Отворите главни мени
Архива 30 Архива 31 Архива 32

Садржај

Rajnhard Hajdrih

Postavio sam Rajnharda Hajdriha na raspravu za sjajan članak. Pored svog, dodao sam i tvoje korisničko ime kao predlagača, tako smatram da je pravedno. Nadam se da je to u redu i da se slažeš, ako ne ti onda ukloni. Pozdrav.--Soundwaweserb (разговор) 14:31, 2. октобар 2013. (CEST)

Стављање у Вики оставу

Видим да си ти лично или је то ишло аутоматски ставио неке моје слике са предлогом на Вики оставу (НИш мосотви, Тасос...) . да ли то треба моја сагласност или гласање није ми јасна процедура? Што се тиче мене може то да уради и неко у моје име. Није ми јасна процедура и то ми је нешто компликовано. Није проблем стави или нека неко стави.. Поздрав Драган Цветковић Ниш--Cveleglg (разговор) 17:39, 2. октобар 2013. (CEST)

Pitanje za mišljenje

jel možeš da mi daš svoj sud o ovom mom zahtevu :

https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Трг/Правописна_питања#Ljudi_nemojte_da_se_BRUKAMO.2C_skidajte_ovo_odmah.

poprilično duga rasprava je vođena...napravi sebi sud :)--Иван92_VA (разговор) 22:32, 2. октобар 2013. (CEST)

Бот

Поново о старом проблему преусмерења. Сада налетех на ово. Уколико не провераваш ручно његове измене, боље га немој ни пуштати, пошто прави више штете него користи. --Јован Вуковић (р) 09:40, 4. октобар 2013. (CEST)

Па небитно од када је. Није проверавано. Значи да би сада неко накнадно требао да иде и да проверава на хиљаде ботовских измена од пре пар месеци. --Јован Вуковић (р) 09:52, 4. октобар 2013. (CEST)
Само је проблем што су овде грешке прављене масовно, ботом. И што је сада много теже исправити него пре ботовских измена. Некада је било довољно наћи погрешно преусмерење и преправити га у вишезначну одредницу. Сада треба пронаћи то погрешно преусмерење, преправити га у вишезначну одредницу и додатно проверити све везе које воде на неко од значења вишезначне одреднице. Типа овде је било доста претворити преусмерење покрет у вишезначну одредницу. Сада треба прегледати све везе које воде на кретање и проверавати шта је заиста кретање, а шта покрет. Требало би да водиш много више рачуна о ботовским изменама. --Јован Вуковић (р) 10:00, 4. октобар 2013. (CEST)
Тај проблем је увек постојао. Често се за нешто не може ни претпоставити да треба вишезначна... Типа неко село може имати еквивалент и у некој другој држави и сл... Но у сваком случају ваљало би некако да прегледаш те измене у догледно време. Бот не би требао да прави грешке. --Јован Вуковић (р) 11:01, 4. октобар 2013. (CEST)

Требало би да сам само њега и ревертовао. --Lakisan97 (разговор) 20:22, 4. октобар 2013. (CEST)

Maršali

Čisto za informaciju Vaši tekstovi o sovjetskim maršalima ne vrede niti koliko prostora zauzimaju na serveru. Išao sam prebacivati tekst Борис Шапошњиков na sh wiki pa sam ga 50 % morao sam napisati. Original je očito en wiki,a tamo on ima ceo tucet upitnika o točnosti. --Rjecina2 (разговор) 11:36, 5. октобар 2013. (CEST)

Diorama Cerske bitke

Evo ti slike dirame Cerske bitke u početnoj fazi...Biće uradjena kompletna negde do Novembra, a posle takmičenja ću možda i proširiti, sve za 2014 i stogodišnjicu....Ovo je samo za prikaz...Imam još Mišarsku diormau, koju radim do 2016 za 210 godina i hoću da uradim Bitku kod Velbužda, prema podatcima iz knjige o Nemanjićima i možda po freskama... [URL=http://s1184.photobucket.com/user/emperor3/media/IMG_3465_zpsb656740c.jpg.html][IMG]http://i1184.photobucket.com/albums/z340/emperor3/IMG_3465_zpsb656740c.jpg[/IMG][/URL] [URL=http://s1184.photobucket.com/user/emperor3/media/IMG_3464_zps2245c9af.jpg.html][IMG]http://i1184.photobucket.com/albums/z340/emperor3/IMG_3464_zps2245c9af.jpg[/IMG][/URL] [URL=http://s1184.photobucket.com/user/emperor3/media/IMG_3463_zps8d822259.jpg.html][IMG]http://i1184.photobucket.com/albums/z340/emperor3/IMG_3463_zps8d822259.jpg[/IMG][/URL] [URL=http://s1184.photobucket.com/user/emperor3/media/IMG_3462_zps5030a963.jpg.html][IMG]http://i1184.photobucket.com/albums/z340/emperor3/IMG_3462_zps5030a963.jpg[/IMG][/URL] [URL=http://s1184.photobucket.com/user/emperor3/media/IMG_3461_zpsbcbc1b0d.jpg.html][IMG]http://i1184.photobucket.com/albums/z340/emperor3/IMG_3461_zpsbcbc1b0d.jpg[/IMG][/URL] Uradićemo malo bolje slike, ovo je čisto za egzibiciju...Dakle šta misliš? Pink Flojd (разговор) 16:54, 5. октобар 2013. (CEST) Biće prikazan kad je završim na RTS'u prilikom 100 godina Cerske bitke manifestacija Cer planina rata u Maju...Pink Flojd (разговор) 19:32, 5. октобар 2013. (CEST)

Враћање странице

Врати ову страницу Википедија:Премештање слика на Викимедијину оставу, претпостављам да си је грешком обрисао --Милићевић (разговор) 17:01, 5. октобар 2013. (CEST)

Нешто овде није препознао (претпостављам да заграда збуњује). --Lakisan97 (разговор) 17:18, 5. октобар 2013. (CEST)

Враќач

Благодарам за статусот. Од денеска сум поактивен на српската википедија. Поздрав! --M4r51n (разговор) 17:20, 6. октобар 2013. (CEST)

Корисник:Lucifer 666 lulz

Da li je ovakvo ime dopusteno za Vikipediju? --Kolega2357 (разговор) 14:23, 7. октобар 2013. (CEST)

Друг Панонац

Бојане, можеш ли припазити мало на Панонца. Тебе, видим, воли да слуша. Можда је Змај стао Панонцу на жуљ, али ја нисам. Имао сам обавезе ових дана, па нисам могао да присуствујем расправи.

Панонцу сам малопре лепо рекао да неисторичари нису адекватна литература за чланак Панонска кнежевина, с чим се сложио и Славен

„У праву је Нимча, користите првобитне изворе код оваквих случајева. И брате, ионако имате проблема са утврђивањем кредибилитета многих историјских извора по овим историјским чланцима, још само фали да почнете да користите ауторе који нису историчари. --Славен Косановић {разговор} 14:30, 8. октобар 2013. (CEST)”

Док смо Змај и ја спремни да му изградимо понс ауреус, Панонац пошто-пото хоће да нас дезавуише као обичне тролове и сокпапете.

„Evo sad i ovog. A da se proveri da vas dvojica niste luci? PANONIAN (разговор) 14:12, 8. октобар 2013. (CEST)”

„Значи, Нимчевић и Змај су дефинитивно луци/сокпапети. Овај налог Нимчевића није био активан од другог октобра и сада се појавио да "помогне" Змају у рату измена. Захтеваћу од чекјузера да се ово истражи. PANONIAN (разговор) 14:26, 8. октобар 2013. (CEST)”

„Мени је једино јасно да сте обојица тролови и ваше измене у чланку биће ревертоване. Поштоваћу правило о три реверта дневно, али ћу вас ревертовати, па ви видите шта ћете. Једном ће вам досадити да зезате људе на интернету и почећете да радите нешто корисно. PANONIAN (разговор) 15:58, 8. октобар 2013. (CEST)”

„Поред тога, потпуно је јасно да ни један од вас није историчар, а велико је питање да ли имате довољно година за личну карту. Срамота је што у животу не можете да пронађете другачију забаву од овога. PANONIAN (разговор) 16:05, 8. октобар 2013. (CEST)”

Колико је мени познато, није дозвољено јавно сумњичење за коришћење сокпапет налога.

„Поступци идентификовања лутака на Википедији на српском језику разликују се од поступака на неким другим пројектима Викимедије. Уколико основано сумњате да се неки кориснички налог користи као лутак, контактирајте чекјузере, тражећи проверу и образлажући своју сумњу. Више појединости у одељку Чекјузер. Молимо немојте јавно сумњичати кориснике, тражити провере или галамити о свом захтеву; ово шкоди радној атмосфери на пројекту, односима међу корисницима и делотворности чекјузер алата. Хвала.”

--Нимча (разговор) 16:59, 8. октобар 2013. (CEST)

Između Nimčevića i Zmaja definitivno postoji neka veza, jer su ponašanje i stavovi ova dva naloga veoma slični. Bez obzira da li su u pitanju luci ili "drugari". Neka Nimčević objasni kako to da od drugog oktobra nije radio ništa na vikipediji i onda se pojavio baš sada kada je trebalo Zmaju da "pomogne" u ratu izmena? A dotični ni sada ne radi ništa drugo osim što "podržava" Zmaja na spornom članku. Izvinjavam se, ali to su meni sasvim dovoljni "dokazi" za moje zaključke. PANONIAN (разговор) 18:34, 8. октобар 2013. (CEST)
Nije u pitanju to što imaju iste stavove, već to što se jedan nalog koji je bio neaktivan nekoliko dana pojavio baš u pravo vreme da revertuje članak i da podrži drugi nalog. Kako to da se Nimčević pojavio baš sada i baš na tom članku a pri tome ni Zmaj ni Nimčević na vikipediji trenutno ne rade ništa drugo osim što diskutuju o spornom članku i revertuju ga? I drugi korisnici učestvuju u diskusiji o tom članku, ali niko od njih mu nije potpuno posvećen kao Zmai i Nimčević, jer svi drugi korisnici rade bar još nešto drugo. PANONIAN (разговор) 19:04, 8. октобар 2013. (CEST)
  На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Рајнхард Хајдрих да исти постане један од сјајних чланака.
Гласање траје у периоду 9. 10. 2013. — 16. 10. 2013. --Soundwaweserb (разговор) 14:35, 9. октобар 2013. (CEST)

Молба

Поздрав, Молим те да вратиш назив текста IAAF на стари ћирилични ИААФ које је нови „лектор“ Крушевљанин Иван променио. Образложење постоји на страници за разговор. Хвала --Drazetad (разговор) 08:49, 11. октобар 2013. (CEST)

