A small cup of coffee.JPGДобродошли,драги гости!

"Речи само штете скривени смисао,све постаје одмах мало другачије када се изговори,мало кривотворено,мало луцкасто - а и то је добро и веома ми се допада,потпуно се слажем да оно што за једног човека представља благо и мудрост,другом увек звучи као лудост."

Херман Хесе



 Урађено --SmirnofLeary (разговор) 03:49, 16. јул 2010. (CEST)

Hvala vam puno.Ja sam pokušavala nešto da uradim sama ali ništa bez iskusnih Vikipedijanaca.--Pozdrav,Маријана Мићић (разговор) 01:36, 18. јул 2010. (CEST)

ЕпилепсијаУреди

Маријана, видео сам да си у спору око народског назива епилепсије. Слободно ти објасни тај термин, да је заступљен у народу и ако знаш још нешто о том термину, али још боље о тој болести, додај без устезања. (Још ако имаш неку литературу у вези са тим, то би било најбоље.) Ако чекаш да неко други то одради, начекаћеш се, пошто се ређе дешава да се више корисника заинтересује за исту тему у исто време. :) Свако ради нешто по сопственој жељи. Дакле, убаци се у уређење или прерађење чланака, више си него добродошла, а ако имаш проблем увек можеш да питаш било кога за било шта. Поздрав.--Методичар зговор2а 00:41, 18. јул 2010. (CEST)

Iritira me toliko insistiranje na tome da u članku piše i narodski naziv.Epilepsiju leče neurolozi i neuropsihijatri a 90tih su se npr. klinci(među kojima sam bila i ja) delili na "Dizelaše" i "Padavičare".Ne bih rekla da su bili svesni toga šta znači padavica,već ukoliko nisi upasan već majca ili košulja 'vise' na tebi,kao da hoće da spadnu ti si Padavičar(a ne epileptičar).Ja sam i u razgovoru uz dužno poštovanje prema onome ko se setio epilepsije napisala da je članak jako loš i šta sve treba da sadrži.Čak i ja sam sama za sebe literatura,ceo život imam epilepsiju i sigurno ću čim budem imala više slobodnog vremena da se posvetim tom članku.Mi čak ni udruženje nemamo.Sada se na facebooku u nekoj grupi s vremena na vreme dogovaramo šta nam je činiti,ali to je ekipa od nekoliko devojaka do 30 godina.

Hvala na savetu i podršci.

Pozdrav,

Маријана Мићић (разговор) 01:36, 18. јул 2010. (CEST)

Сигуран сам да ћеш се са успехом упустити у уређивање на википедији. Радује ме што си нам се придружила јер видим да имаш осећај за лепоту и слободно ми се обрати за помоћ. --Antidiskriminator (разговор) 01:43, 18. јул 2010. (CEST)

Уколико желиш да напишеш поруку некоме за то користиш његову страну за разговор на коју можеш да дођеш тако што ћеш кликнути на линк под називом разговор који се налази десно од потписа сваког корисника. --Antidiskriminator (разговор) 01:45, 18. јул 2010. (CEST)

Hvala Vam!Uspela sam da "ukapiram" kako se na Vikipediji razgovara.Zbunjujuće je u prvi mah,ali špijuniranjem vas,iskusnih,može mnogo da se nauči. :) -- Pozdrav, Маријана Мићић (разговор) 01:59, 18. јул 2010. (CEST)

Не знам да ли си сигурно успела јер си ову поруку оставила на својој страници за разговор а не на мојој. Мало делује компликовано у почетку, али је лако увидети сврху касније. Што се тиче разговора, ту баш и не мораш да шпијунираш нас "искусне" :) . Постоји правило да се на википедији корисници једни другима обраћају са ти. --Antidiskriminator (разговор) 02:07, 18. јул 2010. (CEST)

Правимо лепо. --Antidiskriminator (разговор) 02:23, 18. јул 2010. (CEST)

Поздрав Маријана, кад радите на чланку и не желите нико да вас омета ставите шаблон на врху {{радови у току}}. Уклоните га кад завршите са радовима, дан, два, месец, небитно. Видим да сте у чланку „Брзина хемијске реакције“ ручно написали „--------сређивање у току-------“, па вам зато говорим. Срећан рад. --SmirnofLeary (разговор) 23:28, 22. јул 2010. (CEST)

Мислио сам да нешто није у реду са мојим рачунаром па ми не исписује формуле у вашем чланку. Слободно питајте за све што је потребно. Ево овако за формуле : Википедија:Формуле и Математичке формуле у TeX ((језик: енглески)). Ради се о текс начину писања формула унутар <math> ... </math> тагова. Значи наведе се <math> ... </math>, па се унутра пише формула према одређеним правилима. Није компликовано, али треба времена да се савлада. Погледајте и у неком од чланака како су оне навођене, рецимо Аеродинамика. Најбоље је да све алатке до којих дођете наводите на својој корисничкој страни да буду при руци кад затребају. Што се тиче дијаграма, сигурно има одговарајућих на остави или енг. википедији. Потражићемо. --SmirnofLeary (разговор) 02:24, 23. јул 2010. (CEST),\!

