Разговор с корисником:CrniBombarder!!!/Архива 7
 |
| |
|---|---|---|
You talkin' to me? Then who the hell else are you talkin' to? You talkin' to me? Well this is my talk page. Who the fuck do you think you're talking to?“ |
||
| ||
- О црни бомбардеру, што испаили мене и Горана у суботу за домаћицу?? --Маја Ђермановић 21:55, 10. јануар 2007. (CET)
Sastanak u nedelju, 18. februara уреди
Здраво. Позивам те да дођеш на састанак у недељу, 18. фебруара 2007. поводом две године од формалног постојања наше заједнице (15. фебруара 2005. смо се први пут видели уживо). Састанак ће се одржати у трибинској сали Дома омладине од 17 часова (улаз из Македонске, први спрат, просторија до Америчког кутка). --Милош Ранчић (р|причај!) 18:36, 14. фебруар 2007. (CET)
Ако си у прилици да стигнеш, обавезно погледај чланак Википедија:Уживо/недеља, 18. фебруар 2007. и самопозови се да даш неку идеју за причу. Такође, на састанке обично носимо пиво и слично :) --Милош Ранчић (р|причај!) 18:36, 14. фебруар 2007. (CET)
Pozdrav,
Ima li nesto novo (oko tvrdjava)?
Schroeder
Staroslovenski bogovi уреди
Ako zelis da ih sredis, mozda ti ovaj link moze pomoci http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/04/article-10.html --BokicaK Got something to say? 06:53, 8. март 2007. (CET)
Голубaц уреди
Здраво Бомбардеру,
Ја сам Царски и учествујем на немачкој и на српској wики. Са српског Голубца преузео сам неколико података за немачки Голубaц. Међутим, јавио ми се Bbik са енглеске/америчке wики са молбом о изворима за текст. Па пошто видим да си ти аутор српског Голубца, замолио бих опет ја тебе да ми наведеш пар извора, то јест адресе, књиге и шта год се нађе. Или пошаљи њему, како ти је драга воља. Унапред ти се пуно захваљујем. Свако добро, Драган -- Carski 21:00, 15. март 2007 (CET)
Хвала ти!! -- Carski 21:00, 15. март 2007 (CET)
Није наведен извор за Слика:Football.png уреди
Хвала ти што си послао (послала) Слика:Football.png. Међутим, видим да на страни са описом слике тренутно није наведено ко је аутор садржаја, па је статус ауторског права нејасан. Ако ти ниси творац датотеке, треба да наведеш образложење зашто имамо право да је користимо на Википедији (погледај означавање ауторског права ниже). Ако ниси ти сам(а) творац датотеке, мораш да наведеш где си је добавио(добавила) тј. у већини случајева везу ка сајту са којег је преузета, као и услове за коришћење садржаја са те стране.
Ако твоја датотека такође нема ни ознаку за ауторско право, и то треба додати. Ако си ти направио(ла) или снимио(ла) слику, аудио или видео, онда можеш да употребиш ознаку {{гфдл-ја}} да би предао(ла) рад под GNU FDL лиценцом. Ако верујеш да испуњава услове за поштену употребу, употреби на пример ознаку {{поштена употреба у|име чланка}} или неку од других ознака наведених на Ауторско право#Поштена употреба. За комплетан списак ознака за ауторска права које можеш да употребиш види Википедија:Шаблони/Ауторско право.