Нисам сигуран да знам на шта мислиш. Дај линк ка нечему везаном за то. --Ф± 11:03, 12. октобар 2013. (CEST)

Аха, мислиш на [1] али то је само за портале, не и за шаблоне. --Ф± 22:45, 12. октобар 2013. (CEST)

Pokazuje mi žutu traku, ali mnogo manju nego što je ona prethodna bila i u desnom gornjem uglu se pojavljuje na reč razgovor. Generalno, meni je mnogo bolje bilo ono staro, jer si odmah mogao da vidiš šta ti pišu po stranici a sada ako ti je dugačka stranica moraš da provučeš skroz na kraj stranice da bi video, a zamisli da ti pišu negde u sredini teksta, pa aj ti ubodi ili idi na skorašnje izmene ili spisak nadgledanja da bi video. To su sitnice, međutim, da li je moralo otežavati. Ja nisam ljubitelj fejsbuka, čak nemam ni profil, i ne sviđa mi se ovaj novi dizajn. Ali razumem da drugi odlučuju i šta većina hoće. Pa kad je već moglo da se promeni, onda bi bilo logično, da ko ne želi tu promenu, vrati na staro. Šta je tu je.--Soundwaweserb (разговор) 15:22, 12. октобар 2013. (CEST)

Инсистираћу да ме не зовеш Тајгица

јер то мени БокицеК исто тако лоше пада, као и теби кад неко хоће Самарџића да наведе као извор. Дотични предлог сматрам да треба да поставиш и осталим члановима жирија, на страници, која је за то предвиђена, јер сам само урадила онако како смо се до сада договарали, ако ниси слушао пажљиво, нисам крива. И шта би било онда када би сви урадили исто, шта год да је ко уредио, стави на своју листу па шта буде? Осим тога, подсетићу те само, онако успут, да си до сада и за ово такмичење, исто колико и за оно претходно, пријавио свега Ø (чита се као нула или ништа) чланака. И питаћу те, шта ти сматраш да о томе треба да мислим? И да не буде да давим више него што треба, само ћу те питати. још једну ствар: зашто мени она опција за референце ради искључиво на „гурање“ и то само понекад, а ко зна како ли ради другима, па сад кад хоћу да кажем да извор у облику УРЛ адреси није добро наведен, морам да прегледавам и оцењујем гледајући само на једно око, јер кад се у извору не наведе ни наслов, ни аутор, ни датум, а сутра се страница пребаци ко зна где, биће као да је извор „појела маца“ и нико неће имати појма шта је у њему писало.--Тајга (разговор) 16:17, 12. октобар 2013. (CEST)

Е па онда ништа... --Тајга (разговор) 16:28, 12. октобар 2013. (CEST)
Што се тиче техничког питања  , види такође:
Опције
Попуњавање формулара
мислила сам на опцију менија која мени бар излази само понекад. Једном када постигнем да ми се појави та опција, онда могу да одаберем један од шаблона за часопис, веб страницу, књигу, новости и онда фино могу да попуним поља на формулару, али наравно, то само кад хоће да ми изађе, а када неће ... онда учитавам поново и поново исту страницу.--Тајга (разговор) 14:13, 13. октобар 2013. (CEST)
Уреди бар неки чланак за пример (само немој на а тему четници и партизани, то је много досадно)... Нема везе што си одустао.--Тајга (разговор) 23:51, 13. октобар 2013. (CEST)

Кошаркаши

Потрудићу се да направим мада 80-их нисам ни рођен али наравно да знам за већину тих играча. Поздрав --Bozalegenda (разговор) 17:39, 12. октобар 2013. (CET)

Слике

да ли могу да знам зашто премешташ слике које сам послао? и зашто бот у чланцима мења њихов назив? --Mstudiodf (разговор) 14:37, 14. октобар 2013. (CEST)

Како? користим копи-пасте, копирам назив чланка на слику --Mstudiodf (разговор) 14:47, 14. октобар 2013. (CEST)

Леси не одустаје да се врати кући. --نوفاك اتشمان‎ 15:19, 14. октобар 2013. (CEST)

Хвала

Ради, овако и онако, једини је проблем јер је књига нова па још на појединим сајтовима није уписана. У сваком случају хвала на помоћи, немогу с временом да се ускладим и лепо завршим чланак али чим будем имао довршићу војводу Мишића.   Змија бгд   18:20, 16. октобар 2013. (CEST)

  Змија бгд   18:26, 16. октобар 2013. (CEST)
Средио сам референце и сад ради сад ћу све хвала.   Змија бгд   18:54, 16. октобар 2013. (CEST)
Јер може неки до твојих ботова да среди остало или да сам сређујем уредио сам две референце и сад раде.   Змија бгд   19:01, 16. октобар 2013. (CEST)

Орјуна

Још раније сам хтео да напишем овај чланак, али немам конкретну литературу. Све што поседујем у веома кратким цртама говори о Орјуни. Тако да ако направим чланак може бити само нека клица. --Pinki (разговор) 17:43, 17. октобар 2013. (CEST)

На страници за разговор чланка Карловачка митрополија Аутобот је написао:

„Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 06:52, 17. октобар 2013. (CEST)”

О каквим поузданим рецензираним изворима је реч? У чланку се наводе готово сви уважени аутори (Јован Радонић, Радослав Грујић, Ђоко Слијепчевић, Сима Ћирковић, Славко Гавриловић, Василије Крестић, Дејан Микавица, Горан Васин).--Нимча (разговор) 22:11, 17. октобар 2013. (CEST)

Bojane, članak Karlovačka mitropolija nije uopšte sporan. Sporno je to koliko je naš kolega Panonac, koji po profesiji nije istoričar, upoznat sa istorijom ovih krajeva. Znaš onu staru: „Nije važno šta je rekao, nego ko je rekao“. Da je stvarno toliko upoznat, znao bi iz topa da je Krušedolsko-karlovačka mitropolija osnovana na saboru u Krušedolu 1708, a ne 1691. Uz to, primetio sam organski ne podnosi istoriografski termin južna Ugarska, premda je on rasprostranjen u srpskoj istoriografiji. Vasilije Krestić je nedavno izdao knjigu Srbi u Ugarskoj. Neodređeni termini koje on predlaže i toliko forsira tipa „južna Panonija“, „teritorija koju kontrolišu Habzburzi“ su sa jezičkog stanovišta nezgrapni, a sa stanovišta istoriografije neodređeni. Južna Panonija može se odnositi i na Panoniju inferior, a terotirija koju kontrolišu Habzburzi i Češka i Moravska. Kada sam mesto termina južne Ugarske predložio precizniji termin neoakvistika (novoosvojeni krajevi) negodovao je. Za njega je Ugarska totalno propala u ratu sa Turcima. Stoga, veli on, ne može biti: "Arsenije III Crnojević preselio se sa narodom u južnu Ugarsku", jer u to vreme Ugarska nije bilo. Takođe, u austrijskim osvajanjima ugarskih zemalja vidi samo okupaciju osmanskih teritorija. Ugarska možda jeste propala u ratu sa Turcima, ali ugarsko plemstvo nikada se nije odreklo izgubljenih teritorija. Rakocijeva buna je pokrenuta, između ostalog, i zbog toga da podseti bečki dvor na poštovanje ugarskih prava i običaja. Prosto rečeno, Mađari nisu hteli da Beč upravlja njima direktno, putem vojne uprave (Komisija za neoakvistiku), nego putem Ugarske dvorske kancelarije i Ugarskog sabora. Pitam se šta je tu toliko sporno? Za Panonca je to nazivanje južne Panonije južnom Ugarskom velikomađarska propaganda. S druge strane, za njega Srbi kao potomci Ilira, Dačana, Tračana, mogu da polažu pravo na Panoniju. Neviđena budalaština. Totalno je nebitno ko su genetski preci Srba. Jezički i kulturno Srbi pripadaju južnim Slovenima i tu nema dileme. Da li smo mi potomci latinskih kolonista i romanizovanih Ilira, Tračana, Danačana bitno je koliko Puškinovo etiopsko poreklo u kontekstu njegovog književnog stvaralaštva. Jednom rečju: budalaština. Isto tako, ne mogu nikako da shvatim njegovo poricanje postojanja desetka u pravoslavnoj crkvi i postojanja jake katoličke crkvene organizacije u današnjem Sremu. Imao sam čitav jedan semestar predavanje posvećeno srpskom srednjovekovnom društvu, a posle toga još jedan semenstar o srpskim predvodnicima u južnoj Ugarskoj. I on će da mi kaže nešto?! Taj čovek ne poziva se ni na šta, nego priča napamet. Gugl buks dobar je kao vodič, ali ne kao izvor informacija. Svašta se može naći tamo. Uz to, ekipa zadužena za gugl buks nije postavila sve knjige, niti ih je za sve korisnike učinila dostupnim. Ako neke knjige nema na gugl buksu, to ne znači da ona ne valja. Isto tako, ako neka knjiga stoji na gugl buks, ne znači da je ona 100% ispravna.--Нимча (разговор) 15:00, 18. октобар 2013. (CEST)

U tom članku, bre, treba da stoji zahvala Rukopisnom odeljenju Matice srpske što mi je dalo da skeniram slike i pismo, a ne odricanje od odgovornosti za trenutni sadržaj. Ljudi su na tome insistirali.

Jedno je sigurno. Panoncu je ovaj članak stao samo toliko da u njemu ne bude tobožnje mađarske i katoličke propagande. Ta mađarska i katolička propaganda ogleda se u slici prve mađarske odgovorne vlade i jednoj rečenici koja se odnosi na dolazak Mađara u Srem, uspostavljanja katoličke crkvene organizacije na uštrb pravoslavne. Uneo sam pre neki dan sliku mađarofilskog kneza Mihaila Obrenovića koji je, da bi potvrdio svoje prijateljstvo sa mađarskim aristokratskom krugovima, oženio groficu Juliju Hunjadi. Vidim, nema ništa protiv te slike. Čudno. Ljudi koji imaju fobiju od Mađara obično negoduju kad vide da je neko od naših oženio Mađaricu. Postoji o tome i vic.

Sin: Baćo oženio Stipan Pištu. Baćo: Pa kud baš za Mađara?!

Dakle, nije uopšte bitno to što je Pišta muško, bitno je da je on Mađar.