Ево један мали трик, у делу:  , који је наведен у овој форми <math>dn_a,dn_b,dn_c</math>, ако се наведе на крају ,\! (запета, коса црта, узвичник) тј. у форми <math>dn_a,dn_b,dn_c,\!</math> текст ће бити исписан великим словима, овако  . Може да послужи. Иначе, награђени сте споменицом за брз напредак. Доста је за рада за данас, лаку ноћ. --SmirnofLeary (разговор) 03:24, 23. јул 2010. (CEST)
Еј, изгубила ти је Звезда. Пуф, испала, нееема више. Како напредује писање формула? Јел треба још нека помоћ, тражење графика, дијаграма или како већ? --SmirnofLeary (разговор) 02:53, 6. август 2010. (CEST)
Немој обраћати пажњу на то упозорење. Погледај ово, има 271 килобајт, а изабран је за сјајан чланак. Није проблем, потрудићу се да прочитам чланак у наредних, месец или два. Шалим се, за викенд рецимо. Што се тиче графика, погледаћемо на другим википедијама. Јап, Звезда, не иде им. Фудбал је очај, а кошарка у стечају. --SmirnofLeary (разговор) 03:13, 6. август 2010. (CEST)
Поздрав свима, људи јело се још ради на овом чланку, додао би неке делове чланка које се односе више на психички део и погођеност функција (еп. карактер, еп. сумрачна стања, еп делиријум, фуге, трајне промене личности услед еп.),затим имам неку поделу напада на генералне, делимичне, једностране и остале. Онда најчешће облике еп., где се помињу велики напад, мали, џексонове кризе, психомоторне кризе и сл. Најлакше је само да се унесу подаци, али се плашим структуираност чланка да не пореметим. Поззз --Tvrdjava18 (разговор) 19:28, 3. децембар 2013. (CET)
Па конкретно из књиге Миомир-а Љ. Лештаревића - Форензичка психопатологија., страна 72., конкретно се каже ...епи. напади се разврставају на делимичне (паецијане, фронталне), генерализоване (а не генералне, моја грешка), једностране (унилатарне) и остале. Клиничка слика "осталих" може бити изузетно разноврсна, тако да је немогуће означити је јединственим појмом...него ајде, ово сад није много ни битно. Ово није медицинска литература, већ психолошка, такође из неурологије и сл. дисциплина не знам пуно, па отуда не бих писао о активности нервних ћелија, правио категоризације и сл. Хтео би конкретно да опишем симптоме који се могу јавити, као например нешто што се означава са акутна епилептична психоза, односно стање замућења свести, кога прати збуњеност, дезорјентисаност, поремећаји опажања, јак страх и немир, па као резултат тога је могућа агресивност...па сад, ако у том стању особа изврши кривично дело (односно само се "брани" од страшних халуцијнација и претеће околине), што се наводи као стандардна форензичко психијатриска пракса, е сад, шта се у тим случајевима, конкретно сагледава у процењивању способности управљања својим поступцима, током извршеног дела...нешто на ту тему бих мого да убацим. Јавио сам се за помоћ и консултације јер не познајем материју, али ипак мислим да бих мого да допринесем, бар мало :) требао би још неку литературу на сличну тему да набавим, а до тад да видимо да ли ово може и конкретно где да се удене у чланку :) --Tvrdjava18 (разговор) 16:44, 4. децембар 2013. (CET)
Све што сам до сад изложио је било извучено из стручне литература, обухваћено под насловом психопатолошка стања условљена органским оштећењима мозга. Неурологија и психијатрија се једним делом преплићу, а општа психопатологија је грана психијатрије и медицинске психологије, тако да су сазнања у области опште психопатологије, на тему епилепсије и извучена, из њој блиских научних дисциплина. Форензика ни мене не интересује, али је она сама по себи релавантна. Грешите у процени да желим неког да сврстам у категорију насилника и сл. у ранијој поруци наведено стање се описује као облик епилептичног обољења (поред којег се описују још њих 7, укључујући и велики напад или Grand mal), а такође се рекли да "не наводим симптоме које нисам осетио", па критеријум који се ослања на субјективни доживљај, научно није валидан. Извините ако сам вас било чим увредио, то ми није била намера, више вам нећу писати. --Tvrdjava18 (разговор) 03:06, 5. децембар 2013. (CET)

