Разговор са корисником:Јакша/Архива 5

Активне дискусије

Наука у СрбијиУреди

Видим да радиш интензивно на проширивању чланка о Србији. Мала дигресија поводом навођења Научника. Прво је стојало "најзначајнији научници Србије" потом претворено у "најзначајнији научници у историји Србије" што такође није најсрећније решење, јер и Тесла и Пупин су рођени у Аустроугарској (не Хрватској) и живели у Америци (значи американци српског етничког порекла), Милева је рођена исто у Аустроугарској, као и Милутин Миланковић мада је овај последњи провео радни век у Београду. Тако да је питање, треба ли причати о науци у Србији или о српским научницима. Наравно, наука у Србији постоји од момента постојања српске државе, што је прилично фришко а научника српског порекла има од Харковске школе наовамо. Свака част за уложени напор. Мислим да вреди о овоме још попричати, можда направити главни чланак? --  JustUser   JustTalk 10:23, 11. септембар 2006. (CEST)[]

Нешто гледам, имамо Србија, Срби (где имамо одељак Познати Срби који хитно треба проширити) и Листа познатих Срба. Код Срба имамо баш скроман списак али је макар Огњеслав Костовић споменут што ме је баш обрадовало. О листи познатих Срба не бих да елаборирам јер ту има свега, од Карла Малдена који и сам често говори о свом етничком пореклу до Миле Јововић која себе пре сматра Рускињом него Српкињом, Џона Малковича за кога тешко постоји начин да се тврди шта је друго сем Американца, или тако неке занимације типа Wierd All Yankovich. --  JustUser   JustTalk 12:28, 11. септембар 2006. (CEST)[]
Међутим, мени је занимљиво како третирати одељак Наука унутар чланка Србија. Имамо познате Србе научнике, међутим имамо и научне институције, факултете и академије. Видим да је део тога стављен али ћу ја покушати да нађем податак колико имамо универзитета, факултета, студената, %студената на 1000 становника, %издвајања из БНД за науку. Мислим да треба на оваквом месту имати пар статистичких података. Малко се увек занесемо са националном еуфоријом па заборавимо шта још спада под појам Наука у Србији. --  JustUser   JustTalk 12:28, 11. септембар 2006. (CEST)[]

"Наука и Високо образовање" стварно изгледа добро. Признајем да је сад баш онако како ми се допада. Е сад, волео бих да постоји главни чланак на који би се указивало одатле. Још је занимљиво поменути Текелијанум, Капетан Мишино здање, Коларчев народни универзитет, поплаву руских професора после октобарске револуције итд али вероватно у другом чланку.

Србија ипак нема само 2 института. Тренутно има седамдесетак института у Србији, од њих ће преживети тридесетак државних и десетак осталих. Тај списак ћу моћи да набавим. Па онда спомињање универзитета је ок, али ћу пробати да видим могу ли наћи њихов списак. АЛи и о том у неком посебном чланку. --  JustUser   JustTalk 10:50, 12. септембар 2006. (CEST)[]

Мада признајем да ми реченица "У областима у којима је била неопходна савремена и скупа опрема, српски научници су деловали у иностранству. Такви су на пример Михајло Пупин и Никола Тесла." делује несрећно. Мислим да је суштина одласка тих људи малко другачија. Но у сваком случају таквим научницима би се могли придружити и Огњеслав Костовић и Богдан Маглић. --  JustUser   JustTalk 11:05, 12. септембар 2006. (CEST)[]

Атила је Хун и зван је бич божји. Дакле усмерено је сад на добар чланак. Није Мађар, а зашто има много Мађара Атила не знам. --Verlor 17:32, 14. септембар 2006. (CEST)[]

Translation RequestУреди

Greetings Јакша!

Can you please kindly help me translate these passages into the unique Serbian language?