Međutim, o mađarskoj propagandi o kojoj trubi naš kolega Panonac ne može biti reči, jer na početku piše, između ostalog:

„Од Словена и Германа које су затекли у Средњој Европи Мађари су се у битноме разликовали, што потврђује, између осталог, и Отон Фрајзиншки: „Горе поменути Мађари су тако ружног лица, упалих очију, ниског раста, а по понашању и језику су такви варвари и насилници да са правом треба кривити судбину или, боље рећи, бити изненађен Божјом стрпљивошћу, која је, не бих могао рећи људима, него таквим наказама од људи оставила тако изврсну земљу“. Под „изврсном земљом“ Отон мисли пре свега на просторе Панонске низије, па и на просторе данашње АП Војводине у Србији.”

--Нимча (разговор) 17:53, 18. октобар 2013. (CEST)

Иван Настовић

Хтео сам да напишем чланак о Ивану Настовићу, али сам видео да је већ био брисан па су ми рекли да се обратим неком администратору. Он је недавно преминуо и мислим да би требали да имамо једну фину кратку биографију јер је зачетник психологије фамилијарног несвесног у Србији и један је од највећих тумача психологије снова у нашој земљи (засновано на Фројдовој, Јунговој и Сондијевој психоанализи снова). Детаље видите код мене на страници за разговор. П.С. Морао сам да Вам украдем оно за блокаду на хрватској Википедији, просто сам се одушевио. --Mitar Sorajic (разговор) 23:02, 17. октобар 2013. (CEST)

Ма знам, наравно. Није мени био циљ да тамо уређујем већ да ме блокирају, пошто ја припадам оној групи људи која не признаје хрватски, босанскохерцеговачки, црногорски језик... Иначе не знам да ли си гледао нашег министра који је причао о хрватској Википедији, то је мој професор коме сам ја још пре неколико година причао о односу њихове Википедије према истини. Што се тиче Настовића ја могу да напишем о његовом животу, раду, о свим написаним књигама и да то изгледа заиста релевантно јер је он генерација и други правац у односу на Владету Јеротића.--Mitar Sorajic (разговор) 15:24, 18. октобар 2013. (CEST)

Устав

Да ли бих могао узети скриншот насловне стране Устава из 1888. одавде и послати га под слободном лиценцом?--В и к и Р 20:20, 18. октобар 2013. (CEST)

Референце и литература раде

Исправио сам по твојим упутствима све референце у свим мојим чланцима и сад раде, хвала на помоћи.   Змија бгд   00:17, 19. октобар 2013. (CEST)

GLAM

Sećam se da si učestvovao u izradi internet stranice GLAM Srbija. Diše li to čudo uopšte ili je krepalo? Sećam se da se pucalo na visoko, ali meni se čini da su nam rezultati mršavi.

Meni je potpuno glupo što smo ograničeni samo na materijal sa Digitalne Narodne biblioteke Srbije i raznih amaterskih sajtova tipa ovaj. Od ove godine počeo sam da se više interesujem za muzeje, arhive i galerije.

Meni je krivo što je Savezni arhiv Nemačke ustupio je gomilu slika Vikipediji, dok naši arhivi, izgleda iz neke stare sujete, traže poseban zahtev za objavljivanje građe na veliko. U pitanju su Rukopisno odeljenje Matice srpske, Muzej grada Novog Sada, Galerija Matice srpske, Istorijski arhiv grada Novog Sada i Istorijski arhiv u Sremskim Karlovcima. Postoji arhiv i u Sremskoj Mitrovici, ali ne nameravam tamo da idem još, jer mi je to predaleko. Takođe, imaj u vidu da ne nameravaju u skoro vreme da objavljuju građu. Proće još mnogo vode Moravom... Građa propada, a oni se glupiraju. To se posebno odnosi na ROMS, čiji fond je već seljakan na druga mesta. Ovo šta je sad ostalo u njemu samo je deo onoga je Matice srpska nekada imala. Tako da, bilo bi lepo ako uzmete u ovo razmatranje. Ne zahtevam od vas administratora puno, nego samo jedno pismo, u kom biste me takoreći formalno priznali kao saradnika sr.wiki ili projekta GLAM Srbija, na neki način stali iza mene. Troškove skeniranja građe ću snositi ja, jer rad u arhivima je ionako u opisu mojih aktivnosti.--Нимча (разговор) 06:15, 20. октобар 2013. (CEST)

Mikiju sam pisao, video sam ga pre neki dan u skorašnjim izmenama, ali izgleda je bio zauzet nečin drugim. Ivana još nisam pitao. Ima li Ivan neku funkciju u Vikimediji?--Нимча (разговор) 06:22, 20. октобар 2013. (CEST)
Čuo sam da su te intervjuisale neke novine u vezi sa Vikipedijom. Pogađaj kako sam došao do te informacije. Reću ti mesto: bilo je u Limanskom parku. :) --Нимча (разговор) 06:29, 20. октобар 2013. (CEST)

Tome, rekao bih, ima već 3 godine. Treba naučiti ljude da nas poštuju malo više bez obzira na propuste. Pre neki dan jedan moj profesor se narugao vikipediji koja je besplatna, a pohvalio istorijsku biblioteku koja ne dozvoljava nikakav vid prerade i objavljivanja njenih članaka. GLAM propada zato što mi nemamo ljudi koji odlaze u arhive, muzeje itd. Uglavnom nas ljudi neće uzeti za ozbiljno ukoliko ih ne posetimo fizički. Meni je samo jednom uspelo da bez posete iz Narodnog muzeja dobijem skeniranu sliku i dva-tri puta iz Subotičkog arhiva. Ovi iz ROMS-a traže od mene staromodno pismo. Kao da živimo krajem 19. vekai početkom 20. veka. Da ga neće možda arhivirati za nedaj Bože?! Ne bi me čudilo, jer primetio sam u katalogu razna beznačajna pisma (Josif Rajačić prekoreva svog sinovca Aleksandra Rajačića zbog rasipništva, bibliotečke pozajmice Radoslava Grujića) koja nikom normalnom ne trebaju.

Da li si možda promenio mišljenje o Đoki Slijepčeviću? Pitam te to, jer juče sam bio u jednoj knjižari u Novo Sadu (preko puta Narodnog pozirišta) i na polici ugledao tri toma lepo ukoričene Slijepčevićeve Istorije SPC. Čovek možda jeste bio istaknutiji ljotićevac, ali ne može mu se osporiti poznavanje istorije SPC. Ta sam Radoslav Grujić je napisao prikaz njegove doktorske disertacije. Grujićeve članke je inače teško naći. Morao sam ići u raritet da bih dobio Glasnik istorijskog društva u Novom Sadu. Sumnjam da ga ima igde u Srbiji sem u Novom Sadu, jer, da ga ima, ne bih ga dobio u raritetu, nego i u opštoj. Uz to, COBISS mi kao rezultat izbacuje samo Maticu srpsku i eventualno Biblioteku bačke eparhije. Za ovu poslednju garant treba specijalno odobrenje. Pitam se otkud onda gugl buksu primerak. Znam da Matica srpska nema nikakvu saradnju sa gugl timom.--Нимча (разговор) 07:08, 20. октобар 2013. (CEST)

Нисам ни мислио да га цитирам игде другде осим у чланцима који се односе на цркву. :) То је била његова област истраживања. Човек је докторирао на тему Стефан Стратимировић. Његова историја СПЦ је 2002. доживела још једно издање. За неке су прихватљиви неисторичари: Имами, Брујић итд.--Нимча (разговор) 14:37, 20. октобар 2013. (CEST)

Karlovačka mitropolija

Ja stvarno moram da protestujem zbog onoga što Nimčević radi sa člankom Karlovačka mitropolija. Evo vidi samo ovo: [2]. Vidi šta je on tamo uokvirio i naglasio: "Горе поменути Мађари су тако ружног лица, упалих очију, ниског раста, а по понашању и језику су такви варвари и насилници да са правом треба кривити судбину или, боље рећи, бити изненађен Божјом стрпљивошћу, која је, не бих могао рећи људима, него таквим наказама од људи оставила тако изврсну земљу. – Отон Фрајзиншки" Pa jel to spada u članak o Mitropoliji??? "Ružna lica Mađara"???!!!! Pa to je silovanje članka, ništa manje od toga. Ja od tebe kao administratora tražim izričitu dozvolu da uklonim iz članka njegov šablon "radoni u toku" i da tekst tog članka privedem razumu. Ovo je stvarno sramota šta on tamo radi, stavio je šablon "radovi u toku" da niko drugi ne bi mogao da menja članak a piše tamo neverovatne gluposti. PANONIAN (разговор) 18:43, 20. октобар 2013. (CEST)

Па добро, при оваквом стању чланка се и ја слажем да се све то обрише. PANONIAN (разговор) 19:37, 20. октобар 2013. (CEST)

Razumem ja bol koji je posle toliko bespotrebnih blamaža pretrpeo kolega Panonac, ali moram i ja nešto reći. Godine 1909. organizovan je diskriminatorski veleizdajnički proces. Srbima je pored izmišljene optužnice osporavano da su uopšte živeli severno od Save i Dunava i zapadno od Drine pre 1690. i imali ovde svoju crkvenu pravoslavnu organizaciju. Revoltiran tom nepravdom, Radoslav Grujić je ustao u odbranu srpske istorije i napisao za svega tri peseca Apologiju Srba. U njoj je potanko izneo čitavu istoriju austrougarskih Srba (termin austrougarski Srbi nije diskriminatorski, upotrebljava ga i u radovima posle 1918) kako bi dokazao toj ignorantskoj pomađarenoj gospodi da Srbi nisu od juče, nego od davnina tu. Tu govori o bezuspešnim pokušajima katoličke crkve da pounijati Slovene i Grke u Mačvi, o formalnom ujedinjenju dveju sremskih episkopija (katoličke i pravoslavne) izvršene pod pritiskom katoličke crkve, o uspostavljanju srpske pravoslavne crkvene organizacije u tim krajevima pod kraljem Dragutinom (Postoji kod nas tradicija da je manastir Bešenovo na Fruškoj gori takođe izgradio sremski kralj Dragutin.), o zaslugama kralja Milutina i despota Stefana Lazarevića itd. Naravno, nisu svi poverovali njegovoj priči, a ponajmanje poturice. Ovo što Panonac sad zahteva od tebe i mene je dijametralno suprotno od onog što je zahtevao pre koji mesec: Па јбг, колико знам постојање дела о почецима верског живота није ни било спорно. Сматрам да је то важно поменути, јер је у првобитној верзији чланка Нимчевић писао да су Срби "дошли у Угарску" 1690. и да су онда "добили верска права од тамошњих власти". Неко ко не зна историју а то прочита може мислити да пре тога на овим просторима никад није било Срба. PANONIAN (разговор) 14:50, 8. септембар 2013. (CEST) Ako ne navedem pravoslavne crkvene organizacije na tlu uže i šire Vojvodine (sve sa Palilulom, Novim Beogradom i Pančevom) pre Karlovačke mitropolije, osporiću (ubedili su me Tajga i Panonac) postojanje Srba pre i pravoslavne crkvene organizacije pre 1690.