БХРУреди

Почео сам да сређујем формуле у брзини хемијске реакције и мислио сам да средим одједном вечерас, али ипак морам наставити сутра. Стигао сам до дела „брзина сложене реакције“ и оставио „радови у току“ шаблон. Слободно га скини или настави ако желиш или већ како хоћеш, а можда је добро да погледаш шта сам изменио у запису формула (мислим, нисам ништа у формулама мењао, далеко било :), већ у коду) вероватно ћеш схватити у чему је штос. У сваком случају слободно питај за све што ти није јасно зашто сам урадио, постоји разлог (мање или више битан). Вероватно си доста времена утрошила на уређивање тога ако раније ниси користила тех или латех, али веруј ми да ти се може исплатити и ван Википедије, а притом ти иде доста добро.

Што се текста тиче, оно што сам до сада прешао чини ми се разумљивим, али можда би ипак неки хемичар требало да да свој суд. Додуше, не знам како би све деловало некоме ко не зна уопште о чему се ради. Али можда о томе не треба сада ни да бринеш, када би нам сви чланци из природних наука били овакви могли би да отворимо шампањац (такав је бар мој утисак).

П.С. Видим да ти је на списку за писање „Једначина идеалног гасног стања“, па морам да те замолим да ако га заиста будеш започела да наслов ипак буде „Једначина стања идеалног гаса“, а да оно прво буде преусмерење као честа грешка (јер у питању је једначина стања која описује идеални гас, а не било каква једначина која описује било какав гас у некаквом идеалном стању). И ја понекад направим тај лапсус, није то ништа страшно, да ме не схватиш погрешно. --EOF; [sabate]$ razgovor; 02:11, 11. август 2010. (CEST)


Навићи ћеш се временом. Ја већ годинама све текстове који требају форматирање пишем у латеху па ми је сада рецимо брже и једноставније да пишем математику у његовој синтакси него да чачкам по математичком едитору у неком текст-процесору (заправо, мислим да бих излудео када бих то покушао :). Мало јесте закомпликовано у медијавикију око мат. нотације, али то и није „кривица“ медијавикија већ самог ХТМЛ-а као технологије (имаш о томе и у том чланку за помоћ око формулама). Видећеш да сам нешто морао уместо у <math> таговима да пишем у обичној вики-синтакси — израз може бити и једноставан али се из неког разлога укључи латех рендеровање и приказ помоћу слике па ако је формула у реду осталог текста то изгледа ружно. Некад је обрнута ситуација: иако је потребан латех рендер остане у обичном ХТМЛ-у па је потребно натерати приказ помоћу оног трика који ти је Смирноф горе поменуо. Једноставно, понекад мора од случаја до случаја да се иде.

Неке типичне грешке (и „грешке“) које сам приметио:

  • Читав математички израз можеш слободно да ставиш у један пар <math></math> тагова. Нема потребе да сецкаш јер онда ће бити лоше рендеровано.
  • Претпостављам да ће ти ово бити важно јер се бавиш хемијом: ознаке хемијских елемената би требало усправним фонтом писати (не италиком). Да би то постигла у латеху користи \mathrm{oznaka-elementa/jedinjenja} команду. Она ти даје усправан фонт за оно што је у великим заградама. Претпостављам да за латех иначе постоји неки пакет који помаже у писању хемије, али овде нам то није доступно па морамо да се довијамо. Исто важи и за ознаке физичких величина (димензија) — увек усправним фонтом. Ако желиш неки текст да испишеш у оквиру формуле, користи \text{} команду, јер латех у математици игнорише размаке (односно има зацртан алгоритам за размаке у математици). Наравно увек можеш да се помажеш оним командама за размаке које су наведене у помоћи ако ти баш треба.
  • Уобичајено је да се тзв. „приказана математика“ (изрази који су издвојени из текста у своје линије) приказује центрирано на страни, што си ти и радила, али је на вики обичај да се само увуче помоћу „:“. То сам то „исправио“ чисто због конвенције, али лично немам ништа против ни да буде центрирано. Значи ово није грешка већ чисто ствар конвенције. Иначе, ти издвојени изрази се ипак сматрају равноправним делом текста, па се интерпункција и све остало примењује као да пишеш нормалну реченицу: ако не треба двотачка испред израза не мораш је писати, ако треба запрез или тачка иза израза пишеш их итд. Мислим да ниси имала овај проблем много, али то је чисто напомена јер многи нематематичари тога нису свесни.
  • У мат. изразима који теку у реду са осталим текстом би требало да се користе ови „обични“ разломци („/“) јер са хоризонталном цртом (коју добијаш \frac{}{} комадом) се ремете околне линије (јер је израз сувише висок).