Ако си послао(послала) и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и на њима навео(ла) изворе и ознаке. Списак датотека које си послао(ла) можеш да погледаш овде. Слике без извора и ознаке могу бити обрисане недељу дана након слања, као што је наведено на Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Ако имаш било каквих питања молим те постави их на страни намењеној за то. Хвала. Бране Јовановић, ДГзС <~> 08:17, 26. март 2007. (CEST)
Problematične slike уреди
Dakle, Слика:Kapija bgd.jpg i Слика:Kula va.jpg nemaju licence. Problem je da, ako su obe građevine čitave, ne može poštena upotreba. Najbolje bi bilo da ako možeš da slikaš ove građevine. Ovako biće obrisane za 7 dana. Poz. --BokicaK Got something to say? 18:14, 6. април 2007. (CEST)
Kako? уреди
Zaintrigirao si me, kako je Danilo spasao Hilandar vinom? Verovatno je zanimljiva prica i ako se moze referencirati, ja bih i to stavila u clanak... --Maduixa
kaži 10:21, 10. април 2007. (CEST)
E, prica je super, s obzirom da sam ja iz svega sto sam procitala o almogaverima, shvatila da su onibili kao neka vrsta citavog odreda tasmanijskih djavola...:). Ne mora da bude na netu, dovoljno je da budes siguran da to u nekoj knjizi pise (kako ti je to rekao Klaudijus), pa da navedemo referencu knjige i to je to.--Maduixa kaži 13:03, 11. април 2007. (CEST)
Katalanci уреди
Crni, ako te interesuju Katalanci pogledaj pre onu Istoriju srpskog naroda koju je referencirala Jagoda. Tu ces naci i deo o opsadi Hilandara i sl. pre nego u Danilovom zitiju (a mislim da se ne moze u celini naci na netu). Isto tako, mozes pogledati i Milosa Blagojevica, Srbija u doba Nemanjica...--ClaudiusGothicus 01:26, 11. април 2007. (CEST)
Данило уреди
Не мислим на Ћоровића, чије је дело насловљено као Историја срба, већ на Историју српског народа од групе аутора која се први пут појавила почетком 80тих. Ћоровића јако волим да читам и сам због сјајног стила и ерудиције, али покушавамо да пишемо енциклопедију 2007. и требало би увек консултовати што рецентнију стручну литературу. Ћоровићева Историја Срба није референцирана тако да не можеш увек пратити изворе а и писана је 30тих година и нека хронолошка и друга питања су данас другачије решена. Поздрав. --ClaudiusGothicus 02:54, 11. април 2007. (CEST)
A ja moram da dodam da mi se taj Ćorović ne sviđa zbog sledeće rečenice:
У борби с Турцима Каталани су с почетка имали успеха, али већ после две године проведене у византиској служби они, пусти, недисциплиновани и острвљени крвљу, обрћу 1305. год. своје оружје против својих изнајмитеља, истина не без византиске кривице, јер, не беху солидни у плаћању.
Nisu almogaveri bili cveće, ali nije samo vizantijsko neplaćanje dugova bilo uzrok katalonskoj osveti. O smrti i izdajstvu Ruđera de Flora ni reči kod tog Ćorovića... Osim toga, oni nisu bili nedisciplinovani, jer da jesu, ne bi mogli tako odlično da ratuju ida budu gotovo nepobedivi. Jednostavno su bili ljudi sirovi i sa planine, i nenavikli da sede skrđtenih ruku, već na ratovanje, nešto kao Asteriks i Obeliks... Kad ne ratuju, pesnice ih prosto svrbe pa moraju da ih počešu a ako nema neprijatelja, onda na prvog koji im se nađe na putu...
Nego, ako to sa vinom već piše negde, i to su plus istorijski izvori, ajde dodaj tu priču u članak, jer je stvarno interesantna. Ovako kako je sada, izgleda kao neka bombona koja stoji toliko visoko da je ne možeš dohvatiti, nego samo sedeti ispod dok ti voda ide na usta... --Maduixa kaži 13:22, 11. април 2007. (CEST)
Цар Андроник, да би с више изгледа одолевао Турцима, узе под најам једну јаку дружину шпанских ратника, "Каталане", који су дотле служили као најамници у борбама по Италији.