"The Holy Communion is the sacrament to commemorate the death of the Lord Jesus Christ. It enables us to partake of the flesh and blood of our Lord and to be in communion with Him so that we can have eternal life and be raised on the Last Day. This sacrament should be held as often as possible. Only one unleavened bread and grape juice is used".


"The Sabbath day, the seventh day of the week (Saturday), is a Holy Day, blessed and sanctified by God. It is observed under the Lord's grace for the commemoration of God's creation and salvation and with the hope of eternal rest in the life to come".


Any help at all would be very gratefully appreciated, Thankyou very much.

From --Jose77 22:37, 22. септембар 2006. (CEST)[]


THANKYOU SO MUCH Јакша for the excellent-quality translation effort!
I am very grateful.
MAY GOD BLESS YOU!
(If you ever need articles to be translated to the Chinese or Taiwanese language, then I would gladly help you).


Can you please help me one last time by translating this passage into the Serbian language?

"The True Jesus Church, established by our Lord Jesus Christ, through the Holy Spirit during the time of the 'latter rain', is the restored true church of the Apostolic time".

Yours Sincerely, From --Jose77 06:36, 23. септембар 2006. (CEST)[]

Погрешна лиценца на слици Слика:M konjovic.jpgУреди

Замолио бих те да исправиш лиценцу на овој слици, пошто није у питању снимак екрана мрежног места, него слика преузета са мрежног места, и наведено образложење поштене употребе је погрешно. Хвала. --Бране Јовановић <~> 13:04, 16. новембар 2006. (CET)[]



Имам неодољив осећај да си јутрос устао на леву ногу.

--делија 09:44, 22. новембар 2006. (CET)[]



Значи, ја сам теби спадам у "разне ликове". Видиш, ти си код мене сврстан у категорију "препотентних будала". И имаћеш рат измена, па нека остали одлуче.

Поздрав.

--делија 09:52, 22. новембар 2006. (CET)[]



Исправка: ти си неписмена будала (што се види из оних пар "реченица" на твојој корисничкој страни). А одлука ти је паметна. У том претпостављеном рату унапред си осуђен на пораз.

И где се изгуби онај толерантни тон у нашим разговорима од пре два-три месеца? И не заборави: први си почео са неаргументованим изменама, а на моје питање "зашто" напао си ме изразом "разни ликови".

Сад сам сасвим сигуран да си јутрос устао на леву ногу.

--делија 10:15, 22. новембар 2006. (CET)[]


Много ми се свиђају твоји чланци и хвала богу да си се вратио на википедију. Ја сам исто мало радио на европским градовима, али твој допринос је много већи од мога. Стварно си се трудио да створиш репрезентативне и стварно битне чланке. Ја више преводим, него што имам твој дар за важно и битно. Трудио сам се да нешто научим од твојих чланака, али пошао сам својим путем. Ти си непоновљиво добар писац чланака. --Зоран Докић 19:49, 15. април 2007. (CEST)[]

Добродошао опет...Уреди

...Драго ми је што си се вратио--Фића (разговор) 10:02, 17. април 2007. (CEST)[]

СликаУреди

`Ајде молим те стави лиценцу и овој слици као што си ставио осталим из те серије када си слао, ово је формалност, али ако је слика твоја само ти можеш да је предаш у јавно власништво, не може нико уместо тебе :). Хвала ти --Кале info 04:02, 22. април 2007. (CEST)[]

Merci !Уреди

Merci de votre article sur Ravnaja. Parlez-vous français ? J'écris beaucoup d'articles sur la Serbie. Pseudonyme : Aristote2 sur la Wikipédia française.