То је отприлике оно што сам приметио. Надам се да те нисам преплавио информацијама. Само опуштено :), ово су ти само смернице и не треба да се стресираш због њих ући ће ти у навику постепено.

А наравно, не сумњам да је текст тачан, видео сам и да има референце. Односно, видим да је тачно оно са чиме сам упознат, а за остало видим да има смисла. А што се разумљивости за лаике тиче, ја се не бих много бринуо око тога. То јесте једна од најбитнијих ствари, али лако ће се то постићи када будемо имали добар и информативан текст са стручним објашњењем. Кад се среди стилски требало би повести рачуна о везама ка другим чланцима и осталим вики форама и фазонима :). Мислим да би ово могао постати и добар, или чак једном и сјајан чланак.

Што се иделаног гаса тиче, то молим те никако. Може се направити преусмерење, ако не постоји, са назива који предлажеш. „Идеални гас“, као што кажеш, не постоји, али зато се и зове идеални. То је физикална апстракција и подразумева се да не постоји. Међутим, гас (било који) нема идеално стање, јер такво нешто није ни дефинисано. Идеално у „иделани гас“ се односи на теоријске претпоставке: класичне честице, које не интерагују осим преносом кинетичке енергије у идеално-еластичним сударима. Али то није његово стање, јер су те особине оно што га чине таквим какав јесте. „Стање“ се односи на специфичан однос између притиска, запремине и температуре које се мења у току времена и само по себи не може бити ни идеално ни неидеално. (Наравно, знам да све ово знаш, не држим ти лекцију, само покушавам да појасним зашто је терминологија таква). А то што се стање реалних гасова понаша по једначини која се заснива на претпоставкама о идеалном гасу је друга ствар. И та врста једначине се заиста назива једначином стања (једначине које описују однос између термодинамичких параметара стања неког система), то им (јој) је посебно име које им је дато да би их разликовало од осталих једначина у термодинамици. Зато је исправно једначина стања идеалног гаса.

Добро си приметила — мислим да је тако добро за википедију. Да ми сада разговарамо на факсу или на кафи о овоме, не бих ни поменуо читаву ствар, јер се заиста често каже „једначина идеалног гасног стања“. Пошто знамо о чему се ради, математички и концептуално, уопште није битно како ћемо распоредити ред речи — знамо о чему се ради. Али на википедији је баш битно да терминологија буде потпуно исправна због прецизног објашњења читаоцима који не знају о чему се ради. Често сам закерало око оваквих ствари, али то наравно није ништа лично, нити имам зле намере, само мислим да је на енциклопедији битна прецизност.

Сори, удавих те, али реко' да у пакету све изнесем. :) EOF; [sabate]$ razgovor; 14:23, 11. август 2010. (CEST)


А па да, знам да само напише укосо, зато сам ти то и поменуо да знаш за трик. У латеху је подразумевано укосо, јер се укосо пишу варијабле (не све додуше), па ако ти треба право онда мораш да наглашаваш посебним командама. Јест', мислим да ти је то добар избор литературе за научне чланке на википедији (не знам конкретно ту књигу, него видим који је тип из описа) — значи универзитетски уџбеници за основне студије и то ти какви кажеш, проверене књиге којима се студенти често враћају. EOF; [sabate]$ razgovor; 14:53, 11. август 2010. (CEST)

Звршио сам. Надам се да ћу стићи ускоро и да га прочитам лепо. Ако немаш ништа против, ставио сам литературу у шаблоне за навођење (имаш их све овде). Тако је некако систематичније и стандардизовано. То наравно није нешто што се мора, било је сасвим у реду и онако како си навела. Књигу Вере Дондур нисам успео да нађем на Кобису, па ако ти није тешко додај ако има ИСБН број или Кобис број. ИСБН се додаје у поље id, само напишеш „ISBN isbnbroj“, а Кобис у исто поље шаблоном Шаблон:COBISS (види како је у другој на листи за пример употребе). Ако хоћеш. Наравно, преконтролиши да ли је заиста она друга књига латинична — тако је заведена у НБС каталогу па сам је и ја пресловио. Ако ипак није, извини ;) EOF; [sabate]$ razgovor; 16:33, 11. август 2010. (CEST)