Ne znam ja koliko da verujem nekome ko tvrdi da je istoričar a govori o Španiji u 14 veku, i pominje ime jednog čitavog naroda kao ime neke grupe ljudi... Katalani su Katalonci, narod isto kao i Srbi, Hrvati ili Turci... Nisu "Katalani" nego Katalonci. Ovako napisano na način kako to oni izgovaraju, i sa navodnicima, stiče se utisak da je ime za neku specifičnu grupu ljudi, kao na primer "uskoci" ili "almogaveri"... Plus što se radilo o almogaverima a ne o Kataloncima, a u almogaverima nisu bili samo Katalonci (iako možda najbrojniji, pored Aragonaca), jer oni nisu imali predrasuda - primali su u svoje redove i Turke, i Jevreje, i Arape, svakoga ko je hteo da ratzuje za pare. Imaš li ti nekog malo ozbiljnijeg istoričara da potkrepi ove tvrdnje? Da budem iskrena, ne stavlja mi se ova referenca iz prostog razloga što sama definicija katalonskih plaćenika koju on daje je u potpunoj suprotnosti sa onim što sam ja napisala, a ja sam to napisala na osnovu barem deset izvora koje su napisali što sami Katalonci, što istoričari iz drugih delova Španije...--Maduixa kaži 13:36, 11. април 2007. (CEST)
Ma ok, nisam ja sad mislila... neka su oni poznati ikao Katalanci, nije problem sto suoni poynati kao katalonska druzina, vec sto ih corovic naziva SPANSKIM placenicima, jer oni nisu bili Spanci, pogotovu nisu u to vreme mogli biti jer tada Spanija nije ni postojala. Medjutim, ok, vidim da je to uopste fazon svih istoricara, ne samo srpskih nego i svetskih, da jednostavno previdjaju tu cinjenicu, te pisu kako su na primer Vizigoti, te Rimljani te Mavri osvajali Spaniju sto je uprincipu totalno pogresno jer u to doba kad su se ta osvajanja desavala, Spanija nije bila ni u stogodisnjem planu, a kamoli da jepostojala. Poredjenja radi, dala sam ti primer, kao kad bismo na primer pricali o Dusanovom carstvu i govorili o nekim Jugoslovenima, ili uskoke nayivali Srpskom druzinom, jugoslovenskim placenicima austrougarskih careva. Medjutim, iygleda da o tome vode racuna samo spanski i narocito katalonski istoricari. Fayon je u tome sto je Spanija, isto kao i nasa draga nam Juga, pre svega vestacka tvorevina iyajednica vise naroda, samo sto je nekako u istoriji imala duzi vek te su imali vremena da se presaltuju na "ja sam Spanac" a ne "ja sam Andaluzanin" ja sam Ekstremadurac" itd, mada, moram priynati da su ipak vise veyani i vise im ynaci rodno selo neg Spanija kao celina. U svetu, medjutim, vecina ljudi smatra da su Spanci jedna etnija, sto u sustini nikako nije istina. Ta etnija yapravo, ne postoji.
Nema frke, samo ti stavi Corovica, a ja cu vec polako da se navikavam na tu terminologiju, koliko god ona bila netacna... Iyvini ako sam malo haoticna, ali nisam kod kuce i na svom kompjuteru i mnogo mi treba da nadjem pojednia slova na tudjim tastaturama, cak mi se na ovom kompu iygubilo dugme ya potpis, te ne ynam uopste kako da se potpisem... MADUIXA--Maduixa kaži 15:50, 13. април 2007. (CEST)(Mislim da sam nasla...)
A knjigu koju pominje Klaudijus, nemam, jedino da idem da je trazim po knjizarama... A ti ne ynas gde si to o vinu procitao?--Maduixa kaži 15:52, 13. април 2007. (CEST)
Где си ставио ту дозволу, не могу нигде да је нађем? Такође, треба да ставиш било {{ГЛСД-по-дозволи}} или {{ГЛСД-по-дозволи-са-аутором}}. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 14:08, 13. април 2007. (CEST)
- Сад погледах - среди и остале слике са Мизар (група), рекао бих да ниједна није обележена како ваља. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 14:10, 13. април 2007. (CEST)
PREVOD уреди
Evo ja sam bio vredan i napravio sam Vam traženi prevod. Nije me mnogo umorio iako je tekst dosta dugačak. Inače ne znam šta su barokne licene koje se tamo pominju i ja mislim da se to isto tako i kod nas zove da je to strana reč a verovatno se radi o nekom ukrasu iz doba barokne arhitekture. Malo je tih specifičnih izraza za ovu vrstu građevina koji se tu upotrebljavaju kao vrlo specifični ali ipak postoje a ni meni nisu poznati.
Imam jednu molbu ako Vam to nije teško. Naučio sam da stavim sliku koja već postoji u ostavi na stranicu ali ako ne postoji ne umem da je stavima kao i da pošaljem sliku koju sam sam snimio u ostavu. Ako to nije suviše komplikovano iskoristio bi priliku da Vas zamolim da mi to objasnite.
Nadam se da ste mislili da Vam prevod pošaljem ovim putem pa ću to i učiniti:
...