--86.218.79.50 11:48, 2. јун 2007. (CEST)[]
Cher ami Serbe, merci de ton message. Pour rendre le contact plus facile, voici mon adresse électronique : pascal.naizot@wanadoo.fr
Je serais très honoré que tu m'écrives.
En ce moment, je travaille beaucoup sur les villes et villages de Serbie. J'ai l'intention de répertorier toutes les localités de toutes les municipalités. J'en suis à Leskovac !
J'ai aussi écrit quelques articles sur des monastères. Mais certaines pages sont en serbe et je ne connais pas (encore) cette lanque...
A bientôt. --83.114.198.33 17:40, 2. јун 2007. (CEST)[]

Erik MongrainУреди

Hello Јакша, Sorry to disturb you, but could you please write a stub http://sr.wikipedia.org/wiki/Erik_Mongrain - just a few sentences based on http://en.wikipedia.org/wiki/Erik_Mongrain? Just 2-5 sentences would be sufficient enough. Please! --Antaya 02:39, 27. јун 2007. (CEST)[]

Hello Јакша,
I really want to thank you to help me with the article about Erik Mongrain. You've done a great job that was impossible for me to do so; because I don't speak your language (even english is pretty hard sometimes!!!). I don't know if you had time to take a look about this guitarist, but you should see that video clip : AirTap!... This guy is absolutely amazing! Anyway thanks again, take care and long life to you. --Antaya 17:58, 29. јун 2007. (CEST)[]

ГвадалахараУреди

Мислим, објасни ми фазон тог мењања? Могао си барем да провериш где је шпанска Гвадалахара повезана па да исправиш. Сада тамо гсе се прича о шпанској Гвадалахари, линк води на мексичку. Мис'им стваарно...--Maduixa  kaži 09:49, 27. јун 2007. (CEST)[]


Dakle starije je jaje nego kokoš? Pa baš lepo. Dakle onda da stavimo i Pariz (Francuska) a Pariz u Teksasu da stavimo naslov samo Pariz? Ili možda neki drugi Pariz koji se nalazi u SAD? A Šta kažeš na Kordobu? Ili gomilu drugih gradova koji su dobili imena PO GRADOVIMA u Španiji a ne obratno. Broj stanovnika nema veze sa realnim stanjem stvari. A to da sam pristrasna... Pa mogla bih reći da si i ti pristrasan, s obzirom da si verovatno do sada mislio da je jedina Gvadalahara ta koja postoji u Meksiku, pa ti je odjednom moj članak poremetio tako fino sređenu koncepciju o svetu koju si do sad imao. Prva i osnovna Gvadalahara je Gvadalahara u Španiji, a sve ostale moraju da imaju određenje gde se nalaze. Isto kao i sve Kordobe, i Granade, i Madridi, i Barselone, i svi ostali gradovi koje su Španci posejali po americi. Da su bili malo invnetivniji, sad se ti i ja ne bi svadjali. Al pošto nisu, princip je da je uvek kokoš starija a ne jaje. A Kokoš je u Španiji, jer je osnovana u osmom veku a meksička gvadalahara je osnovana u 16. veku. Osam vekova, priznačeš nekome daje za pravo da se zove Kokoška a ne JAje.--Maduixa  kaži 18:34, 27. јун 2007. (CEST)[]


I da ti zahvalim što si me stavio na tvoju listu kvazi eksperata, jer mi je čast biti na istoj listi sa kvazi ekspertom Delijom.


Ма битно је да си ти експерт . --Maduixa  kaži 18:59, 27. јун 2007. (CEST)[]

AdministritanjeУреди

Zato sto sam smatrao da je to licni napad na druge korisnike. -- Bojan  Razgovor  18:55, 12. јул 2007. (CEST)[]

Pa i sam kazeš da je bio napad. Ne želim da ulazim u to ko je u pravu, ali ovakve stvari škode. Najbolje bi bilo stvari rešavati razgovorom, smešno je i tužno ratovati zbog ovakvih sitnica. -- Bojan  Razgovor  21:04, 12. јул 2007. (CEST)[]



Теби стварно нису све даске на броју.

А што се тиче правописа, за тебе сам Клајн, Прћић и Вук Караџић у једној особи (нарочито Караџић).