Хм, уопште нисам добио обавештење о поруци, случајно сам видео (нешто багује данас учестало)... Па не би било лоше да извори буду у оригиналном писму онако како су каталогизовани, ја сам рецимо морао да претражим и латинично и ћирилично за сваки случај јер нисам био сигуран. Мада кад има ИСБН или Кобис то и није тако страшно, али опет треба испоштовати ту формалност, можда неко не може да претражи онлајн те бројеве. Ако те не буде мрзело преслови. Е, али можда и није лоше да бациш поглед на друге википедије кад спремаш неки чланак, деси се да буде нека занимљива информација или нека добра напомена на страницама за разговор. Наравно, треба се уздржати од преношења нереференцираних информација које нису опште место да се евентуалне неистине не би шириле. Ајд' ;) EOF; [sabate]$ razgovor; 03:09, 12. август 2010. (CEST)

Ако можеш преправи у литератури напиши све ћирилицом пошто је остатак текста у чланку на ћирилици. Поздрав --Заза (разговор) 22:18, 12. август 2010. (CEST)
Полако. :) Пошто су те књиге изворно латиничне, требало би да и у навођењу извора пише латиницом. Нема везе што је текст ћирилични. Па причали смо о томе само пар пасуса горе. Ајде, ако мени не верујеш да питамо на тргу, а ако је овде конвенција да се извори на силу пресловљавају, онда немам ништа против. :) EOF; [sabate]talk; 22:40, 12. август 2010. (CEST)
Да, наравно под условом да причамо о чланку брзина хем. реакције. :)) EOF; [sabate]talk; 22:46, 12. август 2010. (CEST)
Да тај је чланак у питању (ако си мене питао). Па не знам ако је то правило ја немам ништа против. Али ја мислим да то нема везе што су те књиге латиничне, референце ипак треба да буду као текст у чланку. Али, као што рекох ако је оно правило онда нека тако и буде --Заза (разговор) 22:48, 12. август 2010. (CEST)
(Извини Маријана што ти узурпирамо страницу) :) То ти је исто као када имаш референцу на енглеском (или било ком другом јез.), нећеш ваљда транскрибовати да би било на ћирилици, заправо не сме то да се ради, сама референца мора да се пише у оригиналу, а друго је ако само помињеш аутора или дело. Сад ме мрзи да ти дајем изворе за то резоновање, али ако хоћеш слободно тражи да ти нађем не волим да тражим да ми верују. ;) EOF; [sabate]talk; 22:58, 12. август 2010. (CEST)
(И ја се извињавам Маријани) Ја сам поставила питање овде. Па ви одлучите шта ћете. Поздрав --Заза (разговор) 23:37, 12. август 2010. (CEST)

Ma nema problema.Ja volim kad se ljudi dobro provode kod mene u gostima.Bila sam u prodavnici i nakupovala sve i svašta za grickanje kao i sokove,pivo da ništa ne izostane,a vi me niste sačekali ni kafom da vas poslužim.Sledeći put je sami skuvajte slobodno(ako ponovo ne budem tu).Po jedno celo pakovanje je uvek na polici iznad sudopere. ;)Pozdrav!--Маријана Мићић (разговор) 13:53, 13. август 2010. (CEST)

Ма ништа ти не брини снаћићемо се већ :) Него ти спомену то пиво... :))))))))--Заза (разговор) 13:56, 13. август 2010. (CEST)

ИјуУреди

Маријана, побогу, шта те спопаде. Па нисмо ни мислили да испуњаваш музичке жеље, расправа се водила и за општи случај, а свакако теби нико није ништа приговорио. Нити би ти морала да мењаш било шта ако то не желиш. Урадила си за десеторицу, то је бар јасно. EOF; [sabate]talk; 13:43, 13. август 2010. (CEST)

:)--Методичар зговор2а 14:51, 13. август 2010. (CEST)

Али не разумем, зашто си мислила да неко жели да ти заповеда, претпостави најбољу намеру. Испало је тако случајно да је почело код тебе на страни за разговор, а требало је вероватно на разговору за чланак, ништа страшно. Па сви могу да виде, као што кажеш, историју а и разговор на твојој страни и да сам ја ставио литературу у шаблоне и пресловио, јер је тако каталошки заведено, и притом нагласио да то није обавезно и да не мораш све то да радиш ако нећеш.

А не мораш да пишеш чланак на ћирилици уопште ако га започињеш. Правило је да се пише на писму којим је започет чланак (додуше, овај и јесте био започет на ћирилици). Чак мислим да ако се ради о баш малој клици можеш и да пресловиш слободно уз пресловљавање назива (али за то ипак питај ако будеш имала потребе за тако нечим). EOF; [sabate]talk; 15:32, 13. август 2010. (CEST)