Panoncu je, eto, pošto poto stalo da u članku Srbi u Vojvodini piše o Ljudevitu, Salanu, Utrigurima i ostalim slovenskim i bugarskim kneževima koji su na ovaj ili onaj način imali veze s ovim krajevima. Veze te vrste bogami imala je Karlovačka mitropolija sa crkvama koje su joj prethodile: sremska, braničevska, beogradska episkopija pod ohridskom arhiepiskopijom, mačvanska episkopija pod SPC, mačevska i beogradska mitropolija pod SPC, beogradska mitropolija pod ohridskom arhiepiskopijom, beogradsko-karlovačka mitropolija za vreme austrijske uprave u Srbiji itd. To što on želi da iz sastava Srbije izdvoji Vojvodinu (tendencija koju su prozreli ljudi i pre mene), to je druga priča.

Uz to, Jovan Radonić (Srbija i Ugarska u srednjem veku) takođe citira Otona Frajzinškog u referenci broj 7 na strani 130 (Vojvodina I). Tamo kaže: "Sunt autem praedicti Ungari facie tetri, profundis oculis, statura humiles", što je ovo gore što citira Panonac. Taj citat upotrebljen je u potpuno duhu Panončevog shvatanja da Mađare treba pošto poto na lep način degradirati, tj. osporiti im pravo na Vojvodinu. Za razliku od Panončevih Ilira, lepo se uklapa u celu priču. Stav srpske pravoslavne crkve u AU uvek je bio obojen antimađarskim tonom koji je dobio na izražaju za vreme patrijarha Josifa Rajačića. Je l Panonac može ovo da opovrgne? Na slična degradiranja Mađara srećemo kasnije i kod nekih istaknutih Srba. Revoltiran raznim bednim mahinacijama s mađarske strane, Mihailo Polit Desančić je za izbore za Ugarski sabor koji su održani u Pančevu (održani posle razvoječenja Vojne granice u ovom sektoru 1873) rekao da se tu mađarstvo pokazalo u svom pravom mongoloidnom vidu. Prevod Otona Frajzinškog je ispravan, što je potvrdio i kolega klasičar Igor [3].

P. C. Optužba da silujem članak koji sam sam napravio je podjednako glupa kao konstatacija da širim katoličanstvo i mađarsku propagandu.--Нимча (разговор) 23:40, 20. октобар 2013. (CEST)

Ти направио чланак? Срећом па постоји историја стране: [4] (направио га је анонимни корисник 93.86.170.118). И невероватно ја каквим се методама овде служиш: оптужујеш мене да мислим да Мађаре "треба деградирати", а сам пишеш како "имају ружна лица" и да су "наказе од људи". Ја, истина, јесам против великомађарског национализма, али не мрзим Мађаре као народ, а такве етничке увреде какве си за њих написао су неприхватљиве за ову енциклопедију. PANONIAN (разговор) 00:52, 21. октобар 2013. (CEST)
Dobro, Bojane, jesam li ti lepo izneo zašto mislim da je period pre 1690. bitan? Bez ikakvog razloga si ga uklonio. Na njemu sam vredno radio, izlazio u susret Panončevim i Tajginim željama.--Нимча (разговор) 13:58, 21. октобар 2013. (CEST)
To je tekst o pravoslavnoj crkvenoj organizaciji pre Karlovačke mitropolije. Tu se pominju episkopije braničevska, sremska, beogradska, mačvanska itd. i grčki manastiri, Bešenovo, Krušedol itd. Ne zameri, ne slažem se sa tom izmenom. Nisi pročitao tekst, nego si se poneo Panončevim histerijama. On je zapeo za te Mađare, ne može da ih smisli. Zbog jedne rečenice želi da uništi čitav taj deo za koji se toliko zalagao.--Нимча (разговор) 14:17, 21. октобар 2013. (CEST)
Pazi, u svim knjigama o novovekovnoj istoriji obavezno bude pomena i o srednjovekovnoj pozadini. Nedavno je izdata Историја Срба у Црној Гори (1496-1918) od Dejana Mikavice, Gorana Vasina i Nenada Ninkovića. Premda na naslovnoj strani piše od 1496 do 1918, izlaganje počinje od Konstantina Porfirogenita.--Нимча (разговор) 14:32, 21. октобар 2013. (CEST)
Па и српска православна црква овде има свој контунуитет. Не знам што си све обрисао. Да сте се макар потрудили и прочитали шта сам написао, видели бисте да сам додао и нов текст, да је расветљено васпостављање православне црквене организације у виду СПЦ на простору сев. Србије. Од Драгутинове мачванске епископије настаће београдска митрополија чији митрополит ће имати јурисдикцију над Србима у данашњем Срему. Додуше, нисам још расветлио период од Мохача 1525 до 1690, али припремам се и за то. Углавном, београдска митрополија обухватала је под Турцима Срем. После бечког рата само је политички баријерама СПЦ била раздвојена на аустријски и турски део. На крушедолском сабору 1708. Крушедолска митрополија је проглашена само за аутономну, а не и за аутокефалну црквену област. Дакле, очуване су везе са Патријаршијом у Пећи. Срем је до Варадинског рата 1716. био подељен између крушедолске и београдске митрополије које ће се ујединити 1726. под митрополитом митрополије карловачке и београдске, Мојсијем Петровићем. То ти је контуитет, од Драгутина, преко Арсенија Црнојевића и Мојсија Рајевића.--Нимча (разговор) 15:14, 21. октобар 2013. (CEST)
Не можеш римску мезију упоређивати са Југославијом. Између њих не постоји никакав континуитет. Мезију су основали Римљани, а Југославију Срби, Хрвати и Словенци. Православље са ових простора можда није увек било под окриљем СПЦ, али је остатке уништених ћирило-методских црквених области од одумирања спашавала СПЦ. СПЦ игра ту одлучујућу улогу. Да није било ње, не би било православних. То подвлачи и Радослав Грујић.--Нимча (разговор) 15:56, 21. октобар 2013. (CEST)
На неки начин јесте. Крушедолска, тј. Карловачка митрополија била је најутицајнија црквена област у оквиру СПЦ. Двојица патријарха били су њени поглавари. На њено формирање утицали су управо они чиниоце које сте ви уклонили из бизарног разлога. Избрисали сте разне привилегије које су Срби добили 1481 и 1495, помен манастира Бешеново, Крушедола итд. Све то је битно ради схватања каснијих догађаја. Српски постири позивали су се на прошлост, на средњи век, да се изборе за своја права у Угарској. Ви овим скраћујете историју на период од 1708 до 1920. Због чега? Због Мађара? Молим вас.--Нимча (разговор) 16:28, 21. октобар 2013. (CEST)

Јесте, заузели смо дијаметрално супротна гледишта, али из другачијих побуда. Панонац се залагао за тај део јер му је стало да се у чланку као Срби помињу Павле, Вукан, Илија, Вид итд. Ја се фокусирам само духовни живот и утицају православних на црквене прилике у Угарској. Ти Бугари су основали сремску епископију која је призната и од Византијског цара Василија Другог, а коју су Мађари формално спојили са својом католичком организацијом 1230. Потом је крајем 13. века дошао Драгутин и васпоставио православну црквену организацију у северној Србији. Према народном предању подигао је и манастир Бешеново. Ви сте то све избрисали. То се помиње у свега две-три реченице. Не намеравам да од тога правим есеј. То је само кратак преглед духовног живота у Угарској пре доласка Срба. Ништа посебно.--Нимча (разговор) 17:10, 21. октобар 2013. (CEST)

Čemu taj defitizam?! Neće "na kraju" biti najmanje o Čarnojeviću, Jovanoviću, Stratimiroviću, Rajačiću. O Čarnojeviću, Isaiji Đakoviću, Sofroniju Podgoričaninu i dr. će biti još. Nismo mogli... preciznije nisam mogao do sada ništa uneti, jer su članci Radoslava Grujića u raritetu MS. Oni najbolje razjašnjavaju zapetljane kanonsko crkvene odnose. Od tebe i Panonca se ne traži ništa drugo do da budete strpljivi. Težak posao, je l te? Za Panonca je, vidim, to pravo mučenje. Ako je Radoslav Grujić najbolji poznavalac istorije Karlovačke mitropolije pisao o duhovnom životu na tlu Karlovačke mitropolije od Bugara koje si naročito zapazio, mislim da nije sramota i mi da pišemo. Tim pre što su članci na viki koji se odnose na to razdoblje živi očaj. Realno, takva je situacija.--Нимча (разговор) 04:06, 22. октобар 2013. (CEST)

Teksta o periodu pre 1708. ima najviše zato što se potenciralo na tome. Citirao sam ti Panončevu izjavu: Па јбг, колико знам постојање дела о почецима верског живота није ни било спорно. Сматрам да је то важно поменути, јер је у првобитној верзији чланка Нимчевић писао да су Срби "дошли у Угарску" 1690. и да су онда "добили верска права од тамошњих власти". Неко ко не зна историју а то прочита може мислити да пре тога на овим просторима никад није било Срба. PANONIAN (разговор) 14:50, 8. септембар 2013. (CEST) Smatram da nije u redu da se ljudi tako zajebavaju sa mnom. Hoću neću. Hoću neću. I Panonac je uneo odeljak: Počeci duhovnog života koji je počinjao od 6. veka, spominjao Beogradsku mitropoliju itd. Možemo taj odeljak isparcelisati. To je najmanji problem.--Нимча (разговор) 04:14, 22. октобар 2013. (CEST)

„To nije clanak o istoriji verskih prava Srba u Vojvodini, vec o organizaciji tadasnje Pecke patrijasije/SPC.”

