја теби желим све најбоље. Бошко 02:03, 8 јануар 2006 (CET)

Ваистину се роди!

Срећу, весеље и радост жели ти колега са Википедије.--Славен Косановић 02:12, 8 јануар 2006 (CET)

Хвала

Хвала за честитку, срећан божић такође. PANONIAN (разговор) 03:25, 8 јануар 2006 (CET)

---

Божићна честитка

Ваистину се роди. Свако добро теби и твојим укућанима. Мир и здравље. -- JustUser  JustTalk 10:43, 8 јануар 2006 (CET)

Ваистину се роди!Све најбоље!--Goldfinger 11:24, 8 јануар 2006 (CET)

Божић 2006.

Ваистину се роди! Ђорђе, желим ти пуно лепих тренутака током целе године. --Растко 12:55, 8 јануар 2006 (CET)

Ваистину се роди! Пуно среће из краја где се овај Божић нажалост не слави --Орловић 13:58, 8 јануар 2006 (CET)

Ђорђе Божовић намерно кривотвори чињенице

Горњи наслов може изгледати као оптужба, али није, то је само констатација Божовићевог понашања.

1. Божовић упорно за туристичко место Златибор узима ново име (Краљеве Воде) које је он измислио чиме збуњује кориснике енциклопедије, срозава углед и Златибору и енциклопедији. Назив који нуди је апсолутна неистина. У енциклопедији незамислива.

2. Божовић упорно и опет намерно из неких чланака избацује сасвим тачне податке који се лако могу проверити а убацује нетачне (назив туристичког насеља Златибор; година озваничења тог назива; тврдњу да је Златибор добио име по Омановићевом белом бору; годину озваничења назива "Златиборски срез"; годину 1855. када "име Златибор доспијева у званична документа").

3. Божовић тврди да су двојица научника (Ј. Панчић и Л. Адамовић) и један биолог погрешно идентификовали бели бор као црни из чега произилази да су показали своје апсолутно незнање. Ово је, поред измишљеног имена за туристичко насење, Божовићево највеће "откриће".

4. Нема потребе да ја достављам неке друге податке о златним боровима Златибора (поред оних који се налазе у чланку, треба их само пажљиво прочитати), кад Божович не верује ни напред наведеним ауторитетима.

Назив златиборски у имену територијално-административне јединице (златиборски срез) први пут се помиње 1850. године а не 1855. како тврди Божовић. У то се може уверити ако пажљиво прочита књиге на које се сам позива за своју тврдњу. Треба погледати "Златибор у прошлости" страна 33. па ће све бити јасно. Раније сам га упутио на књигу "Чајетина". Ако то није довољно може се исти податак наћи и у Живковићевој књизи "Ужички округ половином 19. века".

Без икаквог објашњења из чланка Златибор избацио је део о златиборској висоравни, а без те одреднице је немогуће говорити о развоју туризма на Златибору

Упорно је избегавао да да одговор на питање како се борити против кривотворитеља података и вандала иако је то од њега тражено неколико пута а он је као администратор морао против таквих појава предузети некакве мере. Очекујем да ћу сада најзад добити тражени одговор.

Да се разумемо. Ово није мој сукоб са Ђ. Божовићем. Ово је указивање на његов сукоб са чињеницама, а указано је само на део нетачности које он наводи. Мићко

Срећан Божић

Мир Божији. Воистину се роди! Све најбоље...

--U Milan 17:07, 8 јануар 2006 (CET)

Ваистину се роди! Пуно здравља и успеха!--Тснена 21:35, 8 јануар 2006 (CET)

Хвала на лепим жељама. И теби пуно среће и здравља. Срдачно, Срђан Весић 03:01, 9 јануар 2006 (CET)

У вези са правилима

Послала сам молбу на www.kragujevac.co.yu да користим њихов садржај на википедији. Одговорили су ми потврдно али су ме питали како они могу да користе наш. Па ја искрено не знам шта да одговорим. Је л имају право да преузимају слике и текстове или не?--sladja811 23:38, 8 јануар 2006 (CET)

Христос се роди

Заиста се роди. Свако добро и сретни празници — ^{Горан Анђелковић}_{разговор • message} & ^{ГетоБот}_задаци • 12:43, 9 јануар 2006 (CET)

Ваистину се роди

Ђорђе, хвала на честиткама. Срећни празници, такође. --Ђорђе Стакић (р) 14:00, 9 јануар 2006 (CET)

И ја теби желим срећне празнике и све најбоље. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:55, 9 јануар 2006 (CET)

Све најбоље --Ford Prefekt 23:36, 9 јануар 2006 (CET)