И то нису твоји чланци. Предао си их Википедији на трајно чување.

--делија 23:40, 15. јул 2007. (CEST)[]

МолбаУреди

Замолићу те да у даљој комуникацији са било којим корисником ове Википедије не употребљаваш карактеризације као што су „некомепетентни силеџија“ и (у најмању руку) неучтиве форме као „Ко си па ти...?“. Даква комуникација не води у конструктивну размену мишљења и није прихватљива као вид комуникације на овом пројекту. Такође, ти на овој Википедији немаш своје чланке, као што нико други нема своје чланке - оног тренутка када си кликнуо на Сними страницу своје доприносе си објавио под условима ГНУ-ове лиценце и свако може да их мења у складу са оним што он сматра за побољшавање чланка. Свачије промене можеш аргументовано (и искључиво аргументовано, са ваљаним референцама из кредибилних извора) да оспориш на страни за разговор, али без вређања других корисника. Дакле, замолио бих те да прочиташ Википедија:Учтивост и постпупаш у складу са ту датим правилима. Хвала --Кале info/talk 23:49, 15. јул 2007. (CEST)[]

Англи..Уреди

Јел` можеш да погледаш ово? Ткс. -- Обрадовић Горан (разговор) 04:54, 7. август 2007. (CEST)[]

Не разумем...Уреди

Можда грешим али се не сећам да сам ја икада изразио било какав став по питању конвенције именовања тих чланака. Тачније, што се мене тиче, сасвим ми је свеједно да ли ће бити АБВ (држава) или Држава АБВ док год постоји униформност и консензус. Моје једино обраћање теби је било везано за начин комуникације са другим уредницима и наметањем сопственог решења мимо консензуса са другим сарадницима уз аргументе како су они незналице, квазистручњаци или шта не. Дакле, свако има право да искаже своје мишљење и своје аргументе које ти не можеш да занемариш само зато што су у колизији са твојим или зато што тог корисника не волиш. Која год конвенција се усвоји, ја ћу је поштовати, али мора да буде базирана на консензусу. --Кале info/talk 02:10, 19. август 2007. (CEST)[]



Да, да, облик Боцен је баш распрострањен у стручној литератури.

--делија 18:31, 23. август 2007. (CEST)[]

PřemyslovciУреди

Mislim da postoje 2 aspekta ovog pitanja:

1) Přemyslovci nisu bili samo češki plemići (mada su oni legendarni češki kraljevi, tako da bih se usudio reći da su pre svega češki - ali to možda nije objektivno), tako da je donekle ispravno transkribovati ih i iz drugih jezika.

2) Srpski pravopis nije potpuno jednoznačan, po pitanju transkribovanja imena: "ř" treba transkribovati kao "r" uz suglasnik i na početku reči a kao "rž" između vokala i na kraju reči. S druge strane, davno usvojena imena treba zadržati u postojećem obliku, bez obzira na normu transkripcije. Ali opet Pravopis MS iz 2002 ne spominje nigde ovaj primer konkretno, tako da bh ja tvrdio da ovo nije ime koje je već toliko ušlo u srpski jezik (kao npr, Bedržih, Dvoržak) da se ne bi trebala primeniti gramatička pravila, tj: Premislovci

Meni lično Pšemislovci jako para uši, ali kao što rekoh, može biti da sam subjektivan (pošto mi je Poljska daleko a Češka blizu) a i stvarno ne znam kako ih srpska istorijska literatura pominje, te stoga nisam hteo da insistiram na ovom pitanju. First 06:01, 25. август 2007. (CEST)[]

ПравописУреди

Погледао сам чланак о транскрипцији с класичних језика на који си ми указао и то што тамо пише једноставно није тачко. Засад сам га само оспорио, а исправићу га чим будем имао времена. Према важећем Правопису, старогрчки наставци -os и -es (и аналогни латински -us и -is) изостављају се у вишесложним именима, а у двосложним с једносложном основом предност има облик са наставком. Како је Родос двосложно име с једносложном основом (Род-), треба да задржи наставак.