Upravo. Da bi shvatio kako je svetosavska crkva (SPC) uopšte dospela u južnu Ugarsku, moraš da znaš malo i o ktitorskim delatnosti Dragutina, Milutina, despota Stefana Lazarevića, Đurđa Brankvoića, Maksima i Angeline... sve su to ličnosti utrle put SPC u ove krajeve. Krušedol je postojao od početka XVI veka, a Krušedolska mitropolija osnovana je tek 1708. Za manastir Bešenovo postoje indicije da je osnovan još u vreme Dragutina. Širenjem SPC u južnu Ugarsku koje je započeto još za vreme Dragutina obnovljena je istočno ckrvena organizacija koja je postojala ovde još u doba Ćirila i Metodija. To podvlači Radoslav Grujić ma str. 331.--Нимча (разговор) 05:07, 22. октобар 2013. (CEST)

FOP

Ok, ali ja ti ipak savetujem da ostaviš lokalne kopije nekih slika, radi sigurnosti --Милићевић (разговор) 15:02, 21. октобар 2013. (CEST)

Izvori

Da li možeš reći kako da se reši pitanje sekundarnih i primarnih izvora vezanih za članak o Karlovačkoj mitropoliji. Pogledaj na primer ovo: [5]. Nimčević osporava apsolutno svaki sekundarni izvor na koji se ja pozivam i stalno traži od mene primarne izvore. Reci mi molim te da li je to u skladu sa pravilima o korišćenju izvora na vikipediji? Koliko ja znam pravila podržavaju sekundarne izvore i kažu da korisnici ne treba da sami koriste i tumače primarne izvore. Nimčević od mene zahteva upravo suprotno: traži da svaki sekundarni izvor potkrepim primarnim izvorom da bi onda on taj primarni izvor rastumačio na svoj način. Kako da se reši ovaj problem? PANONIAN (разговор) 10:37, 24. октобар 2013. (CEST)

{{Sfn}}

Ја овај шаблон не знам да користим. Покушао сам да форматирам референце у чланку Устав Србије из 1888. године по том систему, али стално се појављује нека грешка. Боље да остане како је сада.--В и к и Р 11:16, 25. октобар 2013. (CEST)

Хвала. Мислим да сам сконтао како ради.--В и к и Р 11:40, 25. октобар 2013. (CEST)

Власниче бота

Можеш ли ми објаснити шта је циљ дуплирања референци? Види његове последње измене у чланку Тоталитаризам нпр. Ја то ништа не разумем.--Тајга (разговор) 13:17, 25. октобар 2013. (CEST)

Можда је било боље да нисам ништа питала, с обзиром да сам далеко од тога да успем да разумем твој одговор, осим што сам потпуно необавештена и што ми се указао један велики цврц на страници са документацијом поменутог шаблона... Јуче сам свакако обрисала једну дуплу референцу и сад чак и да сад хоћеш да ми платиш, не бих могла да се сетим где...--Тајга (разговор) 13:29, 25. октобар 2013. (CEST)
Могуће да је дотични шаблон добар, увек и када имаш књигу на увид, осим што треба времена научити се на такав начин наовда, делује ми врло компликован за коришћење, осим ако нема неки формулар који то аутоматски може да направи, као што то има за референце (или може да послужи исти), што такође не знам. Ја код себе тренутно имам јако мало књига, многих има на интернету, али што се тиче гугла, тога на српском језику има врло слабо, осим што мислим да нам циљ није да реклакмирамо гугл или се бар надам.--Тајга (разговор) 20:44, 25. октобар 2013. (CEST)
А шта сад да радим кад неће да ми ради у чланку Волт Дизни, седма референца ... Истрошила сам све комбинације погађања и више ми није остала ни једна једина--Тајга (разговор) 22:40, 29. октобар 2013. (CET)
Хвала, баш сам се ономад добро запетљала и стигла до ћорсокака, односно помрачења од силног испробавања и ћорака. Већ сам помислила да то можда не важи за журнале. Сад ми је остала још једна недоумица: може ли се та ствар употребити за чланке ако нема име аутора, али има уредника часописа и знам већ унапред, шта ће ми се десити ако кренем да испробавам.--Тајга (разговор) 11:41, 31. октобар 2013. (CET)
Hvala, olakšao si mi pšosao.--Mile MD (разговор) 17:10, 25. октобар 2013. (CEST)

Слика за брисање

Вјероватно би то неко од администратора свакако примјетио, ал за сваки случај да кажем овдје. Нешто сам експериментисао са качењем ове слике [Датотека:KSHS1921 jezik copy.png], али ми "експеримент" није успио, па је треба обрисати, пошто сам исту окачио директно на commons.--Слободни умјетник (разговор) 18:47, 25. октобар 2013. (CEST)

Мала помоћ

На теми, Фудбалског савеза РС, остало је још једино да се слика стадиона у самом заглављу мало боље позиционара да текст око ње онако не стрши. Да фино легне што би се рекло. Замолићу да то неко одради, ја сам покушавао али нисам баш успио

Foton

Ej Bojane, postavi taj članak ovde na spisak, tamo su samo dva postavljena, a pokazuje tri.--Soundwaweserb (разговор) 08:51, 26. октобар 2013. (CEST)

Хвала, проучићу ћу предлог и усвојити.-- Сахараразговор 14:51, 30. октобар 2013. (CET)

СР Србија

Бокице да ли би хтео да се укључиш у расправу и гласање које се води на страници за разговор чланка Социјалистичка Република Србија. Ради се о томе да не можемо да постигнемо концензус око попуњавања одељка претходнице и налседнице у оквиру кутије. Слободни уметник заступа тезу да су СР Србији претходиле бановине Краљевине Југославије и то ставља у чланак. Такође сматра бановине и ју републике једнакима, тј да су оне други ниво власти и несхвата да су ју републике биле државе у оквиру федерације и да су имале много већа овлашћења од бановина и да између њих не постоји никаква правна или било која друга веза. --Pinki (разговор) 16:49, 6. новембар 2013. (CET)

Е Бокице хоћу да питам људе из хокејашког клуба Партизан да ми дају дозволу да објавим слике са сајта. Е сад ја хоћу то да урадим, али нисам сигуран да ли знам. Значи пошаљем им мејл и кад ми они одговоре шта онда треба да урадим?--Марко Станојевић (разговор) 16:54, 6. новембар 2013. (CET)

Архиве

Нема шансе. Већ сам покушавао то да потерам и нисам успео, а у наредних пар недеља имам два одласка у иностранство и око тих одлазака гомилу других обавеза. --Ф± 23:59, 6. новембар 2013. (CET)

Исправљање преусмерења

Молио бих те да више не исправљаш преусмерења ботом, из више разлога:

1) Уколико чланци не повезују према преусмерењима, преусмерења ће имати мањи рејтинг на Гуглу па ће Википедија бити ниже кад неко тражи појам из преусмерења.

2) Преусмерења често нису идентична са појмом на који преусмеравају. Примери:

  • [6] - слово није исто што и графема.
  • [7] - стара словенска вера није исто што и словенска митологија.
  • [8] - глутамат није исто што и глутаминска киселина.

То значи да у будућности, кад будемо имали чланке графема, словенска митологија или глутамат, везе из ових чланака неће водити на те већ на неке друге чланке о другим темама, што значи да ће читаоци бити погрешно информисани.

Углавном, заобилажење преусмерења додаје беспотребан ред у историју чланка, отежава читаоцима да нађу појмове које траже, и у будућности ће наводити читаоце на погрешне чланке, а не доноси никакву корист.

Невезано за претходно, који је смисао оваквих измена? Никола (разговор) 13:32, 7. новембар 2013. (CET)

То није никаква грешка, а и кад би била, нема разлога да се прави још једна грешка тиме што ће се заобилазити преусмерења. Тамо нека алатка за решавање вишезначних је савршено ирелевантна. Не треба брисати та преусмерења а и да треба не треба их заобилазити пре него што се обришу. Ко год хоће може да прави клице, али док се не направе не треба заобилазити преусмерења. Молим те да то више не радиш.
Кад би бот издвајао референце у литературу и преправљао их у {{sfn}}, то би имало смисла. Међутим, сад како ради, то нема ама баш никаквог смисла. Молим те да то више не радиш. Никола (разговор) 19:56, 7. новембар 2013. (CET)
Прављење преусмерења са неког појма на сродни појам није грешка. Али чак и да јесте, заобилажење таквог преусмерења је још већа грешка.
Добро, ти си то лепо ручно средио у једном чланку. (Узгред, чему пребацивање из ћирилице у латиницу у ћириличном чланку?) Али шта са чланцима Naruto Uzumaki или Чаршав или ко зна колико их још има са истим проблемом? Ако бот не може да среди ствари како треба, немој га ни користити. Никола (разговор) 03:51, 8. новембар 2013. (CET)
ОК, али било би лепо да бар негде постоји списак таквих чланака или нешто слично. Верујем и да би се бот могао испрограмирати да то уради, али то би био посао.
Наслов књиге је на латиници јер је и књига на латиници. Остало је на ћирилици јер је чланак на ћирилици. Кад би књига била на кинеском, такође би наслов био на кинеском а остало на ћирилици. (Једина разлика је у томе што би нам за кинески требао и превод наслова а за латиницу нема потребе.) Никола (разговор) 04:00, 8. новембар 2013. (CET)

Пробаћу ових дана.   Змија бгд   23:43, 7. новембар 2013. (CET)

Ово о преусмерењима сам ти и ја причао. Ако не можеш ручно да првераваш сваки чланак, немој то ни радити. Бот ти веома често прави грешке. Ради ствари око којих не постоји концензус. А ти критике не узимаш за озбиљно и не реагујеш на њих. --Јован Вуковић (р) 11:19, 8. новембар 2013. (CET)

Није да не узимам, већ не осећам потребу да реагујем када видим графем->слово. -- Bojan  Razgovor  11:22, 8. новембар 2013. (CET)

Cveleglg slike autorska prava

Hvala na napomenama ja se trudim da na slikama , a uvek su moje slike, stavim licencu ali ili negde gresim ili racunar ne prihvati pa po nekad licenca ne prodje.

