Казанџија

Поздрав, Казанџија. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Казанџија. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад!

--Милош Ранчић (разговор) 06:09, 29 октобар 2005 (CEST)

Marke

Hvala na dobronamernom predlogu. Ne mislim da bi se moglo prevesti kao krajina jer se srednjevekovne marke (ili krajista u srpskoj despotovini 15. veka) razlikuju od kasnijeg osmansko-habzburgskog sistema serhata tj krajina. U Srednjem veku ulogu u odbranni vrsi krajiska vlastela koja je odgovorna za odbranu, gonjenje neprijatelja ili eventualno nadoknadjivanje troskova zbog propusta u odbrani nadoknadjuje vlastelinin. U serhatima-krajinama od 15.-18. veka granicari (krajisnici) su poseban stalez ratnika niskog roda koji su u isto vreme i radna snaga u odredjenim oblastima npr agrikulturi. Medjutim, zbog vojne uloge su izuzeti od poreza i sl. Itd. --ClaudiusGothicus 13:52, 26. март 2007. (CEST)

Цитирам из Војне енциклопедије, том IV, стр. 681: Крајина (нем. Mark, fr. marche), гранична област са посебним војним режимом у односу на унутрашњост земље. То је врста граничне заштите (в.) чија је војска јаче везана за земљу (в. Колонат). Зачетке К. назиремо већ у старом Египту и Кини, свуда где се јављају колони. О њој може бити речи тек појавом лимеса (в.) и насељавањем варварских племена (в. Римска Империја). Типична К. јавља се тек у средњем веку. За одбрану свог пространог царства Карло Велики спајао је више граничних грофовија у К. и поверавао на управу крајишком грофу са већом власти него што су имали грофови у унутрашњости. Битно је да је становништво К. било јаче ангажовано у војној обавези (в. Француска). Делови данашњих југословенских земаља у саставу франачке државе били су у управном погледу у IX. веку подељени на две крајине (марке): Фурланску и Источну. Крајине су се делиле на грофовије. У X. веку на источној граници немачке државе образују се нове марке - крајине за одбрану југоисточних граница. Све су оне биле обједињене у Великој Карантанији. Главна Крајина била је Војводина Корушка, а затим су постојале Карантанска крајина, Подравска или Птујска, Крањска, Истарска, Фурланска, Веронска, Источна (ван састава Велике Карантаније) - в. Словенија. И новоосноване државе на периферији Франачког царства (в. Француска) имале су своје крајине. [...]

Оно што сам написао у твојој дискусији поклапа се са наводима из Војне енциклопедије: прве крајине у области тзв. "бивше" (плеоназам?) Југославије су основане од Карла Великог. О томе сведоче и историјска имена покрајина, на пример Крањ или de:Windische Mark. Дакле, Крајине су у основи каролиншка институција, која је касније преузета од Хабсбурговаца. Казанџија 15:47, 26. март 2007. (CEST)

Казанџијо, добро ти нама дошао на Википедију. Само сам хтела да ти напоменем да не треба да одговараш некоме на сопственој страни за разговор, јер је највероватније да та особа то неће ни видети. Клаудијусу би могао на пример да одговориш кликајући на његово име чиме би дошао на његову корисничку страну, а онда кликнеш на језичак који каже "разговор" и ту пишеш. Кад се Клаудијус буде опет укључио, изаћи ће му иста порука као сада теби, "имате нових порука", и он ће знати да требва да погледа на своју страну за разговор где ће наћи твој одговор који си сада написао на сопственој страни. Срећан рад!--Maduixa kaži 16:25, 26. март 2007. (CEST)

Здраво Мадујша, боље вас нашао :-) Ја обично одговарам на страници на којој је питање постављено, јер сматрам да би се разговор у противном развукао, тако да би неупућени читалац изгубио контекст. Уобичајено је да се посматра страница на којој се очекује одговор. Да ли бих ја сад по твојој логици требао да ти одговорим на твојој страници за разговор? Стварно не видим предност у томе. Ионако ми је дискусија сасвим празна ;-) Срдачан поздрав, Казанџија 16:48, 26. март 2007. (CEST)

Razumem ja tu tvoju logiku, ali tako se radi na Vikipediji. Naravno da ti niko neće zabraniti da radiš kako ti misliš da treba, ali svi smo navikli da kontaktiramo jedni druge na njihovim stranicama za razgovor, tako da je vrlo moguće da ne dobiješ odgovor. Vidiš, Klaujdijus ti je napisao odogovor na tvojoj a ne na njegovoj strani. Ti si međutim, napisao odogovr na njegovoj strani koji je trebalo u stvari da bude upućen meni, jer sam mu ja postavila pitanje o markama. Ti se verovatno vodiš logikom fourma, što ovde ne funkcioniše. I da, trebalo je da klikneš na ono moje "kaži" pored mog imena i da tamo pišeš odgovor. Ja sam sasvim slučajno videla da si odgovorio opet na tvojoj strani jer pratim Скорашње измене, međutim, vrlo lako može da se desi da tvoj odgovor, napisan na tvojoj strani ili na mestu gde se ne očekuje, prođe sasvim nezapažen.--Maduixa kaži 16:57, 26. март 2007. (CEST)

Kilikijska vrata

Da li si ti siguran u promenu koju si napravio u Almogaversima? Ja sam turski kopipejstovala iz španskog članka o Kilikijskim vratima. [1]. Hvala ti unapred na odgovoru.--Maduixa kaži 13:34, 30. март 2007. (CEST)