Хех, па непријатно ми кад се неко разгоропади без разлога, бар је мени деловало као да је без разлога, шта ја зна... А то ти није гадан обичај, па то ваљда сви раде, их да не треба да се уходе странице за разговор не би ни биле јавне. :) Е ево сад после Горанове поруке имаш садржај, потребно је бар 4 поднаслова да буде на страници да би се садржај сам појавио. Ако хоћеш да га исфорсираш да се појави треба било где на страници да упишеш __САДРЖАЈ__, а ако хоћеш да га не буде исто било где ставиш __БЕЗСАДРЖАЈА__ (не знам да ли се добро види у питању су по две подвлаке са страна). Е да, и ову твоју поруку сам случајно видео, сад да л' што се обавештење о новој поруци искомбиновало са Горановом или шта, не знам. Можда је у питању то што их означаваш као мале промене, види следећи пут да не означиш тако да видимо шта ће бит'. Здра! EOF; [sabate]talk; 03:28, 14. август 2010. (CEST)


Ма од сад гледам приказ разлике кад ми стигне обавештење и мирна Бачка! :) Бацио сам само поглед на оно што је Смирноф код себе почео око идеалног гаса (нисам имао времена да прочитам), ал' сам видео да си прокоментарисала оно за „безструктурне честице“ и погледао сам шта су писали о томе на ен вики. Е сад, то је заиста занимљива ствар и чини ми се да би било занимљиво да у чланку буде један део, или бар напомена, о томе. Одлично си то приметила.
Ипак, слажем се са формулацијом у почетној реченици која помиње безструктурне честице (point-particles), јер је то модерно схватање, тј. следи из модерног схватања молекула јер кинетичка теорија предвиђа безструктурне честице, а тада се то звало молекулима. То се помиње у Кинетичка теорија гасова рецимо (који нисам стигао да проширим, а имам план), и на неки начин је у праву тај тип што се бунио на ен вики, али се та терминологија не уклапа у данашња знања. Гас, па и идеални, може да се састоји од било којих честица (додуше по дефиницији идеални мора од безструктурних). На пример електронски гас — брзине електрона при термалној емисији прате (практично се своде на) Максвелову расподелу, а све се то заснива на кинетичкој теорији и претпоставци о идеалном гасу. Сад да ли о томе писати у Иделаном гасу или у Гасу или где већ нисам сигуран. То је бар мој предлог око тога, ја вероватно нећу моћи значајније да се ангажујем, у наредним данима, има већ послова које сам започео овде а заостајем полако. Али ту сам ако нешто затреба.
За ламиктал те сасвим разумем, имам једну блиску другарицу која га је пила и знам које је то брига. Хвала на споменици, и нема на чему! Мораћу ја ускоро неке своје да направим, ове постојеће ми нешто не штимају (неке тематске и фале), па да кренем да делим капом и шаком! :) EOF; [sabate]talk; 01:38, 15. август 2010. (CEST)

Састанак википедијанацаУреди

У недељу од 15 у Дому омладине у Београду се одржава редовни састанак Википедијанаца. Пошто видим да живиш у Београду, ако си слободна у недељу поподне, наврати. Поздрав. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:03, 13. август 2010. (CEST)

Здраво Мирјана. Видим да си радила на чланку Идеални гас. Ако немаш ништа против, ставио бих на њега налепницу радови у току и средио бих чланак. Има досата да се напише, а и чини ми се да знам како да изведем једначину стања у пар корака. Можда би било ОК, да се напише у чланку. Мада колико видим, поред овога, недоста је још доста чланака из те области. --SmirnofLeary (разговор) 14:19, 14. август 2010. (CEST)
Ево мене на кафи. Почео сам Корисник:SmirnofLeary/Идеално гасно стање. Ово би био неки кроки, који је већ доста обимнији од клице која стоји у чланку. Заиста јесте кроки, јер нисам утрошио много времена, а још увек нисам консултовао озбиљнију литературу. Што се тиче википедије на енг, једини проблем су формуле. Њихова нотација се разликује од оне која се јавља у нашој литератури. Тако да би требало прилагођавати (консултовати домаћу литератури), уместо једноставно преписивати. Оно што је добро код њих, а код нас мањка је категоризација чланака. Колико видим, код нас стоји само: Хемија и Кинетичка теорија гасова, а овај чланак би могао да иде лагано у добрих 10-так категорија. Имаш право да је доста чланака о шпанским серијама и сл. Морало би некако озбиљније да се приступи писању чланака о фундаменталним стварима, не само из Физике и Хемије већ и из осталих области. Извини што нисам погледао чланак „Брзина хемијске реакције“, нажалост нисам стигао јер имам доста започетих послова. Иначе у току је масовни унос авиона, тј. требали би унети до краја године око 2000 чланака о авионима чиме би обухватили малтене све познатије и решили тај део једном за свагда. --SmirnofLeary (разговор) 15:12, 14. август 2010. (CEST)
Еј, па ниси требала да стајеш. Сад видим у историји измена да си и ти била превела уводни пасус са енг. и то пуно боље него што сам ја то урадио. Ево управо сам узео књигу у руке, па ћу полако исправаати грешке. --SmirnofLeary (разговор) 16:36, 14. август 2010. (CEST)

Одлично, нисам видео референцу. Погледај ако можеш јесам ли добро попунио податке.