Evo to bi bio prevod, zahvaljujem Vam se za interes za moje članke pozdravljam Vas i želim svako dobro. Inače je sam poreklom iz te oblasti o kojoj je članak i jedan deo mojih predaka je došao iz Zvoljena. Još jedan pot pozdrav--Vcesnak 03:53, 20. април 2007. (CEST)
- Evo da Vam odmah odgovorim ja sam imao poteškoće jer mi tekst nije pravilno prikazan i neka slova su bila obeležena brojevima pa je moguće da nisu pravilno interpretirana. Isto tako je sam upotrebio izraz Zvoljen umesto Zvolen to je pod uticajem slovačkog jer se le čita kao lje tako je nisam Vlastislav nego Vlasćislav ali to nije kako mi se čini baš u duhu srpskog jezika. Ako Vam treba pomoć slobodno mi se obratite. Meni je pisalo Žolnaj ali ako je Zolnaj onda nije slovo Ž to nije slovačko ime i nisam siguran kako se izgovara.
Evo sad idem da vidim to sa slikama jako me interesuje dali ću shvatiti to. POZDRAVI--Vcesnak 05:26, 20. април 2007. (CEST) Slobodno mi se obraćajte za pomoć u slovačkom ja ću Vam pomoći uvek!
- kako se i gde se nalazi ostava- spotakao sam se već kod prvog!
- Izvinite molim Vas još ću malo da Vas ugnjavim ja sam ubacio sliku i sad kako ja da dobijem i gde da nađem ono http:... za sliku kad želim da je ubacim u stranicu to sam ja uvek do sada kopirao a sad neznam kako... Inače slika je već tamo to sam video?!
- Хвала Вам велика на устрпљењу и ако Вам буде требала помоћ са језиком јавите се могу добро да преводим и са чешког--Vcesnak 06:48, 20. април 2007. (CEST)
Градови и тврђаве уреди
Знам, знам, видео сам мало пре него што си ми писао, и тражио на ИРЦу да обришу Градац (средњовековни) и Категорију градови-бла-бла... Не знам што нису. А онда си ти стандардизовао (!?) :) чланке и категорију и тако... --Wlodzimierz 09:28, 23. април 2007. (CEST)
Re: Sjajni članci уреди
Odgovoreno je na Tarnumovoj stranici za razgovor. Poz. -- Bojan Razgovor 12:17, 25. април 2007. (CEST)
Пад Цариграда уреди
Што се пада Цариграда 1453. године тиче врло смо срећни што су практично две најрелевантнијер књиге о тој теми преведене на наш језик и требало би их лако наћи у библиотекама. Прва је књига Пад Цариграда 1453, Нови Сад 1996, коју је написао британски историчар Стивен Рансиман. Друга је Бесмртни цар, Београд 1997, још једног Британца Доналда Никола. Консултуј ове књиге ако си у прилици и потом их додај у библиографију о Паду Цариграда. Никол има читаво поглавље о предањима везаним за бесмртног цара Константина Драгаша и сл. чак и о поп песмама у Грчкој које се баве византијском пропашћу. Иначе и ја мислим да се косовски циклус и грчка предања о паду Цариграда могу јако добро упоредити. Поменута Историја српског народа се може наћи у свакој бољој библиотеци. Нажалост, продаје се само у комлету, а цијена...права ситница. --ClaudiusGothicus 01:57, 27. април 2007. (CEST)
Pad Carigrada 2 уреди
Pravo da ti kazem, ovi iz Klija mi bas i nisu pajtosi. Ja sam ipak dugogodisnja musterija kod njih, tako da sam se vremenom sprijateljio sa ljudima koji rade tamo sa klijentima. Bilo bi dobro da sam npr pajtos sa gazdom Klija Hamovicem, ali... Paralele sa Kosovom i sl. se mogu naci kod Nikola, k'o sto rekoh. Ne znam bas koliko ce ljudima znaciti Kritovul, Sfrances, Nikolo Barbalo, Leonardo Hijoski i sl. Jedini izvor izokola vezan za pad Carigrada 1453., a preveden je na srpski, su Janicarevi memoari Konstantina Mihajlovica. Ne znam opet mogu li se pomenuti naci na netu, nesto bas nisam siguran... Vecito pitanje, zasto je Polibios Polibije, Julijus Julije (Cezar), a neki manje poznati autori tipa Kritovula ostaju Kritovulos i sl. Cista logika, nista vise. Budi hrabar, kaze Wiki. Pozdrav. --ClaudiusGothicus 03:05, 27. април 2007. (CEST)
Hajde ovako. Hajde da sačuvamo taj tekst o poređenju negde na strani, da ga malo doteramo i da mu nađemo reference, pa da ga vratimo u članak. Šta kažeš? Sigurna sam da možemo naći negde na nekom mestu neku knjigu/veb stranicu gde se ova dva događaja porede.--Maduixa kaži 10:16, 27. април 2007. (CEST)
OKS. Pogledaću. Pazi, kad bi našao neku referencu gde se pravi to poređenje, dovoljno bi bilo započeti taj deo teksta: Zanimljivo je poređenje koje nam daje XZ u svojoj knjizi YZ.... Stavimo referencu i malo doteramo tekst. Samo nađi negde gde se vrši to poređenje. Pitala sam i Klaudijusa da nam pomogne.