Poydrav--Cveleglg (разговор) 07:58, 9. новембар 2013. (CET)


Биографија

Зашто бот додаје везу ка порталу биографија на чланке о светитељима? И ради ли то на свим чланцима о људима? --Јован Вуковић (р) 11:14, 8. новембар 2013. (CET)

Ок, то је одговор где то ради. А постоји ли разлог зашто се то ради? Јел постоји неки договор о томе на неком од тргова или било где другде? --Јован Вуковић (р) 11:23, 8. новембар 2013. (CET)
Мени се лично не свиђа та пракса. Ја сам мислио да то корисници ручно раде за чланке које воле. Не мислим да је нека грешка, али мислим да ће тако једног дана доћи до претрпаности чланака непотребним информацијама. Типа о неком фудбалеру ће једном стојати везе ка порталима: Биографија, Спорт, Фудбал, Реал Мадрид, Јувентус... По мени те везе ка порталима су прилично бесмислене осим ако се не тичу самих чланака (биографија - портал биографија, фудбал - портал фудбал и сл). --Јован Вуковић (р) 11:30, 8. новембар 2013. (CET)

Здраво! Поткрепио сам чланак о Ради Жигићу референцама тако да сада више не би требало бити анонимних измена (углавном, ко год да је вршио измене, делимично је био у праву и ја му то признајем :-)). Можеш да уклониш шаблон о закључаној страници. --Plamen (разговор) 12:45, 8. новембар 2013. (CET) Sta msilis da napisemo clanak o Afanasiju Ivanovicu Seloumovu umetniku koji je naslikao Boj na Misaru...Bio bi red...Ima vrlo malo podataka, ali cu ih sakupiti, samo sto ne ynam kako se prave tabele i spajaju clanci...Pink Flojd (разговор) 12:42, 9. новембар 2013. (CET)

Baci pogled na ova tri članka 1, 2, 3. Bot ti je nešto zabrljao i kategorije neće da se prikažu. --نوفاك اتشمان‎ 09:35, 10. новембар 2013. (CET)

Bot

ti meša latinicu i ćirilicu [9][10] --Милићевић (разговор) 14:21, 10. новембар 2013. (CET)

Brate moj Bojane, mogao bih, ali sam se veoma mnogo razočarao kad sam video da su tamo sve dobri članci koji su vezani za Srbe i Srbiju, o nekakvim masakrima i genocidima, o nekim četnicima mahom sve ih nazvaše kvislinzima. Znam da nas nazivaju svakakvim imenima i da je slika iskrivljena, ali da ima ovoliko toga negativnog! Nemam reči. Predložio sam članak o Đokoviću da bude dobar na engleskoj vikipediji 1 oktobra, eno još razvlače, traže mi da dodajem reference, odugovlače, sve sam ispunio i ne vredi izgleda će biti odbijen, a najbolji je članak o teniserima. I ne mora biti izabran, nije to suština pa da je mnogo bitno, ali kad vidim koje su članke birali i koliko su kratki, a sve negativno o Srbiji, onda bolje da ne pravimo nikakav šablon...--Soundwaweserb (разговор) 04:15, 11. новембар 2013. (CET)

Naravno nije sve negativno, ali opet sam razočaran tolikim glupostima, i Pavle Đurišić je tamo izabran za sjajan a Đokovića ne mogu ni za dobar! Mislim, gde je tu logika. Evo recimo, ti verovatno pratiš tenis, pogledaj članak o Đokoviću i recimo o već izabranim del Potro i Federer, iz aviona se vidi da je po svemu članak Đokovića bolji od ta dva: više bajtova, više referenci, više informacija itd. Ali opet zajebavaju, nije mi jasno, to je bezveze. Kapiram da su to sportisti sa zapada i imaju prednost verovatno (pa i da ne čudi što imaju izabrane stranice), ali bi ipak trebalo pravednije postupati. Ali, dobro, šta je tu je.--Soundwaweserb (разговор) 04:36, 11. новембар 2013. (CET)

Znam, biću strpljiv jer vidim da ne reaguju poslednjih dana a sve je ispunjeno što su tražili. Samo sam ti naveo primer nelogičnosti, međutim ima recimo Beograd je izabran za sjajan, lep primer je i Golubačka tvrđava koja je tamo dobar članak. Bilo bi lepo da neki sportista bude izabran, ti si u pravu, može Divac ili Đorđević pa ko zna engleski da uredi tamo kao što je ovde lepo urađeno. Da budu malo neki lepši primeri a ne samo četnici Lukačević, Jevđević, Đujić ili Đurišić. Nemam ništa protiv tih ljudi, ali daj bre nekog našeg sportistu ili Tesla, Pupin, Milanković, Dučić itd. Ima mnogo dobrih primera u srpskoj istoriji ili o događajima, a nijedan tamo nije izabran. Eto, ispričasmo se ti i ja, izvini ako sam te smarao. Budi pozdravljen.--Soundwaweserb (разговор) 04:54, 11. новембар 2013. (CET)

Покварене спољашње везе

У чланку Историја Београда, тренутно под бројем 18, наводи се референца у којој је и архивирани линк. Архивирани линк ради, а овај који се архивирао не ради па га бот пријављује. Размисли да ли мењати бота тако да не пријављује мртве линкове у том случају, тј. ако архивирани линк ради. --Ђорђе Стакић (р) 16:31, 11. новембар 2013. (CET)

AP

Kad budeš mogao pogledaj ovo [11] jesam li mu ja dao valjano objašnje ili sam pogrešio u vezi brisanja? --Милићевић (разговор) 22:10, 11. новембар 2013. (CET)

Кандијски рат

Е надам се да није проблем да мало проширим рат у Далмацији и сутра већ можемо да ставимо чланак на расправу. Шта мислиш?--Марко Станојевић (разговор) 11:29, 12. новембар 2013. (CET)

Завршио сам. Избаци то за Троју и стави чланак на расправу.--Марко Станојевић (разговор) 23:12, 12. новембар 2013. (CET)

вики

Ако имаш овај податак пребаци ми молим те. Да ли је Википедија и највећа и најпосјећенија свјетска интернет енциклопедија?--Zlatno krilo (разговор) 18:08, 12. новембар 2013. (CET)

Кутије за републике и покрајине

Помажи, жив био, да се заврши овај "белај" између мене и Пинкија! Не знам више стварно шта да радим, мислим да сам све покушао. Човјек неће ни милимитар да попусти. Сад тврди да је договор постигнут, а ништа се нисмо договорили. Конто сам сад и ја тјерати инат до краја и ревертовати 100 пута ако треба, ал испадам смијешан сам себи, јер имам мало превише година да бих овдје водио "виртуелне ратове" као неки клинац..--Слободни умјетник (разговор) 21:47, 12. новембар 2013. (CET)

Би ли ти Бојане могао средити табелу у чланку Демографија Града Бање Луке? Мислим да си вичан томе. У питању је та задња табела што почиње од 1879. године. Проблем је у томе што квари изглед чланка, јер текст који би требало да стоји испод, сада стоји поред те табеле.--Слободни умјетник (разговор) 22:11, 14. новембар 2013. (CET)

Миле Бјелајац

Написао сам биографију професора Бјелајца а ти је дотерај, поздрав.   Змија бгд   10:41, 15. новембар 2013. (CET)

Стари град - Јерусалим

Бојане, па постојала је Мароканска четврт, а извор је са УН -заштита светске баштине, наравно сад је њихов сајт преобиман и нејасан,па се не види све из првог погледа. Није проблем примедба, ако је добронамерна ОК, али пошто једно време нисам посећивао Википедију(као члан), приметио сам на неколико чланака( и мојих) да се олако на сред странице ставе примедбе-етикете, можда би могле да се ставе у пасус где се мисли на конкретну ствар(рецимо код дела о Мароканској четврти9, овако изгледа да је сав мој труд узалудан.На Енглеској верзији имаш чланак такође о Мароканској четврти,..) Не везано за твоју примедбу, пар пута сам видео да се олако стављају етикете-примедбе и то код одличних чланка, неких мојих такође. А са друге стране нема етикета-примедби на чланке који су једноставно лоши, без ичега. Поздрав!--МИШКОО (разговор) 11:17, 16. новембар 2013. (CET)

> ОК! Поздрав! --МИШКОО (разговор) 23:30, 17. новембар 2013. (CET)

Биљана Србљановић‎

Закључај овај чланак за непријављене кориснике на неких седам дана.--В и к и Р 08:53, 17. новембар 2013. (CET)

Проблемчић‎

Здраво! Постоји један мали проблемчић код уношења прелиминарних званичних података са пописа 2013. по градовима БиХ, јер у пријашњем шаблону стоји ријеч - популација - без да пише година поред а онда у званичној верзији пише 1991. То је вјероватно неко подесио тако кад напишеш популација за градове БиХ да аутоматски пише поред 1991. То би требало некако побрисати, јер уносим податке 2013., па је глупо да стоји овако - попилација (1991.)- 50.000 (2013.) --Zlatno krilo (разговор) 01:57, 18. новембар 2013. (CET)

  • Dobro si odradio. I ja ću tako. Samo moram obratiti pažnju, eto npr. Brod ima i opština i naseljeno mjesto istoimeno kao što ima i Doboj i Donji žabar i ko zna šta još. Nisam na prvu to bio primjetio, koji su ga klinac i unosili pod tim imenom, samo pravi zabunu. Mogli su to u okviru teme o opštini ili da ga u naslovu jasno označe, da znamo da nije opština. Al nema veze, sad je gotovo. --Zlatno krilo (разговор) 14:18, 18. новембар 2013. (CET)

Standard za prateći aparat članka

Da li postoji, i koji je, usvojeni (ili bar preporučeni) standard za prateći aparat članka? Na en.wiki ima npr See also, pa Notes, pa Citations, pa References, pa External links. Kod nas na raznim člancima vlada šarenilo u pogledu formata, naziva, rasporeda i značenja.--Gorran (разговор) 16:26, 18. новембар 2013. (CET)

Но но бед Бојан бед хехе. Преправљао си у чланку о Џоплиновој име једног места које се зове Монтреј у Монтереј. Монтреј је селендра у Калифорнији са много великом ливадом и ту се одржавају концерти, Монтереј је град у Мексику --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:30, 20. новембар 2013. (CET)

Упс сунац му љубим. Сори ниси ти бед бој ја бед уредник 8сад ми фали неки смајлић са посрамљеном фацом). Ја био убеђен да то нека ливада близу Ел Еја. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:09, 20. новембар 2013. (CET)

Села

Поводом села се не дешава ништа посебно. Гледао сам у последње време да ли су у Заводу за статистику издали књигу о насељима и нисам још нашао ништа (иако је прошло 2 године). То нам је прошли пут био званичан извор. Немам информација шта се догађа у вези ажурирања појединих људи на неким насељима. Имаш неки линк? -- JustUser  d[-_-]b  18:32, 20. новембар 2013. (CET)

Ово са црногорцима је занимљиво. Супер што су нешто издали, међутим имам барем две примедбе. Прво, полуошишани аски ми је веома непрофесионалан начин за издавање информација. Друго, нисам видео да има одштампани примерак, јер се овај електронски може мењати без проблема и обавештавања. Зато ови наши имају само незваничне резултате и тако су их назвали и неће мењати њихов статус док не издају штампане књиге. Не знам шта је најбоље, али вероватно би требало контактирати неког из завода за статистику и питати о њиховим плановима. -- JustUser  d[-_-]b  20:08, 20. новембар 2013. (CET)

Шаблони за језике

Можеш ли да ми помогнеш око израде шаблона за поједине језике типа хаићански креолски и ајмара? Самарџија (разговор) 16:19, 22. новембар 2013. (CET)