{{cite book
 | last = Холцлајтнер-Антуновић
 | first = Иванка Д.
 | authorlink  = 
 | title = Општи курс физичке хемије
 | date = 2000
 | publisher = Завод за уџбенике и наставна средства 
 | location = Београд
 | language = {{ср}}
 | id = ISBN ????
 }}

Холцлајтнер-Антуновић, Иванка Д. (2000). Општи курс физичке хемије (на језику: (језик: српски)). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN ????. 

Недостаје ми једино ISBN, да би био комплетан. --SmirnofLeary (разговор) 21:01, 14. август 2010. (CEST)

Ни на cobiss-у не наводе ISBN за сваку књигу, дају њихов cobiss id. Није нужно за попунити то поље, али је добра опција кад се попуни. Кад кликнеш на ISBN, преусмерава на линк са списком библиотека на cobiss-у (у Србији) које имају ту књигу. --SmirnofLeary (разговор) 21:13, 14. август 2010. (CEST)

Пих, немамо чланак en:Nescafé, а колико видим немамо ни чланке: „Једначина стања идеалног гаса“ ни „Максвел-Болцманова расподела“. Што се ISBN-a тиче, кликни овде на ISBN у следећем приказу:

  • Вучић, Властимир; др Драгиша М. Ивановић (1973). „Топлота”. Физика I (на језику: (језик: српски)) (12. изд.). Београд: Научна књига. стр. 329. ISBN 978-86-23-21074-7. 

кад отвори страну иди на „Тражи ову књигу“, па затим на саму књигу ако ју је исправно пронашао. Коначно кад изабереш књигу, на дну ће бити списак библиотека где се књига може пронаћи. Конкретно у случају ове књиге то су четири библиотеке. Што се тиче књиге „Општи курс физичке хемије“, њу можеш пронаћи у 7 библиотека. Сигурно има ISBN, али није толико битно, ако не може да се нађе. Иначе, ако нема књиге у библиотеци у којој си учлањена, постоји тзв. међубиблиотечка позајмица књиге, тако да је то добра ствар. Наравно, најбоље је купити, али има доста случајева када то није могуће (старо издање и мали тираж) или кад књига није толико потребна. Можеш слободно да додаш све на шта наиђеш, само једна мала опаска. Стави поред текста који унесеш следеће: <ref name="Холцлајтнер">, да не изгубимо корак са референцирањем. Касније ће то теже ићи. Што се тиче реалног гаса, најбоље је да га оставимо у форми једног кратког пасуса на дну чланка изнад дела „Види још“. Не брини, ово сад овако изгледа натрпано и опширно, али тек прикупљамо информације и материјал, па ћемо касније да уређујемо и полирамо да свака реченица буде на свом месту и да бирамо што је могуће квалитетније референце. Рецимо за овај текст у делу реални гас, референца иде ка неком босанском блогу, тако да се то сигурно брише комплет, чим наиђем на бољи извор. Толико од мене за сада, извини ако сам те удавио са овим исцрпним одговором. Поздрав! --SmirnofLeary (разговор) 17:51, 15. август 2010. (CEST)