Sa ispravkama i postavljanjem "traži se izvor" ću nastaviti ili večeras ili sutra, kod kuće. Moram malo da radim, "će me otpuste ovi Španci"
--Maduixa kaži 12:02, 27. април 2007. (CEST)
I jos jedared... уреди
E sad, ne znam bas da li je dao direktno poredjenje ili ne, posto nemam knjigu pri ruci trenutno. Ali, srpske pesme o kosovskoj propasti pominje, cini mi se, u svojoj knjizi The Last Centuries of Byzantium 1261-1453 i pise kako su Grci sastavljali tuzbalice, a Srbi mnogo borbenije i optimisticnije epove. Ili je bar to smisao...Pozdrav --ClaudiusGothicus 14:41, 27. април 2007. (CEST)
Crkve Carigrada уреди
Pozdrav ponovo... Crkve u Carigradu, a i drugde, nisu rusene vec pretvarane u dzamije. Ako bi se grad predao, UGLAVNOM, bi lokalno stanovnistvo zadrzavalo svoje crkve. Ako bi grad bio osvojen, serijat je nalagao pretvaranje bogomolja u dzamije. U slucaju Carigrada, za koji je Mehmed II zeleo da ostane prestonica jos jednog univerzalnog carstva, nekoliko manjih crkava je ostavljeno na upotrebu patrijarsiji i pravoslavnom stanovnistvu. Naravno najvece crkve, koje su u simbolicnom pogledu i bile najvaznije, npr Aja Sofija, su pretvarane u dzamije. E sada crkve nije bilo moguce tako lako popravljati, a kamoli graditi nove, a ni zvona se nisu mogla koristiti javno za pozivanje vernika na sluzbu i sl. Tako da one nisu rusene vec su lagano propadale od zuba vremena i nebrige, a povremeno su, narocito Carigrad pogadjali i zemljotresi i velike pobune koje su dovodile do pozara ili planske istrage hriscana (ukljucujuci i katolike) i Jevreja. Da su bas rusene ne bismo danas imali nekoliko velikih i vaznih carigradskih crkava, ali i drugih (npr najveci srpski srednjevekovni manastiri su ipak opstali do danas kako-tako). --ClaudiusGothicus 19:11, 27. април 2007. (CEST)
Пад Цариграда, трећи пут уреди
Звирни на страницу за разговор, имам три реченице које су ми мало конфузне, можда можеш помоћи неким објашњењцем. Завршила сам постављање оног "тражи се извор". Пошто имам ону књигу о османском царству коју сам већ убацила као референцу за неке ствари, видећу да погледам где још могу да је убацим. А оно проеђење, преместићу га на посебну страну да не брњам превише по самом чланку, па кад се среди (и по могућству, референцира) опет ћемо га вратити у чланак. Заправо, нећу га ни брисати из чланка, ал ћу га копирати на друго место.--Maduixa kaži 21:46, 29. април 2007. (CEST)
Палеолози уреди
Одлична ти је ово генеолошко стабло Палеолога. Ипак, жена Андроника II се звала ИрИна, не Ирена, а чини ми се да је за неког ко носи грчко име ТеОдор природније него ТодОр које ми је више онако по нашки. Можеш ли то изменити? Оставио сам ти и малу поруку на страни разговора о Паду Цариграда 1453. Поздрав и лаку ноћ. --ClaudiusGothicus 03:11, 1. мај 2007. (CEST)
Sv. Arhangeli уреди