Kritski ustanak

Možda zvučim dosadno. Međutim, s obzirom da sam kroz grčku novovekovnu istoriju prošao tri puta, imam potrebu da kažem ovo. Grčko-turski rat '97 nije vođen samo na Kritu, nego i u Tesaliji. Dok su na Kritu Grci zabeležili uspeh, u Tesaliji su tako satrveni da su uskoro bili primorani na sklapanje primirja. Kritski ustanak je samo jedna epizoda u Grčko-turskom ratu '97.--Нимча (разговор) 12:43, 23. новембар 2013. (CET)

Istina, nema ga, ali u ovoj kutijici je zaveden zasebno, kao Cretan Revolt of 1896–1897.--Нимча (разговор) 13:08, 23. новембар 2013. (CET)

Мексико

Могу, али то неће бити довољно да би чланак био сјајан, потребно је урадити и привреду. Такође, ти би могао да прошириши инфокутију са подацима о Мексику и да промениш слику. Занима ме и да ли си размишљао да мало порадимо на дизајну наших инфокутија, Да слова буду мало мања па да могу да стану у један ред а не да оду у два или три реда? Мислим да су инфокутије са енглеске википедије лепше од ових наших. Самарџија (разговор) 16:28, 23. новембар 2013. (CET)

Упити

Треба ти најпре тулсервер или туллабс налог. Кад имаш то, онда се просто накачиш на мајескуел сервер и пичиш са упитима. --Ф± 23:51, 24. новембар 2013. (CET)

Не, не. Постојала је процедура за отварање налога на мети, али нисам сигуран да се и даље отварају нови налози за Тулсервер, јер треба да буде угашен релативно ускоро. Међутим, за Тул лабс се отварају налози и ту свакако можеш да покушаш. http://tools.wmflabs.org/ --Ф± 08:07, 25. новембар 2013. (CET)

Handžar divizija

Nije mi najjasnije kako je ovo

Током деловања у источној Босни, дивизија је успоставила везе са четницима, и редовно их укључивала у своје акције. Викицитати „Након потискивања од стране наших трупа, партизане у повлачењу су често нападале из заседе четничке јединице у потрази за оружјем... Током последњих операција, четничке снаге су се бориле добро. Успостављена је прихватљива, готово другарска сарадња.[4]“

Представници 27. СС пука позвани су да присуствују четничкој свечаности код манастира Тавна 4. јуна[5], а у јулу се командант дивизије Дезидериус Хампел састао се са ченичким војводом Радивојем Керовићем[6].

iz ove verzije: https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=13._%D0%A1%D0%A1_%D0%B1%D1%80%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D1%80_%281._%D1%85%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0%29&diff=prev&oldid=7485608

nestalo, pa sad ima samo ovo:

Сарадња са четницима

Током деловања у источној Босни, дивизија није успоставила везе са четницима.--Gorran (разговор) 00:37, 27. новембар 2013. (CET)

To je neki korisnik 93.86.252.161 - vratio sam. Jednostavno je napisao "uklanjanje referenciranog sadržaja"--Gorran (разговор) 01:22, 27. новембар 2013. (CET)

Помоћ

Није ми тешко да избришем речи везан је, али је боље да то не урадим, јер ће речинице бити неприродне. Нпр.

  • Овај чланак је везан за владаре је у зачетку“, би постало „Овај чланак је владаре је у зачетку“
  • „Овај чланак везан је за Музичке инструменте је у зачетку“, постаје „Овај чланак за Музичке инструменте је у зачетку“
  • „Овај чланак везан је за презимена је у зачетку“, постаје „Овај чланак за презимена је у зачетку“.

Примеренија промена би била: „Овај чланак о владарима ...“, „Овај чланак о музичким иструментима“, „Овај чланак о презименима ...“ Кодирање и тестирање ових измена би потрајало скоро исто колико и ручне измене, те узимајући у обзир да садашњи облик није погрешан, ово није вредно труда. --Dcirovic (разговор) 05:21, 27. новембар 2013. (CET)

Blok

Korisnik je blokiran zbog višestrukog vraćanja spornih slika. Rasprava je pokrenuta na lokalnoj stranici za razgovor članka. Rasprava o tim slikama je vođena i na engleskoj Vikipediji i za sad su uklonjene. Ukoliko se uspostavi da su ti dokumenti autentični i relevantni za članak, svakako mi neće smetati ostanu u članku. -- Dcirovic (разговор) 07:16, 28. новембар 2013. (CET)

Ostava

Pozdrav, možeš li da preimenuješ ovu sliku prema mom predlogu tamo: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Sandzak_before_2008.png Ovaj Nikswerdhond je preko ove mape ubacio svoju verziju: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Sandzak01.png Zatim je moju originalnu mapu ubacio ovde pod novim spornim nazivom: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Sandzak_before_2008.png Ja sam ga revertovao i njegovu mapu ubacio u njegov upload, ali je treba preimenovati. PANONIAN (разговор) 23:09, 29. новембар 2013. (CET)

Ех? Па можеш да мењаш имена фајлова на остави? Само преименуј овај фајл: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Sandzak_before_2008.png Нов назив треба да буде: "File:Location map of Sandzak within Serbia and Montenegro". Nikswerdhond је неки Албанац који је хтео да моју оригиналну мапу Санџака замени својом и да моју мапу убаци под другим називом који имплицира да након 2008. Косово није део Србије. PANONIAN (разговор) 23:18, 29. новембар 2013. (CET)
Ја сам сада његову верзију мапе убацио тамо где је он хтео да убаци моју, само је наслов погрешан. PANONIAN (разговор) 23:19, 29. новембар 2013. (CET)
ОК. Хвала. PANONIAN (разговор) 23:35, 29. новембар 2013. (CET)
Молба за преименовање ове слике направио сам грешку. Можеш да је назовеш по имену или да додаш и титулу само да се изостави овај непотребан додатак са краја имена слике.   Змија бгд   23:33, 29. новембар 2013. (CET)
Hvala.   Змија бгд   03:12, 30. новембар 2013. (CET)

revertovanje

Kako da ostavim pravopisno tačan oblik kad se one ne zovu tako, a poništio sam izmene zato što mu je to jedina bila izmena --Милићевић (разговор) 12:41, 30. новембар 2013. (CET)

Dobro, za ostavu nije problem snaćiću se --Милићевић (разговор) 12:44, 30. новембар 2013. (CET)

Код администратора

Djordjes, сам описао твоје вандализме од синоћ на насељима које сам јуче урадио у граду Омишу и тиме потпуно изједначио са оних осталих до саада урађених преко 300 у Дубровачкој и делом сплитској жупанији. Само да те информишем.--Оњегин (разговор) 11:57, 1. децембар 2013. (CET)

  • Пробајте да то решите на најбољи начин. --Ђорђе Стакић (р) 12:02, 2. децембар 2013. (CET)

Друга битка за Атлантик

Не виде се добро заставе Белгије и Француске у шаблону. --Ђорђе Стакић (р) 12:02, 2. децембар 2013. (CET)

Бања Лука

Мислиш на Бањалуку? Ма могу погледати и то, али ја сам бањалучанин па ми не треба то, и у посљедњих мјесец дана помало сређујем све везано за Бањалуку и тему Република Српска, па ћу и ово довести у ред. Знам ја тих доста података а знам и поуздане изворе, и срамота да преписујем од тамо. Ево већ сам увео доста новина - ставио много љепше слике, спорт уредио, направио ово о филмовима снимљеним у БЛ то нема нигдје, па сад знамените личности, знаметисти уопше, ријека Врбас, боксерски клуб, Олимпијски базен, и низ других ствари. Поздравчина и хвала на сугестији! --Zlatno krilo (разговор) 04:39, 3. децембар 2013. (CET)

Опрости, још нешто, кад будеш прегледао тему БЛ, погледај оне табеле у дијелу демографија, некако су ружно набацане, не знам шта бих с њим урадио. Ако се могу направити они спојлери као за мјесне заједници то би можда најбоље било или по маргинама их барем поравнати да су исте величине. Ја то не знам. п. --Zlatno krilo (разговор) 05:21, 3. децембар 2013. (CET)
Погледао сам, одлично је одрађено на Фра., допунићу са свим што није понављање садржаја који већ постоји и нешто сам већ и одрадио. Само не разумијем резон Слободног умјетника који ми је избрисао табелу знамените личности. По мени то није проблем и за највеће метрополе свијета да се помену - неке знамените личности. А ја сам ставио људе свих националности и различитих професија. Мислим да то ипак треба да стоји у енциклопедији и њему сам такође сугерисао да би то требало вратити па како год одлучи али по мом мишљењу то је такође потребно. Још пише - неке познате личности тако да његова алузија не стоји, да тиме показујем да је град село.--Zlatno krilo (разговор) 12:50, 3. децембар 2013. (CET)

Без наслова

Спречи га некако да ради ово. --Lakisan97 (разговор) 12:07, 4. децембар 2013. (CET)

Да ли је могуће да једноставно ставиш да не дира чланак правописна транскрипција? Ако није, боље да не ради, јер глупо је избацивати податак само зато што бот није у стању да га заобиђе. Све то поготову јер су типични примери у српском језику за грешку тог типа Штокхолм и нешто старији Лос Анђелос. --Lakisan97 (разговор) 20:43, 4. децембар 2013. (CET)
Не знам шта да ти кажем. Некад је потребно рећи а ово је честа грешка — слична фора је била и са Винус, погрешно Винус Вилијамс. У њеном случају смо и могли избећи грешку, али ово би било отклањање референцираног садржаја, да се „стручно“ изразим. Такође, могао би видети и ово. --Lakisan97 (разговор) 20:50, 4. децембар 2013. (CET)

Синтакса: сувишна тачка, вишак заграда

У овој измени кад су спојени датуми цртом није потребна тачка пре црте. --Ђорђе Стакић (р) 21:35, 7. децембар 2013. (CET)

  • У овој измени видим да је наведен линк који има две витичасте заграде на крају, кад се оне избришу линк ради, а изгледа да у навденим чланцима линк и стоји како треба, него бот сам из неког разлога додаје те заграде и чини му се да линкови не раде. --Ђорђе Стакић (р) 01:08, 8. децембар 2013. (CET)
  • Ок. Што се тиче размака иза хтмл то може и бот да дода или да не сматра заграде делом линка. Иначе, приметио сам и ово - тај линк сам нашао у архиви и на http://archive.is и на archive.org. Уместо брисања требало би потражити линк у архивама и заменити, или да остане који је мртав линк. Када се обрише онда се само залуђеници могу упустити да траже по историји који је линк био. У неким случајевима као овде уз овај други мењани линк на крају стоје већ две референце, а на трећој је био мртав линк, ту не не треба стављати тражи се извор - јер већ има, а мртав линк ако не постоји у архивама може да се избрише. --Ђорђе Стакић (р) 09:35, 8. децембар 2013. (CET)