Династија о којој пишеш је Пше- по пољској варијанти, односно Пре- по чешкој (ни у једном случају ипак није Пже-). Наиме, пољски рефлекс старог меког р изједначио се са ж (позиционо и са ш), те се преноси „као ж а иза безвучних сугласника [наш случај, будући да је П безвучно] као ш“ (цитат из Правописа); словачки је, примера ради, сасвим очувао р, а чешки је у том погледу најнезгоднији јер се он задржао на средини (у дотичном гласу има елемената и р и ж/ш), и Правопис ту предвиђа да се уз сугласник (ово је наш случај) и на почетку речи преноси као р, а између вокала и на крају речи као рж (истина, по овоме би композитор Сметана био Бедрих, али његово име се ипак прихвата као изузетак).

За наводнике си у праву. Додуше, није („...“) једино могуће, исправно је и („...”) и (»...«), али (“...”) заиста није добро у српском језику. Зашто се масовно користи мораш питати оне који то користе. :)

Сад сам тек приметио и да си на Ненадовој страници за разговор поменуо транскрипцију шпанског Oaxaca. Изговор је /wɑˈhɑkɑ/, али то ипак неће бити Вахака јер је почетно /w/ последица немогућности изговора /oa/ при нормалној брзини говора (неке ствари једноставно није могуће изговорити нормалном брзином због конструкције гласовног апарата: пишеш председник, предтурски, пред кућом, а изговараш /претсетник/ (ако не и /прецетник/), /претурски/, /преткућом/; слично, изговори наглас /оахака/ нормалном брзином и видећеш да почетак речи не личи на /оа/, што нас ипак не спречава да тако пишемо — како, уосталом, поступају и Шпанци). Остаје питање слова X у средини. Шпанско X транскрибује се као х, кс или с, у зависности од изговора: Xavier је Хавијер, Cotopaxi је Котопакси, Taxco је Таско, а презиме Aleixandre може бити и Алеисандре и Алеиксандре, јер изговор варира. Изузетак од овога једино је Мексико (шп. Mexico), што се у шпанском изговара са х. Како се Oaxaca у шпанском изговара са х, правилна транскрипција ће бити Оахака (пример је наведен и у Правопису). Није, дакле, *Вахака, али није ни *Оаксака.

Донекле се слажем с тобом да језик дугорочно одређује правопис, али само донекле, будући да многе несугласице у које овде западамо нису нешто што се свакодневно среће у језику (колико често чујеш да неко помиње Теоти*акан?), па ту није природно очекивати да ће се ствари решити саме од себе; ипак је неопходно да нешто (Правопис) то усмерава одређеним путем.

Поздрав,

Bbasic 03:09, 26. август 2007. (CEST)[]


За нека правила бих и ја рекао да их треба мењати (што сам поменуо још у првом коментару о Теотивакану), тако да се ту изгледа слажемо. Оно око чега се (изгледа) не слажемо је то што ја сматрам да то не смемо радити на Википедији. Овде правила морамо поштовати, каква год да су, а за то време можемо се на одговарајућим местима (дакле, не овде) залагати за измену дотичних; ако се након неког времена заиста измене, тек онда ћемо ту измену увести и овде.

Што се тиче изговора са ш, то заиста није поменуто, али усудио бих се да кажем да то ипак није шпански језик; речи се користе у шпанском, али управо тај изговор је довољно јасан показатељ да нису адаптиране у шпански, и да се на њих не могу применити правила која важе за шпански језик. Дакле, заиста би најбоље биле транскрипције Шела и сл., и то није противно правописним одредбама будући да више не транскрибујемо са шпанског.

Поздрав,

Bbasic 00:06, 28. август 2007. (CEST)[]

Врати ме на страницу корисника „Јакша/Архива 5”.