--ClaudiusGothicus 11:48, 1. мај 2007. (CEST)Za Arhangele nisam bas siguran. Cini mi se da je i njih naceo zemljotres pre nego Turci. Medjutim, sta je radjeno u debeloj provinciji Prizrena u 17. veku a sta u Carigradu posle 1453. godine razlikuje se. Elem, prilike se menjaju nagore po hriscane u vreme Selima I koji uzima titulu kalife tj carstvo postaje i prava teokratija. Odatle i potice ona teorija, koju su fanarioti lansirali ne bi li ocuvali bar nesto od carigradskih crkava, da su se pojedine cetvrti Carigrada predale Mehmedu II pa ih je on odatle i postedeo tj njihove bogomolje. Kao sto znas u Selimovo vreme tri matora janiocara, koji su ucestviovali u osvajanju grada, su o tome posvedocila u korist patrijarha. I pored toga, Selim I je navodno pred smrt pretvorio sve carigradske crkve u dzamije a hriscanima dozvolio da podizu samo drvene (citaj: privremene) crkve. I jos nesto, pitanje je opet i u kakvom su stanju bili Sveti Apostoli. Carigrad 14. i 15. veka je bio otuzna predstava nekadasnje velicine, skoljka nekada ogromnog i velelepnog grada. Paleolozi su obnovili po nesto, uglavnom najhitnije stvari. A Sv. Apostoli su predstavljali jednu od najstarijih crkava Carigrada, neke delove je podigao bukvalno Konstantin Veliki oko 330. godine.
Гусари/Капери уреди
Бил могао да ми објасниш зашто си променио име чланку Гусари у Капери? Ни на једном месту у чланку се не помиње та реч. --Maduixa kaži 20:21, 1. мај 2007. (CEST)
OK. Znaci, u sustini ta dva clanka (Pirati i Kaperi) govore o istom? Znaci da su zreli za spajanje. Fala na odgovoru.--Maduixa kaži 13:24, 2. мај 2007. (CEST)
Мада, кад мало боље размислим, корсарио на итал, и осталим језицима који имају ову реч јесте донекле раѕлилчито од пират/гусар. То је гусар у служби неког краља, па тако је нпр. Френсис Дрејк био корсар у служби енгл. краљице и досађивао је Шпанцима, или онај наш Барбароса који је био у служби Отоманског царства... Радили су исто - нападали и пљачкали трговачке бродове - само што су пирати/гусари то радили за свој рачун а корсари за рачун неког владара. Шта је то Интервики?--Maduixa kaži 13:30, 2. мај 2007. (CEST)
Грешка у корацима. Није Кук него Дрејк. У сваком случају, имам један чланчић о гусарима/корсарима у овим мојим хисторијским часописима, па ћу да погледам шта може да се учини. Питам ѕа интервики, јер не знам који термин да употребимо за корсаре - то Капери нисам никад у животу чула, па ме интересује поузданост изввора одакле си га узео. Корсари ми се чини као ок израз. Шта кажеш?--Maduixa kaži 13:34, 2. мај 2007. (CEST)
Srednjo i srednje уреди
Evo da ti ja odgovorim odmak, da ne cekas na deliju.
Srednjovekovni je pravilno i pise ti to kod Klajna u Recniku jez. nedoumica. srednje se upotrebljava samo kada je u pitanju stvarna sredina - srednjelep, srednježut, srednjepečen itd (znaci, ni tamo ni vamo, nego nesto izmedju, sto nije slučaj sa srednjoskolskim, srednjovekovim itd. Ako imas Klajnov RJN potrayi malo bolje, pod srednj... i vidices da ima. Ako niste zadovoljni odgovorom, kad stignem kuci, pogledacu u citap i prepisati od reci do reci Klajnovo objasnjenje, mada sam to vec radila vise puta ovde, al se sad ne secam gde...--Maduixa kaži 13:48, 2. мај 2007. (CEST)
Чика Клајн каже:
Srednje- samo kad označava stepen ili količinu (tj. tamo gde se može javiti i "nisko-" ili "visoko-"): srednjeproduktivan, srednjeradioaktivan . . .