Портал РС

Заинтересован сам да будем један од уређивача портала Република Српска. Каква је процедура за то? Видим да планираш нешто да искомбинујеш од портала Козара и Поткозарје. Хоће ли то сада бити портал РС?--Слободни   умјетник 11:16, 9. децембар 2013. (CET)

Шаблон за језик

Ћаос Боле. Једно техничко питање. Како да овај шаблон Шаблон:Јез-грн повежем са припадајућим чланком о језику (Гварани (језик))? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:31, 10. децембар 2013. (CET)

Приметио сам, хвала ти! --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:28, 11. децембар 2013. (CET)

References

У чланку Кућа издавача и књижара Геце Кона У Београду који је на почетку израде, постављена је Референца (References) са Ваше стране. Да ли је био потребан разлог или је грешка? Поздрав. --Gajdario (разговор) 07:56, 12. децембар 2013. (CET)

Brisanje

Obriši ove stranice [12][13] blokiraju ažuran prevod sa translejtvikija --Милићевић (разговор) 21:31, 12. децембар 2013. (CET)

Zaboravio si ovu stranicu [14] --Милићевић (разговор) 15:25, 13. децембар 2013. (CET)

Сличица

Може ли да послужи? --Иван Матејић (разговор) 10:04, 15. децембар 2013. (CET) [[Датотека:P la Serbian Soldier.svg|100px|мини|десно|Сличица]]

Средио сам је мало у принципу јпг је тешко пребацити у вектор, али пошто јој је намена да буде онако мала у ћошку онда то није проблем.--Иван Матејић (разговор) 13:05, 15. децембар 2013. (CET)
Јел није проблем да направиш чланак у ГИП-у али да остане и ово јер још раде на писању истог? треба да унесу још по неке измене и слично...--Иван Матејић (разговор) 10:52, 16. децембар 2013. (CET)

Војводства

Не знам. За њих вероватно постоје устаљени називи у српском, па треба то проверити по књигама. Овакво садашње стање није проста транскрипција, а ни превод. Па верујем да је прављено на основу неке литературе. --Јован Вуковић (р) 03:00, 18. децембар 2013. (CET)

Боки опомени оног копикета да не копира твој и мој зид и да се представља као ти или ја.   Змија бгд   11:17, 19. децембар 2013. (CET)

Савет

Имењаче, ти си на овој википедији вероватно најактивнији члан, и то је лепо, али би ипак требао мало да успориш. Знам да желиш да додаш што више чланака као и сви ми али ипак треба да водиш рачуна и о правопису. Предложио бих ти да инсталираш Language Interface Pack за Мајкрософт ворд 2007 и 2010, не верујем да користиш верзију 2013. Он има речник српског језика што ће ти омогућити да правиш мање правописних грешака у чланцима. У претраживачу упиши само srpski office 2007 или 2010. Први линк који ти Гугл избаци те води на званичну страницу Мајкрософта, где можеш да преузмеш овај згодни додатак. Такође, не мораш да користиш корисничко сучеље на српском, иако то има неких предности. Поздрав. Самарџија (разговор) 15:13, 19. децембар 2013. (CET)

У ком текст едитору пишеш чланке? Самарџија (разговор) 22:59, 19. децембар 2013. (CET)
Је л' то нека зајебанција? Како можеш да у Фајерфоксу пишеш чланке? Самарџија (разговор) 23:03, 19. децембар 2013. (CET)
Занимљиво, али како их онда снимаш? Због чега не користиш едиторе текста? Самарџија (разговор) 23:11, 19. децембар 2013. (CET)

Публицистика и историографија

Сигурно постоји пуно мање-више истих дефиниција. Најпростије речено, публицистика и историографија су гране књижевности (књижевност у ширем смислу), с тим што су једној главна тема савремене личности и догађаји, а другој прошли. Можда ће ти неко рећи да је историографија немоћна без публицистике (што је делимично тачно, јер махом црпи од ње сазнања за поједине догађаје), али публицистика, мислим, није у стању да прати историјске процесе дуже од просечно активног људског века. Уз то, публицистика најчешће није свеста шта се дешава иза кулиса, или јој је то ирелевантно. Пошто у први план ставља савремене прилике и људе, циљ јој је да утиче на њих. Историографија сабира сва стечена знања, повезује их међусобно и генерализује. Данас ти је, наравно, све измешано, па тако имамо историографију под великим упливом публицистике и масовних медија. Заборавила се права вредност историографије. Савремени догађаји истичу се у први план. На ствари, догађаје и личности се гледа из перспективе садашњости (нпр. упоређивање данашње демократије са атинском). Тај анахронизам нажалост, својствен је не само публицистима, него и историчарима колаборационистима. Публициста је за историчара изазов, противник. Ако се публициста дотиче ствари које измичу његовом прилично уској временској перцепцији (школски пример ти је прича о досељавању Словена из своје матице на Балкан од пре 2000. година), здрав историчар обично одреагује критизерски.

Па да после за мене кажу: „Он пријатеље може једино стећи ако им се увлачи у буљу.“ ;) Реално, тако је.

Не знам да ли су сви подједнако релевантни. Први са данашњег списка (редовни професори), Петар Рокаи, Александар Касаш, Ненад Лемајић, Душко Ковачевић свакако су релевантни. Са последњим сам, рекао бих, у добрим односима. Питаћу га да ми посуди слику. Почастио је нас шесторо који код њега похађају курс Источно питање бомбонама, жвакама и пићем. Погледаћу и Енциклопедију српске историографије.

Ранка Кончара нисам видео до сада. Мислим да ми неће ни предавати.--Нимча (o͜o) (разговор) 03:45, 21. децембар 2013. (CET)

Ako se publicistika strogo drži savremenih i aktuelnih pitanja i događaja i ne upoređuje ih sa onima iz prošlosti, onda je OK. Savremena publicistika definitivno pati od istorizma, tj. opterećena je „slavnom“ i izmišljenom prošlošću.

Ima, doduše, publicista koji su bili u toku sa svojim vremenom ili čak ispred njega. Npr. Svetozar Miletić je kao publicista više nego iko drugi kod prekodunavskih i prekosavskih Srba u anahronoj Austro-Ugarskoj doprineo formiranju ideje o novoj Vojvodini, nakon što su crkveni krugovi konačno šezdesetih godina 19. veka odustali od Bahovog [austrijskog] Vojvodstva zasnovanog na prevaziđenim carsko-kraljevskim privilegijama. Istina, u svoje vreme i za mnoge svoje savremenike bio je neka vrsta zabranjene literature zbog svojih nenadmašenih antidržavničkih ispada. Ništa bolje nisu tretirani Mihailo Polit Desančić, Jaša Tomić i ostali nevladini poslanici koji su se teško mirili sa Nagodbom od 1867. Da su Nemci i Mađari zadržali položaje na Savi i Dunavu, verovatno bi se negativno mišljenje o Miletiću još više afirmisalo među Srbima prečanima. Kako su Srbi izašli iz rata kao pobednici, dobio je kao borac za pravo na samoopredeljenje zavidno mesto među znamenitim Srbima prečanima za razliku od npr. Jakova Ignjatovića, posvedočenog mađarona, omrznutog među Srbima. --Нимча (o͜o) (разговор) 05:21, 21. децембар 2013. (CET)

Kasaš je posle Rokaija (otišao u penziju oktobra 2013) najstariji istoričar na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Sigurno ima o njemu podataka u Enciklopediji srpske istoriografije.--Нимча (o͜o) (разговор) 05:23, 21. децембар 2013. (CET)

одговор на Пренос

Зашто је теби толико стало да не поштујеш правила о преносу које је усвојила заједница и да прекидаш преносе без уношења неопходних исправки [15] [16] [17]. Не схватам како тиме помажеш нашу Википедију. Ако ти та правила не одговарају покрени расправу о њиховом мењању и мирна кућа. --نوفاك اتشمان‎ 14:10, 22. децембар 2013. (CET)

Захваљаујем се на критици на мога рада и доприносу мојој корисничкој страници за разговор. Желим ти све најбоље у надолазећим празницима, колега. :) --نوفاك اتشمان‎ 14:27, 22. децембар 2013. (CET)
  На страни Википедија:Гласање/Википедијанац 2017. године је покренуто гласање за Википедијанца 2017. године.

--Vlada talk 13:04, 25. децембар 2013. (CET)

Молба

Шаблон Политичар је био у квару, новајлија није знао да постоје више опција промене функције па је мењао насумично. Молим те упали неког бота и све политичаре и њихове фунцкције сортирај.   Змија бгд   18:55, 25. децембар 2013. (CET)

Могао бих и да га закључаш да се небих дешавали багови.   Змија бгд   18:55, 25. децембар 2013. (CET)
Да али он је променио тренутну функцију са опцијама за особе које нису више на функцији сад имаш да су сви на функцији. А особе које су стварно носиоци функције су у истом рангу као и остали. Раније је било да има почетак и крај функције а датум се користио за тренутне вршиоце дужности дате функције.   Змија бгд   11:05, 26. децембар 2013. (CET)

Zastita

Molim te lepo mozes li me zastititi od Panoniana, menja moje izmjene bez izvora. A kada ja vratim svoju izmjenu on mi preti da ce me prijaviti!!! Pa gde to ima?--Shumwiki (разговор) 15:46, 26. децембар 2013. (CET)

Baš lepo od Shumwiki što se žali na mene. Bilo bi lepo i da on objasni koji to izvor tvrdi da je tu bilo zatvoreno najviše dece, pa onda žena, pa tek onda muškaraca: [18]. On je u uvodu pomenuo ove kategorije baš tim redom: prvo, deca, pa onda žene, pa onda stari i tek onda muškarci, a izvori koje je koristio pominju 600 zatvorenika, 30 žena i jedno dete od 14. godina. PANONIAN (разговор) 16:19, 26. децембар 2013. (CET)

Шаблон

Можеш ли повампирити овај шаблон? Навео сам прелиминарне податке са пописа (10 највећих насеља) на страници за разговор. --В и к и Р 01:47, 27. децембар 2013. (CET)

Autobot

Autobot pravi ćirilične izmene u latiničnim člancima.-- Dcirovic (разговор) 04:39, 27. децембар 2013. (CET)

Врати ме на страницу корисника „BokicaK/Архива31”.