Супер, надгледаћу рад у твовој радионици и расправу на страни за разговор нацрта. Додао сам линк у мом нацрту ка твојој радионици. Иначе, видим да си супер савладала навођење извора из књига, и да си отишла корак даље. Нисам знао за овај детаљ како да се наведе Cobiss id - овако {{COBISS|ID=76815884}}, COBISS.SR 76815884. Тако да нам сад не треба ISBN за Општи курс физичке хемије, већ можемо да наведемо преко тог броја - COBISS.SR 167910151. Иначе, неки план рада је да сваки дан унесем по један (озбиљнији) извор. А, о коначној формулацији уводног пасуса већ сад можемо да размишљамо. Мислим да има довољно материјала да се он напише. --SmirnofLeary (разговор) 17:42, 16. август 2010. (CEST)
Еј, па Google преводилац је и мој другар. Јап, па шта мислиш откуд ја знам све те језике? Мултилингва?! Што се графика тиче, са њима немам проблема. Имам инсталиран Matlab, а имам и написаних пар функција за фитовање. Рецимо, ако црташ график уз помоћ Ексела, биће испрекидан, па у Matlab-у за унете податке подесим да изврши неку од интерполација, тако да график испадне сасвим ОК, непрекидан и гладак (без прекида извода). За чланак је можда најбоље да га завршимо целог па тек онда да га премештамо на вики, а за уводни пасус (на страни са нацртом), мислим да тренутно имамо довољно информација да га срочимо. Иначе, консултовао сам литературу и што се тиче „беструктурних честица“, тај појам се односи првенствено на то да немају димензије и у прорачуну нема улогу ротационо кретање. Узима се у обзир само транслаторно, тако да је из тог улга коришћење тог термина оправдано, јер то и јесте случај. Сад, ако има неких других тумачења, то је друга ствар. Треба испитати детљаније, а можемо написати и кратак чланак „беструктурне честице“, да касније не буде забуне. --SmirnofLeary (разговор) 19:23, 16. август 2010. (CEST)
Еј ти, немој да ми дираш страну са споменицама! Да се играш с ватром. Чуј, помоћник, а јел могу ја тебе да замолим за помоћ? Унео сам јеадн пасус на овој страни: Идеално гасно стање, али прави проблем око једне формуле. Не знам шта му је. <math > 1 \gg, n \cdot, r_0^3 \equiv, ε </math >, gg је онај знак за много веће од, equiv еквиваленција (идентички једнако), а cdot је множење. Шалим се ово горе, хвала пуно за споменицу  . --SmirnofLeary (разговор) 21:45, 16. август 2010. (CEST)
Хоћемо, биће то сјајан чланак, а зато нам треба доста озбиљних референци. Само полако и стрпљиво. Лаку ноћ, одмарај, па радимо сутра. Поззз. --SmirnofLeary (разговор) 22:07, 16. август 2010. (CEST)

Ре: графициУреди

Није проблем, питај шта год ти није јасно. Кад су слике у питању, основно питање је под којом су оне лиценцом за ауторска права. Ако то није назначено (као овде), по закону се подразумева оно сва права задржана, и то не можемо да користимо на Википедији.

Кад су ови графици у питању, њих је могуће врло лако репродуковати.

Ако имаш формулу функције која даје те графике, онда у неком програму за цртање графика унесеш ту функцију, он ти испљуне график и то окачиш. Не знам како функционише ситуација са ауторским правима кад график генеришеш у комерцијалном програму, али колико видим слали су слике из програма Mathematica и GNUPlot. Вероватно може и из осталих, али нисам сигуран, ова два сам пронашао тако што сам претраживао ову категорију.

Ако је функција табеларно задата, онда можеш да направиш график рецимо у гугл.доцс. Ево примера лепог графика који је ту рађен (ево и како).

И коначно, ако немаш ни формулу нити табелу, можеш да нацрташ график у неком програму за векторску графику, најчешће се користи бесплатни Инкскејп. Врло се исплати научити основе рада у Инкскејпу.

Ово је вероватно више информација него што ти је било потребно и нисам ти дао готово решење, али ове слике саме по себи не могу на Википедију, тако да проблем треба решити некако другачије, па сам ти навео основне могућности за решавање тог проблема јер се јавља често. Реци које од три решења преферираш па ако ти треба помоћ покушаћу да помогнем. Поздрав. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:07, 14. август 2010. (CEST)

Вукашин МрњавчевићУреди

  На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Вукашин Мрњавчевић да исти постане један од добрих чланака.
Гласање траје у периоду 30. октобар 2010. — 6. новембар 2010. --Vojvoda ( разговор)

Први светски ратУреди

  На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Први светски рат да исти постане један од сјајних чланака.
Гласање траје у периоду 6. новембар 2010. — 13. новембар 2010. --Alexmilt (разговор) 16:50, 30. октобар 2010. (CET)

Промена корисничког именаУреди

Урађено. --филип @ 02:44, 22. мај 2011. (CEST)


Hemijska kinetikaУреди

Red reakcije svakako može bude samostalan članak. Paragraf u članku Hemijska kinetika je sažeti pregled teme, koji nije neophodno uklanjati. Ispod naslova paragrafa se može staviti napomena:

Uputstva za pisanje formula su ovde.

Ukoliko želite da neometano uređujete u glavnom imenskom prostoru, stavite na vrh članka: {{rut}}. --Dcirovic (разговор) 21:08, 11. новембар 2013. (CET)

Ако можеш гласај за добар чланаак - Саша Обрадовић --Bobik (разговор) 09:29, 20. март 2015. (CET)

КК Црвена звездаУреди

Ако сматраш да треба гласати:

  На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак КК Црвена звезда да исти постане један од сјајних чланака.
Гласање траје у периоду 27. март 2015. — 3. април 2015. ----Bobik (разговор) 22:48, 29. март 2015. (CEST)