Srednjo-: srednjovekovni, srednjoškolski, srednjotehnički, srednjoprugaš itd.; srednjoistočni, srednjoamerički itd.
Конкретно, требало би средњоевропски и средњовековни.
А зашто је овако правилније? Па, кога брига. Лингвисти кажу да је тако, па мислим да није на нама да разбијамо главу око одговора на то питање.
Поздрав.
Fanar уреди
Opet, ko i za one govorancije Konstantina XI postavlja se pitanje izvora za te carigradske cetvrti i njihovu predaju i sl. pitanja. Ako ih izvori savremeni padu Carigrada (plus koja decenija jos) nisu zabelezili...Ko sto su Selimu I dovodili ta tri janicara da potvrde da je ugovora izmedju Mehmeda II i patrijarha Genadija II bilo posto izgleda da pocetkom 16. veka pisanog dokaza nije bilo. Nego, da se ja ne pravim mnogo pametan, mislim da rasprava o ovom pitanju predaje kljuceva i sl. ima kao appendix u Ransimanovoj knjizi. Verujem da Fanar i Petrion imaju svoje zidine, ali iz kog perioda su te zidine? Kao potpunom laiku za to pitanje meni deluje logicnije da su iz postviz vremena ako su vec stanovnici tih cetvrti bili iskljucivo Grci. --ClaudiusGothicus 16:30, 2. мај 2007. (CEST)
Шта би? уреди
Па хоћемо ли ми да завршимо онај Цариград или си се већ сморио?
--Maduixa kaži 15:31, 4. мај 2007. (CEST)
Самуило уреди
Ма нема шансе! хаха.... Вратићу ја то назад. Преместила сам јер је неко негде рекао да је пророк важнији од цара, па ја реко'ај да послушам. Ето шта се дешава кад ја неког слушам. Замолићу неког админа да врати а ѕа пророка ће ставимо оно ако сте тражили пророка кликните 'ође...
Хм, значи, мене чека Цариград? Па тамо има још "тражи се извор"-а. Ај, добро. Нећу више себи да товарим нове задатке на врат док не завршим старе а то је Карло, Цариград и они Капери (ја се сећам, хехех.)
БТЊ, да ли си ти негде још чуо да се за корсаре код нас каже Капери? Ја бих то ставила корсари. Ш'а кажеш? Има ли негде где се то може проверити?--Maduixa kaži 16:10, 4. мај 2007. (CEST)
ееее.. Ја сам ти стари форумски љисиц! ... Пракса је то, друже. Мала шала, ал понекад, као сад, кад се мој шеф изгуби, ја дам себи одушка па се мало опустим. Иначе има дана када ни нос не промолим.
Па не знам, ја бих то преместила на корсари, јер је то ипак једна посебна врста гусара... Питаћу неког. А оно о Цариграду ће да мало причека. Морам да имам инспирацију ипре свега време да на миру то погледам. Једно је ово пискарање у украденим моментима, кад ти није много глава потребна, а друго је оно... Зато ме и овај Карло уби. --Maduixa kaži 16:30, 4. мај 2007. (CEST)
Свибор уреди
Е човек јаде помози ако можеш.Ја сам један од чланова Свибор савеза, добио сам дозволу да уредим чланак о нама међутим нисам баш вичан у овоме, ајде ми помози око тога.