Jesam, proverio sam na turskoj Vikipediji (tr:Gülek Boğazı) i ispravio u engleskoj (en:Cilician Gates). Moguće je da se to ranije pisalo drugačije, jer se osmanski Turski razlikuje od savremenog, ali za to nisam našao izvor. Hvala ti na napomeni o španskom članku, i njega sam povezao sa engleskim. Казанџија 14:20, 30. март 2007. (CEST)

ОК. Захваљујем--Maduixa kaži 14:29, 30. март 2007. (CEST)

Одговарање

Ако хоћеш да одговараш на својој страници, у реду је, нема проблем, али би могао паралелно да одговориш и на страници онога који ти је послао поруку, како он не би морао да дежура у скорашњим изменама. Поз. --BokicaK ^{Got something to say?} 14:25, 30. март 2007. (CEST)

Zdravo Bokice, pa ja stvarno ne vidim smisао u tome da dva ili sto puta odgovaram, zato odgovaram jedanput na onoj stranici na kojoj je razgovor pokrenut. Nije bitno čija je to stranica, meni je bitno da odgovor stoji ispod pitanja i da se diskusija ne razvlači na nepovezane stranice, koje se svaki dan menjaju, brišu i arhivišu. Neka odgovara kako ko želi, ja ne prisiljavam nikoga da odgovara na neki poseban način ili da "dežura" pri nadgledanju svojih skorašnjih izmena. Казанџија 14:50, 30. март 2007. (CEST)

Не ради се о терању, него што овде свако очекује одговор на својој страни за разговор. Тако да ако ти ја поставим питање на твојој страни, знајући да ћеш ми одговорити на твојој страни а не на мојој, морам да дежурам и пратим скорашње промене да бих видела да л иси одговорио или не (као пто сам то сад урадила). Кад би ми одговорио на мојој страни, онда нема потребе да дежурам, јер кад се укључим на Вики, аутоматски ме обавештава да имам нову поруку тако да идем директно на моју страну да прочитам твој одговор. С друге стране, ако тако радиш, веома је вероватно да не кажем сто посто, да ће оно што пишеш проћи незапажено, или да ће многи људи мислити да им ниси офговорио (кад јеси али на твојој страни), зато што очекују одговор на својој а не на твојој страни. Без увреде, али твој начин има логике на неком форуму, али овде нема ама баш никакве.):):):)Поз.--Maduixa kaži 14:57, 30. март 2007. (CEST)

Не знам зашто имаш аверзију против форума, код њих су дискусије организоване на један веома разуман начин. Свака страница за разговор је у суштини мали форум. Штета је што Викимедијин софтвер нема те могућности, јер иначе не бисмо морали да ручно стављамо размаке и радимо друге глупости, а имали бисмо и тредове. Ви очигледно третирате овај медијум као имејл, где свако има своје поштанско сандуче и очекује да му се поруке шаљу појединачно. Али чему онда служи списак надгледања? Стварно први пут чујем за овако нешто, иако се годинама мувам по мејлинг листама, јузнету, форумима, и пријављен сам на више Википедија. Значи ја бих по вашој логици требало да одговорам појединачно и Мадујши и Бокици, а у случају да се неко трећи придружи разговору, треба да одговарам три пута, и то на свачијој страници, само не на оној, на којој је разговор започет? Без увреде, али ту стварно нема логике. Казанџија 18:10, 30. март 2007. (CEST)

Суштина форума је расправа и расправа и расправа. „Википедија није форум“ значи да се не треба губити у расправи, него расправа треба да служи само једном циљу - побољшању чланака појединачно и Википедије уопште. Све остало је неприхватљиво. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 18:14, 30. март 2007. (CEST)

Аи Казанџијо, немам ја ништа против форума чак их обожавам, али сврха Википедије се доста раѕликује од сврхе коју имају форуми. Овде оно шпто је битно је писаље чланака а не међустобно блебертање и дружење. Странице за разговор служе да би чланови комуницирали између себе само оно најбитније. Овде нема ни тема ни тредова ни излагања мишљења о било чему, само писања чланака. Ако је потребно да се договроримо око нећчега или неко жели да комуницира са целом заједницом, за то се користи Трг. Понављам, Форуми су супер, али Википедија има другу сврху, зато и постоји правило да википедија није форум. Ти можеш да наставиш овако као до сада, али немој после да се љутиш ако ти љуид не одговарају. Ај уздравље ти било.--Maduixa kaži 18:47, 30. март 2007. (CEST)

Slika

Zato što ne stavljaš dobro licencu. Stavio si stara slika, a nisi dobro objasnio zašto.-- Bojan  Razgovor  21:20, 20. април 2007. (CEST)

Pa izvor i licenca su dve stvari. Ja sam shvatio da je problem u tome što nije bio naveden izvor (barem je tako pisalo), zato sam ga dodao. Licencu nisam menjao, zato što ne poznajem dovoljno odredbe o autorskom pravu. U svakom slučaju, sa navedenim izvorom moguće je utvrditi status licence, a bez njega nije. Ako je licenca pogrešna, onda bi je trebalo zameniti ili obrisati sliku (ukoliko ne sme da se koristi), a ne brisati izvor. --Казанџија 21:35, 20. април 2007. (CEST)

Ne, odnosilo se na neispravnu licencu. Nisam siguran da mogu tačno da utvrdim licencu sa ovim objašnjenjima. Pitaj Braneta. -- Bojan  Razgovor  21:43, 20. април 2007. (CEST)