Ево зашто... уреди
Имам живце као струне и не капирам шале. Википедија:Администраторска табла. Последњи наслов: Лични напад. Па ти види
...--Maduixa kaži 02:15, 13. мај 2007. (CEST)
Тим хералдика уреди
Хоћу да се прикључим тиму хералдика па сам зато превео један чланак са енглеске википедије Застава Бахама. Молим вас да погледате да лије превод добар (јер не познајем баш терминологију). --Vojvoda 00:26, 14. мај 2007. (CEST)
Како се преводи уреди
White Ensign. То је изгледа неки стручан термин јер на енглеској википедији имају читав чланак о њему. --Vojvoda 09:54, 14. мај 2007. (CEST)
Zdravo... уреди
Pošto sam počela rad na španskoj Vikipediji (jer mi je rad na ovoj postao nemoguć), sada prevodim tekstove sa srpskog na španski. Trenutno sređujem članak o Beogradu i pojavila mi se reč Srpska despotovina. Pošto ja ne baratam našom istorijom, nisam baš sigurna šta je to despotovina - čemu otprilike odgovara - kneževini, greofoviji...Čemu? Vidim da na engl. viki stoji Despotate, ali mi se čini da je to izmišljena reč - tj prilagođena srpska reč. Šta mi savetuješ da radim? Možeš mi odgovoriti i na mojoj stranici. Unapred ti hvala.--Maduixa kaži 10:43, 17. мај 2007. (CEST)
Hvala ti na odgovoru, već sam videla da si nešto menjao u Epirskoj despotovini (kad sam nestrpljiva ), pa sam krenula tim tragom, i našla Despotado de Epiro... Verujem da ću verovatno imati još puno pitanja, s obzirom da na šp. viki nema gotovo ništa o Srbima. Fala ti još jednom. --Maduixa kaži 14:33, 17. мај 2007. (CEST)
Zoja уреди
A sta mislis da buduci clanak o Zoji bude naslovljen prosto Zoja (carica) ko na eng Wiki,a o njenoj sestri Teodora (11. vek). Mislim ako je osnivac dinastije bio Vasilije Makedonac, zasto da Zoja bude Makedonska, a ne Makedonka? Da bi se izbegle konfuzije kod citalaca predlazem resenje sa eng Wiki kao jako dobro. Pozdrav.--ClaudiusGothicus 05:08, 19. мај 2007. (CEST)
Hvala! уреди
Puno hvala, vidim da si posao obaviio valjano. Ne mogu da skapiram gde sam ja to pogresio prilikom pokusaja arhiviranja...--ClaudiusGothicus 12:05, 19. мај 2007. (CEST)
J e l' gotovo? уреди
Jel gotov Stefan Nemanja? Aj javi kad bude bio pa da počnem da ga prevodim na španski...--Maduixa kaži 09:21, 22. мај 2007. (CEST)
OK, počela sam. Imamproblem sa slikom - na španskoj viki mogu da se uyimaju samo slike sa ostave, teko da sam popela sliku na ostavu, medjutim, ne dopusta mi da je koristim dok ne stavim sve podatke. A podatak koji mi fali je poreklo slike. Kako vidim da si ti poslednji pbio koji si je uploadovao, možes li da mi kazes izvor? Jesi li je ti slikao? (tome se potajno nadam:):):)) Ako ne, onda ce da mi clanak ostane ruzan i bez slike:(es:Stefan Nemanja)--Maduixa kaži 00:46, 23. мај 2007. (CEST)
Ups! Misteriozno se sad pojavio! (Pa svetac je, pa nije cudo sto cini cuda ). U svakom slucaju, ako moye da se navede neko poreklo, reci mi, jer sada tamo trenutno imam samo opis i to cirilicom ispisan. Mozda je uskoro obrisu...--Maduixa kaži 00:51, 23. мај 2007. (CEST)
hehe... Pa ne trazi se autor FRESKE nego ove fotografije, a ako si je uzeo sa sajta, onda pretpostavljam da na tom sajtu pise jasno i glasno da se moze koristiti materijal, ili imas odobrenje webmastera...? Nemoj da mi obrisu Nemanju, ub'cuse! --Maduixa kaži 09:29, 23. мај 2007. (CEST)
Pa naravno da možeš, pa to je posao fotografa! Fotografi uslikavanjem raznoraznih stvari/pojava/itd, zarađuju pare! Nije bitno šta je na fotografiji, nego ko ju je napravio. Na fotografiji može da bude ipriroda (čiji je autor, jetle Svevišnji ), ali ta slika ipak može da ima autorska prava koja drži ili sam fotograf, ili onaj koji je tu sliku kupio (u ovom slučaju, samog sajta odakle si skinuo sličku). Al, dobro, ako kažeš da ti nisu pravili problem... Kako gledaš ti istorijal na ostavi? Ja ne mogu da nađem taj jezičak (a prijavljena sam!)--Maduixa kaži 13:25, 23. мај 2007. (CEST)
Ето, сад нам је Немања "ко лутка". Мало сам брљао и по синтакси, а ти бриши ако ти се не свиђа или ако сам негде случајно изменио смисао реченице.
Поздрав.
One little revert... уреди
Hi. Could you please explain me this: [1] ? Thanks. --84.42.133.240 23:02, 25. мај 2007. (CEST) ili cs:User:Aktron